Narodna banka Srbije je smanjila referentnu kamatnu stopu sa 6% na 5,75%.

S obzirom da se referentna kamatna stopa koristi za izračunavanje stope zatezne kamate i kamatne stope za neblagovremeno plaćene javne prihode, i te dve stope se smanjuju za 0,25%:

• Zatezna kamata od 13.9.2024. godine iznosi 13,75%
• Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode od 12.9.2024. godine iznosi 15,75%.

U nastavku u celosti prenosimo saopštenje Narodne banke Srbije:

„Na današnjoj sednici Izvršni odbor je odlučio da nastavi da ublažava monetarne uslove smanjujući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,75%. Smanjena je i stopa na depozitne olakšice – na 4,5%, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7%.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da se inflacija od maja nalazi u granicama cilja (3 ± 1,5%), kao i da se do kraja perioda projekcije očekuje njeno kretanje unutar tih granica, s tendencijom njenog daljeg smanjivanja ka centralnoj projekciji cilja. Uzimajući u obzir ostvareno i očekivano kretanje ključnih faktora inflacije, a pre svega dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i dosadašnji dezinflatorni uticaj restriktivnih monetarnih mera, Izvršni odbor je procenio da postoje uslovi za nastavak ublažavanja monetarne politike smanjenjem referentne kamatne stope. Izvršni odbor je procenio da, i pored započetog ublažavanja, monetarna politika i dalje ima restriktivan karakter. Narodna banka Srbije zadržaće i u narednom periodu oprezan pristup u ublažavanju monetarnih uslova, a dalje odluke monetarne politike zavisiće od podataka o inflaciji i makroekonomskim kretanjima koji budu pristizali.

Iako nešto postepenije nego što se prethodno očekivalo, nastavlja se usporavanje globalne inflacije, uz doprinos faktora i na strani ponude, i na strani tražnje. Na strani ponude, u pravcu usporavanja inflacije delovale su prethodno snižene cene energenata i hrane, kao i obezbeđeno bolje funkcionisanje globalnih lanaca snabdevanja. Na strani tražnje dezinflatorno još uvek deluju kamatne stope vodećih centralnih banaka, koje će, realno posmatrano, biti povišene još neko vreme. Izvršni odbor je imao u vidu da relevantne institucije predviđaju blago opadajući trend kretanja svetske cene nafte u narednom periodu, zahvaljujući poboljšanju ponude nafte na svetskom tržištu od strane zemalja OPEC+, kao i sporijem rastu tražnje za naftom.

Inflacija u Srbiji nalazi se u granicama cilja (3 ± 1,5%) i na putanji koja je u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije. U julu je međugodišnja inflacija iznosila 4,3%, dok je mesečna inflacija bila na nivou od 0,4%, što je jednako prosečnim mesečnim ostvarenjima od početka godine. Rast inflacije u julu delom je bio posledica i međunarodnih kretanja, pri čemu su mesečnu dinamiku inflacije obeležila poskupljenja pojedinih kategorija prerađene hrane – hleba, kafe i konditorskih proizvoda, na čije cene se odražava rast cena ovih proizvoda na svetskom tržištu ili sirovina u njihovoj proizvodnji, kao i rast cena usluga. U narednom periodu inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja, s tim da će do kraja ove godine usporiti na oko 4%, a zatim će se tokom naredne godine postepeno približiti centralnoj vrednosti cilja od 3%. Tome će najviše doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i inflaciona očekivanja, kao i očekivani pad svetske cene nafte u skladu s fjučersima. U pravcu niže inflacije trebalo bi da deluje i akcija „Najbolja cena”, koja je planirana da traje do kraja oktobra i koja ima za cilj očuvanje životnog standarda građana.

Odlučujući o monetarnoj politici, Izvršni odbor je imao u vidu da je privredni rast Srbije podržan smanjenjem inflacije, realnim rastom zarada i smanjenjem stope nezaposlenosti (prema Anketi o radnoj snazi, na najniži nivo do sada od 8,2% u drugom tromesečju), tekućim investicionim ciklusom, kao i poboljšanjem kreditnih uslova, koje je rezultat ublažavanja monetarne politike. U prvoj polovini ove godine međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije iznosio je 4,3% i bio je vođen domaćom tražnjom, u okviru koje su najveći doprinos obezbedili potrošnja domaćinstava i bruto investicije u osnovne fondove. Posmatrano s proizvodne strane, privrednom rastu najviše su doprinosili uslužni sektori, posebno trgovina, kao i građevinarstvo i prerađivačka industrija. I pored tog što će rezultati ovogodišnje poljoprivredne proizvodnje zbog suše tokom letnjih meseci verovatno biti lošiji od očekivanih, prema našoj oceni, to se neće odraziti na projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda na nivou godine od 3,8% s obzirom na povoljna kretanja u drugim privrednim oblastima.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije nastaviće da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i odluke o budućoj monetarnoj politici donosiće od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor će voditi računa o tome da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. oktobra.“