„Службени гласник РС“, број 123/2012 и 86/2015

Пречишћен текст прописа

 

Члан 1.

Овим правилником уређују се случајеви у којима нема обавезе издавања рачуна и рачуни код којих могу да се изоставе поједини подаци, односно да се предвиде додатна поједностављења у вези са издавањем рачуна.

1. Случајеви у којима нема обавезе издавања рачуна

Члан 2.

Обвезник ПДВ нема обавезу да изда рачун из члана 42. Закона о порезу на додату вредност („Службени гласник РС“, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14 и 83/15 – у даљем тексту: Закон) за:

1) промет добара и услуга физичким лицима, са изузетком предузетника, која нису обвезници ПДВ;

2) промет добара и услуга за који је у складу са чланом 25. Закона прописано пореско ослобођење без права на одбитак претходног пореза, осим ако овим правилником није друкчије уређено;

3) промет добара и услуга без накнаде;

4) промет добара и услуга који не подлеже ПДВ, осим ако овим правилником није друкчије уређено.

Промет добара и услуга који не подлеже ПДВ из става 1. тачка 4) овог члана, а у смислу овог правилника, је промет добара и услуга из члана 6. став 1. Закона, промет добара и услуга за који се, у складу са чл. 11. и 12. Закона, сматра да је извршен у иностранству, као и други послови и радње који нису предмет опорезивања ПДВ.

За промет добара и услуга из става 1. овог члана обвезник ПДВ може да изда рачун у складу са Законом.

Члан 3.

Када обвезник ПДВ у истом пореском периоду прими авансну уплату и изврши промет добара и услуга за који је примио авансну уплату, у том случају нема обавезу издавања рачуна по основу примљене авансне уплате, већ само рачуна за извршени промет добара и услуга.

Члан 4.

Обвезник ПДВ који врши промет добара и услуга за који је, у складу са одредбом члана 10. став 2. Закона, порески дужник прималац добара и услуга, нема обавезу издавања рачуна из члана 42. став 3. Закона.

Члан 4а.

За услуге из члана 5. став 3. тачка 1) Закона обвезник ПДВ може да изда рачун:

1) пре пријема авансне уплате и извршеног промета тих услуга;

2) после пријема авансне уплате, а пре извршеног промета тих услуга.

Рачун издат у складу са ставом 1. овог члана сматра се рачуном из члана 42. став 1. Закона.

У рачуну који је издат у складу са ставом 1. овог члана не исказује се податак о датуму промета услуга.

Члан 5.

Обвезник ПДВ који по основу примљене накнаде у целокупном износу за одређена добра и услуге преда бонове, картице и сл, а којима се плаћа вредност испоручених добара и примљених услуга у моменту промета, нема обавезу издавања рачуна из члана 42. став 1. Закона.

Члан 5а.

Обвезник ПДВ који је примио накнаду на име претплате за испоруку дневних новина и серијских публикација из члана 23. став 2. тач. 8) и 9) Закона, независно од тога да ли је појединачна вредност тих добара опредељена или није опредељена, нема обавезу издавања рачуна из члана 42. став 1. Закона.

2. Изостављање појединих података у рачуну

Члан 6.

Обвезник ПДВ који врши опорезиви промет добара и услуга за који је порески дужник у складу са Законом, издаје рачун у којем не исказује податке:

1) из члана 42. став 4. тач. 9) и 10) Закона – ако за тај промет не примењује систем наплате;

2) из члана 42. став 4. тачка 9) Закона – ако за тај промет примењује систем наплате.

Обвезник ПДВ који врши опорезиви промет добара и услуга за који је, у складу са одредбом члана 10. став 2. Закона, порески дужник прималац добара и услуга, издаје рачун у којем не исказује податке из члана 42. став 4. тач. 6) – 8) и 10) Закона, већ исказује укупан износ накнаде за извршен промет добара и услуга.

Члан 7.

Обвезник ПДВ који врши промет добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење са правом на одбитак претходног пореза издаје рачун у којем не исказује податке из члана 42. став 4. тач. 6) – 8) и 10) Закона, већ исказује укупан износ накнаде за извршен промет добара и услуга.

Члан 8.

Обвезник ПДВ који врши промет добара за који је прописано пореско ослобођење без права на одбитак претходног пореза, а за који постоји обавеза плаћања пореза у складу са законом којим се уређују порези на имовину, издаје рачун у којем не исказује податке из члана 42. став 4. тач. 6) – 8) и 10) Закона, већ исказује укупан износ накнаде за извршен промет добара и услуга.

Члан 9.

Обвезник ПДВ који врши пренос целокупне или дела имовине код којег се, у смислу члана 6. став 1. тачка 1) Закона, сматра да промет добара и услуга није извршен, издаје рачун у којем не исказује податке из члана 42. став 4. тач. 6) – 8) и 10) Закона, већ наводи податак о износу накнаде за тај пренос ако се пренос врши уз накнаду.

Саставни део рачуна из става 1. овог члана јесте спецификација добара и услуга који чине имовину, односно део имовине чији се пренос врши.

Спецификација из става 2. овог члана нарочито садржи податке о:

1) врсти и називу добара, односно опису услуга, укључујући и опрему и објекте, односно улагања у објекте за вршење делатности;

2) основици и износу ПДВ за промет добара и услуга који би био опорезив ПДВ, односно вредности добара и услуга за промет за који не би постојала обавеза обрачунавања ПДВ, у случају да није извршен пренос из члана 6. став 1. тачка 1) Закона;

3) моменту прве употребе опреме и објеката, односно улагања у објекте за вршење делатности и друге податке од значаја за исправку, односно накнадно стицање права на одбитак претходног пореза за опрему и објекте, односно улагања у објекте за вршење делатности.

Члан 10.

Обвезник ПДВ који врши замену добара у гарантном року у смислу члана 6. став 1. тачка 2) Закона, без накнаде, не издаје рачун из члана 42. Закона.

Ако обвезник ПДВ наплаћује накнаду по основу замене добара у гарантном року, у рачуну који издаје лицу од којег наплаћује накнаду не исказује податак из члана 42. став 4. тачка 9), односно тач. 9) и 10) Закона.

Члан 11.

Обвезник ПДВ који врши промет добара и услуга за који се, у складу са чл. 11. и 12. Закона, сматра да је извршен у иностранству, осим у случају када врши промет добара и услуга физичком лицу, издаје рачун у којем не исказује податке из члана 42. став 4. тач. 6) – 8) и 10) Закона, већ исказује укупан износ накнаде за извршен промет добара и услуга.

Члан 12.

Ако обвезник ПДВ издаје рачун за промет који је делом опорезив ПДВ, а делом не подлеже опорезивању јер се сматра да је тај део промета, у складу са Законом, извршен у иностранству, за део промета који је опорезив ПДВ у рачуну исказује пореску основицу за обрачунавање ПДВ и обрачунати ПДВ, а за део промета за који се сматра да је извршен у иностранству исказује износ накнаде.

Ако обвезник ПДВ издаје рачун за промет који је делом ослобођен ПДВ, а делом не подлеже опорезивању јер се сматра да је тај део промета, у складу са Законом, извршен у иностранству, у рачуну одвојено исказује накнаду за део промета који је ослобођен ПДВ и накнаду за део промета за који се сматра да је извршен у иностранству.

Члан 13.

У рачуну који се издаје иностраном примаоцу може се изоставити податак о ПИБ-у примаоца рачуна.

Члан 14.

Лицима која имају право на рефакцију ПДВ издаје се рачун који не садржи податак о ПИБ-у примаоца рачуна, осим ако се рачун издаје хуманитарној организацији, традиционалној цркви и верској заједници.

3. Додатна поједностављења у вези са издавањем рачуна

Члан 15.

Када се после извршеног промета добара и услуга промени накнада за тај промет, обвезник ПДВ издаје документ о повећању или смањењу накнаде, односно документ о повећању или смањењу основице, а који нарочито садржи податке о:

1) називу, адреси и ПИБ-у издаваоца документа;

2) месту и датуму издавања и редном броју документа;

3) називу, адреси и ПИБ-у примаоца документа;

4) износу за који је смањена, односно повећана основица за обрачунавање ПДВ, пореској стопи и износу за који је смањен, односно повећан износ обрачунатог ПДВ – у случају опорезивог промета за који је обвезник ПДВ – издавалац документа порески дужник у складу са Законом;

5) износу за који је смањена, односно повећана накнада, без ПДВ-у случају опорезивог промета за који обвезник ПДВ – издавалац документа није порески дужник у складу са Законом;

6) износу за који је смањена, односно повећана накнада за промет добара и услуга – у случају промета који је ослобођен ПДВ и промета који не подлеже опорезивању, а за који се издаје рачун у складу са овим правилником;

7) напомену да се за промет добара и услуга примењује систем наплате у складу са Законом – у случају када се за тај промет примењује систем наплате;

8) броју и датуму издавања рачуна за извршени промет добара и услуга.

Документ из става 1. овог члана издаје обвезник ПДВ који је издао рачун за промет добара или услуга у складу са чл. 42. и 43. Закона.

Члан 16.

Рачуном, у смислу члана 42. став 1. Закона, сматра се и документ за обрачун ПДВ надокнаде (признаница) који обвезник издаје пољопривреднику у смислу члана 34. став 3. Закона.

Признаница из става 1. овог члана садржи нарочито следеће податке:

1) назив, односно име и презиме, адресу и ПИБ обвезника ПДВ – издаваоца признанице;

2) место и датум издавања и редни број признанице;

3) име, презиме, адресу и ПИБ пољопривредника;

4) врсту и количину испоручених добара, односно врсту и обим услуга;

5) датум промета добара, односно услуга;

6) вредност примљених добара, односно услуга;

7) износ ПДВ надокнаде обрачунате пољопривреднику.

Члан 17.

У рачуну који издаје туристичка агенција за јединствене туристичке услуге, уместо података из члана 42. став 4. тач. 6) – 10) Закона, наводи се податак о укупном износу накнаде за те услуге и напомена да у рачуну није исказан ПДВ у складу са чланом 35. Закона.

Члан 18.

У рачуну који издаје обвезник ПДВ за промет половних добара, уметничких дела, колекционарских добара и антиквитета, у смислу члана 36. Закона, уместо података из члана 42. став 4. тач. 6) – 10) Закона, наводи се податак о продајној цени добра и напомена да у рачуну није исказан ПДВ у складу са чланом 36. Закона.

Члан 19.

У случају када обвезник ПДВ, на основу уговора закљученог са Републиком Србијом, њеним органима, органима територијалне аутономије или локалне самоуправе, наплаћује јединствену накнаду за промет добара и услуга који врше друга лица, рачун за промет тих добара и услуга издаје обвезник ПДВ који наплаћује јединствену накнаду, о чему доставља обавештење лицима која врше тај промет у року од пет дана по истеку календарског месеца.

Јединственом накнадом из става 1. овог члана сматра се накнада која се наплаћује за промет добара и услуга који врши више лица.

Члан 20.

У случају авансног плаћања, обвезник који прима авансну уплату, а који по основу пријема авансне уплате има обавезу да обрачуна ПДВ, издаје рачун који садржи следеће податке:

1) назив, адресу и ПИБ обвезника – издаваоца рачуна;

2) место и датум издавања и редни број рачуна;

3) назив, адресу и ПИБ обвезника – примаоца рачуна;

4) основ за авансно плаћање;

5) износ авансне уплате;

6) пореску стопу која се примењује;

7) износ обрачунатог ПДВ.

У коначном рачуну за промет добара и услуга за који је прималац авансне уплате порески дужник у складу са Законом, укупан износ накнаде, без ПДВ, прималац авансне уплате умањује за износе авансних уплата, без ПДВ, а износ ПДВ који је обрачунат по основу укупног износа накнаде умањује за износе ПДВ који су обрачунати по основу авансних уплата.

Члан 21.

У случају авансног плаћања за промет добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење са правом на одбитак претходног пореза, за промет добара за који је прописано пореско ослобођење без права на одбитак претходног пореза из члана 8. овог правилника, као и за промет добара и услуга који не подлеже опорезивању, а за који се издаје рачун у складу са овим правилником, обвезник ПДВ који прима авансну уплату издаје рачун који садржи следеће податке:

1) назив, адресу и ПИБ обвезника – издаваоца рачуна;

2) место и датум издавања и редни број рачуна;

3) назив, адресу и ПИБ обвезника – примаоца рачуна;

4) основ за авансно плаћање;

5) износ авансне уплате;

6) напомену о одредби Закона на основу које није обрачунат ПДВ.

Члан 22.

Обвезник ПДВ који, на основу закључених уговора, сукцесивно врши испоруку добара или услуга, може да изда један рачун за више појединачних испорука добара или услуга једном лицу, под условом да у својој евиденцији обезбеди податке од значаја за обрачунавање и плаћање ПДВ (датум промета добара или услуга, врста и количина испоручених добара или врста и обим услуга, износ основице, пореска стопа која се примењује, износ ПДВ и напомена о пореском ослобођењу).

Обвезник ПДВ из става 1. овог члана за којег је порески период календарски месец, дужан је да изда рачун из става 1. овог члана најмање једном у пореском периоду, и то најкасније последњег дана пореског периода за испоруку добара и услуга извршених у том пореском периоду.

Обвезник ПДВ из става 1. овог члана за којег је порески период календарско тромесечје, дужан је да изда рачун из става 1. овог члана најмање три пута у пореском периоду, и то најкасније последњег дана сваког календарског месеца у пореском периоду – календарском тромесечју за испоруку добара и услуга извршених у том пореском периоду.

Члан 23.

Обвезник ПДВ који, на основу закључених уговора, континуирано пружа услуге и за промет тих услуга издаје периодичне рачуне, као податак о обиму услуга исказује податак о временском периоду у којем су услуге пружене, а као податак о врсти услуга може да искаже податак о одредби уговора у којој су наведене врсте услуга које се пружају.

Члан 24.

Када обвезник ПДВ, поред накнаде за промет добара и услуга, наплаћује и новчана средства у име и за рачун другог лица, у рачуну који издаје за тај промет добара и услуга исказује и податак о износу новчаних средстава која наплаћује у име и за рачун другог лица.

Члан 24а.

У рачуну који у име и за рачун обвезника ПДВ – страног лица издаје порески пуномоћник из члана 10а Закона, као податак о ПИБ-у из члана 42. став 4. тачка 1) Закона наводи се ПИБ, односно ЕБС који је страном лицу додељен у Републици Србији.

У рачуну из става 1. овог члана наводе се и подаци о пореском пуномоћнику, и то о:

1) називу, односно имену и презимену пуномоћника;

2) адреси седишта, односно пребивалишта пуномоћника;

3) ПИБ-у, односно ЈМБГ-у пуномоћника.

Члан 24б.

За промет добара и услуга који у Републици Србији врши страно лице које није одредило пореског пуномоћника, прималац добара и услуга, као порески дужник, сачињава интерни рачун на дан настанка пореске обавезе у складу са чланом 16. Закона, односно на дан када се најраније изврши једна од следећих радњи, и то:

1) промет добара и услуга;

2) плаћање, ако је накнада или део накнаде плаћен у новцу пре промета добара и услуга;

3) издавање рачуна код услуга из члана 5. став 3. тачка 1) Закона.

Изузетно од става 1. тачка 3) овог члана, ако дан када је страно лице издало рачун и дан када је порески дужник примио рачун нису у истом пореском периоду, порески дужник сачињава интерни рачун у пореском периоду у којем је примио рачун страног лица.

Члан 25.

Фискални исечак који издаје обвезник који евидентира промет добара и услуга преко фискалне касе, у складу са прописом којим се уређују фискалне касе, не сматра се рачуном у смислу члана 28. став 2. тачка 1) Закона.

На захтев купца добара, односно корисника услуга, обвезник који евидентира промет добара и услуга преко фискалне касе дужан је да, уз фискални исечак, изда и рачун који садржи податке из члана 42. став 4. Закона, ако овим правилником није друкчије прописано.

Члан 26.

Рачуном, у смислу члана 28. став 2. тачка 1) Закона, не сматра се интерни рачун за испоруке добара и услуга између пословних целина истог обвезника ПДВ.

Члан 27.

Када обвезник ПДВ потражује новчана средства која не представљају накнаду за промет добара и услуга, не издаје рачун из члана 42. Закона по том основу.

Члан 28.

Рачуном, у смислу члана 28. став 2. тачка 1) Закона, не сматра се документ издат пре настанка пореске обавезе у складу са чланом 16. Закона.

Члан 29.

Обвезник ПДВ који продаје ваучере, бонове, поклон честитке и сл, којима њихов ималац плаћа вредност добара и услуга у моменту промета, при чему у моменту продаје ваучера, бонова, поклон честитки и сл. није познато која ће добра и услуге њима бити плаћени, по основу продаје тих ваучера, бонова, поклон честитки и сл, не издаје рачун из члана 42. Закона.

Члан 30.

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци („Службени гласник РС“, бр. 105/04, 140/04, 67/05 и 4/12).

Члан 31.

Овај правилник ступа на снагу 1. јануара 2013. године.

 

Одредбе које нису унете у „пречишћен текст“ прописа

Правилник о изменама и допунама Правилника о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци: „Сл. гласник РС“, бр. 86/2015

Члан 9.

Овај правилник ступа на снагу 15. октобра 2015. године.