Народна банка Србије је смањила референтну каматну стопу са 4 на 3,75%.

С обзиром да се референтна каматна стопа користи за израчунавање стопе затезне камате и каматне стопе за неблаговремено плаћене јавне приходе, и те две стопе се смањују за 0,25%:

• Затезна камата од 8.9.2017. године износи 11,75%
• Камата за неблаговремено плаћене јавне приходе од 7.9.2017. године износи 13,75%.

У наставку у целости преносимо саопштење Народне банке Србије:

„Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу смањи на ниво од 3,75 одсто.

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је имао у виду да je текућа инфлација нижа, као и да је средњорочна августовска пројекција инфлације нижа у односу на мајску пројекцију, како за ову, тако и за наредну годину.

Ниска и стабилна базна инфлација на нивоу од око 2 одсто међугодишње, која се у јулу спустила на 1,7 одсто, као и инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде унутар граница циља, указују на то да су инфлаторни притисци и даље ниски. Такође, фискална кретања од почетка године знатно су повољнија од очекиваних, уз остварен суфицит на консолидованом нивоу од око 2,1 одсто бруто домаћег производа у првој половини године. Поред тога, и у односу на нижу августовску пројекцију, инфлаторни притисци су додатно снижени по основу нижих увозних цена изражених у динарима и пада премије ризика земље, која је достигла најнижи ниво откада се прати за Србију.

Извршни одбор очекује да ће инфлација и у наредном периоду наставити да се креће у границама циља од 3,0 одсто ± 1,5 процентних поена. Инфлацију ће, поред поменутих фактора, успоравати и висока база код цена нафтних деривата, а од почетка 2018. и излазак овогодишњих једнократних поскупљења појединих производа и услуга из међугодишњег обрачуна. Због тога ће се инфлација кретати на нивоу нижем од тренутног. У средњем року, постепен раст светских цена примарних пољопривредних производа и агрегатне тражње у Србији деловаће у супротном смеру.

Извршни одбор је оценио да кретања на међународном робном и финансијском тржишту и даље карактерише неизвесност, што налаже опрезност монетарне политике. Неизвесно је кретање светских цена примарних производа, а посебно нафте. На међународном финансијском тржишту, неизвесност у највећој мери и даље проистиче из дивергентности монетарних политика водећих централних банака, ФЕД-а и Европске централне банке, што може да утиче на токове капитала према земљама у успону. Ипак, инфлација у међународном окружењу и даље је ниска, а последњих месеци, са исцрпљивањем ефеката раста цена енергената, додатно се успорава. Такође, упркос економском опоравку, нема сигнала да расту инфлаторни притисци са стране тражње и да би заоштравање монетарне политике водећих централних банака могло бити брже од најављеног.

Смањењем референтне каматне стопе у условима ниских инфлаторних притисака, Народна банка Србије пружа додатну подршку кредитној активности и привредном расту.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. октобра.“