„Службени гласник РС“, број 32/2021 и 117/2021

Пречишћен текст прописа

 

Члан 1.

Овом уредбом одређују се делатности код чијег обављања, полазећи од техничких и функционалних карактеристика електронских фискалних уређаја и специфичности обављања тих делатности, не постоји обавеза евидентирања промета добара и услуга на мало (у даљем тексту: промет на мало) и примљених аванса за промет на мало преко електронског фискалног уређаја из члана 4. став. 2. Закона о фискализацији („Службени гласник РС”, бр. 153/20 и 96/21 – у даљем тексту: Закон).

Члан 2.

Делатностима, за које у смислу члана 1. ове уредбе не постоји обавеза евидентирања промета на мало и примљених аванса за промет на мало преко електронског фискалног уређаја, сматрају се делатности:

1) продаје сопствених пољопривредних производа на пијачним тезгама и сличним објектима и другим местима у складу са посебним прописима којима се уређују мале количине примарних производа животињског порекла, односно хране биљног порекла које служе за снабдевање потрошача, као и другим местима у складу са законом којим се уређује трговина од стране физичког лица – обвезника фискализације који је обвезник пореза на приходе од самосталне делатности у смислу закона којим се уређује порез на доходак грађана, а које није предузетник – обвезник фискализације;

2) које обављају обвезници фискализације а који накнаду за продата добра, односно пружене услуге физичким лицима наплаћују испостављањем рачуна о обрачуну потрошње преко мерних инструмената (грејање, гас, телефон, електрична енергија, вода и др.).

Члан 3.

Делатностима, за које у смислу члана 1. ове уредбе не постоји обавеза евидентирања промета на мало и примљених аванса за промет на мало преко електронског фискалног уређаја, сматрају се делатности из следећих области, грана и група класификације делатности из Закона о класификацији делатности („Службени гласник РС”, број 104/09) и Уредбе о Класификацији делатности („Службени гласник РС”, број 54/10), и то:

Делатности у оквиру следећих области, грана, односно група:

Члан 4.

Делатностима за које, у смислу члана 1. ове уредбе, не постоји обавеза евидентирања промета на мало и примљених аванса за промет на мало преко електронског фискалног уређаја сматрају се и:

– делатности из Закона о комуналним делатностима („Службени гласник РС”, бр. 88/11, 104/16 и 95/18), осим следећих комуналних делатности: управљање гробљима и сахрањивање; погребна делатност; управљање јавним паркиралиштима која се не наплаћују путем трећих лица, односно телекомуникационих оператора и пружањe услуга на пијацама, и то: издавање у закуп објеката, тезги и простора на њима;

– послови из Правилника о одређивању послова који се сматрају старим и уметничким занатима, односно пословима домаће радиности, начину сертификовања истих и вођењу посебне евиденције издатих сертификата („Службени гласник РС”, број 56/12), осим каменорезачког заната из члана 2. став 2. тачка 26) тог правилника:

– поједине делатности у оквиру следећих група, и то:

Члан 5.

Уредба о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко фискалне касе („Службени гласник РС”, бр. 61/10, 101/10, 94/11, 83/12, 59/13 и 100/14) престаје да важи 1. маја 2022. године.

Члан 6.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

Одредбе које нису унете у „пречишћен текст“ прописа

Уредба о изменама Уредбе о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета на мало преко електронског фискалног уређаја: „Сл. гласник РС“, бр. 117/2021

Члан 6.

Обвезници фискализације који нису, у складу са Уредбом о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета на мало преко електронског фискалног уређаја („Службени гласник РС”, број 32/21) и овом уредбом, ослобођени обавезе евидентирања промета на мало преко електронског фискалног уређаја, дужни су да до 30. априла 2022. године ускладе своје пословање са одредбама Закона о фискализацији („Службени гласник РС”, бр. 153/20 и 96/21) и подзаконским актима донетим на основу тог закона.

Члан 7.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.