Прилог 12

КРИТЕРИЈУМИ
ЗА ДОДЕЛУ ЕКО ЗНАКА ЗА ДЕТЕРГЕНТЕ ЗА РУЧНО ПРАЊЕ ПОСУЂА

Критеријуми за доделу Еко знака за детергенте за ручно прање посуђа имају за циљ:

1) промовисање производа који испуштају мање токсичних или других загађујућих супстанци у воду;

2) смањивање или спречавање ризика за здравље или животну средину повезаних са употребом опасних материја;

3) смањивање количине амбалажног отпада на најмању могућу меру;

4) информисање које потрошачима омогућава да производ употребљавају на ефикасан начин;

5) смањивање оптерећења по животну средину на најмању могућу меру.

У оквиру сваког критеријума наводе се посебни захтеви за процену и проверу.

Изјаве, документација, анализе, извештаји о испитивању, или други докази којима се доказује усаглашеност са критеријумима, потичу од подносиоца захтева и/или његовог/их добављача, и/или њиховог/их добављача, итд.

Када је могуће, испитивање треба да спроведу лабораторије које испуњавају опште захтеве наведене у стандарду SRPS ISO/IEC ISO 17025 или другим еквивалентним стандардима.

По потреби, могуће је употребити методе испитивања које се разликују од метода назначених за сваки критеријум ако надлежни орган који оцењује захтев прихвати њихову еквивалентност.

По потреби, надлежни органи могу захтевати додатну документацију и могу спровести независне провере.

Додатак I даје референцу ка бази података о састојцима детергената (DID1) у којој се наводе најчешће коришћене супстанце које улазе у састав детергената. Употребљава се да би се добили подаци за израчунавање критичнe запремине разблажења (CDV2) и за оцену биоразградљивости супстанци које се додају детергентима. Када је реч о супстанцама које нису обухваћене DID листом, наводе се смернице за израчунавање или екстраполацију релевантних података. Ажурна верзија DID листе доступна је на одговарајућој интернет страници Еко знака ЕУ.

Све супстанце у производу, укључујући адитиве (нпр. конзервансе или стабилизаторе), чија концентрација прекорачује 0,010% масеног удела у финалној формулацији морају да испуњавају критеријуме за Еко знак, осим критеријума 1 који се примењује на све плански додате супстанце независно од њиховог масеног удела.

Нечистоће које настану при производњи сировина и чија концентрација износи > 0,010% масеног удела у коначном саставу такође морају да испуњавају ове критеријуме.

(в) Референтна доза

Као референтна доза за детергенте за ручно прање посуђа, за прорачуне и испитивање ефикасности прања, узима се препоручена доза производа у грамима за припрему 1l воденог раствора за прање нормално упрљаног посуђа.

Група производа „детергенти за ручно прање посуђа” обухвата све детергенте намењене за ручно прање посуђа, кухињског порцелана, прибора за јело, лонаца, тигања, кухињског прибора итд.

Ова група производа обухвата производе намењене и за кућну и за професионалну употребу. Производи су мешавина хемијских супстанци и не смеју да садрже микроорганизме које плански додаје произвођач.

За доделу националног Еко знака, производ детергент за ручно прање посуђа мора да припада групи производа „детергенти за ручно прање посуђа”, мора да испуњава критеријуме и с њима повезане захтеве за процену и проверу, одређене у овом прилогу.

Групи производа „детергенти за ручно прање посуђа” додељује се шифра „019”.

Критеријуми се одређују за следеће аспекте:

1) токсичност по живи свет у води

2) биоразградљивост сурфактаната

3) искључене или ограничене супстанце и смеше

4) мириси

5) корозиона својства

6) захтеви у вези са паковањем

7) погодност за употребу

8) упутства за кориснике

9) информације које се наводе на Еко знаку.

––––––––––––––

1 DID – Detergent Ingredient List

2 CDV – Critical Dilution Volume

Критеријум 1 – Токсичност по живи свет у води

Критична запремина разблажења (CDVхронично) израчунава се за све састојке (i) који улазе у састав производа, применом следеће једначине:

Где је:

маса = маса састојка по препорученој дози за 1 литар воде за прање посуђа

DF = фактор разградљивости

TF = фактор хроничне токсичности супстанце (у милиграмима по литру).

Вредности параметара DF и TF морају бити вредности са списка базе података о састојцима детергената (листа DID, део А, Додатак I). Ако се супстанца не налази на DID листи, део А, параметри се процењују употребом смерница из дела Б листе DID, при чему се прилаже одговарајућа документација.

Збир вредности CDVхронично свих састојака чини вредност CDVхронично производа.

CDVхронично се рачуна за дозу у грамима производа коју произвођач препоручује за прање нормално прљавог посуђа у 1 литру воде.

CDVхронично по препорученој дози за 1 литар воде за прање посуђа не сме да прекорачи 3.800 литара.

Процена и провера: подносилац захтева за доделу Еко знака (у даљем тексту: подносилац захтева) доставља податке о пуном саставу производа и детаље о израчунавању CDVхронично производа.

Критеријум 2 – Биоразградљивост сурфактаната

а) Брза биоразградљивост (аеробна)

Сваки сурфактант који се користи у производу мора бити брзо биоразградљив.

Процена и провера: подносилац захтева прилаже податке о пуном саставу производа као и податке о функцији сваког од састојака смеше.

У делу А листе DID (Додатак I) наведено је да ли је одређени сурфактант аеробно биоразградљив или не (сурфактанти за које је у колони за аеробну биоразградљивост унета ознака „R” су брзо биоразградљиви).

За сурфактанте који нису обухваћени у делу А, DID листе, достављају се релевантни подаци на основу литературе или других извора, или одговарајући резултати испитивања, који доказују аеробну биоразградљивост сурфактаната.

Испитивања биоразградљивости морају бити у складу сa методама датим у прописима којима се дефинише управљање хемикалијама. Сурфактанти се сматрају брзо биоразградљивим ако ниво биоразградљивости (минерализације) измерен према једном од следећих пет тестова износи најмање 60% у 28 дана: OECD 310, модификовани Стурм тест OECD 301B, Метода C.4-C), испитивање у затвореној боци (OECD 301D, Метода C.4-E), манометријска респирометрија (OECD 301F, метода C.4-D), или MITI (I) тест (OECD 301C, метода C.4-F), или еквивалентни ISO тестови.

У зависности од физичких својстава сурфактанта, за потврђивање брзе биоразградљивости може се користити један од следећих тестова, ако је ниво биоразградње најмање 70% у 28 дана: тест Нестајање DOC (OECD 301А; метода С.4-А) или модификована OECD тријажа – Нестајање DOC (OECD 301Е; метода С.4-В), или еквивалентни тестови у складу са ISO стандардима.

Применљивост метода за испитивање које се заснивају на мерењу раствореног органског угљеника морају бити образложене на одговарајући начин, будући да те методе могу да произведу резултате који се односе на одстрањивање, а не на биоразградљивост.

У тестирању брзе биоразградљивости, не примењује се претходно прилагођавање. Начело десетодневног прозора се не примењује.

б) Анаеробна биоразградљивост

Сурфактанти који нису брзо биоразградљиви под анаеробним условима, могу се користити у производима под условом да сурфактанти нису класификовани као H400/R50 (Веома токсично по живи свет у води), у оквиру наведених граница датих у наставку.

Укупна маса таквих сурфактаната који нису биоразградљиви у анаеробним условима не сме да прекорачи 0,20 грама по препорученој дози за 1 литар воде за прање посуђа.

Процена и провера: подносилац захтева доставља пун састав производа као и опис деловања сваке супстанце. У делу А листе DID (Додатак I) наведено је да ли је одређени сурфактант анеробно биоразградљив или не (сурфактанти за које је у колони за анеробну разградљивост унесена ознака „Y” су брзо биоразградљиви).

За сурфактанте који нису обухваћени DID листом, достављају се релевантни подаци на основу литературе или других извора, или одговарајући резултати испитивања, који показују да су анеробно биоразградљиви.

Референтно испитивање за анаеробну разградљивост је OECD 311, SRPS ISO 11734, ECETOC Бр. 28 (јун 1988.), или еквивалентна тест метода уз захтев за коначну разградљивост од минимум 60% у анаеробним условима.

Тест методе којима се симулирају услови у релевантном анаеробном окружењу могу се, такође, користити за доказивање потпуне разградљивости од 60% у анаеробним условима (види Додатак I).

Критеријум 3 – Искључене или ограничене супстанце и смеше

Захтеви наведени у овом критеријуму под а), б) и в) се примењују на сваку супстанцу или смешу, укључујући биоциде, боје и мирисе, чији масени удео у финалном производу прелази 0,010%. То укључује и сваку супстанцу у било којој смеши коришћеној у формулацији чији масени удео у коначном производу прекорачује 0,010%. У случају нано облика који се плански додају производу, усклађеност с критеријумом 3в) мора се доказати за било коју концентрацију.

а) Одређени искључени састојци

Производ не сме да садржи следеће састојке, било као део формулације или као део било које смеше укључене у формулацију:

1) алкилфенолетоксилати (APEOs) и њихови деривати

2) EDTA (етилендиаминтетрасирћетна киселина) и његове соли

3) 5-бромо-5-нитро-1,3-диоксан

4) 2-бромо-2-нитропропан-1,3-диол

5) диазолинидилуреа

6) формалдехид

7) натријум хидроксиметилглицинат

8) нитромошус и полицикличне мошусе.

Процена и провера: Подносилац захтева мора да приложи испуњену и потписану изјаву о усклађености, према потреби праћену изјавама произвођача, којом потврђује да наведене супстанце нису садржане у производу.

б) Кватенерне амонијумове соли које нису брзо биоразградљиве не смеју се користити, било као део формулације или као део било које смеше садржане у формулацији.

Процена и провера: Подносилац захтева приложе документацију којом се доказује биоразградљивост сваке кватенерне амонијумове соли која је употребљена.

в) Опасне супстанце и смеше:

Производ или било који његов саставни део не сме садржати супстанце или смеше са обавештењима о опасности и ознакама ризика које су дате у наставку, као ни супстанце које испуњавају неки од критеријума за упис на листу супстанци које изазивају забринутост.

Наведене ознаке ризика се уопштено односе на супстанце. Међутим, за смеше ензима и мириса за које нису доступне информације о састојцима, примењују се правила за класификацију смеша.

Списак обавештења о опасности и ознака ризика:

Из наведеног захтева изузимају се оне супстанце или смеше које мењају своја својства у току обраде (нпр. нису више биолошки расположиве, хемијски се мењају тако да се претходно евидентирана опасност отклања).

Одступања

Следеће супстанце или смеше се посебно изузимају из датог захтева:

Процена и провера: подносилац захтева приложе податке о пуном саставу производа. Такође доставља изјаву о усклађености са овим критеријумом заједно с пратећом релевантном документацијом као што су изјаве о усаглашености потписане од стране добављача материјала и копије безбедносних листова за супстанце или смеше.

За сурфактанте који су изузети и испуњавају критеријум класификације за класу опасности H412, подносилац захтева мора доставити документацију у вези са њиховом биоразградљивошћу, са одговарајућом референцом ка DID листи. Ако се супстанца не налази на DID листи, мора се дати одговарајућа референца ка информацијама из литературе или других извора, или одговарајућим резултатима испитивања, као што је описано у Додатку I.

г) Супстанце које изазивају забринутост

За супстанце које се, у складу са прописима којима се регулише управљање хемикалијама, налазе на Листи супстанци које изазивају забринутост, нису могућа изузимања из захтева, ако је концентрација датих супстанци у смешама > 0.010%.

Граничне вредности концентрације се наводе у безбедносним листовима у складу са прописима којима се уређује област садржаја безбедносног листа.

Процена и провера: подносилац захтева своди одговарајућу референцу ка Листи супстанци које изазивају забринутост на дан подношења пријаве. Подносилац захтева доставља податке о тачном саставу производа.

д) Биоциди

Производ може садржати биоциде само у сврху очувања производа и само у одговарајућој дози за ту намену. То се не односи на сурфактанте могу имати биоцидна својства.

Процена и провера: подносилац захтева прилаже копије безбедносних листова за све додате биоциде, заједно са информацијама о њиховој тачној концетрацији у производу. Произвођач или добављач биоцида прилаже информације о дози која је неопходна за сврху очувања производа.

Забрањено је да се на паковању или на друге начине наводе тврдње да производ има антимикробно дејство.

Процена и провера: подносилац захтева надлежном органу прилаже текстове и планирани спољашњи изглед, који се употребљавају на свакој врсти паковања, и/или узорак свих различитих врста паковања.

Дозвољени су биоциди који се користе као конзерванси за производ, било као део формулације или као део било које смеше која улази у састав производа, и који су разврстани у класе опасности H410/R50-53 или H411/R51-53, али само ако њихов потенцијал биоакумулације показује својство log Pow < 3,0 или експериментално утврђени фактор биоконцентрације (BCF) ≤100.

Процена и провера: Подносилац захтева прилаже копије безбедносних листова за све биоциде заједно са информацијама о концентрацији биоцида у финалном производу.

Критеријум 4 – Мириси

а) Производ не сме садржати мирисе који садрже нитромошусе или полицикличне мошусе (како је наведено у критеријуму 3.(а)).

б) Сви састојци који се производу додају као мириси морају бити израђени и/или се њима мора руковати у складу с кодексом праксе Међународног удружења за мирисе. Кодекс може да се нађе на веб страници IFRA: http://www. ifraorg.org.

в) Супстанце мириса, које су предмет прописа којима се уређује област означавања детергената и које нису већ претходно искључене критеријумом 3 в), као и остале мирисне супстанце класификоване као H317/R43 и/или H334/R42 не смеју бити присутне у количинама ≥ 0,010% (≥ 100 ppm) по појединачној супстанци у коначном производу.

г) У детергентима за ручно прање посуђа намењеним за професионалну употребу не смеју се користити мириси.

Процена и провера: Подносилац захтева прилаже потписану изјаву о усаглашености са сваким критеријумом садржаним у тач. а), б) и г). За критеријум садржан у тачки в), подносилац захтева доставља потписану изјаву о усклађености у којој се наводи количина мириса у производу. Подносилац захтева такође мора приложити и изјаву произвођача мириса којом се дефинише садржај сваке од супстанци присутних у мирисима које се налазе на листи у оквиру Прилога III, Део I уз Директиву Савета 76/768/ЕЕЗ3, као и садржај (осталих) супстанци којима су приписана обавештења о опасности/ознаке ризика Н317/R43 и/или Н334/R42.

––––––––––––––

3 ЕУ Директива 76/768/EEЗ о козметичким производима.

Критеријум 5 – Корозиона својства

Производ не сме да буде класификован као „корозиван” (С), са ознакама ризика R34 или R35 (DSD/DPD класификација) или „Кор. коже 1” (CLP/GHS класификација)

Процена и провера: Подносилац захтева доставља податке о тачним концентрацијама свих састојака који улазе у састав производа, било као део формулације или као део било које смеше садржане у формулацији, које су разврстане као „корозивне” (С) ознаке ризика R34 или R35 или „Кор. коже 1, заједно са копијама безбедносних листова.

Критеријум 6 – Захтеви у вези са паковањем

a) Пластични материјали који су употребљени за примарну амбалажу морају бити означени у складу са законским прописима из области амбалаже и амбалажног отпада или стандардом DIN 6120 део 1 и 2 у вези са стандардом DIN 7728 део 1.

б) Ако је примарна амбалажа израђена од рециклираног материјала, сваки навод с тим у вези на амбалажи мора бити у складу са стандардом SRPS ISO 14021 „Ознаке и декларације о заштити животне средине – Самодекларишуће тврдње о заштити животне средине (означавање које се односи на заштиту животне средине типа II)”.

в) У пластичној амбалажи могу се користити искључиво они фталати чији је ризик био процењен у тренутку подношења захтева и који нису разврстани према критеријуму 3. тачки (в).

(г) Однос између масе и учинка (WUR4). Однос масе/учинка (WUR) примарне амбалаже не сме премашити следеће вредности:

WUR се израчунава само за примарно паковање (укључујући поклопце, запушаче и ручне пумпе/распршиваче) употребом формуле:

WUR=Σ[(Wi+Ui)/(Di*ri)]

Где је:

Wi = маса (g) компоненте паковања (i), укључујући етикету ако постоји.

Ui = маса (g) нерециклираног (необрађеног) материјала у компоненти паковања (i). Ако удео рециклираног материјала у компоненти паковања износи 0%, онда је Ui = Wi.

Di = број функционалних доза (=број количина које произвођач препоручује за 1 литар воде за прање) садржаних у примарној амбалажи (i).

ri = број рециклирања, тј. број који показује колико пута је компонента паковања (i) искоришћена за исту намену на основу система поврата амбалаже или поновног пуњења. r = 1 ако се паковање не користи поново за исту намену. Ако се паковање поново користи, r добија вредност 1 осим ако је подносилац захтева у могућности да докаже већи број.

Процена и провера: подносилац захтева прилаже израчунавање WUR за производ и потписану изјаву о усклађености са сваким делом овог критеријума.

––––––––––––––

4 WUR ’ Weight Utility Ratio

Критеријум 7 – Погодност за употребу

Производ мора да буде погодан за предвиђену намену и да задовољава потребе потрошача.

Учинак и капацитет прања морају бити једнаки или бољи од генеричког референтног производа који је дефинисан даље у тексту.

Процена и провера: Производ мора испуњавати захтеве за учинак (перформансе) при прању, који су дефинисани за одговарајућу врсту производа у складу са најновијом верзијом испитивања учинка детергената за ручно праље посуђа са Еко знаком ЕУ и који су доступни на Интернет страни за ЕУ Еко знак (на линку за производну групу „детергенти за ручно прање посуђа”/испитивања перформанси):

http://ec.europa.eu/environment/ecolabel/products-groups-and-criteria.html

Генерички референтни детергент је онај прописан у IKW тесту перформанси „Препоруке за процену квалитета перформанси прања детергената за ручно прање посуђа” (SÖFW-Journal, 128, 5, стр 11.-15., 2002.) који је прилагођен тако да доза у тесту радних карактеристика износи 2,5 милилитра референтног детергента на 5 литара воде.

Критеријум 8 – Упутства за кориснике

На амбалажи производа наводе се следеће информације:

1) „Не користите текућу воду, већ потопите посуђе и користите препоручене дозе” (или еквивалентан текст);

2) информације о препорученој дози наводе се на амбалажи у одговарајућој величини и на видљивој позадини.

Информације морају да се дају у милилитрима (и чајним кашичицама) производа на 5 литара воде за прање посуђа за „запрљано” и „мање запрљано” посуђе;

3) навођење приближног броја прања која потрошач може обавити с једном боцом производа се препоручује, али није обавезно.

Тај се број прорачунава дељењем запремине производа са дозом потребном за 5 литара воде за прање запрљаног посуђа.

Процена и провера: подносилац захтева доставља узорак паковања, укључујући етикету, уз изјаву о усклађености са сваким делом овог критеријума.

Критеријум 9 – Информације које се наводе на Еко знаку

Опциони део Еко знака са простором за текст садржи текст:

1) „смањен утицај на живи свет у води”;

2) „смањена употреба опасних материја”;

3) „смањен амбалажни отпад”;

4) „јасна упутства корисницима”.

Процена и провера: подносилац захтева доставља примерак Еко знака и изјаву о усклађености с овим критеријумом.

ТЕХНИЧКИ ДОДАТАК

Додатак I

Листа из базе података о састојцима детергената (DID листа)

Листа DID (део А) је списак који садржи информације о токсичности по живи свет у води и биоразградљивости додатих супстанци које се уобичајено користе у детергентима. Листа садржи информације о токсичности и биоразградљивости различитих супстанци које се користе у производима за прање и чишћење.

Списак није коначан али се у делу Б листе DID наводе смернице за одређивање релевантних параметара израчунавања за супстанце које нису обухваћене DID листом (нпр. фактор токсичности (TF) и фактор разградљивости (DF) који се користе за израчунавање критичне запремине разблажења).

Списак је општи извор информација, при чему се супстанце које се налазе на листи DID не одобравају аутоматски за употребу у производима са Еко знаком. Листа DID (делови А и Б) доступна је на интернет страници Еко знака ЕУ.

Када је реч о супстанцама за које не постоје подаци о токсичности по живи свет у води и разградљивости, може се употребити структурна аналогија са сличним супстанцама како би се извршила оцена фактора TF и DF. Такве структурне аналогије одобрава надлежни орган за Еко знак. Алтернативно, може се применити принцип најгорег могућег сценарија, користећи параметре у наставку:

Најгори могући сценарио:

Документација о брзој биоразградљивости:

За брзу биоразградљивост, користе се одговарајуће методе испитивања дефинисане прописима којима је дефинисана област управљања хемикалијама.

Документација о анаеробној биоразградљивости:

Референтно испитивање за анаеробну разградљивост је SRPS EN ISO 11734, ECETOC број 28 (јун 1988. године), OECD 311 или одговарајућа метода испитивања, уз захтев од 60% потпуне разградљивости под анаеробним условима. Могу се употребити методе испитивања којима се симулирају услови у релевантној анаеробној средини како би се доказало да је под анаеробним условима постигнута потпуна разградљивост од 60%.

Екстраполација за супстанце које нису обухваћене листом DID:

Ако се додате супстанце не наводе на DID листи могуће је применити следећи приступ како би се обезбедила неопходна документација о анаеробној биоразградљивости:

1) употреба прихватљиве екстраполације. Резултати испитивања који су добијени за једну сировину користе се за екстраполацију потпуне анаеробе разградљивости структурно повезаних сурфактаната Ако је анаеробна биоразградљивост потврђена за један сурфактант (или за групу хомолога), у складу са листом DID, може се претпоставити да је слична врста сурфактанта исто тако анаеробно биоразградљива (нпр. C12-15 A 1-3 EO сулфат [DID број 8] је анаеробно биоразградљив, а слична анаеробна биоразградљивост се може претпоставити и за C12-15 A 6 EO сулфат). Ако је анаеробна биоразградљивост потврђена за сурфактант употребом одговарајуће методе испитивања, може се претпоставити да је слична врста сурфактанта исто тако анаеробно биоразградљива (нпр. подаци из литературе који потврђују анаеробну биоразградљивост сурфактаната из групе алкилестер амонијумових соли могу се употребити као доказ за сличну анаеробну биоразградљивост других кватернерних амонијумових соли које садрже естарске везе у алкалном/им ланцу/има);

2) спровести испитивања за проверу анаеробне разградљивости. Ако је неопходно ново испитивање, спровести испитивање за проверавање анаеробне разградљивости применом SRPS EN ISO 11734, ECETOC број 28 (јун 1988. године), OECD 311 или друге одговарајуће методе;

3) спровести испитивање разградљивости са мањом дозом. Ако је неопходно ново испитивање, и ако се током испитивања за проверавање анаеробне разградљивости јавила потешкоћа (нпр. инхибиција услед токсичности супстанце која се испитује), поновити испитивање употребом мање дозе сурфактанта и пратити разградњу мерењима 14C или хемијском анализом. Испитивање са мањом дозом може се спровести применом OECD 308 (август 2000. године) или друге еквивалентне методе.