Narodna banka Srbije je smanjila referentnu kamatnu stopu sa 6,50% na 6,25%.

S obzirom da se referentna kamatna stopa koristi za izračunavanje stope zatezne kamate i kamatne stope za neblagovremeno plaćene javne prihode, i te dve stope se smanjuju za 0,25%:

• Zatezna kamata od 14.6.2024. godine iznosi 14,25%
• Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode od 13.6.2024. godine iznosi 16,25%.

U nastavku u celosti prenosimo saopštenje Narodne banke Srbije:

„Na današnjoj sednici Izvršni odbor je odlučio da smanji referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6,25%. Smanjena je i stopa na depozitne olakšice – na 5,00%, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,50%.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu višemesečnu opadajuću putanju domaće inflacije i njen povratak u granice cilja u maju, u skladu s projekcijama Narodne banke Srbije, kao i očekivano kretanje inflacije i drugih makroekonomskih pokazatelja iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu. Uzimajući u obzir dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i dosadašnji dezinflatorni uticaj restriktivnih monetarnih mera, Izvršni odbor je procenio da su se stvorili uslovi za početak ublažavanja monetarne politike putem smanjenja referentne kamatne stope.

Globalna inflacija nastavlja da opada i približava se pretpandemijskim nivoima, pre svega usled efekata prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova centralnih banaka, slabljenja troškovnih pritisaka i popuštanja zastoja u globalnim lancima snabdevanja. Izvršni odbor Narodne banke Srbije ne očekuje znatniji rast cena proizvoda i usluga koje uvozimo, ali pažljivo prati sve faktore koji i na strani ponude i na strani tražnje mogu delovati na kretanje inflacije u narednom periodu, od čega će zavisiti buduće odluke monetarne politike.

Većina centralnih banaka predviđa da će se inflacija u njihovim zemljama vratiti u granice cilja u drugoj polovini ove ili prvoj polovini naredne godine, a tržišni učesnici očekuju da je ciklus zaoštravanja monetarnih politika završen. Evropska centralna banka je na sastanku 6. juna započela sa ublažavanjem monetarne politike smanjenjem osnovnih kamatnih stopa za po 25 baznih poena, ukazujući na to da će naredne mere zavisti od opreznog sagledavanja dinamike inflacije i projekcija njenog kretanja u narednom periodu. Sistem federalnih rezervi u junu nije menjao monetarne uslove, pri čemu su i dalje prisutna očekivanja da bi do kraja godine mogao da započne s njihovim ublažavanjem. Očekivano postepeno smanjenje cene evroindeksiranog zaduživanja na domaćem tržištu, zajedno s početkom snižavanja referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, trebalo bi da doprinese postepenom rastu kreditne aktivnosti i domaće tražnje, koji neće ugroziti opadajuću putanju inflacije. Izvršni odbor je imao u vidu da relevantne institucije predviđaju blago opadajući trend kretanja svetske cene nafte u narednom periodu i da je rast cena nafte, do kojeg je povremeno dolazilo prethodnih meseci usled izraženih geopolitičkih tenzija i niza drugih faktora, bio privremen.

Međugodišnja inflacija u Srbiji se, u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, u maju vratila u granice cilja 3 ± 1,5% i iznosila je 4,5%. Usporavanju inflacije doprinele su cene hrane, koje su u maju zabeležile mesečni pad od 0,2%, a zatim cene energije usled izlaska iz obračuna prošlogodišnjeg poskupljenja struje i gasa, dok je bazna inflacija ostvarila blago viši rast nego u aprilu i iznosila je 5% međugodišnje. U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije i njeno zadržavanje u granicama cilja u srednjem roku, pri čemu će se od početka 2025. inflacija kretati oko centralne vrednosti cilja od 3%. Takvom kretanju inflacije doprineće i dalje restriktivni monetarni uslovi, smanjeni globalni inflatorni pritisci, kao i niža inflaciona očekivanja tržišnih subjekata.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju ove godine ubrzao je na 4,7% međugodišnje, što je povoljnije u odnosu na prvu procenu. Rast je bio vođen većom aktivnošću u uslužnim sektorima, industriji i građevinarstvu, a prema podacima za april, povoljna kretanja su nastavljena i na početku drugog tromesečja. Rastu domaće potrošnje doprinose rast realnih dohodaka po osnovu viših zarada i penzija i smanjenje inflacije. Rastu investicija u osnovna sredstva doprinose povećana profitabilnost privrede iz prethodnih godina, visok priliv stranih direktnih investicija i kapitalna izdvajanja države, pre svega za potrebe ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu. Prema oceni Izvršnog odbora, iako će domaća tražnja voditi rast i u narednom periodu, ne očekuje se da će ona znatnije uticati na inflaciju.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije naglašava da će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi u zavisnosti od brzine usporavanja inflacije. Istovremeno, prilikom donošenja odluka vodiće računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. jula.“