Народна банка Србије је повећала референтну каматну стопу са 2,5% на 2,75%.

С обзиром да се референтна каматна стопа користи за израчунавање стопе затезне камате и каматне стопе за неблаговремено плаћене јавне приходе, и те две стопе се повећавају за 0,25%:

• Затезна камата од 8.7.2022. године износи 10,75%
• Камата за неблаговремено плаћене јавне приходе од 7.7.2022. године износи 12,75%.

У наставку у целости преносимо саопштење Народне банке Србије:

„Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 2,75%. Истовремено, стопа на кредитне олакшице износи 3,75%, а стопа на депозитне олакшице 1,75%.

Доношењем данашње одлуке очуван је континуитет у актуелном процесу заоштравања монетарних услова. Умеренијим повећањем референтне каматне стопе него претходних месеци, Народна банка Србије наставља да реагује на инфлаторне притиске, узимајући у обзир очекиване ефекте досадашњег повећања рестриктивности монетарне политике и истовремено водећи рачуна о важности континуитета привредног раста. Извршни одбор оставља простор да и у наредном периоду, по потреби и у зависности од кретања у домаћем и међународном окружењу, реагује додатним пооштравањем монетарне политике, не искључујући могућност да, поред повећања основних каматних стопа, као мере општег карактера, Народна банка Србије размотри и додатне директније мере, којима би се циљано реаговало на инфлаторне притиске.

Доносећи одлуку о даљем пооштравању монетарних услова, Извршни одбор је пре свега имао у виду да су трошковни притисци на глобалном нивоу и даље високи по основу светских цена енергената, примарних пољопривредних производа и индустријских сировина, као и продужавања отежаног функционисања међународних ланаца снабдевања и да ће по том основу глобална инфлација још неко време наставити да се креће узлазном путањом. Извршни одбор је проценио да је потребно додатно пооштрити монетарне услове на домаћем тржишту повећањем референтне каматне стопе како би се ограничили секундарни ефекти на инфлациона очекивања и обезбедило да се инфлација у Србији од августа нађе на опадајућој путањи. Ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене Народна банка Србије у знатној мери доприноси и одржавањем релативне стабилности курса динара према евру.

Међугодишња инфлација у Србији је у мају износила 10,4%, од чега је око две трећине доприноса и даље потицало од цена хране и енергије. Раст увозне инфлације одразио се и на раст базне инфлације (укупна инфлација по искључењу цена хране, енергије, алкохола и цигарета) од 6,3% међугодишње у мају. Међутим, ова мера инфлације, на коју мере монетарне политике имају већи утицај, и даље је доста нижа од укупне инфлације, али и од базне инфлације у земљама региона са истим режимом монетарне политике. Поред очуване релативне стабилности девизног курса, важан фактор ниже базне инфлације јесу и средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која су наставила да се крећу у границама циља Народне банке Србије.

Према оцени Извршног одбора, инфлација би у другој половини наредне године требало да се врати у границе циља Народне банке Србије (3 ± 1,5%), чему ће допринети ефекти досадашњег заоштравања монетарних услова. У смеру ублажавања инфлаторних притисака у кратком року деловаће и ефекти економских мера Владе усмерених на ограничење цена основних животних намирница и енергената на домаћем тржишту. У периоду пројекције (тј. у наредне две године) очекује се и постепено слабљење ефеката раста светских цена примарних производа, енергената, као и више увозне инфлације, што је у складу с пројекцијама релевантних међународних институција и тржишним очекивањима. Долазак нове пољопривредне сезоне резултирао је благим смањењем цена поврћа на домаћем тржишту у мају с претходних високих нивоа, што се очекује да ће се наставити и у наредном периоду. Под претпоставком просечне пољопривредне сезоне, као и нижих светских цена примарних пољопривредних производа, очекује се слабљење трошковних притисака у производњи и остале хране на домаћем тржишту у наредном периоду.

Геополитичка дешавања и ескалација конфликта у Украјини одразили су се и на ревизије навише пројекција инфлације за велики број земаља и на оцену да су и даље израженији ризици да би инфлација могла бити виша и постојанија од очекиване, због чега су многе централне банке заоштравале своје монетарне политике. Систем федералних резерви је у јуну наставио да пооштрава монетарне услове повећањем референтне каматне стопе за 75 базних поена, на распон 1,5–1,75%, и смањењем свог биланса стања, а извесно је да ће се пооштравање монетарне политике наставити и у наредном периоду. Европска централна банка је одлучила да до почетка јула заврши програм куповине активе банака (АPP програм), као и да у јулу започне с повећањем референтне каматне стопе. Извршни одбор Народне банке Србије оцењује да би заоштравање монетарних услова поменутих водећих централних банака и повећана неизвесност због погоршаних изгледа глобалног привредног раста могли да утичу на даљи опрез међународних портфолио инвеститора, од којих зависе токови капитала према земљама у успону.

И поред смањених изгледа глобалног привредног раста за ову годину под утицајем конфликта у Украјини, као и неповољнијих показатеља економске активности за зону евра за друго тромесечје у поређењу с првим, производња и извоз прерађивачке индустрије у Србији наставили су да бележе високе стопе раста у априлу и мају, указујући да за сада смањење екстерне тражње није имало већих негативних ефеката на Србију. Томе су допринеле инвестиције у разменљиве секторе из претходних година, које су знатно повећале извозну понуду, а на раст извоза у мају одразио се и већи извоз пољопривредних производа након попуштања мера привременог ограничавања извоза ових производа. И поред високог степена неизвесности, Народна банка Србије очекује наставак раста наше привреде и у наредном периоду и процењује да ће реалан раст бруто домаћег производа у овој години бити у распону 3,5–4,5%. Под претпоставком да неће доћи до додатног заоштравања геополитичких тензија и прекида у снабдевању гасом на глобалном нивоу, у средњем року раст бруто домаћег производа Србије пројектује се у распону 4–5% годишње.

У зависности од геополитичких дешавања и кретања кључних фактора инфлације и из домаћег и међународног окружења у наредном периоду, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за додатним заоштравањем монетарних услова или ефекти претходног заоштравања обезбеђују одржив повратак инфлације у границе циља у хоризонту пројекције. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем расту и развоју привреде, као и даљем расту запослености и повољном инвестиционом амбијенту.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 11. августа.“