Narodna banka Srbije je smanjila referentnu kamatnu stopu sa 3,75 na 3,50%.

S obzirom da se referentna kamatna stopa koristi za izračunavanje stope zatezne kamate i kamatne stope za neblagovremeno plaćene javne prihode, i te dve stope se smanjuju za 0,25%:

• Zatezna kamata od 10.10.2017. godine iznosi 11,50%
• Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode od 9.10.2017. godine iznosi 13,50%.

U nastavku u celosti prenosimo saopštenje Narodne banke Srbije:

„Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu smanji na nivo od 3,5 odsto.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu pre svega srednjoročnu projekciju inflacije i kretanje njenih ključnih faktora.

Međugodišnja inflacija se od početka godine kreće u granicama cilja i u avgustu je smanjena na 2,5%. Nastavljeno je smanjenje bazne inflacije na 1,5% međugodišnje, kao i inflacionih očekivanja kako za jednu, tako i za dve godine unapred, što ukazuje na to da su inflatorni pritisci i dalje niski. Takođe, negativni efekti suše na cene hrane bili su manji od očekivanih. U odnosu na avgustovsku projekciju, u pravcu niže inflacije deluju i niže uvozne cene izražene u dinarima i pad premije rizika zemlje na najniži nivo od kada se prati za Srbiju. Dodatno, fiskalna kretanja su povoljnija od očekivanih, što potvrđuje ostvaren suficit na konsolidovanom nivou od oko 2% bruto domaćeg proizvoda u osam meseci.

I za naredni period, Izvršni odbor očekuje da će se inflacija kretati u granicama cilja od 3,0 odsto ± 1,5 procentnih poena. Pored pomenutih faktora, inflaciju će usporavati i visoka baza kod cena naftnih derivata, a početkom 2018. i izlazak ovogodišnjih jednokratnih poskupljenja pojedinih proizvoda i usluga iz međugodišnjeg obračuna. U srednjem roku, u suprotnom smeru, delovaće postepen rast svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i agregatne tražnje u Srbiji.

Izvršni odbor je ocenio da kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i dalje karakteriše neizvesnost. Neizvesno je kretanje svetskih cena primarnih proizvoda, o čemu svedoči i volatilnost cena nafte tokom septembra. Na međunarodnom finansijskom tržištu, neizvesnost u najvećoj meri i dalje proističe iz divergentnosti monetarnih politika vodećih centralnih banaka, FED-a i Evropske centralne banke, što može da utiče na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Međutim, uprkos globalnom ekonomskom oporavku, za sada nema signala da rastu inflatorni pritisci na strani tražnje i da bi zaoštravanje monetarne politike vodećih centralnih banaka moglo biti brže od najavljenog. Takođe, Izvršni odbor ističe da je, zahvaljujući povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period, Srbija danas otpornija na potencijalno negativne uticaje iz međunarodnog okruženja.

Dodatnim smanjenjem referentne kamatne stope u uslovima niskih inflatornih pritisaka, Narodna banka Srbije pruža dodatnu podršku kreditnoj aktivnosti i privrednom rastu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. novembra.“