Народна банка Србије је смањила референтну каматну стопу са 3,75 на 3,50%.

С обзиром да се референтна каматна стопа користи за израчунавање стопе затезне камате и каматне стопе за неблаговремено плаћене јавне приходе, и те две стопе се смањују за 0,25%:

• Затезна камата од 10.10.2017. године износи 11,50%
• Камата за неблаговремено плаћене јавне приходе од 9.10.2017. године износи 13,50%.

У наставку у целости преносимо саопштење Народне банке Србије:

„Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу смањи на ниво од 3,5 одсто.

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је имао у виду пре свега средњорочну пројекцију инфлације и кретање њених кључних фактора.

Међугодишња инфлација се од почетка године креће у границама циља и у августу је смањена на 2,5%. Настављено је смањење базне инфлације на 1,5% међугодишње, као и инфлационих очекивања како за једну, тако и за две године унапред, што указује на то да су инфлаторни притисци и даље ниски. Такође, негативни ефекти суше на цене хране били су мањи од очекиваних. У односу на августовску пројекцију, у правцу ниже инфлације делују и ниже увозне цене изражене у динарима и пад премије ризика земље на најнижи ниво од када се прати за Србију. Додатно, фискална кретања су повољнија од очекиваних, што потврђује остварен суфицит на консолидованом нивоу од око 2% бруто домаћег производа у осам месеци.

И за наредни период, Извршни одбор очекује да ће се инфлација кретати у границама циља од 3,0 одсто ± 1,5 процентних поена. Поред поменутих фактора, инфлацију ће успоравати и висока база код цена нафтних деривата, а почетком 2018. и излазак овогодишњих једнократних поскупљења појединих производа и услуга из међугодишњег обрачуна. У средњем року, у супротном смеру, деловаће постепен раст светских цена примарних пољопривредних производа и агрегатне тражње у Србији.

Извршни одбор је оценио да кретања на међународном робном и финансијском тржишту и даље карактерише неизвесност. Неизвесно је кретање светских цена примарних производа, о чему сведочи и волатилност цена нафте током септембра. На међународном финансијском тржишту, неизвесност у највећој мери и даље проистиче из дивергентности монетарних политика водећих централних банака, ФЕД-а и Европске централне банке, што може да утиче на токове капитала према земљама у успону. Међутим, упркос глобалном економском опоравку, за сада нема сигнала да расту инфлаторни притисци на страни тражње и да би заоштравање монетарне политике водећих централних банака могло бити брже од најављеног. Такође, Извршни одбор истиче да је, захваљујући повољним макроекономским изгледима за наредни период, Србија данас отпорнија на потенцијално негативне утицаје из међународног окружења.

Додатним смањењем референтне каматне стопе у условима ниских инфлаторних притисака, Народна банка Србије пружа додатну подршку кредитној активности и привредном расту.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. новембра.“