Nakon usvajanja novog Zakona o računovodstvu, i dalje je najaktuelnije pitanje ono koje je izazivalo najviše pažnje i pre njegovog usvajanja: profesionalna zvanja.

Podsećamo da je jedan od uslova za dobijanje dozvole za rad za privredna društva i preduzetnike koji se bave računovodstvenim poslovima da imaju u radnom odnosu sa punim radnim vremenom jedno lice koje ima profesionalno zvanje iz oblasti računovodstva stečeno kod organizacije članice Međunarodne federacije računovođa.

U nastavku teksta ukazujemo na neke od činjenica koje su važne za razumevanje i pravilno tumačenje pitanja profesionalnog zvanja kao uslova za dobijanje dozvole za rad privrednih društava i preduzetnika koji se bave računovodstvenim poslovima.

1. Rok za usklađivanje – 1. januar 2023. godine

Rok za usklađivanje sa odredbama novog Zakona o računovodstvu koje se tiču profesionalnih zvanja je 3 godine od stupanja na snagu zakona. Pošto zakon stupa na snagu 1. januara 2020. godine, rok za usklađivanje je 1. januar 2023. godine.

U tom smislu nema potrebe za žurbom. Ako ovakve odredbe koje se tiču profesionalnih zvanja ostanu na snazi i godinu dana nakon početka primene novog zakona, i dalje ostaje još dve godine da se dobije profesionalno zvanje.

2. Bez obavezne kontinuirane edukacije

Iako je iz teksta Predloga zakona o računovodstvu bilo logično zaključiti da je uslov za dobijanje dozvole za rad posedovanje profesionalnog zvanja, a ne i kontinuirana edukacija, nedoumica u vezi sa tim je ipak postojala jer je u obrazloženju predloga pisalo sledeće:

„… uz obavezu pohađanja kontinuirane edukacije kako bi to zvanje održavali…“

Nakon donošenja Zakona o računovodstvu, može se jasnije zaključiti da pohađanje kontinuirane edukacije nije uslov za dozvolu za rad. Naime, u toku sednice Skupštine na kojoj je usvojen novi Zakon o računovodstvu, grupa poslanika je podnela predlog amandmana za izmenu člana 18, kojim je između ostalog bilo predviđeno sledeće:

„Pod pojmom profesionalno zvanje, u smislu ovog zakona, podrazumeva se posedovanje odgovarajućeg sertifikata i važeće godišnje licence o profesionalnoj osposobljenosti u oblasti računovodstva izdate od strane profesionalne organizacije punopravne članice Međunarodne federacije računovođa.“

Vlada (Ministarstvo finansija) je predložila skupštini da odbije ovaj amandman. 

Znači, nije obavezno obnavljanje licence kod Saveza računovođa i revizora Srbije, odnosno nije obavezno plaćanje godišnje članarine SRRS, pohađanje njihovih savetovanja, pretplata na njihov časopis itd.

3. Da li će se nešto menjati?

Postoje mišljenja da će u toku perioda za usklađivanje od tri godine biti ukinuta obaveza posedovanja profesionalnih zvanja.

Smatramo da ovakva mišljenja nisu realna. Naime, treba uvek imati u vidu razlog zašto su uopšte uvedena obavezna profesionalna zvanja. O tome smo detaljno pisali u sledećem tekstu:

Najmanje jedan licencirani računovođa u agenciji – šta je stvarni razlog za ovakvu odredbu u Nacrtu zakona o računovodstvu?

S druge strane, nadamo se da će u razumnom roku ipak doći do određenih izmena odredaba koje se tiču profesionalnih zvanja, jer sadašnje rešenje nije dobro. U nastavku govorimo o nekim razlozima za takav stav.

4. Niko kao Srbija

U Srbiji se priznaje profesionalno zvanje iz oblasti računovodstva bilo koje organizacije na svetu koja je članica Međunarodne federacije računovođa (IFAC).

Analizirali smo zemlje Evropske unije koje imaju zakonom definisana profesionalna zvanja (od 28 zemalja Evropske unije, samo u 8 zemalja postoje zakonom definisana profesionalna zvanja za računovođe) i utvrdili sledeće: ni jedna od tih zemalja ne priznaje profesionalna zvanja svih organizacija članica IFAC drugih zemalja.

Zašto je onda u Srbiji uvedeno tako nešto? Verovatno kao način da se odgovori na napade o monopolu u vezi sa dobijanjem profesionalnih zvanja. Na to ukazuje i govor Ministra finansija u Skupštini Srbije:

Objasnićemo zašto je apsurdno pitanje monopola u vezi sa ovom temom: zakonom utvrđena obaveza posedovanja profesionalnog zvanja nije tržišna kategorija da bi se moglo govoriti o monopolu ili konkurenciji.

Od tih 8 zemalja, u 6 zemalja se zvanja dobijaju od strane strukovne organizacije članice IFAC, a u po jednoj zemlji se zvanja dobijaju od strane strukovne organizacije koja nije članica IFAC, odnosno od strane državne organizacije.

5. Razlika među računovođama

Nije jasno zašto je Zakonom obaveza posedovanja profesionalnog zvanja ustanovljena samo za računovođe koji rade u privrednim subjektima koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga, a ne i za računovođe koji se tim poslovima bave u privrednim subjektima koji se bave drugim delatnostima.

U analizi 8 zemalja EU koje imaju obavezna profesionalna zvanja za računovođe, samo jedna zemlja pravi takvu razliku između računovođa iz računovodstvenih agencija i računovođa koji rade u drugim firmama (Nemačka). Ne znamo koji je razlog takvog rešenja u Nemačkoj, ali obrazloženje takvog rešenja u novom Zakonu o računovodstvu u Srbiji je krajnje neobično.

Naime, u toku sednice Skupštine na kojoj je usvojen novi Zakon o računovodstvu, grupa poslanika je podnela predlog amandmana za izmenu člana 15, kojim je bila predviđena obaveza posedovanja profesionalnog zvanja za računovođe odgovorne za sastavljanje finansijskih izveštaja u svim privrednim subjektima. 

Vlada (Ministarstvo finansija) je predložila skupštini da odbije ovaj amandman, uz sledeće obrazloženje:

„Amandman se ne prihvata iz razloga što je odgovornost za finansijske izveštaje na zakonskom zastupniku i upravi pravnog lica, u skladu sa zahtevima Direktive 2013/34/EU.“

Iz ovakvog obrazloženja sledi logično pitanje: zar nije odgovornost za finansijske izveštaje onih privrednih subjekata koji angažuju agencije za računovodstvene usluge takođe na zakonskom zastupniku i upravi pravnog lica?

Sve u svemu, ni jednim argumentom nije objašnjeno zašto je napravljena razlika među računovođama. Jedini razlog koji je realan jeste onaj iz tačke 3. ovog teksta, koji govori o tome zašto su uopšte uvedena obavezna profesionalna zvanja.