Народна банка Србије је повећала референтну каматну стопу са 5,5% на 5,75%.

С обзиром да се референтна каматна стопа користи за израчунавање стопе затезне камате и каматне стопе за неблаговремено плаћене јавне приходе, и те две стопе се повећавају за 0,25%:

• Затезна камата од 10.3.2023. године износи 13,75%
• Камата за неблаговремено плаћене јавне приходе од 9.3.2023. године износи 15,75%.

У наставку у целости преносимо саопштење Народне банке Србије:

„На данашњој седници, Извршни одбор одлучио је да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 5,75%.

Стопа на депозитне олакшице задржана је на нивоу од 4,50%, док је стопа на кредитне олакшице повећана на 7,00%.

При доношењу овакве одлуке, Извршни одбор је имао у виду да су, и поред знакова попуштања, глобални трошковни притисци и увозна инфлација и даље високи и да је потребно ограничити њихове индиректне ефекте на раст цена на домаћем тржишту, који се могу преносити путем инфлационих очекивања, као и утицати на део притисака који долазе са стране тражње. Tиме Народна банка Србије доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања у хоризонту пројекције. Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе.

Истовремено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, Народна банка Србије знатно доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и укупној макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности.

Извршни одбор је навео да су пад светских цена енергената, решавање застоја у глобалним ланцима снабдевања и смањење трошкова контејнерског транспорта у великој мери допринели слабљењу глобалних трошковних притисака, што би требало да утиче и на успоравање домаће инфлације у наредном периоду. Ипак, отварање Кине након попуштања рестриктивних здравствених мера могло би убрзати глобалну економску активност и повећати тражњу за енергентима и примарним производима, што може успорити процес смањења глобалне инфлације, док би у супротном смеру деловало веће од очекиваног заоштравање монетарних политика централних банака. Притом, од динамике заоштравања монетарних политика Система федералних резерви и Европске централне банке зависиће и кретања на међународном финансијском тржишту и токови капитала према земљама у успону. Опрезност монетарне политике је неопходна због и даље присутних геополитичких тензија, укључујући и постојање ризика да се снабдевање светског тржишта нафтом из Русије знатније смањи у наредним месецима и да не буде компензовано растом понуде из других земаља OPEC-а, што би подстакло раст цене нафте. Поред тога, индиректни ефекти повећаних цена енергената и индустријских сировина у претходном периоду, заједно с тржиштем рада које карактерише ниска незапосленост и даљи раст зарада, још увек утичу на раст базне инфлације у већини земаља.

Инфлација је у Србији у јануару на месечном нивоу износила 1,4%, а међугодишње посматрано 15,8%, што је било у складу са очекивањима Извршног одбора. И даље се око две трећине доприноса укупној инфлацији односе на раст цена хране и енергената, на који мере монетарне политике имају ограничен ефекат, јер је раст ових цена у великој мери последица дешавања у међународном окружењу. Базна инфлација (мерена променом индекса потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) и даље се креће на знатно нижем нивоу од укупне инфлације – у јануару је износила 10,4% међугодишње, чему знатно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса. Према фебруарској средњорочној пројекцији, очекујемо да ће међугодишња инфлација остати повишена и у наставку првог тромесечја ове године, пре свега као последица наставка преношења високих трошковних притисака из претходног периода на цене хране и других индустријских производа, као и корекције цена електричне енергије и гаса. Након тога, инфлација би требало да се нађе на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини ове године и повратак у границе циља средином 2024. године. У смеру смиривања инфлаторних притисака требало би да делује досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације, као и нижа екстерна тражња у условима очекиваног успоравања глобалног привредног раста.

Када је у питању економска активност, према актуелној пројекцији Народне банке Србије, бруто домаћи производ Србије ове године оствариће реални раст у распону од 2,0% до 3,0%. Раст ће бити вођен домаћом тражњом, чему у највећој мери доприноси очувано тржиште рада, док ће због и даље високог очекиваног увоза енергената и ниже екстерне тражње, пре свега из зоне евра, допринос нето извоза бити негативан. Ипак, очекујемо да и у овој години извоз настави динамичан раст захваљујући инвестицијама из претходног периода, које су биле претежно усмерене у разменљиве секторе. Опоравак екстерне тражње од друге половине ове године, повећани извозни капацитети и планирана реализација инвестиционих пројеката, пре свега у области путне, железничке, енергетске и комуналне инфраструктуре, од 2024. би требало да резултирају убрзањем раста бруто домаћег производа на распон од 3,0% до 4,0%, а у наредним годинама и повратком на претпандемијску путању раста од око 4,0% годишње.

У зависности од кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења, као и глобалне геополитичке ситуације, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за наставком заоштравања монетарних услова и у ком обиму, узимајући при томе у обзир и очекиване ефекте претходног заоштравања монетарне политике на инфлацију у наредном периоду. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем привредном расту.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 6. априла 2023. године.“