Народна скупштина Републике Србије усвојила је 31. јула 2024. године Закон о изменама и допунама Закона о платним услугама. Које су то новине и које то предности доноси овај закон грађанима и привреди – сазнаћете у рубрици „Корисно је да знате” од Александра Алексића, самосталног стручног сарадника у Одељењу за оперативне послове и управљање ризицима платног система.

На самом почетку Александар Алексић осврнуо се на десет година успешног спровођења Закона о платним услугама, који је ступио на снагу 2014. године, уз измене и допуне 2018. године, захваљујући чему су створене претпоставке за развој савременог, свеобухватног и ефикасног платног система у Републици Србији, у складу са стандардима које су у то време развијене државе прихватиле у овој области.

Измене и допуне Закона о платним услугама имају за циљ да додатно подстакну иновације на тржишту и обезбеде већу конкуренцију и транспарентност у области пружања платних услуга, као и већу заштиту корисника и сигурност при плаћању.

„Кључна новина коју нови Закон о платним услугама доноси јесте отворено банкарство. Ради се о правном и технолошком оквиру за развој и пружање нових врста платних услуга, као што су услуга иницирања плаћања и услуга обједињеног прегледа информација о платним рачунима корисника, без обзира на то код ког пружаоца има отворен рачун”, истиче Александар Алексић.

Подсећа да се поменуте услуге већ успешно пружају у земљама Европске уније и другим државама у којима је концепт отвореног банкарства примењен, а да за циљ имају повећање конкуренције на тржишту плаћања, повећање обима и квалитета пружених услуга и снижавање цена услуга за крајњег корисника.

„Основна претпоставка отвореног банкарства заснива се на дељењу података између банкарских и небанкарских пружалаца платних услуга, што подразумева да ће банке имати обавезу да деле одређени, минимални обим информација о рачунима и трансакцијама својих клијената како би било омогућено пружање наведених услуга”, нагласио је он. Поред тога, посебно је истакао да ће дељење података корисника између институција моћи да се обавља само уз изричиту сагласност корисника путем посебних софтверских решења која ће бити успостављена за сигурну размену тих података.

Наводи даље да Закон о платним услугама препознаје два нова типа пружалаца платних услуга.

„У питању су пружаоци услуге пружања информација о рачуну, који кориснику достављају груписане информације о једном или више платних рачуна које корисник платних услуга има отворене код другог пружаоца платних услуга. То значи да ће корисници моћи да прегледају све своје податке о рачунима и другим финансијским активностима на једном месту, без обзира на број банака с којима је у уговорном односу. На тај начин корисник има бољи преглед и контролу над личним финансијама.”

Када је у питању други тип, под којим спадају такозвани пружаоци услуге иницирања плаћања, Александар Алексић истиче да ове институције, у име и за рачун крајњег корисника, извршавају плаћање у електронској трговини односно код интернет куповина с платног рачуна који тај корисник има код друге банке. „То значи да ће корисник у апликацији имати могућност да изабере институцију преко које хоће да реализује неопходно плаћање. Потребно је нагласити да пружаоци услуге иницирања плаћања не држе средства корисника код себе, већ на основу сагласности корисника само пружају услугу иницирања преноса новца с рачуна код другог пружаоца платних услуга – то јест банке”, објашњава он.

Како је истакао, поменути пружаоци услуга могу се бавити само наведеним услугама, али те услуге, као такве, могу да пружају и постојећи учесници на тржишту, односно банке, платне институције, институције електронског новца и јавни поштански оператер.

Поред концепта отвореног банкарства, Александар Алексић истиче и да нови законски оквир, ради додатног унапређења сигурности при обављању плаћања, као захтев уводи поштовање „поуздане аутентификације корисника” од стране свих пружалаца платних услуга. „Иако овај захтев постоји и у важећим прописима, детаљније уређеним правилима уводе се додатне безбедносне провере у процес идентификације корисника како би се заштитили од злонамерних активности”, каже он.

Према његовим речима, заснован је на компонентама знања, поседовања или својствености. „Компонента знања јесте нешто што корисник платних услуга зна – на пример, лозинку или ПИН. Поседовање се односи на нешто што корисник има – мобилни телефон или платну картицу. Својственост је оно што корисник јесте и по чему је јединствен – попут отиска прста или препознавања гласа. Поуздана аутентификација подразумева коришћење барем две од три поменуте сигурносне компоненте приликом иницирања безготовинског плаћања”, рекао је Александар Алексић.

Поред тога, он је напоменуо да су одређени захтеви у погледу поуздане аутентификације корисника постојали и у доскорашњем Закону о платним услугама, али се новим законским оквиром обезбеђује шире и свеобухватније поштовање захтева који се односе на овај сегмент заштите корисника платних услуга.

На крају видеа истакао је да поуздана аутентификација смањује ризике од преваре и повећава поверљивост података о кориснику при свим облицима безготовинског плаћања, а нарочито за куповине преко интернета. „Слојевити приступ безбедности обезбеђује да само овлашћени корисници могу да покрену процес плаћања, чиме се штите потрошачи и предузећа од неовлашћеног приступа и финансијских губитака.”

Александар Алексић је на крају излагања закључио да ће примена новог Закона о изменама и допунама Закона о платним услугама донети многобројне прилике за даљи развој већ развијеног тржишта платних услуга и финтек сектора у нашој земљи.

Извор: Народна банка Србије