Прилог 18

КРИТЕРИЈУМИ
ЗА ДОДЕЛУ ЕКО ЗНАКА ЗА МАЗИВА

Критеријуми за доделу Еко знака за мазива имају за циљ да промовишу унапређивање производа који имају смањено штетно деловање на воду и земљиште током употребе и садрже велики удео материјала биолошког порекла.

За сваки критеријум наводе се посебни захтеви за процену и проверу.

Када је могуће, испитивање треба да спроведу лабораторије које испуњавају опште захтеве наведене у стандарду SRPS ISO/IEC ISO 17025 или другим еквивалентним стандардима.

По потреби, могуће је употребити методе испитивања које се разликују од метода назначених за сваки критеријум ако надлежни орган који оцењује захтев прихвати њихову еквивалентност.

Изјаве, документација, анализе, извештаји о испитивању, или други докази којима се доказује усаглашеност са критеријумима, потичу од подносиоца захтева и/или његовог/их добављача, и/или њиховог/их добављача, итд.

Према потреби, надлежни органи могу да затраже пратећу документацију и могу да обављају независне провере.

Општа шема за оцењивање било које супстанце која улази у састав мазива приказана је у Табели 1.

Критеријуми се примењују како следи:

1) критеријум 1а), 6. и 7. за мазиво за које се подноси захтев,

2) критеријум 1б) и 2. за сваку наведену супстанцу присутну у масеном уделу већем од 0,010% и које се намерно додају или стварају,

3) критеријум 3, 4. и 5 за сваку наведену супстанцу присутну у масеном уделу већем од 0,10% и које се намерно додају или стварају.

Додатно, укупни масени удео наведених супстанци на које се не примењују критеријуми 3. и 4. мора бити мањи од 0,5%.

Група производа „мазива” обухвата следеће категорије:

1) Категорија 1: хидрауличне течности и трансмисиона уља,

2) Категорија 2: масти и мазива за статвене цеви,

3) Категорија 3: уља за моторне тестере, средства за одвајање бетона од оплате, мазива за жичану ужад, уља за статвене цеви и друга проточна мазива,

4) Категорија 4: уља за двотактне моторе,

5) Категорија 5: уља за индустријску и бродску опрему.

За доделу Еко знака, производ мора да припада групи производа „мазива” и мора да испуњава критеријуме и с њима повезане захтеве за процену и проверу, одређене у овом прилогу.

Групи производа „мазива” додељује се шифра „027”.

Критеријуми за доделу Еко знака за мазива:

1) Искључене или ограничене супстанце и смеше

2) Искључене одређене супстанце

3) Додатни захтеви у погледу токсичности за живи свет у води

4) Биоразградљивост и биоакумулацијски потенцијал

5) Обновљиве сировине

6) Минимална техничка својства

7) Информације које се наводе на Еко знаку.

Критеријум 1 – Искључене или ограничене супстанце и смеше

а) Опасне супстанце и смеше:

Производ или било који његов саставни део не сме садржати супстанце или смеше са обавештењима о опасности и ознакама ризика које су дате у наставку, као ни супстанце које испуњавају неки од критеријума за упис на листу супстанци које изазивају забринутост.

Наведена обавештења о опасности која су дата у наставку се генерално односе на супстанце. У случају нано облика који се намерно додају производу, усклађеност са овим критеријумом мора се доказати за било коју концентрацију.

Списак обавештења о опасности и ознака ризика:

Овај критеријум се примењује на следећа Обавештења о опасности и ознаке ризика:

Из наведеног захтева изузимају се оне супстанце или смеше које мењају своја својства у току обраде (нпр. нису више биолошки расположиве, хемијски се мењају тако да се претходно евидентирана опасност отклања).

Граничне концентрације за супстанце или смеше које испуњавају критеријуме за разврставање у класе или категорије опасности из претходне табеле и за супстанце које испуњавају критеријуме за класификацију као карциногене категорије 1 или 2, мутагене категорије 1 или 2, токсичне по репродукцију категорије 1 или 2, не смеју да пређу једну десетину (1/10) најниже наведене специфичне специфичне граничне концентрације одређене у складу са прописима којима се уређује класификација хемикалија, осим ако је та вредност мања од 0,010% масеног удела.

Одступања од критеријума 1(а) наведена су у Табели 1.

Процена и провера: подносилац захтева за доделу Еко знака (у даљем тексту: подносилац захтева) доставља податке о пуном саставу производа и одговарајуће информације о њима. Те информације морају бити специфичне за онај облик супстанци, укључујући нано облике, који се користи у производу. За ту намену подносилац доставља изјаву о усклађености с овим критеријумом, уз коју доставља попис састојака и одговарајуће безбедносне листове за производ као и за све супстанце наведене у формулацији или формулацијама.

Потребно је осигурати довољно података за процену опасности производа за животну средину (према обавештењима о опасности H400 – H413 или ознакама ризика: R 50, R 50/53, R 51/53, R 52, R 52/53, R 53).R 50, R 50/53, R 51/53, R 52, R 52/53, R 53).

Процена производа у погледу опасности за животну средину се изводи одговарајућом конвенционалном методом или одговарајућом методом сумирања у складу са прописима којима се уређује област хемикалија. Међутим, резултати испитивања могу се употребити за измену класификације у погледу токсичности за живи свет у води који би се добио применом конвенционалне или применом методе сумирања и збирне методе.

б) Супстанце које изазивају забринутост

За супстанце које се, у складу са прописима којима се регулише управљање хемикалијама, налазе на Листи супстанци које изазивају забринутост, нису могућа изузимања из захтева, ако је концентрација датих супстанци у смеши > 0.01%.

Процена и провера: подносилац захтева мора навести одговарајућу референцу ка Листи супстанци које изазивају забринутост на дан подношења пријаве. Подносилац захтева подноси изјаву о усаглашености са датим критеријумом заједно са одговарајућом документацијом, као што су изјаве о усаглашености које су потписали добављачи материјала и копије релевантних безбедносних листова.

Критеријум 2 – Искључивање одређених супстанци

Следеће супстанце не смеју да буду присутне у коначном производу у концентрацијама које прекорачују 0,010% масеног удела:

1) супстанце укључене у Попис приоритетних супстанци на подручју политике вода Европске уније како је дато у Директиви 2000/60/ЕЗ Европског парламента и Савета (Прилог X) односно у Одлуци бр. 2455/2001/ЕЗ Европског парламента и Савета, и листи хемикалија одређених за приоритетно деловање према OSPAR,1

2) халогена органска једињења и нитритна једињења,

3) метали или једињења метала осим натријума, калијума, магнезијума и калцијума. У случају средстава за згушњавање, смеју да се користе и једињења литијума и/или алуминијума у концентрацијама чије су вредности дозвољене у складу са другим критеријумима из овог прилога.

Процена и провера: доставља се писана изјава о усклађености са овим захтевима уз потпис подносиоца захтева.

––––––––––––––

1 http://www.ospar.org/content/content.asp?menu=00950304450000_000000_000000

Критеријум 3 – Додатни захтеви у погледу токсичности за живи свет у води

Подносилац захтева доказује усклађеност испуњавањем захтева из критеријума 3.1. или из критеријума 3.2.

Критеријум 3.1. – Захтеви за мазива и њихове главне састојке

Подаци о акутној токсичности за живи свет у води достављају се за главне састојке и смешу.

Подаци о акутној токсичности за живи свет у води сваког од главних састојака наводе се за следећа два трофичка нивоа: алге и дафније2. Критична концентрација за акутну токсичност за живи свет у води, сваког од главних састојака износи најмање 100 mg/l. Подаци о акутној токсичности мазива за које се подноси захтев, за живи свет у води, наводе се за следећа три трофичка нивоа: алге, дафније и рибе. Критична концентрација за акутну токсичност износи најмање 100 mg/l за мазива категорије 1 и 5 односно најмање 1000 mg/l за мазива категорија 2, 3 и 4.

Захтеви у погледу критеријума 3.1. за различите категорије мазива дати су сумирано у Табели 2.

Процена и провера: прихватају се подаци о токсичности за живи свет у мору или за живи свет у слатким водама. Испитивања се изводе у складу са одговарајућом врстом и на одговарајућој врсти из следећих смерница: SRPS ISO 10253 или OECD 201 или методе испитивања C.3 за алге (дате у одговарајућем правилнику о методама испитивања опасних својстава хемикалија), комисија ISO TC 147/SC5/WG2 или OECD 202 или метода C.2 за дафније (дате у одговарајућем правилнику о методама испитивања опасних својстава хемикалија) и OECD 203 или C.1 за рибе (дате у одговарајућем правилнику о методама испитивања опасних својстава хемикалија). Дозвољена је и примена еквивалентних метода уз одобрење надлежног органа. Прихватају се само (72-сатни) ErC50 за алге, (48-сатни) EC50 за дафније и (96-сатни) LC50 за рибе.

––––––––––––––

2 За достављање података о морској средини, а у складу са овом Одлуком, дафније се могу заменити раковима.

Критеријум 3.2. Захтеви за сваку наведену супстанцу присутну
у концентрацији већој од 0,10% масеног удела

Наводе се резултати испитивања хроничне токсичности у облику података о концентрацији без уоченог ефекта (NOEC) за следеће два трофичка нивоа: афније и рибе.

Ако нису доступни резултати испитивања хроничне токсичности, достављају се резултати испитивања акутне токсичности за следећа два трофичка нивоа: алге и дафније. У свакој од 5 категорија мазива дозвољена је присутност једне или више супстанци које показују одређени степен токсичности за живи свет у води до кумулативне масене концентрације наведене у Табели 1.

Процена и провера: подаци о концентрацији без уоченог ефекта (NOEC) за два трофичка нивоа, дафније и рибе, утврђују се применом следећих метода испитивања: Метода C.20 и C.14 (датих у одговарајућем правилнику о методама испитивања опасних својстава хемикалија) за дафније односно за рибе, или еквивалентне метода испитивања уз одобрење надлежног органа.

За алге и дафније прихватају се подаци о акутној токсичности за живи свет у мору или за живи свет у слатким водама. Испитивања морске воде се изводе у складу са одговарајућом врстом и на одговарајућој врсти из следећих смерница: SRPS ISO 10253 или OECD 201 или методом C.3 за алге, комисија ISO TC 147/SC5/WG2 или OECD 202 или метода C.2 за дафније и OECD 203 или метода C.1 за рибе. Дозвољена је и примена еквивалентних метода уз одобрење надлежног органа. Прихватају се само (72-сатни) ErC50 за алге и (48-сатни) EC50 за дафније.

Процена и провера за 3.1. и 3.2.: Надлежном органу се достављају извештаји о испитивању високог квалитета или подаци из литературе (испитивања у складу с прихваћеним протоколима и добром лабораторијском праксом) укључујући референце, чиме се доказује усклађеност са захтевима у погледу токсичности за живи свет у води из Табеле 1.

Ако су у питању слабо растворљиве супстанце или препарати (< 10 mg/l) за одређивање токсичности за живи свет у води може се користити метода WАF (water-accommodated fraction). Утврђени ниво оптерећења средине, који се понекад наводи као LL50 и односи се на смртоносни ниво, може да се користи директно у класификационим критеријумима. Припрема WАФ-а се обавља у складу с препорукама наведенима у некој од следећих смерница; ECETOC Технички извештај бр. 20 (1986), Анекс III Смерницама OECD 1992 301 или ISO Смернице SRPS ISO 10634, или ASTM D6081-98 (Стандардна пракса за испитивање токсичности мазива за живи свет у води: Припрема узорака и тумачење резултата или еквивалентне методе).

Поред тога, сматра се да доказ о нетоксичности супстанце на њеној граничној вредности растворљивости у води испуњава захтеве овог критеријума.

Испитивање акутне токсичности за живи свет у води није потребно у случајевима:

– кадa је класификација супстанце, базног уља или адитива већ наведена на списку класификованих супстанци мазива,

или

– када се може доставити важећа изјава надлежног органа о усклађености, или

– када није вероватно да ће супстанца проћи кроз биолошке мембране ММ > 800 g/mol или молекуларног пречника > 1,5 nm (> 15 Å),

или

– ако је супстанца полимер са молекуларним масеним уделом испод 1000 g/mol мања од 1%, или

– ако супстанца има високи степен нерастворљивости у води (растворљивост у води < 10 μg/l),

будући да се такве супстанце не сматрају токсичнима за алге и дафније у воденом систему.

Растворљивост супстанце у води одређује се према потреби, према методи OECD 105 или еквивалентним методама испитивања.

Удео молекулске масе полимера мањи од 1000 g/mol се утврђује у складу са методом А.19 (дате у одговарајућем правилнику о методама испитивања опасних својстава хемикалија) или еквивалентним методама испитивања.

Критеријум 4 – Биоразградљивост и биоакумулациони потенцијал

Захтеве у погледу биоразградљивости и биоакумулацијског потенцијала мора испуњавати свака наведена супстанца присутна у концентрацији већој од 0,10% масеног удела.

Мазиво не сме да садржи супстанце које су истовремено: биолошки неразградљиве и (потенцијално) биоакумулативне. Међутим, мазиво сме да садржи једну или више супстанци одређеног степена разградљивости и потенцијалне или стварне биоакумулације до кумулативне масене концентрације наведене у Табели 1.

Процена и провера: усклађеност се доказује достављањем следећих информација: Извештаји о испитивању високог квалитета или подаци из литературе (испитивања у складу с прихваћеним протоколима и добром лабораторијском праксом), укључујући референце о биоразградљивости и, према потреби, о (потенцијалној) биоакумулацији сваког састојка.

4.1. Биоразградљивост

Супстанца се сматра потпуно (аеробно) биоразградљивом ако:

1) Током 28-дневног испитивања биоразградње у складу са методом С.4 (датој у одговарајућем правилнику о методама испитивања опасних својстава хемикалија), OECD 306, OECD 310 се постигну следећи нивои биоразградње:

– при испитивањима потпуне биоразградљивости која се заснива на раствореном органском угљенику ≥ 70%,

– при испитивањима која се заснивају на исцрпљивању кисеоника или стварању угљен диоксида ≥ 60% од теоретских максимума.

У овим испитивањима potpune биоразградљивости не мора се примењивати начело десетодневног окна. Ако супстанца досегне ниво прага биоразградње у року 28 дана, али не у року десетодневног временског окна, претпоставља се спорији степен разградње.

2) Однос BPK5/ThOD или BPK5/HPK је већи ≥0,5. Однос BPK5/(ThOD или HPK) може се користити само ако не постоје подаци на основу методе С.4, OECD 306, OECD 310 или неке друге еквивалентне методе испитивања. BПК5 се оцењује у складу са методом С.5 или еквивалентним методама, док се HPK оцењује у складу са методом С.6 или еквивалентним методама.

Супстанца се сматра инхерентно биоразградљивом ако показује:

– биоразградњу > 70% при испитивању инхерентне биоразградње према методи С.9 или OECD 302 С или другим еквивалентним методама, или

– биоразградњу > 20%, али < 60% након 28 дана при испитивањима према методи С.4, OECD 306 или OECD 310 која се заснивају на исцрпљивању кисеоника или стварању угљен диоксида, или другим еквивалентним методама.

Испитивање биоразградљивости није потребно у случајевима:

– када је класификација супстанце, базног уља или адитива већ наведена на списку класификованих супстанци мазива, или се може доставити важећа изјава надлежног органа о усклађености,

– када супстанца није биоразградљива јер не испуњава критеријуме за потпуну и инхерентну биоразградљивост.

За процену биоразградљивости неке супстанце подносилац захтева може користити и референтне податке. Референце за оцену биоразградљивости неке супстанце прихватљиве су ако се референтна супстанца разликује само за једну функционалну групу или фрагмент од супстанце употребљене у производу. Ако је референтна супстанца лако или инхерентно биоразградива и ако та функционална група има позитиван учинак на аеробну биоразградњу, употребљена супстанца се такође може сматрати брзо или инхерентно биоразградљивом. Функционалне групе или фрагменти који имају позитиван учинак на биоразградњу су: алифатски и ароматски алкохоли [-OH], алифатске и ароматске киселине [-C(=O)-OH], алдехиди [-CHO], естери [-C(=O)-O-C], амиди [-C(=O)–N or -C(=S)–N].

Треба осигурати примерену и поуздану документацију о испитивању референтне супстанце. У случају упоређивања с фрагментом који није обухваћен претходним текстом, треба осигурати примерену и поуздану документацију о испитивању позитивних учинака функционалне групе на биоразградњу структурално сличних супстанци.

4.2. Биоакумулација

Испитивање (потенцијалне) биоакумулације није потребно ако супстанца:

– има MM > 800 g/mol, или

– има молекуларни пречник > 1,5 nm (> 15 Å), или

– има коефицијент расподеле октанол/вода log Kow, < 3 или > 7, или

– има измерен BCF од ≤100 L/kg, или

– је полимер са молекулским масеним уделом испод 1000 g/mol мањи од 1%.

Будући да је већина супстанци које се користе у мазивима врло хидрофобна, вредност BCF треба да се заснива на масеном уделу липида и мора да се води рачуна да се осигура довољно дуго време излагања.

Фактор биоконцентрације (BCF) оцењује се у складу са методом С.13 или еквивалентним методама испитивања.

Коефицијент расподеле у систему октанол/вода (log Kow) оцењује се у складу са методом А.8 или OECD 123 или еквивалентним методама испитивања. Код органских супстанци, осим сурфактаната, за које нису доступне експерименталне вредности, сме да се користи рачунска метода. Дозвољене су следеће рачунске методе: CLOGP, LOGKOW, (KOWWIN) и SPARC.Ако су процењене log Коw вредности добијене било којом од ових рачунских метода < 3 или > 7, биоакумулација супстанце се не очекује.

Log Kow вредности се примењују само на органске хемикалије. За оцењивање биоакумулацијског потенцијала неорганских једињења, неких сурфактаната и неких органо-металних једињења, мери се BCF.

Критеријум 5 – Обновљиве сировине

Формулисан производ мора имати садржај угљеника који потиче од обновљивих сировина, како следи:

– ≥50% (m/m) за Категорију 1,

– ≥45% (m/m) за Категорију 2,

– ≥70% (m/m) за Категорију 3,

– ≥50% (m/m) за Категорију 4,

– ≥50% (m/m) за Категорију 5.

Садржај угљеника који потиче од обновљивих сировина значи да масени удео састојка А × [број атома угљеника (С) у састојку А, који су деривати (биљних) уља или (животињских) масти, подељен са укупним бројем атома угљеника (С) у компоненти А] плус масени удео састојка Б × [број атома угљеника (С) у састојку Б, који су деривати (биљних) уља или (животињских) масти, подељен с укупним бројем атома угљеника (С) у састојку Б] плус масени удео састојка С × [број атома угљеника (С) у састојку С] и тако даље.

Подносилац захтева на обрасцу захтева наводи врсту(е), извор(е) и порекло обновљивог материјала или више њих који чине главне састојке.

Процена и провера: подносилац захтева надлежном органу доставља изјаву о усклађености са овим критеријумом.

Критеријум 6 – Минимална техничка својства

а) За хидрауличне течности: најмање критеријум за техничка својства утврђена у стандарду SRPS ISO 15380, Табеле од 2. до 5.

Добављач на информационом листу производа наводи која су 2 еластомера испитана.

б) За уља за индустријску и бродску опрему: најмање захтеви за техничка својства утврђени у DIN 51517. Добављач на информационом листу производа наводи који је одељак одабран (I, II или III) .

в) За уља за моторне тестере: најмање критеријуми за техничка својства утврђена у Критеријима RAL UZ 48 Blue Angel (Еко знак плави анђео).

г) За уља за двотактне бродске моторе: најмање критеријуми за техничка својства утврђена у „Сертификату NMMA за мазива за двотактне бензинске моторе” у оквиру NMMA TC-W3.

д) За уља за двотактне моторе копнене примене: најмање ниво EGD према мерилима за техничка својства утврђеним у стандарду SRPS ISO 13738.

ђ) За сва остала мазива: прикладност за предвиђену намену.

Процена и провера: подносилац захтева надлежном органу доставља изјаву о усклађености са овим критеријумом, уз одговарајућу документацију.

Критеријум 7 – Информације које се наводе на Еко знаку

Опциони део Еко знака са простором за текст садржи текст:

„Приликом употребе, смањено штетно деловање на воду и земљиште”

„Садржи висок удео материјала биолошког порекла”.

Процена и провера: подносилац захтева прилаже узорак амбалаже производа на којој је видљив знак, заједно са изјавом о усаглашености са овим критеријумом.

Табела 1

Критеријуми за мазиво и сваку наведену супстанцу

Табела 2

Захтеви у погледу токсичности за живи свет у води за различите категорије мазива – Захтеви у погледу података о мазиву и главним састојцима