Народна банка Србије је смањила референтну каматну стопу са 6,25% на 6%.

С обзиром да се референтна каматна стопа користи за израчунавање стопе затезне камате и каматне стопе за неблаговремено плаћене јавне приходе, и те две стопе се смањују за 0,25%:

• Затезна камата од 12.7.2024. године износи 14%
• Камата за неблаговремено плаћене јавне приходе од 11.7.2024. године износи 16%.

У наставку у целости преносимо саопштење Народне банке Србије:

„На данашњој седници Извршни одбор је одлучио да настави да ублажава монетарне услове смањујући референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 6%. Смањена је и стопа на депозитне олакшице – на 4,75%, као и стопа на кредитне олакшице – на 7,25%.

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је, пре свега, имао у виду вишемесечну опадајућу путању домаће инфлације и њен повратак у границе циља у мају, у складу с пројекцијама Народне банке Србије, као и очекивано кретање инфлације и других макроекономских показатеља из домаћег и међународног окружења у наредном периоду. Узимајући у обзир даље смањење глобалних инфлаторних притисака, као и досадашњи дезинфлаторни утицај рестриктивних монетарних мера, Извршни одбор је проценио да постоје услови за наставак ублажавања монетарне политике путем смањења референтне каматне стопе.

Иако нешто постепеније него што се претходно очекивало, успоравање глобалне инфлације се наставља. Већина централних банака предвиђа да ће се инфлација у њиховим земљама вратити у границе циља у другој половини ове или првој половини наредне године. У складу с тим, Извршни одбор очекује даље успоравање раста цена производа и услуга које увозимо. Европска централна банка је смањила основне каматне стопе у јуну, а тржишни учесници очекују да би ново смањење могло да уследи крајем ове године, док за Систем федералних резерви очекују једно или два смањења референтне каматне стопе до краја године. Очекивано постепено смањење цене евроиндексираног задуживања на домаћем тржишту, заједно са снижавањем референтне каматне стопе Народне банке Србије, требало би да допринесе постепеном расту кредитне активности и домаће тражње, који неће угрозити опадајућу путању инфлације. Извршни одбор је имао у виду да релевантне институције предвиђају благо опадајући тренд кретања светске цене нафте у наредном периоду и да је раст цена нафте, до којег је повремено долазило претходних месеци услед изражених геополитичких тензија и низа других фактора, био привремен.

У складу са очекивањима Извршног одбора, међугодишња инфлација у Србији у мају се вратила у границе циља и износила је 4,5%. Извршни одбор процењује да ће инфлација наставити да се креће у границама циља од 3 ± 1,5% у целом хоризонту пројекције, чему ће допринети и даље рестриктивни монетарни услови, снижена увозна инфлација и пад инфлационих очекивања.

Према подацима Републичког завода за статистику, већина показатеља реалног сектора наставља да бележи позитивна кретања у априлу и мају, при чему показатељи услужних сектора и грађевинарства, као и бржи од очекиваног опоравак производње након ремонта нафтне рафинерије у Панчеву, указују на то да би раст у другом тромесечју могао бити виши од процена Народне банке Србије. То повећава вероватноћу да би раст бруто домаћег производа у овој години могао бити већи од пројектованог у мају на нивоу од 3,5%. Позитивна кретања у реалном сектору очекују се и у наставку године, вођена растом домаће тражње. Већој приватној потрошњи требало би да допринесе раст реалних доходака по основу виших зарада и пензија и смањење инфлације, а расту инвестиција у основна средства повећана профитабилност привреде из претходних година, висок прилив страних директних инвестиција и капитална издвајања државе, пре свега за потребе улагања у саобраћајну инфраструктуру. Према оцени Извршног одбора, иако ће домаћа тражња водити раст и у наредном периоду, не очекује се да ће она знатније утицати на инфлацију.

Извршни одбор Народне банке Србије наставиће да прати и анализира трендове на домаћем и међународном тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси у зависности од података који буду пристизали, изгледа у кретању инфлације и њених кључних фактора, као и процене ефеката донетих мера монетарне политике. Истовремено, приликом доношења одлука водиће рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 8. августа 2024. године.“