„Službeni glasnik RS“, broj 54/2020

 

PREDMET UREĐIVANJA

Član 1.

Ovom uredbom uređuju se fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz budžeta Republike Srbije (u daljem tekstu: budžet) privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, PDV tretman prometa dobara i usluga bez naknade za zdravstvene svrhe, kao i isplata jednokratne novčane pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije iz budžeta.

ZNAČENJE POJEDINIH POJMOVA

Član 2.

Pojedini pojmovi, u smislu ove uredbe, imaju sledeće značenje:

1) privredni subjekti u privatnom sektoru – svi privredni subjekti koji nisu obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenim u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS”, broj 93/19), i to:

– rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica;

– rezidentni preduzetnici (preduzetnici, preduzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici druga lica, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana); i

– ogranci i predstavništva stranih pravnih lica;

2) fiskalne pogodnosti – odlaganje dospelosti za plaćanje određenih javnih prihoda koji u skladu sa odgovarajućim poreskim zakonima dospevaju za plaćanje u periodu od 1. aprila do 30. juna 2020. godine, a izuzetno do 31. jula 2020. godine za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na zaradu za mesec jun 2020. godine isplaćenu u skladu sa propisima kojima se uređuje rad, i odlaganje njihovog plaćanja, i to:

– poreza na dohodak građana na zarade i naknade zarada (u daljem tekstu: porez) i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: doprinosi) na zarade i naknade zarada, kao i poreza i doprinosa na ličnu zaradu preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika, za mesec mart, april i maj 2020. godine, odnosno po izboru poreskog obveznika za mesec april, maj i jun 2020. godine za one poreske obveznike koji su isplate zarada i naknada zarade, kao i lične zarade preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika za mesec mart 2020. godine delimično ili u celosti izvršili do dana stupanja na snagu ove uredbe;

– akontacija poreza na prihod od samostalne delatnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine za preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike koji su se opredelili za isplatu lične zarade i preduzetnike druga lica;

– akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine za preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike koji se nisu opredelili za isplatu lične zarade, kao i akontacije poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine za preduzetnike paušalce;

– akontacija poreza na dobit pravnih lica za mart, april, i maj mesec 2020. godine, odnosno za obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske, akontacija poreza na dobit pravnih lica koje dospevaju 15. aprila, 15. maja i 15. juna 2020. godine;

3) direktna davanja iz budžeta privrednim subjektima u privatnom sektoru – uplata bespovratnih novčanih sredstava privrednim subjektima u skladu sa ovom uredbom, koja mogu da se koriste isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.

LICA KOJA MOGU DA KORISTE FISKALNE POGODNOSTI I DIREKTNA DAVANJA

Član 3.

Privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana ovom uredbom pod uslovom da počev od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu ove uredbe nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu ove uredbe.

Pod uslovima iz stava 1. ovog člana fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe mogu da koriste i preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici paušalci koji su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije na dan 15. marta 2020. godine.

Privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe ukoliko su pre 15. marta 2020. godine osnovani i registrovani kod nadležnog organa ili organizacije, odnosno ako su u navedenom periodu postali obveznici PDV.

FISKALNE POGODNOSTI ZA PRIVREDNE SUBJEKTE PRAVNA LICA

Član 4.

Privrednim subjektima – pravnim licima, uključujući i ogranke i predstavništva stranih pravnih lica (u daljem tekstu: pravna lica), može da se odloži dospelost za plaćanje:

– poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada definisanih u članu 2. tačka 2) alineja prva do 4. januara 2021. godine;

– akontacije poreza na dobit pravnih lica za mart, april, i maj mesec 2020. godine do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za 2020. godinu, odnosno za obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske godine za poreski period koji započinje ili se završava u 2020. godini, za akontacije poreza na dobit koje dospevaju za plaćanje 15. aprila 2020. godine, 15. maja 2020. godine i 15. juna 2020. godine do predaje konačne poreske prijave poreza na dobit pravnih lica za odgovarajući poreski period.

Pravno lice iz stava 1. ovog člana, koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe, podnosi Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (u daljem tekstu: Obrazac PPP-PD) za prihode iz radnog odnosa posebno od Obrasca PPP-PD za prihode van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu PPP-PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa.

Pravno lice iz stava 1. ovog člana koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u Obrascu PPP-PD za prihode iz radnog odnosa za obračunski period – mesec za koji koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u polju 1.4. – datum plaćanja, unosi datum 04. januar 2021. godine.

Doprinosi čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom.

Pravo na odlaganje poreskih obaveza iz ovog člana nemaju sledeća velika pravna lica: banke iz člana 2. stav 1. Zakona o bankama („Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 91/10 i 14/15), društva za osiguranje i društva za reosiguranje iz člana 3. Zakona o osiguranju („Službeni glasnik RS”, broj 139/14), društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima iz člana 3. tačka 1) Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima („Službeni glasnik RS”, br. 85/05 i 31/11), davaoci finansijskog lizinga iz člana 10. Zakona o finansijskom lizingu („Službeni glasnik RS”, br. 55/03, 61/05, 31/11 i 99/11 – dr. zakon), kao i platne institucije i institucije elektronskog novca iz člana 2. stav 1. tač. 35) i 36) Zakona o platnim uslugama („Službeni glasnik RS”, br. 139/14 i 44/18).

Član 5.

Pravno lice iz člana 4. ove uredbe, izuzev pravnih lica iz člana 4. stav 5. ove uredbe, ima pravo na odlaganje plaćanja dugovanog poreza i doprinosa, odnosno akontacija poreza na dobit pravnih lica, čija je dospelost za plaćanje odložena u skladu sa članom 4. ove uredbe, na najviše 24 jednake mesečne rate bez plaćanja kamate, i to:

– za porez i doprinose na zarade i naknade zarada u visini obaveza čija je dospelost za plaćanje odložena; i

– za akontacije poreza na dobit pravnih lica u visini akontacija poreza na dobit pravnih lica čija je dospelost za plaćanje odložena, a najviše u visini konačne obaveze po osnovu poreza na dobit pravnih lica za 2020. godinu, odnosno za obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske, u visini konačne obaveze za poreski period koji započinje ili se završava u 2020. godini.

Postupak i način odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa iz stava 1. ovog člana bliže uređuje ministar nadležan za poslove finansija.

FISKALNE POGODNOSTI ZA PREDUZETNIKE

Član 6.

Preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik koji porez i doprinose na prihod od samostalne delatnosti plaća samooporezivanjem, a nije se opredelio za isplatu lične zarade, pravo na odlaganje dospelosti za plaćanje akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti, kao i odlaganje plaćanja ovih obaveza, ostvaruje shodnom primenom pravila koja se odnose na odlaganje dospelosti za plaćanje i odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit za pravna lica iz čl. 4. i 5. ove uredbe.

Preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik iz stava 1. ovog člana odlaganje dospelosti za plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada svojih zaposlenih kao i odlaganje plaćanja ovih obaveza ostvaruju shodnom primenom pravila iz čl. 4. i 5. ove uredbe koja se odnose na pravna lica u vezi sa odlaganjem dospelosti za plaćanje i odlaganjem plaćanja poreza i doprinosa na zarade i naknade zarade.

Pravila iz ovog člana shodno se primenjuju i na preduzetnika drugo lice.

Član 7.

Preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik koji porez na prihod od samostalne delatnosti plaćaju samooporezivanjem, a opredelili su se za isplatu lične zarade, pravo na odlaganje dospelosti za plaćanje akontacija poreza na prihod od samostalne delatnosti, kao i odlaganje plaćanja ovih obaveza, ostvaruju shodnom primenom pravila iz čl. 4. i 5. ove uredbe koja se odnose na odlaganje dospelosti za plaćanje i odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit pravnih lica.

Preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik iz stava 1. ovog člana odlaganje dospelosti za plaćanje poreza i doprinosa na ličnu zaradu, kao i na zarade i naknade zarada svojih zaposlenih i odlaganje plaćanja ovih obaveza ostvaruju shodnom primenom pravila iz čl. 4. i 5. ove uredbe koja se odnose na pravna lica u vezi sa odlaganjem dospelosti za plaćanje i odlaganjem plaćanja poreza i doprinosa na zarade i naknade zarade.

Član 8.

Preduzetnicima paušalcima se odlaže dospelost za plaćanje obaveza po osnovu akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za mesec mart, april i maj 2020. godine za 4. januar 2021. godine i odlaže plaćanje ovih obaveza na 24 jednake mesečne rate, bez plaćanja kamate, za vreme trajanja odlaganja plaćanja dugovanog poreza.

Preduzetnik paušalac iz stava 1. ovog člana odlaganje dospelosti za plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada svojih zaposlenih i odlaganje plaćanja ovih obaveza ostvaruje shodnom primenom pravila iz čl. 4. i 5. ove uredbe koja se odnose na pravna lica u vezi sa odlaganjem dospelosti za plaćanje i odlaganjem plaćanja poreza i doprinosa na zarade i naknade zarade.

Postupak i način odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa iz stava 1. ovog člana bliže uređuje ministar nadležan za poslove finansija.

DIREKTNA DAVANJA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA U PRIVATNOM SEKTORU

Član 9.

Preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, mogu da ostvare pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, i to:

– u maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;

– u junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;

– u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine.

Broj zaposlenih iz stava 1. ovog člana kod preduzetnika, preduzetnika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica uvećava se za 1 (jedan), osim u slučaju kada preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik ili preduzetnik drugo lice imaju istovremeno i status zaposlenog ili korisnika penzije.

Broj zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući obračunski period.

Broj zaposlenih iz stava 1. ovog člana umanjuje se za broj zaposlenih za koje isplata zarade, odnosno naknade zarade, za obračunski period u celosti pada na teret drugih isplatilaca, a koje isplate imaju oznaku vrste prihoda (OVP) od 204 do 211 u Pravilniku o poreskoj prijavi za porez po odbitku („Službeni glasnik RS”, br. 74/13, 118/13, 66/14, 71/14 – ispravka, 14/16, 21/17, 20/18, 104/18 i 96/19).

Član 10.

Pravno lice koje je razvrstano kao veliko pravno lice (u daljem tekstu: veliko pravno lice) u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, može da ostvari pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava u iznosu koji se dobija kao proizvod iznosa 50% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine i zbira broja:

– zaposlenih sa punim radnim vremenom za koje je doneto rešenje o prekidu rada počev od 15. marta 2020. godine u skladu sa članom 116. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17 i 95/18 – u daljem tekstu: Zakon o radu) i za koje je poslodavac – veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD i

– zaposlenih sa punim radnim vremenom kojima je doneto rešenje o prekidu rada počev od 15. marta 2020. godine u skladu sa članom 117. Zakona o radu, po osnovu rešenja nadležnog državnog organa donetog u vezi sa bolešću COVID-19 i za koje je poslodavac – veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD.

Broj zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom za koje je doneto rešenje o prekidu rada iz stava 1. ovog člana i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz PPP-PD za odgovarajući obračunski period.

Bespovratna novčana sredstava iz stava 1. ovog člana, isplaćuju se:

– u maju 2020. godine u iznosu proizvoda 50% osnovne minimalne neto zarada za mart 2020. godine i broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećanog u skladu sa stavom 2. ovog člana, za čije naknade zarada je poslodavac – veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD za mart 2020. godine;

– u junu 2020. godine u iznosu proizvoda 50% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine i broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećanog u skladu sa stavom 2. ovog člana, za čije naknade zarada je poslodavac – veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD za april 2020. godine;

– u julu 2020. godine u iznosu proizvoda 50% osnovne minimalne neto zarada za mart 2020. i broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećanog u skladu sa stavom 2. ovog člana, za čije naknade zarada je poslodavac – veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD za maj 2020. godine.

Veliko pravno lice dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave i nadležnoj organizacionoj jedinici Uprave za trezor u papirnom obliku spisak lica iz stava 1. alineja prva i druga i stava 2. ovog člana, najkasnije do 20-og u mesecu za isplatu bespovratnih sredstava koja se vrši u sledećem mesecu.

Spisak lica iz stava 4. ovog člana podnosi se na obrascu koji propisuje ministar nadležan za poslove finansija.

Pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz ovog člana nemaju velika pravna lica – banke iz člana 2. stav 1. Zakona o bankama („Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 91/10 i 14/15), društva za osiguranje i društva za reosiguranje iz člana 3. Zakona o osiguranju („Službeni glasnik RS”, broj 139/14), društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima iz člana 3. tačka 1) Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima („Službeni glasnik RS”, br. 85/05 i 31/11), davaoci finansijskog lizinga iz člana 10. Zakona o finansijskom lizingu („Službeni glasnik RS”, br. 55/03, 61/05, 31/11 i 99/11 – dr. zakon), kao i platne institucije i institucije elektronskog novca iz člana 2. stav 1. tač. 35) i 36) Zakona o platnim uslugama („Službeni glasnik RS”, br. 139/14 i 44/18).

PRIHVATANJE MERA I GUBITAK PRAVA NA KORIŠĆENJE MERA

Član 11.

Privredni subjekti u privatnom sektoru prihvataju korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom podnošenjem Obrasca PPP-PD sa označenim datumom plaćanja 04. januar 2021. godine.

Privredni subjekti iz stava 1. ovog člana mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana ovom uredbom:

– za sva tri meseca ukoliko Obrazac PPP-PD iz stava 1. ovog člana dostave do kraja aprila 2020. godine;

– za dva meseca ukoliko prvi put Obrazac PPP-PD iz stava 1. ovog člana dostave do kraja maja 2020. godine i

– za jedan mesec ukoliko prvi put Obrazac PPP-PD iz stava 1. ovog člana dostave do kraja juna 2020. godine.

Privredni subjekti u privatnom sektoru koji ne podnose Obrazac PPP-PD, odnosno koji nemaju zaposlene i nisu preduzetnici, odnosno preduzetnici poljoprivrednici koji su se opredelili za isplatu lične zarade, koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja u skladu sa odredbama ove uredbe.

Član 12.

Privredni subjekat u privatnom sektoru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom ukoliko u periodu od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe, smanji broj zaposlenih za više od 10% ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe.

Ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom proverava se svakog poslednjeg dana u mesecu počev od meseca aprila 2020. godine zaključno sa 31. oktobrom 2020. godine, s tim da se ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom može kontrolisati i nakon 31. oktobra 2020. godine u rokovima za zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja propisnim zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.

Privredni subjekti koji izgube pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom dužni su da:

– plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja zajedno sa pripadajućom kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza koja se računa počev od dana kada su navedene obaveze dospele za plaćanje u skladu sa zakonima kojim se uređuje plaćanje odgovarajuće obaveze, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja; i

– izvrše povraćaj direktnih davanja sa kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza počev od dana kada su im isplaćena pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.

ISPLATA DIREKTNIH DAVANJA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA U PRIVATNOM SEKTORU

Član 13.

Isplata direktnih davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru koji u skladu sa članom 11. ove uredbe prihvate direktna davanja utvrđena ovom uredbom, vrši se sa posebnog namenskog računa otvorenog za tu namenu kod Ministarstva finansija – Uprave za trezor (u daljem tekstu: Uprava za trezor), na osnovu dostavljenih podataka u elektronskom obliku od Ministarstva finansija – Poreske uprave (u daljem tekstu: Poreska uprava) za isplatu po privrednim subjektima iz čl. 9. i 10. ove uredbe.

Radi isplate direktnih davanja iz stava 1. ovog člana, privrednom subjektu otvara se poseban namenski račun – isplata direktnih davanja – COVID-19 kod banke koja u momentu stupanja na snagu ove uredbe vodi tekući račun tog privrednog subjekta.

Privredni subjekti koji u momentu stupanja na snagu ove uredbe imaju otvorene tekuće račune kod više banaka dužni su da najkasnije 25. aprila 2020. godine, putem elektronskih servisa Poreske uprave, dostave podatak o nazivu banke iz stava 2. ovog člana kod koje će biti otvoren poseban račun iz tog stava.

Poreska uprava, preko Uprave za trezor, dostavlja Narodnoj banci Srbije podatke u elektronskom obliku, na osnovu kojih banka otvara poseban račun iz stava 2. ovog člana. Banka je dužna da otvori taj račun u roku koji utvrdi Narodna banka Srbije pri dostavljanju ovih podataka, a koji ne može biti duži od sedam dana od dana kada su banci dostavljeni ti podaci, a najkasnije do 30. aprila 2020. godine.

Otvaranjem posebnog računa iz stava 2. ovog člana ne stiče se pravo na direktna davanja iz stava 1. ovog člana, već se ostvaruje pravo na isplatu sredstava na taj račun po osnovu direktnih davanja, ako su ispunjeni uslovi iz čl. 9. do 12. ove uredbe.

Sredstvima na posebnom računu iz stava 2. ovog člana raspolažu lica čiji su potpisi deponovani radi raspolaganja sredstvima s tekućeg računa iz tog stava, odnosno lica koja na osnovu drugog dokumenta imaju ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na tom tekućem računu.

Banka je dužna da pri dostavljanju podataka o posebnom računu iz stava 2. ovog člana u jedinstveni registar tekućih i drugih računa pravnih i fizičkih lica koji vodi Narodna banka Srbije (u daljem tekstu: Jedinstveni registar računa) dostavi Narodnoj banci Srbije, u skladu sa odlukom Narodne banke Srbije kojom se uređuju bliži uslovi i način vođenja tog registra, i podatak o tome da je u pitanju poseban račun koji je otvoren radi isplate direktnih davanja u skladu sa ovom uredbom.

Odredbe okvirnog ugovora kojima se uređuju uslovi za otvaranje, vođenje i gašenje tekućeg računa iz stava 2. ovog člana i izvršavanje platnih transakcija sa tog računa, shodno se primenjuju na poseban račun iz tog stava.

Izuzetno od stava 8. ovog člana, za otvaranje i vođenje posebnih računa iz st. 1. i 2. ovog člana, kao i za izvršenje platnih transakcija i pružanje drugih usluga u vezi s tim računima, Uprava za trezor i banka ne mogu naplatiti naknadu, niti druge troškove. Narodna banka Srbije ne naplaćuje Upravi za trezor i banci naknade, niti druge troškove za izvršenje platnih transakcija u vezi s tim računima u platnim sistemima čiji je operator.

Uprava za trezor na dnevnom nivou preuzima od Narodne banke Srbije podatke u elektronskom obliku o posebnim računima iz stava 2. ovog člana koji se vode u Jedinstvenom registru računa.

Uprava za trezor, na osnovu podataka iz stava 1. ovog člana, obaveštava nadležno ministarstvo o iznosu potrebnih sredstava za isplatu direktnih davanja privrednim subjektima, nakon čega nadležno ministarstvo vrši prenos sredstava na poseban namenski račun iz stava 1. ovog člana.

Po prenosu novčanih sredstava od nadležnog ministarstva, Uprava za trezor vrši prenos sredstava privrednim subjektima iz stava 1. ovog člana na posebne račune iz stava 2. ovog člana.

Sredstva na posebnom računu iz stava 2. ovog člana izuzeta su od prinudne naplate u smislu propisa kojima se uređuje prinudna naplata, osim po nalogu Poreske uprave za izvršenje prinudne naplate radi izmirenja novčanih obaveza privrednog subjekta u slučaju gubitka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz čl. 12. i 17. ove uredbe.

Banka gasi poseban račun iz stava 2. ovog člana zbog prestanka programa direktnog davanja u smislu ove uredbe ili gubitka prava na korišćenje direktnog davanja iz čl. 12. i 17. ove uredbe, odnosno ako je otvoren taj račun a privredni subjekt nije stekao pravo na korišćenje direktnog davanja, a u skladu sa obaveštenjem Poreske uprave.

U slučaju da privredni subjekt ne prenese novčana sredstva sa posebnog računa iz stava 2. ovog člana na tekuće račune lica za koja su dobijena direktna davanja u skladu sa ovom uredbom do dana gašenja tog posebnog računa, banka prenosi sredstva s tog računa na poseban račun iz stava 1. ovog člana.

PDV TRETMAN PROMETA BEZ NAKNADE ZA ZDRAVSTVENE SVRHE

Član 14.

Na promet dobara, odnosno usluga koji bez naknade izvrši obveznik PDV Ministarstvu zdravlja, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, odnosno zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini PDV se ne obračunava i ne plaća, a obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu tog prometa.

Oslobođenje od plaćanja PDV iz stava 1. ovog člana primenjuje se na sve isporuke sa danom prometa u periodu od dana uvođenja do dana prestanka vanrednog stanja u Republici Srbiji.

Za promet dobara, odnosno usluga iz stava 1. ovog člana obveznik PDV dužan je da vodi posebnu evidenciju, koja naročito sadrži podatke o:

1) nazivu, adresi i PIB-u lica kojem je izvršen promet dobara, odnosno usluga;

2) ceni koštanja, odnosno nabavnoj ceni dobara, odnosno usluga čiji je promet izvršen.

UPLATA JEDNOKRATNE NOVČANE POMOĆI SVIM PUNOLETNIM GRAĐANIMA REPUBLIKE SRBIJE

Član 15.

Nakon okončanja vanrednog stanja svim punoletnim građanima Republike Srbije vrši se uplata jednokratne novčane pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Postupak, način i uslove za isplatu jednokratne novčane pomoći iz stava 1. ovog člana bliže uređuje Vlada.

ZABRANA ISPLATE DIVIDENDE

Član 16.

Privredni subjekti u privatnom sektoru koji se opredele za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta ne mogu isplaćivati dividende do kraja 2020. godine.

U slučaju da postupe suprotno stavu 1. ovog člana privredni subjekti u privatnom sektoru gube pravo korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom i na njih se shodno primenjuju odredbe člana 12. ove uredbe.

Zabrana iz ovog člana se ne odnosi na isplatu dividende u akcijama, odnosno udelima isplatioca dividende.

KAZNENE ODREDBE

Član 17.

Privredni subjekat u privatnom sektoru koji ostvari pravo na direktna davanja iako na to nema pravo u skladu sa ovom uredbom, nenamenski koristi ova sredstva ili izgubi pravo na direktna davanja i ne vrati iznos primljenih direktnih davanja u celosti zajedno sa pripadajućom kamatom do pokretanja postupka kontrole, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30–70% primljenih direktnih davanja, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara.

Član 18.

Privredni subjekat u privatnom sektoru koji ostvari pravo na odlaganje plaćanja javnih prihoda iako na to nema pravo u skladu sa ovom uredbom ili izgubi pravo na odlaganje plaćanja prihoda u skladu sa članom 12. ove uredbe i iste ne plati u celosti zajedno sa pripadajućom kamatom do pokretanja postupka kontrole, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 20–50% iznosa odloženih javnih prihoda, a ne manje od 250.000 dinara za pravno lice, odnosno 50.000 dinara za preduzetnika.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 25.000 do 50.000 dinara.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 19.

Razvrstavanje privrednih subjekata za potrebe primene ove uredbe vrši se na osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godinu, a lica osnovana tokom 2019. i 2020. godine smatraju se malim pravnim licima.

Član 20.

Ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.