Члан 4. став 5. Правилника о начину измене пореске основице за обрачунавање пореза на додату вредност („Сл. гласник РС“ бр. 86/2015), који је на снази од 15.10.2015. године, гласи: „У случају враћања добара сматра се да није дошло до смањења основице„.

Тим ставом је досадашња пракса третирања враћања добара са аспекта ПДВ као смањења пореске основице укинута (осим за случајеве из члана 4. став 6. Правилника).

У даљем тексту ће бити наведени аргументи који говоре против оваквог третирања враћања добара (а у корист тезе да све случајеве враћања добара треба третирати са аспекта ПДВ као смањење пореске основице).

1. Аргументи против

1.1. Првобитни текст Закона о ПДВ

У првобитном тексту Закона о ПДВ у члану 21. који говори о измени пореске основице у ставу 3. је писало:

„Ако се основица накнадно измени због враћања добара или поништења уговора, обвезник који је извршио промет добара и услуга може да исправи износ ПДВ само ако обвезник коме је извршен промет добара и услуга измени одбитак претходног ПДВ и ако о томе писмено обавести испоручиоца добара и услуга.“

После измена и допуна Закон о ПДВ од 26.7.2005. године, претходни став је измењен и од тада до данас гласи:

„Ако се основица накнадно измени – смањи, обвезник који је извршио промет добара и услуга може да измени износ ПДВ само ако обвезник коме је извршен промет добара и услуга исправи одбитак претходног ПДВ и ако о томе писмено обавести испоручиоца добара и услуга.“

У тексту предлога измена и допуна Закона о ПДВ из јуна 2005. године који је влада доставила скупштини, у делу „образложење“ везано за измене и допуне које се тичу члана 21. пише:

„предлаже се прецизније дефинисање могућности обвезника да измени – смањи пореску основицу за промет добара и услуга…“.

Није јасно како је предлагач мислио да прецизније дефинише ово питање тиме што је уместо „због враћања добара или поништења уговора“ написао „смањи“.

Очигледно је у првобитном тексту Закона о ПДВ било предвиђено да се враћање добара третира са аспекта ПДВ као смањење пореске основице, а каснијом изменом уопште није коментарисано питање враћања добара, па је логично било сматрати да се под појмом „смањи“ мисли и на враћање добара (што је потврдила и пракса у претходних десет година).

1.2. Рачуноводствени аспект

Са аспекта рачуноводствених прописа, свако враћање добара се у пословним књигама евидентира на исти начин (као сторно првобитне пословне промене). Ставом да у случају враћања добара није дошло до смањења пореске основице, у процес евидентирања пословних промена уводи се нова, компликована категорија која треба да „помири“ два аспекта: порески и рачуноводствени.

За првобитног купца (који враћа добра): са пореског аспекта, враћање добара је једнако продаји – издаје рачун, обрачунава ПДВ и сходно га евидентира у ПДВ евиденцијама. Са рачуноводственог аспекта, враћање добара је супротно продаји – сторнирају се обавеза према добављачу и задужење залиха.

За првобитног продавца (коме се враћају добра): са пореског аспекта, враћање добара је једнако набавци – добија рачун, евидентира ПДВ као претходни порез и сходно га евидентира у ПДВ евиденцијама. Са рачуноводственог аспекта, враћање добара је супротно набавци – сторнирају се потраживање од купца, раздужење залиха, приходи од продаје и набавна вредност продатих добара.

1.3. Пример Немачке

У Немачкој се враћање добара са аспекта ПДВ третира као смањење пореске основице. Члан 17. немачког закона о ПДВ (Umsatzsteuergesetz) се односи на измену пореске основице. У ставу 2. тог члана се говори о ставкама на које се примењује измена пореске основице, а тачка 3. тог става се односи на враћање добара.

Поставља се питање: како је у Немачкој постављена граница између тога шта је враћање добара а шта нови промет? Једноставно, као „стандард“ за ову врсту дилеме је општеприхваћена пресуда BFH (Bundesfinanzhof) из 2008. године (BFH, Urteil vom 12.11.2008 – XI R 46/07). У најкраћем ради се о следећем: продавац је продао купцу нове картоне за паковање по 4 еур/комад а купац је касније вратио продавцу коришћене картоне по 2 еур/комад. Пресуђено је да је ово погрешно третирано као враћање добара јер се овде ради о новом промету. То је за Немце нови промет са аспекта ПДВ. И то је стандард. Све „испод“ тога је враћање добара. Да је прича о картону актуелна и данас потврђује билтен Коморе за индустрију и трговину Келна из јула 2015. године.

1.4. Пример Велике Британије

У Великој Британији се враћање добара са аспекта ПДВ третира као смањење пореске основице.

1.5. Дискриминација лица која нису обвезници ПДВ

Ставом да у случају враћања добара није дошло до смањења пореске основице се врши дискриминација лица која нису обвезници ПДВ.

Пример: Првобитни купац (који враћа добра) који није обвезник ПДВ је купио добра за нпр. 100 дин. + 20 дин. ПДВ (кошта га 120 динара јер не може да користи претходни порез) а када враћа добра првобитном добављачу може да фактурише само 100 дин. па на тај начин прави губитак од 20 дин. (првобитни добављач не прихвата цену од 120 дин. без ПДВ јер би у том случају он био на губитку).

2. Предлог за измену Правилника

Због наведених аргумената предлаже се измена члана 4. став 5. Правилника који би гласио: „У случају враћања добара сматра се да је дошло до смањења основице“. Сходно тој измени члан 4. став 6. би био брисан.