„Службени гласник РС“, број 82/2017

 

Предмет

Члан 1.

Овим правилником прописују се услови додељивања дозвола за ванлинијски превоз путника домаћим превозницима и начин коришћења и раздуживања дозвола за ванлинијски превоз које су размењене са надлежним органом државе преко чије територије се обавља превоз (у даљем тексту: надлежни орган друге државе).

Услови додељивања дозвола за ванлинијски превоз

Члан 2.

Дозволе за ванлинијски превоз које су размењене са надлежним органом друге државе, додељују се под условом да:

1) захтев домаћег превозника, односно лица које врши превоз за сопствене потребе садржи податке о: врсти ванлинијског превоза који је планиран, држави одредишта и државама транзита, броју захтеваних страних дозвола, као и о томе да ли се страна дозвола захтева ради обављања јавног ванлинијског превоза или превоза за сопствене потребе;

2) подносилац захтева поседује лиценцу за међународни линијски превоз путника или лиценцу за међународни ванлинијски превоз путника или решење о упису у регистар привредних друштава, других правних лица и предузетника који врше међународни превоз за сопствене потребе;

3) подносилац захтева испуњава услове из одлуке о максималном броју дозвола које превозник може имати код себе у складу са бројем недодељених дозвола, бројем аутобуса који су унети у решење о издавању лиценце за превоз, односно у решење о упису у регистар привредних друштава, других правних лица и предузетника који врше превоз за сопствене потребе;

4) број неправилно коришћених дозвола подносиоца захтева у складу са чланом 4. став 4. овог правилника није већи од максималног броја дозвола из тачке 3) овог става;

5) у тренутку подношења захтева није на снази решење о забрани додељивања страних дозвола подносиоцу захтева;

6) у тренутку подношења захтева није на снази административна мера забране обављања међународног ванлинијског превоза у трајању од 30 дана до шест месеци, на територији државе на којој је домаћи превозник обављао превоз у супротности са потврђеним међународним споразумом;

7) у тренутку подношења захтева није на снази мера забране обављања превоза путника, коју је надлежни орган државе за коју се захтева дозвола изрекао подносиоцу захтева;

8) министарство надлежно за послове саобраћаја (у даљем тексту: Министарство) располаже страном дозволом, а у случају превоза за сопствене потребе – под условом да је страна дозвола расположива у оквиру издвојеног контингента страних дозвола од највише 3% од укупног броја размењених дозвола.

Начин коришћења дозвола за ванлинијски превоз

Члан 3.

Дозволу за ванлинијски превоз која је размењена са надлежним органом друге државе (у даљем тексту: страна дозвола), домаћи превозник, односно домаће привредно друштво, друго правно лице или предузетник који је уписан у регистар привредних друштава, других правних лица или предузетника који врше међународни превоз за сопствене потребе (у даљем тексту: лице које врши превоз за сопствене потребе) користи за обављање оне врсте међународног ванлинијског превоза путника која је наведена у страној дозволи, на територији те државе.

Домаћи превозник, односно лице које врши превоз за сопствене потребе:

1) страну дозволу користи у складу са њеном наменом;

2) страну дозволу користи у складу са прописима који важе на територији државе која је издала дозволу, а нарочито у складу са условима наведеним у страној дозволи;

3) страну дозволу користи у складу са прописима који уређују област превоза путника у друмском саобраћају у Републици Србији;

4) уноси тачне податке у страну дозволу;

5) страну дозволу оверава печатом пре поласка аутобуса из полазишта;

6) са пажњом доброг привредника чува дозволу од губитка или уништења;

7) у обављању превоза на основу стране дозволе користи само аутобусе за које поседује извод лиценце, односно потврду о упису у регистар привредних друштава, других правних лица и предузетника који врше међународни превоз за сопствене потребе;

8) обавља највише онолико вожњи колико је предвиђено страном дозволом.

Начин раздуживања страних дозвола

Члан 4.

Домаћи превозник, односно лице које врши превоз за сопствене потребе раздужује сваку страну дозволу која му је додељена, тако што је враћа Министарству након завршетка последње вожње и повратка аутобуса у Републику Србију, a најкасније у складу са роком за раздужење стране дозволе одређеним у одлуци из члана 2. тачка 3) овог правилника.

Уз страну дозволу коју раздужује домаћи превозник, односно лице које врши превоз за сопствене потребе, прилаже се фотокопија путног листа на основу кога је обављен превоз, а у случају потребе, доставља се на увид и оригинал путног листа, као и друга документација из које се може утврдити да ли је дозвола коришћена на прописан начин.

Уколико је страна дозвола коришћена на начин прописан у члану 3. овог правилника и враћена на начин прописан у ст. 1. и 2. овог члана, раздужује се као правилно коришћена.

Уколико страна дозвола није коришћена на начин прописан у члану 3. овог правилника и није враћена на начин прописан у ст. 1. и 2. овог члана, или уколико домаћи превозник, односно лице које врши превоз за сопствене потребе обавести Министарство о губитку стране дозволе, та дозвола раздужује се као неправилно коришћена и о томе се обавештава домаћи превозник, односно лице које врши превоз за сопствене потребе.

Ступање на снагу

Члан 5.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.