Referentna kamatna stopa smanjena na 1,25% – smanjenje zatezne kamate i kamate za neblagovremeno plaćene javne prihode

Narodna banka Srbije je smanjila referentnu kamatnu stopu sa 1,50% na 1,25%.

S obzirom da se referentna kamatna stopa koristi za izračunavanje stope zatezne kamate i kamatne stope za neblagovremeno plaćene javne prihode, i te dve stope se smanjuju za 0,25%:

U nastavku u celosti prenosimo saopštenje Narodne banke Srbije:

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da nastavi sa ublažavanjem monetarne politike i referentnu kamatnu stopu snizio je za 25 baznih poena, na nivo od 1,25%.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu da razmere krize u svetu izazvane širenjem virusa korona (COVID-19) zahtevaju dodatnu podršku monetarne politike domaćoj ekonomiji da bi se ublažili negativni efekti te krize i podstakao privredni rast u narednom periodu. Izvršni odbor je imao u vidu prethodno donete mere znatnog ublažavanja monetarne politike i fiskalne podsticaje, ali i činjenicu da je, zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike, Srbija ovu krizu dočekala u znatno povoljnijoj makroekonomskoj poziciji nego prethodne krize. Na taj način je otvoren prostor da se dodatno poveća ekspanzivnost monetarne politike i pruži podrška privrednom oporavku zemlje.

Izvršni odbor naglašava da je odluku o dodatnom smanjenju referentne kamatne stope doneo u uslovima obezbeđene niske i stabilne inflacije, čije je usporavanje nastavljeno i u aprilu, na 0,6% međugodišnje, u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije. Prema oceni Izvršnog odbora, inflacija bi u ostatku godine trebalo da se kreće oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (3 ± 1,5%) u uslovima niže agregatne tražnje, kao i nižih uvoznih cena, uključujući i cene nafte. Postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja očekuje se u srednjem roku, čemu bi trebalo da doprinese oporavak tražnje, podstaknut merama monetarne i fiskalne politike.

Širenjem virusa korona svetska privreda je uvedena u recesiju bez presedana i sve je izvesnije da će njeno otvaranje biti postepeno, što je uticalo i na to da brojne centralne banke donose nove mere za podsticanje bržeg oporavka. Za nas je posebno važan oporavak zone evra, koji bi trebalo da bude podstaknut nedavno donetim dodatnim merama Evropske centralne banke kojima se povećava likvidnost i pruža podrška povoljnim uslovima finansiranja. Koordinirane akcije monetarne i fiskalne politike u mnogim zemljama sveta trebalo bi da doprinesu povoljnijim uslovima finansiranja i podsticanju oporavka privrede u narednom periodu. Izvršni odbor je imao u vidu i da se zbog lošijih izgleda za globalni privredni rast očekuje da će cene primarnih proizvoda na svetskom tržištu, pre svega cene nafte, ostati na relativno niskom nivou i u narednom periodu.

Izvršni odbor je posebno istakao činjenicu da će dodatnim smanjenjem referentne kamatne stope, zajedno s prethodno donetim merama monetarne i fiskalne politike, efekti pandemije na privredu Srbije biti znatno ublaženi. Gotovo je izvesno da su se najveći efekti krize, kao i u većini drugih evropskih zemalja, u Srbiji osetili u aprilu, ali i da će u narednim mesecima uslediti oporavak, podstaknut preduzetim merama, koji će voditi rastu bruto domaćeg proizvoda u 2021. godini od najmanje 6%, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti.

Izvršni odbor je istakao da će puna koordinacija mera monetarne i fiskalne politike biti nastavljena, što će omogućiti smanjenje eventualnih daljih negativnih uticaja iz međunarodnog okruženja. Narodna banka Srbije će i dalje pažljivo pratiti globalna kretanja i njihove implikacije na domaću ekonomiju i inflaciju i blagovremeno reagovati kako bi očuvala postignutu cenovnu i finansijsku stabilnost i doprinela rastu naše privrede na održivim osnovama.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. jula.

Podelite: