(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-469/2017-04 od 28.7.2017. god.)

Kako navodite, rezidentno privredno društvo nabavilo je opremu od nerezidentnog pravnog lica – rezidenta Republike Italije (dalje: nerezident), za koju je ugovoreno plaćanje na (mesečne) rate sa kamatom. Dalje se navodi da rezident obračunava i plaća porez na dobit po odbitku prilikom isplate (ugovorene) kamate (po dospeću svake rate) po stopi od 20%, s obzirom da u momentu isplate prihoda nerezidentu ne poseduje potvrdu o rezidentnosti. S tim u vezi postavlja se pitanje mogućnosti povraćaja više plaćenog poreza na dobit po odbitku, ako se naknadno pribavi potvrda o rezidentnosti za konkretnog nerezidenta.

Shodno članu 40. stav 1. tačka 3) Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje i 112/2015 – dalje: Zakon) ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu kamata.

U smislu člana 40a Zakona, kod obračuna poreza na dobit po odbitku na prihode nerezidenta, isplatilac prihoda primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pod uslovom da nerezident dokaže status rezidenta države sa kojom je Republika zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i da je nerezident stvarni vlasnik prihoda, pri čemu status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, nerezident dokazuje potvrdom o rezidentnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

U skladu sa članom 40a stav 6. Zakona, ako isplatilac prihoda u momentu isplate prihoda nerezidentu ne raspolaže potvrdom iz stava 2. ovog člana, dužan je da prilikom isplate prihoda primeni odredbe ovog zakona.

Ako nerezidentno pravno lice dostavi nadležnom poreskom organu potvrdu iz stava 2. ovog člana, razlika između iznosa plaćenog poreza iz stava 6. ovog člana i iznosa poreza za koji bi postojala obaveza plaćanja da je obveznik u momentu isplate prihoda raspolagao potvrdom iz stava 2. ovog člana, smatra se više plaćenim porezom (član 40a stav 7. Zakona).

U smislu odredaba člana 71. st. 1. i 2. Zakona, porez po odbitku na prihode iz člana 40. stav 1. ovog zakona za svakog obveznika i za svaki pojedinačno ostvareni, odnosno isplaćeni prihod isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu kada je prihod ostvaren, odnosno isplaćen, pri čemu prihod iz stava 1. ovog člana predstavlja bruto prihod koji bi nerezidentno pravno lice ostvarilo, odnosno naplatilo da porez nije odbijen od ostvarenog, odnosno isplaćenog prihoda.

Između SFR Jugoslavije i Italijanske Republike zaključen je Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu („Sl. list SFRJ – Međunarodni ugovori“, br. 2/83 – dalje: Sporazum) koji se primenjuje od prvog januara 1986. godine.

Sporazum proizvodi pravno dejstvo i u bilateralnim ekonomskim odnosima između Republike Srbije i Italije.

Napominjemo, da Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006) u članu 16. pored ostalog, predviđa da su, opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju.

Sporazum, u članu 11. (Kamata) st. 1, 2. i 3. propisuje:

„1. Kamata nastala u državi ugovornici i isplaćena rezidentu druge države ugovornice može se oporezivati u toj drugoj državi.

2. Kamata iz stava 1. ovog člana može biti oporezivana i u državi ugovornici u kojoj nastaje, saglasno zakonima te države, ali tako razrezan porez ne može bita veći od 10 odsto od bruto iznosa kamate. Nadležni organi država ugovornica zajednički se dogovaraju o načinu primene ovog ograničenja.

3. Izraz „kamata“, upotrebljen u ovom članu, označava dohodak od državnih hartija od vrednosti, obveznica ili obligacija, nezavisno od toga da li su obezbeđene zalogom i da li se na osnovu njih učestvuje u dobiti, dohodak od potraživanja svake vrste, kao i svaki drugi dohodak koji je izjednačen sa dohotkom od pozajmljenog novca prema poreskom zakonu države u kojoj dohodak nastaje.“

Pored navedenog, stavom 5. istog člana Sporazuma propisano je da se smatra da kamata nastaje u državi ugovornici ako je isplatilac sama ta država, njena društveno-politička zajednica, lokalna uprava ili rezident te države.

Imajući u vidu navedeno, kamata koju u Republici Srbiji ostvari pravno lice, rezident Republike Italije, oporezuje se u Republici Srbiji primenom beneficirane stope poreza po odbitku od 10 odsto od bruto iznosa kamate i uz, prethodno, ispunjenje uslova da je nerezidentno pravno lice domaćem isplatiocu kamate, pružilo dokaz (potvrdu o rezidentnosti potpisanu i overenu od strane nadležnih organa Republike Italije) da je primalac kamate rezident Republike Italije i, istovremeno, stvarni vlasnik kamate.

Potvrđivanje statusa rezidentnosti Republike Italije, nerezident dokazuje overom (potpisom i pečatom) nadležnog organa matične države (na osnovu člana 3. – Opšte definicije, stav 1. tačka i), podtačka ii) Sporazuma, to je ministarstvo finansija Republike Italije) i to na posebnom obrascu ili overenom prevodu potvrde na obrascu koji propisuje nadležni organ države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

S tim u vezi, a imajući u vidu da izraz „kamata“ shodno Sporazumu, označava dohodak od potraživanja svake vrste, smatramo da je prihod koji u konkretnom slučaju ostvari nerezident (rezident Republike Italije) po osnovu ugovorene kamate za plaćanje nabavljene opreme predmet oporezivanja porezom po odbitku u skladu sa članom 40. Zakona. Saglasno navedenom, ukoliko rezident prilikom plaćanja, odnosno isplate naknade po osnovu kamate nerezidentu ne poseduje potvrdu o rezidentnosti, dužan je da obračuna i plati porez po odbitku, u skladu sa članom 40. stav 1. tačka 3) Zakona, po stopi od 20%. Međutim ako nerezident, naknadno obezbedi potvrdu o rezidentnosti može da ostvari pravo na povraćaj više plaćenog poreza u iznosu razlike između iznosa plaćenog poreza po stopi od 20% i iznosa poreza po stopi od 10% (za koji bi postojala obaveza plaćanja da je u momentu isplate prihoda raspolagao potvrdom o rezidentnosti). Predmetno pravo na povraćaj, nerezident može da ostvari preko rezidentnog isplatioca, koji je obračunao, obustavio i uplatio porez po odbitku na propisane račune u momentu kada je prihod ostvaren, podnošenjem zahteva za povraćaj više plaćenog poreza nadležnom poreskom organu, uz koji je dužan da priloži dokaze o ispunjenju uslova propisanih članom 40a st. 1. i 2. Zakona (potvrdu o rezidentnosti i da je nerezident stvarni vlasnik prihoda). Napominjemo da je postupanje po podnetom zahtevu za povraćaj više plaćenog poreza uređeno zakonom koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju koji je u nadležnosti Poreske uprave.