Народна банка Србије је смањила референтну каматну стопу са 1,50% на 1,25%.

С обзиром да се референтна каматна стопа користи за израчунавање стопе затезне камате и каматне стопе за неблаговремено плаћене јавне приходе, и те две стопе се смањују за 0,25%:

• Затезна камата од 12.6.2020. године износи 9,25%
• Камата за неблаговремено плаћене јавне приходе од 11.6.2020. године износи 11,25%.

У наставку у целости преносимо саопштење Народне банке Србије:

„Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да настави са ублажавањем монетарне политике и референтну каматну стопу снизио је за 25 базних поена, на ниво од 1,25%.

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је имао у виду да размере кризе у свету изазване ширењем вируса корона (COVID-19) захтевају додатну подршку монетарне политике домаћој економији да би се ублажили негативни ефекти те кризе и подстакао привредни раст у наредном периоду. Извршни одбор је имао у виду претходно донете мере знатног ублажавања монетарне политике и фискалне подстицаје, али и чињеницу да је, захваљујући одговорном вођењу економске политике, Србија ову кризу дочекала у знатно повољнијој макроекономској позицији него претходне кризе. На тај начин је отворен простор да се додатно повећа експанзивност монетарне политике и пружи подршка привредном опоравку земље.

Извршни одбор наглашава да је одлуку о додатном смањењу референтне каматне стопе донео у условима обезбеђене ниске и стабилне инфлације, чије је успоравање настављено и у априлу, на 0,6% међугодишње, у складу са очекивањима Народне банке Србије. Према оцени Извршног одбора, инфлација би у остатку године требало да се креће око доње границе дозвољеног одступања од циља (3 ± 1,5%) у условима ниже агрегатне тражње, као и нижих увозних цена, укључујући и цене нафте. Постепено приближавање инфлације централној вредности циља очекује се у средњем року, чему би требало да допринесе опоравак тражње, подстакнут мерама монетарне и фискалне политике.

Ширењем вируса корона светска привреда је уведена у рецесију без преседана и све је извесније да ће њено отварање бити постепено, што је утицало и на то да бројне централне банке доносе нове мере за подстицање бржег опоравка. За нас је посебно важан опоравак зоне евра, који би требало да буде подстакнут недавно донетим додатним мерама Европске централне банке којима се повећава ликвидност и пружа подршка повољним условима финансирања. Координиране акције монетарне и фискалне политике у многим земљама света требало би да допринесу повољнијим условима финансирања и подстицању опоравка привреде у наредном периоду. Извршни одбор је имао у виду и да се због лошијих изгледа за глобални привредни раст очекује да ће цене примарних производа на светском тржишту, пре свега цене нафте, остати на релативно ниском нивоу и у наредном периоду.

Извршни одбор је посебно истакао чињеницу да ће додатним смањењем референтне каматне стопе, заједно с претходно донетим мерама монетарне и фискалне политике, ефекти пандемије на привреду Србије бити знатно ублажени. Готово је извесно да су се највећи ефекти кризе, као и у већини других европских земаља, у Србији осетили у априлу, али и да ће у наредним месецима уследити опоравак, подстакнут предузетим мерама, који ће водити расту бруто домаћег производа у 2021. години од најмање 6%, без угрожавања ценовне и финансијске стабилности.

Извршни одбор је истакао да ће пуна координација мера монетарне и фискалне политике бити настављена, што ће омогућити смањење евентуалних даљих негативних утицаја из међународног окружења. Народна банка Србије ће и даље пажљиво пратити глобална кретања и њихове импликације на домаћу економију и инфлацију и благовремено реаговати како би очувала постигнуту ценовну и финансијску стабилност и допринела расту наше привреде на одрживим основама.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. јула.„