Narodna banka Srbije je povećala referentnu kamatnu stopu sa 3,5% na 4%.

S obzirom da se referentna kamatna stopa koristi za izračunavanje stope zatezne kamate i kamatne stope za neblagovremeno plaćene javne prihode, i te dve stope se povećavaju za 0,5%:

• Zatezna kamata od 7.10.2022. godine iznosi 12%
• Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode od 6.10.2022. godine iznosi 14%.

U nastavku u celosti prenosimo saopštenje Narodne banke Srbije:

„Na današnjoj sednici Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 4%. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 3%, kao i stopa na kreditne olakšice – na 5%.

U uslovima nastavljenih, pre svega globalnih, troškovnih pritisaka i rasta uvozne inflacije, Izvršni odbor odlučio je da dodatno poveća referentnu kamatnu stopu i time nastavi pooštravanje monetarnih uslova. Donošenjem ovakve odluke, a u ambijentu preovlađujućeg inflatornog delovanja faktora sa strane ponude, na koje mere monetarne politike nemaju ili imaju malo uticaja, Narodna banka Srbije nastoji da ograniči inflatorno delovanje faktora na strani tražnje i sekundarne efekte rasta cena hrane i energenata na ostale cene putem inflacionih očekivanja. Time Narodna banka Srbije teži da doprinese da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i da se vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije. Izvršni odbor je istakao da Narodna banka Srbije postepeno, ali kontinuirano pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu od oktobra prošle godine, vodeći pritom računa i o rastu privredne aktivnosti. Današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno sedmo uzastopno povećanje. Referentna kamatna stopa je od aprila ove godine povećana za ukupno 300 baznih poena. Pored povećanja osnovnih kamatnih stopa i pooštravanja uslova dinarske likvidnosti, Narodna banka Srbije cenovnoj stabilnosti u srednjem roku znatno doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, kroz ograničavanje prenošenja rasta uvoznih cena na domaće cene.

Kada je u pitanju kretanje inflacije u narednom periodu, Izvršni odbor očekuje da će se ona u najvećoj meri kretati u skladu s poslednjom, avgustovskom projekcijom Narodne banke Srbije. Prema toj projekciji, vrhunac međugodišnje inflacije najverovatnije je dostignut u septembru i krajem godine trebalo bi da ona bude na nižem nivou od trenutnog. Nastavak opadajuće putanje inflacije očekuje se i u narednoj godini, a povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta. U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.

U uslovima usporavanja globalnog privrednog rasta i jačanja recesionih pritisaka u zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom partneru, očekujemo da će u ostatku ove i početkom naredne godine usporiti i domaća privredna aktivnost. U prvoj polovini ove godine stopa rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije bila je relativno visoka i iznosila je 4,1% međugodišnje, a na nivou godine Izvršni odbor projektuje da će se kretati u rasponu 3,5–4,5%, ali uz rizike koji su izraženiji naniže po osnovu mogućeg nižeg od očekivanog privrednog rasta zone evra i naših drugih važnih trgovinskih partnera, kao i nepovoljnije domaće poljoprivredne sezone. Ipak, prema oceni Izvršnog odbora, rast izvozne ponude, kao rezultat investicija u razmenljive sektore iz prethodnih godina, u određenoj meri će kompenzovati efekat niže eksterne tražnje na izvoz prerađivačke industrije, što potvrđuje i nastavak rasta robnog izvoza tokom jula i avgusta po dvocifrenim međugodišnjim stopama rasta.

Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da su geopolitička dešavanja i eskalacija konflikta u Ukrajini uticali na to da svetske cene energenata i primarnih proizvoda u prvoj polovini ove godine dostignu najviše nivoe, što je za posledicu imalo dalji rast globalne inflacije. U takvim uslovima, mnoge centralne banke su proteklih meseci zaoštravale svoje monetarne politike dinamičnije nego što se prethodno očekivalo, korigujući pritom naviše svoje projekcije kretanja inflacije, kao i očekivanja koji će biti najviši nivo inflacije i kada bi ona trebalo da ga dostigne. Evropska centralna banka se u septembru odlučila za najveće povećanje svoje osnovne kamatne stope ikada zabeleženo (75 baznih poena), a slično povećanje očekuje se i u oktobru. Na to ukazuje i podatak o daljem rastu inflacije u zoni evra na novi istorijski maksimum (dvocifreni nivo u septembru). U istoj meri u septembru je osnovne kamatne stope povećao i Sistem federalnih rezervi. Nastavak pooštravanja monetarne politike očekuje se i u narednom periodu, jer, prema očekivanjima, inflacija u zoni evra i Sjedinjenim Američkim Državama ne bi trebalo da se vrati u granice cilja pre 2024. Uz nepovoljnije izglede globalnog privrednog rasta, dalje zaoštravanje monetarnih politika Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke može uticati i na povećanje volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i nastavak već prisutnog usmeravanja globalnih tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenijim ekonomijama. Iako su zbog pojačanih recesionih pritisaka na globalnom nivou svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda smanjene prethodnih meseci, one su i dalje volatilne i nalaze se na znatno višem nivou nego pre godinu dana. Neizvesnost je posebno velika u pogledu raspoloživosti prirodnog gasa u Evropi i njegove cene tokom zime zbog dodatnog zaoštravanja geopolitičkih tenzija.

Znatan rast cena energenata na svetskom tržištu i relativno visoka uvozna inflacija, uz efekte suše na domaćem tržištu i u većem delu Evrope, koji se odražavaju na dalji rast cena hrane, za posledicu ima nastavak rasta inflacije u Srbiji. Međugodišnja inflacija u Srbiji u avgustu je iznosila 13,2%, od čega je oko 70% doprinosa tom rastu i dalje posledica rasta cena hrane i energenata. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta), koja je u avgustu iznosila 7,9% međugodišnje, pri čemu je važno istaći da je bazna inflacija i dalje znatno niža od ukupne inflacije, ali i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike. Nižem nivou bazne inflacije nastavlja da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se kreću u granicama cilja.

U zavisnosti od globalne geopolitičke situacije i kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. novembra.“