Народна банка Србије је повећала референтну каматну стопу са 4% на 4,5%.

С обзиром да се референтна каматна стопа користи за израчунавање стопе затезне камате и каматне стопе за неблаговремено плаћене јавне приходе, и те две стопе се повећавају за 0,5%:

• Затезна камата од 11.11.2022. године износи 12,5%
• Камата за неблаговремено плаћене јавне приходе од 10.11.2022. године износи 14,5%.

У наставку у целости преносимо саопштење Народне банке Србије:

„На данашњој седници, Извршни одбор одлучио је да повећа референтну каматну стопу за 50 базних поена, на ниво од 4,5%. У истој мери повећана је и стопа на депозитне олакшице – на 3,5%, као и стопа на кредитне олакшице – на 5,5%.

Настављени трошковни притисци и раст инфлације, пре свега услед раста увозних цена, утицали су на одлуку Извршног одбора Народне банке Србије да даље повећа референтну каматну стопу и тиме пооштри домаће монетарне услове. Доношењем овакве одлуке Народна банка Србије утиче на ограничавање секундарних ефеката раста цена путем инфлационих очекивања и тиме доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља до краја периода пројекције. Данашње повећање референтне каматне стопе представља њено осмо узастопно повећање, закључно с којим је од априла ове године повећана за укупно 350 базних поена. Преношење ефеката заоштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма путем канала каматне стопе. Истовремено, Народна банка Србије ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности, у знатној мери доприноси и одржавањем релативне стабилности курса динара према евру.

Приликом доношења одлуке о повећању референтне каматне стопе, Извршни одбор је истакао да су глобални инфлаторни притисци јачи и постојанији од претходно очекиваних. Инфлација се у зони евра, нашем најважнијем трговинском партнеру, налази на највишем нивоу од њеног оснивања и њен повратак у границе циља не очекује се пре краја 2024. године. Висока инфлација је у великој мери последица знатно виших цена енергената и хране, али у појединим земљама инфлаторно делују и домаћа тражња и фактори с тржишта рада. У таквим условима, многе централне банке су протеклих месеци заоштравале своје монетарне политике динамичније него што се претходно очекивало, коригујући притом навише своје пројекције инфлације, као и очекивања који је највиши ниво инфлације и када ће он бити достигнут. Европска централна банка је и у октобру одлучила да знатно повећа своју основну каматну стопу (за 75 базних поена, на 2,00%), а у истој мери је реаговао и Систем федералних резерви почетком новембра с повећањем својих основних стопа на распон 3,75–4,00%. Наставак пооштравања монетарне политике водећих централних банака очекује се и у наредном периоду, што би, уз неповољније изгледе глобалног привредног раста, могло утицати на раст волатилности на међународном финансијском тржишту и наставак већ присутног усмеравања глобалних токова капитала од земаља у развоју ка развијенијим земљама. Ипак, преовлађују очекивања да ће се постепено смањивати глобални инфлаторни притисци, чему би, поред ефеката заоштравања монетарних политика централних банака, требало да допринесу даље смањење светских цена примарних производа и енергената, пре свега нафте, као и већ присутно попуштање застоја у глобалним ланцима снабдевања.

Одлучујући да постепено и одмерено пооштрава монетарне услове на домаћем тржишту, Извршни одбор је имао у виду да кретање инфлације у Србији и даље у највећој мери одређују глобални трошковни притисци, док је базна инфлација (8,6% међугодишње у септембру), која је такође расла претходних месеци под утицајем више увозне инфлације, и даље на знатно нижем нивоу од укупне инфлације (14% међугодишње у септембру). Томе доприноси очувана релативна стабилност девизног курса и у овим изузетно неизвесним међународним околностима. Према новембарској средњорочној пројекцији, укупна инфлација остаће повишена до краја ове и почетком наредне године, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини 2023. и повратак у границе циља до краја периода пројекције. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста.

Након релативно високог раста у првој половини године од око 4,1% међугодишње, привредна активност је успорила у трећем тромесечју – према прелиминарној процени Републичког завода за статистику, међугодишњи раст бруто домаћег производа Србије износио је 1,1%. Успоравање привредне активности било је веће од очекиваног, на шта су се пре свега одразили овогодишња суша и знатно лошија пољопривредна сезона од претпостављене, смањење екстерне тражње, као и настављен раст трошкова у производњи, који се пре свега одражава на нижу производњу у грађевинарству и прерађивачкој индустрији. Такође, због ниског водостаја река настављен је и пад активности у сектору енергетике. Извршни одбор очекује да ће домаћа привредна активност бити успорена и у остатку ове и почетком наредне године, a да ће након тога убрзати, како буду слабили ефекти фактора који су утицали на нижу екстерну тражњу, као и услед планиране реализације инвестиционих пројеката, пре свега у инфраструктуру.

У зависности од глобалне геополитичке ситуације и кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења у наредном периоду, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за наставком заоштравања монетарних услова и у ком обиму. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем привредном расту.

На данашњој седници Извршни одбор је усвојио новембарски Извештај о инфлацији с новим макроекономским пројекцијама, које ће детаљније бити представљене јавности на конференцији за новинаре 15. новембра.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 8. децембра.“