1. Privredni subjekt želi da koristi mere počev od zarade za april. Da li poreska prijava PPP-PD koja se predaje do 30.4. za april, sa datumom plaćanja 4.1.2021, mora biti označena kao konačna?

Ne. Uredba ne propisuje takvu obavezu.

Smatramo da je jedino važno da u prijavi koju predajete do kraja aprila budu uključeni svi zaposleni.

Za mnoge privredne subjekte neće biti jednostavno da predaju konačne prijave za tekući mesec do kraja tog meseca, naročito ako se ima u vidu da je preporučljivo predaju izvršiti i koji dan ranije u odnosu na poslednji dan u mesecu, imajući u vidu broj prijava koji će biti predat poslednjeg dana i povremene zastoje u radu portala ePorezi.

Zbog toga smatramo da su u konkretnom slučaju moguće sledeće opcije:

• Predaja samo jedne prijave za april do kraja aprila
• Predaja prijave za prvi deo zarade za april do kraja aprila, a do kraja maja predaja konačne prijave za april (obe prijave sa datumom plaćanja 4.1.2021)
• Predaja prijave za april do kraja aprila, a u toku maja izmena prijave u skladu sa eventualnim razlikama u podacima u odnosu na prvobitno predatu prijavu

2. Da li je za ličnu zaradu preduzetnika potrebno predati posebnu prijavu PPP-PD u odnosu na prijavu za zaposlene?

Nije potrebno predati posebnu prijavu za ličnu zaradu preduzetnika. Moguće je to učiniti i mnogi to čine jer su tako navikli, ali za to ne postoji obaveza u skladu sa odredbama Uredbe.

Tumačenja o obavezi predaje posebne prijave za ličnu zaradu preduzetnika se zasnivaju na pogrešnom interpretiranju člana 4. stav 2. Uredbe, koji glasi:

„Pravno lice iz stava 1. ovog člana, koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe, podnosi Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (u daljem tekstu: Obrazac PPP-PD) za prihode iz radnog odnosa posebno od Obrasca PPP-PD za prihode van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu PPP-PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa.“

Ključne reči su „prihodi iz radnog odnosa“. Pogrešno tumačenje bi glasilo: radni odnos je kategorija koja se odnosi samo na zaposlene, pa su shodno tome prihodi iz radnog odnosa samo prihodi zaposlenih.

Međutim, pojam „prihodi iz radnog odnosa“ je termin koji ne postoji u Zakonu o radu. S druge strane, takav pojam postoji u propisu koji je u direktnoj vezi sa Obrascem PPP-PD, radi se o Pravilniku o poreskoj prijavi za porez po odbitku. Katalog vrste prihoda, koji je sastavni deo tog Pravilnika, sadrži pojam „prihodi iz radnog odnosa“ i taj pojam je znatno širi od zarada i naknada zarada zaposlenih: sadrži i ličnu zaradu preduzetnika, i naknade po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima itd.

3. Od kog datuma važi zabrana isplate dividende za pravna lica koja žele da koriste mere iz Uredbe?

Ovo je dosta osetljivo pitanje, jer predstavlja jedan od uslova za utvrđivanje prava na mere (takođe je i uslov za gubitak prava).

Član 16. stav 1. Uredbe glasi:

„Privredni subjekti u privatnom sektoru koji se opredele za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta ne mogu isplaćivati dividende do kraja 2020. godine.“

Postavlja se pitanje da li se iz ove odredbe može zaključiti da je datum od kada važi zabrana datum od kada se određeno pravno lice opredelilo za korišćenje mera?

Smatramo da ne može. Mišljenja smo da deo rečenice „koji se opredele za“ označava lica na koje se odnosi ovo ograničenje a ne trenutak kada to ograničenje nastupa. Čak i kada bi se te reči tumačile kao trenutak kada počinje zabrana, pojam „koji se opredele da“ je skoro nemoguće povezati sa preciznim datumom.

Ostaje datum 10. april 2020. godine kao datum kada je Uredba stupila na snagu. Međutim, smatramo da se datum 10. april nikako ne može smatrati datumom od kada važi zabrana, jer je Službeni glasnik u kojem se nalazi Uredba objavljen 10. aprila kasno uveče.

4. Da li strana predstavništva imaju pravo na direktna davanja za zaposlene?

Ovo pitanje je sporno. Naime, iako su predstavništva stranih pravnih lica u članu 2. tačka 1) Uredbe označena kao privredni subjekti u privatnom sektoru, u delu Uredbe u vezi sa direktnim davanjima (čl. 9. i 10) se spominju samo pravna lica i preduzetnici.

Naše mišljenje je da predstavništva stranih pravnih lica imaju pravo na direktna davanja za svoje zaposlene i da je prethodno navedena dilema nastala isključivo zbog previda prilikom pisanja teksta Uredbe.

Uverenje o pravu na direktna davanja bazirano je na delu člana 4. stav 1. u kojem je navedeno da se u daljem tekstu Uredbe u pojam pravnih lica uključuju i ogranci i predstavništva stranih lica.

Takođe u članu 3. stav 1. Uredbe je definisano da „privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja“.  

Prema tome, pomenute odredbe jasno definišu da svi privredni subjekti u privatnom sektoru imaju pravo na direktna davanja (naravno pod uslovima koji su predviđeni Uredbom).

****************************

Podsećamo čitaoce na neke od komentara koje smo pisali u vezi sa ovom temom:

Kako da se opredelite za mere (fiskalne pogodnosti i direktna davanja) na ispravan način?

Važno obaveštenje za privredne subjekte koji do 10. aprila nisu isplaćivali zaradu za mart ali su predali prijavu PPP-PD

Da li se plaćaju porez i doprinosi na direktna davanja za preduzetnika koji se opredelio za ličnu zaradu?

Isplata zarade za mart za poslodavce koji žele da koriste mere iz Uredbe

Fiskalne pogodnosti i direktna davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru