(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-965/2019-04 од 13.12.2019. год.)

Одредбом члана 6. став 1. Закона о порезу на добит правних лица (,,Службени гласник РС“, бр. 25/01 … и 95/18, у даљем тексту: Закон) прописано је да је основица пореза на добит правних лица опорезива добит.

За утврђивање опорезиве добити признају се расходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, као и прописима којима се уређује рачуноводство, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања (члан 7. став 1. Закона).

У складу са чланом 7а тачка 6) Закона, на терет расхода не признају се новчане казне, уговорне казне и пенали.

У конкретном случају, а како произилази из садржине поднетог дописа, обвезник је закључио купопродајни уговор са другим лицем којим су уговорне стране дефинисале међусобна права и обавезе по основу купопродаје одређене робе. Међутим, после неколико година међу уговорним странама настао је спор везан за количину робе коју је потребно испоручити другој страни, што је резултирало покретањем судског спора (од стране друге уговорне стране) са захтевом за накнаду штете. Наведени судски спор окончан је закључењем судског поравнања којим је, како наводите у поднетом допису, предвиђено да свака уговорна страна (као учесница у судском спору) сноси своје трошкове парничног поступка, а обвезник се (као тужени) обавезује да ће другој страни (тужиоцу) накнадити штету у износу који је одређен предметним поравнањем.

У смислу закона који уређује облигационе односе, лице одговорно за штету дужно је да успостави стање које је било пре него што је штета настала, а кад успостављање ранијег стања није могуће, или кад суд сматра да није нужно да то учини одговорно лице, суд ће одредити да оно исплати оштећенику одговарајућу своту новца на име накнаде штете.

Према томе, расход који обвезник евидентира у својим пословним књигама по основу исплате новчаног износа другој страни у судском спору, при чему предметна исплата, сагласно позитивним прописима и, с тим у вези, закљученом судском поравнању представља накнаду штете (настале у вези са пословањем обвезника), признаје се у пореском билансу, у складу са чланом 7. став 1. Закона.

Напомињемо да надлежни порески орган у сваком конкретном случају, сходно закону који уређује порески поступак и пореску администрацију, у поступку контроле утврђује све неопходне чињенице које су од утицаја на висину пореске обавезе.

Извор: Билтен – Службена објашњења и стручна мишљења за примену финансијских прописа (Министарство финансија)