Референтна каматна стопа повећана на 6,50% – повећање затезне камате и камате за неблаговремено плаћене јавне приходе

Народна банка Србије је повећала референтну каматну стопу са 6,25% на 6,50%.

С обзиром да се референтна каматна стопа користи за израчунавање стопе затезне камате и каматне стопе за неблаговремено плаћене јавне приходе, и те две стопе се повећавају за 0,25%:

У наставку у целости преносимо саопштење Народне банке Србије:

„На данашњој седници, Извршни одбор је одлучио да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 6,5%. Повећана је и стопа на депозитне олакшице – на 5,25%, као и стопа на кредитне олакшице – на 7,75%.

При доношењу такве одлуке Извршни одбор је проценио да је још увек потребно наставити са умереним заоштравањем монетарних услова како инфлациона очекивања не би расла и како би се осигурало да се инфлација нађе на одрживој опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља у хоризонту пројекције. Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе.

Слабљење глобалних трошковних притисака је настављено, а светске цене енергената, затим цене хране и индустријских сировина налазе се у паду, међугодишње посматрано. Међутим, Извршни одбор сматра да је наставак умереног заоштравања монетарне политике и даље потребан с обзиром на то да инфлација на глобалном нивоу показује знаке отпорности веће него што се очекивало. Иако се инфлација постепено смањује у великом броју земаља, нивои на којима се она налази и даље су релативно високи. При томe, на посебну опрезност упућује базна инфлација, која у многим земљама спорије опада од укупне, чему доприносе повишена инфлациона очекивања и фактори с тржишта рада, а пре свега даљи раст зарада. То указује на то да борба централних банака са инфлацијом још увек није завршена и да се повећање референтних каматних стопа најважнијих светских централних банака може очекивати и у наредном периоду. У зони евра, нашем најважнијем трговинском партнеру, настављено је смањење укупне инфлације, али је њен ниво још увек знатно изнад циља. Истичући одлучност да обезбеди повратак инфлације на циљ, Европска централна банка је у јуну додатно заоштрила монетарну политику. Инфлација је нешто нижа у Сједињеним Америчким Државама, што оправдава одлуку Система федералних резерви да након десет узастопних повећања у јуну задржи референтну каматну стопу непромењеном, не искључујући могућност даљих повећања у наредном периоду. Извршни одбор Народне банке Србије истиче неопходност вођења опрезне монетарне политике и због неизвесности у погледу дужине трајања сукоба у Украјини, као и расположивости енергената и њихових цена у наредном периоду.

У складу са очекивањима Извршног одбора, међугодишња инфлација је наставила да успорава и у јуну је износила 13,7%. Наставку успоравања инфлације допринеле су цене нафтних деривата, базна инфлација, која је смањена на једноцифрени ниво, као и цене хране. Ипак, важно је истаћи да је код цена поврћа забележен даљи раст, иако је уобичајено да с доласком нове пољопривредне сезоне од маја уследи њихов пад, а главни разлог за такво њихово кретање јесу неповољни агрометеоролошки услови (обилне падавине). И поред тога што агрометеоролошки услови могу утицати на одступање цена поврћа од сезонски уобичајених кретања и у наредном периоду, тј. да њихов пад у летњим месецима буде мањи од сезонски уобичајеног, Извршни одбор очекује да ће међугодишња инфлација наставити да се креће опадајућом путањoм, уз знатнији пад у другој половини ове године. Опадајућој путањи инфлације у наредном периоду допринеће пре свега ефекти претходног заоштравања монетарних услова, слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације, као и стабилизација и очекивани пад инфлационих очекивања.

Показатељи кретања у реалном сектору указују на то да ће и у другом тромесечју бити остварен раст економске активности и у односу на претходно тромесечје и међугодишње посматрано, чему пре свега доприносе повољна спољнотрговинска кретања – робни извоз изражен у еврима порастао је за 10,5% међугодишње, док је робни увоз изражен у еврима смањен за 11,6% међугодишње у периоду јануар–мај. У оквиру робног извоза, расте извоз прерађивачке индустрије и електричне енергије, док је смањење робног увоза резултат пре свега нижег увоза енергената и интермедијарних производа.

Одржавањем релативне стабилности курса динара према евру Народна банка Србије знатно доприноси укупној макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности. Народна банка Србије ће наставити да прати и анализира трендове на међународном робном и финансијском тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси у зависности од података који буду пристизали, узимајући при томе у обзир и очекиване ефекте претходног заоштравања монетарне политике на инфлацију у наредном периоду. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем расту и развоју привреде, као и даљем расту запослености и очувању повољног инвестиционог амбијента.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 10. августа.“

Поделите: