Из саопштења Републичког завода за статистику и Пореске управе би се могло закључити да ће Завод преузимати податке од Пореске управе чиме би престала потреба да привредни субјекти појединачно шаљу извештаје Заводу за статистику (нпр. РАД1 – Месечни извештај о запосленима и зарадама запослених).

Наиме, у заједничком саопштењу након потписивања споразума између Републичког завода за статистику и Пореске управе се каже да ће се добијени подаци користити у статистичкој производњи уместо прикупљања података од извештајних јединица.

Такође се каже да ће то значајно смањити трошкове и оптерећеност привреде, као и да ће се обезбедити пуна покривеност пословних субјеката, уместо истраживања на бази узорка.

Наравно, не треба очекивати да се то деси преко ноћи али је већ сам наговештај да се иде у том правцу охрабрујући.

У наставку преносимо у целости саопштење Републичког завода за статистику и Пореске управе:

„У Републичком заводу за статистику данас је потписан Споразум о сарадњи између Пореске управе Републике Србије и Републичког завода за статистику.

Потписници Споразума, госпођа Драгана Марковић, директорка Пореске управе и др Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику сагласни су да ће унапређењу сарадње допринети размена података из административних евиденција које су у надлежности поменутих институција.

Споразум, који је прилагођен новонасталим променама у пореском систему, представља корак даље у модернизацији званичне статистике на путу ка усаглашавању са методологијом и праксом Европске уније у смислу већег коришћења административних података у статистичке сврхе.

Преласком на електронску пореску пријаву створени су услови да се прикупљени подаци из Пореске управе користе и у статистичкој производњи, коришћењем административних извора података, уместо прикупљања података од извештајних јединица.

Такође је неопходно нагласити да ће овакав начин размене података значајно смањити трошкове и оптерећеност привреде, односно пословних субјеката, у смислу да се једном достављен податак ма којој државној институцију не доставња поново, већ да га државни органи по потреби међусобно размене.

Са аспекта статистичке производње, битно је нагласити да ће прелазак на коришћење административних података довести до промене методологија, обезбеђивањем пуне покривености пословних субјеката, уместо спровођења статистичких истраживања на бази узорка. Ове методолошке измене ће унапредити квалитет и обезбедити благовремену доступност података.“