Narodna banka Srbije je smanjila referentnu kamatnu stopu sa 3 na 2,75%.

S obzirom da se referentna kamatna stopa koristi za izračunavanje stope zatezne kamate i kamatne stope za neblagovremeno plaćene javne prihode, i te dve stope se smanjuju za 0,25%:

• Zatezna kamata od 12.7.2019. godine iznosi 10,75%
• Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode od 11.7.2019. godine iznosi 12,75%.

U nastavku u celosti prenosimo saopštenje Narodne banke Srbije:

„Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu smanji na 2,75%.

Nakon razmatranja aktuelnih domaćih i međunarodnih ekonomskih kretanja i očekivanja za naredni period, Izvršni odbor je zaključio da su se stekli uslovi da referentna kamatna stopa bude smanjena na novi najniži nivo u režimu ciljanja inflacije (2,75%), čime se dodatno podržava privredni rast. Inflacija je čvrsto pod kontrolom šestu godinu zaredom, pri čemu je, u skladu s najavama Izvršnog odbora, u maju smanjena na 2,2% na međugodišnjem nivou. Izvršni odbor je istakao da će inflacija nastaviti da se kreće u granicama cilja – najverovatnije u donjem delu ciljanog raspona do kraja ove i tokom naredne godine. Na niske inflatorne pritiske ukazuje i dalje niska i stabilna bazna inflacija, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja su tokom juna dodatno smanjena i nalaze se ispod centralne vrednosti cilja.

Kretanja u međunarodnom okruženju karakterišu sporiji privredni rast i inflacija niža od očekivane, zbog čega su Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi najpre najavili sporije povećanje svojih ključnih kamatnih stopa, da bi nakon toga postala sve izvesnija mogućnost novog ciklusa ublažavanja njihovih monetarnih politika. Evropska centralna banka je produžila period tokom kojeg neće menjati svoje ključne kamatne stope (bar do sredine 2020. godine), a najavila je i druge mere za ublažavanje monetarne politike. Takođe, Sistem federalnih rezervi od decembra prošle godine nije povećavao raspon referentne kamatne stope, a sve su veća očekivanja tržišta da će osnovna kamatna stopa Sistema federalnih rezervi biti smanjena do kraja godine. Sporija normalizacija ili novi ciklus ublažavanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka trebalo bi pozitivno da se odraze na uslove na međunarodnom finansijskom tržištu i na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Pored toga, cena nafte na svetskom tržištu je smanjena, a prema fjučersima, očekuje se da će se ona oko tog nivoa kretati i krajem godine.

Izvršni odbor ističe da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući smanjenoj internoj i eksternoj neravnoteži i povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period. Kao i u prethodne dve godine, javne finansije su u suficitu i u pet meseci ove godine, a deficit tekućeg računa platnog bilansa pokriven je u punoj meri neto prilivom stranih direktnih investicija. Izvršni odbor očekuje da će privredni rast u ovoj godini biti vođen domaćom tražnjom, tj. investicijama i potrošnjom, a da će strane direktne investicije, koje doprinose rastu proizvodnih i izvoznih kapaciteta, uticati na postepeno smanjenje spoljne neravnoteže u srednjem roku.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 8. avgusta.“