Народна банка Србије је смањила референтну каматну стопу са 6% на 5,75%.

С обзиром да се референтна каматна стопа користи за израчунавање стопе затезне камате и каматне стопе за неблаговремено плаћене јавне приходе, и те две стопе се смањују за 0,25%:

• Затезна камата од 13.9.2024. године износи 13,75%
• Камата за неблаговремено плаћене јавне приходе од 12.9.2024. године износи 15,75%.

У наставку у целости преносимо саопштење Народне банке Србије:

„На данашњој седници Извршни одбор је одлучио да настави да ублажава монетарне услове смањујући референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 5,75%. Смањена је и стопа на депозитне олакшице – на 4,5%, као и стопа на кредитне олакшице – на 7%.

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је пре свега имао у виду да се инфлација од маја налази у границама циља (3 ± 1,5%), као и да се до краја периода пројекције очекује њено кретање унутар тих граница, с тенденцијом њеног даљег смањивања ка централној пројекцији циља. Узимајући у обзир остварено и очекивано кретање кључних фактора инфлације, а пре свега даље смањење глобалних инфлаторних притисака, као и досадашњи дезинфлаторни утицај рестриктивних монетарних мера, Извршни одбор је проценио да постоје услови за наставак ублажавања монетарне политике смањењем референтне каматне стопе. Извршни одбор је проценио да, и поред започетог ублажавања, монетарна политика и даље има рестриктиван карактер. Народна банка Србије задржаће и у наредном периоду опрезан приступ у ублажавању монетарних услова, а даље одлуке монетарне политике зависиће од података о инфлацији и макроекономским кретањима који буду пристизали.

Иако нешто постепеније него што се претходно очекивало, наставља се успоравање глобалне инфлације, уз допринос фактора и на страни понуде, и на страни тражње. На страни понуде, у правцу успоравања инфлације деловале су претходно снижене цене енергената и хране, као и обезбеђено боље функционисање глобалних ланаца снабдевања. На страни тражње дезинфлаторно још увек делују каматне стопе водећих централних банака, које ће, реално посматрано, бити повишене још неко време. Извршни одбор је имао у виду да релевантне институције предвиђају благо опадајући тренд кретања светске цене нафте у наредном периоду, захваљујући побољшању понуде нафте на светском тржишту од стране земаља OPEC+, као и споријем расту тражње за нафтом.

Инфлација у Србији налази се у границама циља (3 ± 1,5%) и на путањи која је у складу с пројекцијом Народне банке Србије. У јулу је међугодишња инфлација износила 4,3%, док је месечна инфлација била на нивоу од 0,4%, што је једнако просечним месечним остварењима од почетка године. Раст инфлације у јулу делом је био последица и међународних кретања, при чему су месечну динамику инфлације обележила поскупљења појединих категорија прерађене хране – хлеба, кафе и кондиторских производа, на чије цене се одражава раст цена ових производа на светском тржишту или сировина у њиховој производњи, као и раст цена услуга. У наредном периоду инфлација би требало да настави да се креће у границама циља, с тим да ће до краја ове године успорити на око 4%, а затим ће се током наредне године постепено приближити централној вредности циља од 3%. Томе ће највише допринети и даље рестриктивни монетарни услови, нижа увозна инфлација и инфлациона очекивања, као и очекивани пад светске цене нафте у складу с фјучерсима. У правцу ниже инфлације требало би да делује и акција „Најбоља цена”, која је планирана да траје до краја октобра и која има за циљ очување животног стандарда грађана.

Одлучујући о монетарној политици, Извршни одбор је имао у виду да је привредни раст Србије подржан смањењем инфлације, реалним растом зарада и смањењем стопе незапослености (према Анкети о радној снази, на најнижи ниво до сада од 8,2% у другом тромесечју), текућим инвестиционим циклусом, као и побољшањем кредитних услова, које је резултат ублажавања монетарне политике. У првој половини ове године међугодишњи раст бруто домаћег производа Србије износио је 4,3% и био је вођен домаћом тражњом, у оквиру које су највећи допринос обезбедили потрошња домаћинстава и бруто инвестиције у основне фондове. Посматрано с производне стране, привредном расту највише су доприносили услужни сектори, посебно трговина, као и грађевинарство и прерађивачка индустрија. И поред тог што ће резултати овогодишње пољопривредне производње због суше током летњих месеци вероватно бити лошији од очекиваних, према нашој оцени, то се неће одразити на пројекцију раста бруто домаћег производа на нивоу године од 3,8% с обзиром на повољна кретања у другим привредним областима.

Извршни одбор Народне банке Србије наставиће да прати и анализира трендове на домаћем и међународном тржишту и одлуке о будућој монетарној политици доносиће од састанка до састанка у зависности од података који буду пристизали, изгледа у кретању инфлације и њених кључних фактора, као и процене ефеката донетих мера монетарне политике. Истовремено, приликом доношења одлука Извршни одбор ће водити рачуна о томе да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 10. октобра.“