Član 4. stav 5. Pravilnika o načinu izmene poreske osnovice za obračunavanje poreza na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“ br. 86/2015), koji je na snazi od 15.10.2015. godine, glasi: „U slučaju vraćanja dobara smatra se da nije došlo do smanjenja osnovice„.

Tim stavom je dosadašnja praksa tretiranja vraćanja dobara sa aspekta PDV kao smanjenja poreske osnovice ukinuta (osim za slučajeve iz člana 4. stav 6. Pravilnika).

U daljem tekstu će biti navedeni argumenti koji govore protiv ovakvog tretiranja vraćanja dobara (a u korist teze da sve slučajeve vraćanja dobara treba tretirati sa aspekta PDV kao smanjenje poreske osnovice).

1. Argumenti protiv

1.1. Prvobitni tekst Zakona o PDV

U prvobitnom tekstu Zakona o PDV u članu 21. koji govori o izmeni poreske osnovice u stavu 3. je pisalo:

„Ako se osnovica naknadno izmeni zbog vraćanja dobara ili poništenja ugovora, obveznik koji je izvršio promet dobara i usluga može da ispravi iznos PDV samo ako obveznik kome je izvršen promet dobara i usluga izmeni odbitak prethodnog PDV i ako o tome pismeno obavesti isporučioca dobara i usluga.“

Posle izmena i dopuna Zakon o PDV od 26.7.2005. godine, prethodni stav je izmenjen i od tada do danas glasi:

„Ako se osnovica naknadno izmeni – smanji, obveznik koji je izvršio promet dobara i usluga može da izmeni iznos PDV samo ako obveznik kome je izvršen promet dobara i usluga ispravi odbitak prethodnog PDV i ako o tome pismeno obavesti isporučioca dobara i usluga.“

U tekstu predloga izmena i dopuna Zakona o PDV iz juna 2005. godine koji je vlada dostavila skupštini, u delu „obrazloženje“ vezano za izmene i dopune koje se tiču člana 21. piše:

„predlaže se preciznije definisanje mogućnosti obveznika da izmeni – smanji poresku osnovicu za promet dobara i usluga…“.

Nije jasno kako je predlagač mislio da preciznije definiše ovo pitanje time što je umesto „zbog vraćanja dobara ili poništenja ugovora“ napisao „smanji“.

Očigledno je u prvobitnom tekstu Zakona o PDV bilo predviđeno da se vraćanje dobara tretira sa aspekta PDV kao smanjenje poreske osnovice, a kasnijom izmenom uopšte nije komentarisano pitanje vraćanja dobara, pa je logično bilo smatrati da se pod pojmom „smanji“ misli i na vraćanje dobara (što je potvrdila i praksa u prethodnih deset godina).

1.2. Računovodstveni aspekt

Sa aspekta računovodstvenih propisa, svako vraćanje dobara se u poslovnim knjigama evidentira na isti način (kao storno prvobitne poslovne promene). Stavom da u slučaju vraćanja dobara nije došlo do smanjenja poreske osnovice, u proces evidentiranja poslovnih promena uvodi se nova, komplikovana kategorija koja treba da „pomiri“ dva aspekta: poreski i računovodstveni.

Za prvobitnog kupca (koji vraća dobra): sa poreskog aspekta, vraćanje dobara je jednako prodaji – izdaje račun, obračunava PDV i shodno ga evidentira u PDV evidencijama. Sa računovodstvenog aspekta, vraćanje dobara je suprotno prodaji – storniraju se obaveza prema dobavljaču i zaduženje zaliha.

Za prvobitnog prodavca (kome se vraćaju dobra): sa poreskog aspekta, vraćanje dobara je jednako nabavci – dobija račun, evidentira PDV kao prethodni porez i shodno ga evidentira u PDV evidencijama. Sa računovodstvenog aspekta, vraćanje dobara je suprotno nabavci – storniraju se potraživanje od kupca, razduženje zaliha, prihodi od prodaje i nabavna vrednost prodatih dobara.

1.3. Primer Nemačke

U Nemačkoj se vraćanje dobara sa aspekta PDV tretira kao smanjenje poreske osnovice. Član 17. nemačkog zakona o PDV (Umsatzsteuergesetz) se odnosi na izmenu poreske osnovice. U stavu 2. tog člana se govori o stavkama na koje se primenjuje izmena poreske osnovice, a tačka 3. tog stava se odnosi na vraćanje dobara.

Postavlja se pitanje: kako je u Nemačkoj postavljena granica između toga šta je vraćanje dobara a šta novi promet? Jednostavno, kao „standard“ za ovu vrstu dileme je opšteprihvaćena presuda BFH (Bundesfinanzhof) iz 2008. godine (BFH, Urteil vom 12.11.2008 – XI R 46/07). U najkraćem radi se o sledećem: prodavac je prodao kupcu nove kartone za pakovanje po 4 eur/komad a kupac je kasnije vratio prodavcu korišćene kartone po 2 eur/komad. Presuđeno je da je ovo pogrešno tretirano kao vraćanje dobara jer se ovde radi o novom prometu. To je za Nemce novi promet sa aspekta PDV. I to je standard. Sve „ispod“ toga je vraćanje dobara. Da je priča o kartonu aktuelna i danas potvrđuje bilten Komore za industriju i trgovinu Kelna iz jula 2015. godine.

1.4. Primer Velike Britanije

U Velikoj Britaniji se vraćanje dobara sa aspekta PDV tretira kao smanjenje poreske osnovice.

1.5. Diskriminacija lica koja nisu obveznici PDV

Stavom da u slučaju vraćanja dobara nije došlo do smanjenja poreske osnovice se vrši diskriminacija lica koja nisu obveznici PDV.

Primer: Prvobitni kupac (koji vraća dobra) koji nije obveznik PDV je kupio dobra za npr. 100 din. + 20 din. PDV (košta ga 120 dinara jer ne može da koristi prethodni porez) a kada vraća dobra prvobitnom dobavljaču može da fakturiše samo 100 din. pa na taj način pravi gubitak od 20 din. (prvobitni dobavljač ne prihvata cenu od 120 din. bez PDV jer bi u tom slučaju on bio na gubitku).

2. Predlog za izmenu Pravilnika

Zbog navedenih argumenata predlaže se izmena člana 4. stav 5. Pravilnika koji bi glasio: „U slučaju vraćanja dobara smatra se da je došlo do smanjenja osnovice“. Shodno toj izmeni član 4. stav 6. bi bio brisan.