Народна банка Србије је повећала референтну каматну стопу са 4,5% на 5%.

С обзиром да се референтна каматна стопа користи за израчунавање стопе затезне камате и каматне стопе за неблаговремено плаћене јавне приходе, и те две стопе се повећавају за 0,5%:

• Затезна камата од 9.12.2022. године износи 13%
• Камата за неблаговремено плаћене јавне приходе од 8.12.2022. године износи 15%.

У наставку у целости преносимо саопштење Народне банке Србије:

„На данашњој седници Извршни одбор је одлучио да повећа референтну каматну стопу за 50 базних поена, на 5%. У истој мери повећана је и стопа на депозитне олакшице – на 4%, као и стопа на кредитне олакшице – на 6%.

Доношењем овакве одлуке Народна банка Србије наставља да пооштрава монетарне услове и утиче на ограничавање секундарних ефеката раста цена путем инфлационих очекивања и тиме доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља до краја периода пројекције. Данашње повећање референтне каматне стопе представља њено девето узастопно повећање, с којим је од априла ове године она повећана за укупно 400 базних поена. Преношење ефеката досадашњег заоштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма путем канала каматне стопе. Истовремено, Народна банка Србије ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности, у знатној мери доприноси и одржавањем релативне стабилности курса динара према евру.

Извршни одбор је истакао да се економија Србије и даље суочава са знатним трошковним притисцима из међународног окружења, иако има назнака њиховог попуштања. Притом, и даље изражене геополитичке тензије и волатилно кретање светских цена енергената и хране претходних месеци под утицајем бројних фактора на страни понуде и тражње упућују на опрезност монетарне политике Народне банке Србије. Према првим проценама за новембар, инфлација у зони евра, нашем најважнијем економском партнеру, смањена је први пут у последњих 17 месеци на ниво од 10,0%, што је бољи исход од очекиваног, захваљујући успоравању раста цена енергената, док цене хране и базна инфлација још увек нису успориле раст. Бољи од очекивања су и показатељи економске активности зоне евра, упркос оштром повећању каматних стопа и израженој геополитичкој неизвесности, с тим да се у 2023. години и даље очекује рецесија. Наставак пооштравања монетарних политика Европске централне банке и Система федералних резерви очекује се и у наредном периоду, али се процењује да ће се темпо повећања каматних стопа успорити, тј. да ће висина њиховог повећања бити мања од досадашњих. Раст трошкова живота становништва и издатака предузећа, заједно са заоштравањем монетарних политика водећих централних банака, одразиће се на глобалну економску активност и постепено смањење глобалних инфлаторних притисака наредне године. Извршни одбор је истакао да су све мање изражени застоји у глобалним ланцима снабдевања, а смањене су и светске цене примарних производа, пре свега енергената, што би такође требало да допринесе смиривању инфлаторних притисака у наредном периоду. Тако је цена природног гаса на европском тржишту, која је изазивала највише забринутости, знатно смањена од почетка септембра, а довољне количине гаса ће ограничити њен драматичан раст ове зиме, који се првобитно очекивао.

Наставак заоштравања монетарних услова неопходан је чак и у амбијенту преовлађујућег утицаја фактора на страни понуде на инфлацију, како би се одлучно утицало да она не буде постојанија у дужем периоду и како се не би додатно проширила. Одлучујући да постепено и одмерено пооштрава монетарне услове на домаћем тржишту, Извршни одбор је имао у виду да кретање инфлације у Србији, која је у октобру износила 15% међугодишње, и даље у највећој мери одређују глобални трошковни притисци. Укупна инфлација остаће повишена до краја ове и почетком наредне године, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини 2023. и повратак у границе циља до краја периода пројекције. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста.

Бруто домаћи производ забележио је реални међугодишњи раст у трећем тромесечју од 1,0%, што је незнатно ниже од прелиминарне процене Републичког завода за статистику (1,1%). На успоравање привредне активности нарочито су се одразили овогодишња суша и знатно лошија пољопривредна сезона од претпостављене, смањење екстерне тражње, као и настављен раст трошкова у производњи, који пре свега утиче на нижу производњу у грађевинарству и прерађивачкој индустрији. Због ниског водостаја река настављен је и пад активности у сектору енергетике. С друге стране, висок раст производње бележи се у сектору рударства. Извршни одбор очекује да ће бруто домаћи производ остварити реалан раст у распону 2–3% у овој и наредној години, а да ће убрзати на 3,5% у 2024, како буду слабили ефекти фактора који су утицали на нижу екстерну тражњу, као и услед планиране реализације инвестиционих пројеката, пре свега у инфраструктуру.

У зависности од глобалне геополитичке ситуације и кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења у наредном периоду, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за наставком заоштравања монетарних услова и у ком обиму. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем привредном расту.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 12. јануара 2023. године.“