Прилог 27

КРИТЕРИЈУМИ
ЗА ДОДЕЛУ ЕКО ЗНАКА ЗА ДЕТЕРГЕНТЕ ЗА ИНДУСТРИЈСКЕ И ПРОФЕСИОНАЛНЕ СВРХЕ ЗА МАШИНСКО ПРАЊЕ ВЕША

Критеријуми за доделу Еко знака за детергенте за индустријске и професионалне сврхе за машинско прање веш имају за циљ да:

1) промовишу производе са умањеним негативним утицајем на живи свет у води, који садрже ограничену количину опасних материја и чије перформансе су испитане;

2) смање потрошњу енергије при прању промовисањем производа који су ефикасни на нижим температура.

У оквиру сваког критеријума наводе се посебни захтеви за процену и проверу.

Када је могуће, испитивање треба да спроведу лабораторије које испуњавају опште захтеве наведене у стандарду SRPS ISO/IEC ISO 17025 или другим еквивалентним стандардима.

По потреби, могуће је употребити методе испитивања које се разликују од метода назначених за сваки критеријум ако надлежни орган који оцењује захтев прихвати њихову еквивалентност.

Додатак I даје референцу ка бази података о састојцима детергената (DID1: листа) у којој се наводе најчешће коришћене супстанце које улазе у састав детергената. Употребљава се да би се добили подаци за израчунавање критичнe запремине разблажења (CDV2:) и за оцену биоразградљивости супстанци које се додају детергентима. Када је реч о супстанцама које нису обухваћене DID листом, наводе се смернице за израчунавање или екстраполацију релевантних података. Ажурна верзија DID листе доступна је на одговарајућој интернет страници Еко знака ЕУ.

Изјаве, документација, анализе, извештаји о испитивању, или други докази којима се доказује усаглашеност са критеријумима, потичу од подносиоца захтева и/или његовог/их добављача, и/или њиховог/их добављача, итд.

По потреби, надлежни органи могу захтевати додатну документацију и могу спровести независне провере.

Усаглашеност са еколошким критеријумима захтева се за плански додате супстанце, као и за нус-производе и нечистоће које потичу из сировина, чија је масена концентрација већа или једнака од 0,010% рачунато у финалној формулацији детергента.

Када су у питању биоциди, средства за бојење и мириси, захтева се усаглашеност са критеријумима без обзира на њихову концентрацију.

Супстанце које задовољавају поменуту граничну вредност у даљем тексту називају се „додате супстанце”.

За све производе: највећа укупна количина при дозирању која се препоручује за појединачни степен запрљаности мора бити у складу са еколошким критеријумима. Ако се количина при дозирању наводи у интервалима, при оцени критеријума мора се искористити највећа могућа количина која се дозира.

Функционална јединица за ову групу производа изражава се у g/кг веша (грами по килограму веша).

Захтеви у вези са проценом и провером функционалне јединице:

Надлежни орган се извештава о пуном саставу производа, при чему се наводе: трговачки назив, хемијски назив, CAS број, DID број3, подаци о додатим количинама (са водом и без ње), функцији и облику свих додатих супстанци (без обзира на концентрацију) у производу.

Надлежном органу се мора доставити узорак производа заједно са препорукама за дозирање.

Надлежном органу се морају доставити безбедносни листови за сваку додату супстанцу, у складу са националним законским прописима којима се уређује област управљања хемикалијама.

Делови А и Б листе DID доступни су на интернет страници Еко знака ЕУ:

http://ec.europa.eu/environment/ecolabel/documents/did_list/didlist_part_a_en.pdf

http://ec.europa.eu/environment/ecolabel/documents/did_list/didlist_part_b_en.pdf

Групу производа „детергенти за индустријске и професионалне сврхе за машинско прање веша” укључује и детергенте за прање веша које употребљавају професионални корисници у индустријском и професионалном сектору.

У групу производа укључени су вишекомпонентни системи који садрже више од једног састојка употребљених за састав целокупног детергента или програм за прање веша са аутоматским системом дозирања.

Следећи производи нису укључени у ову групу производа:

1) производе за постизање карактеристика текстила као што су водоотпорност, импрегнираност или постојаност на ватри, итд.,

2) производе који се дозирају носачима као што су листићи, тканине или други материјали, као ни додаци за прање који се употребљавају без накнадног прања, као што су одстрањивачи флека за тепихе и тапацирани намештај,

3) детергенти за прање веша намењени потрошачима.

За доделу Еко знакa, јединица производа мора да припада групи производа „детергенти за индустријске и професионалне сврхе за машинско прање веша” мора да испуњава критеријуме и с њима повезане захтеве за процену и проверу, одређене у овом Прилогу.

Групи производа „детергенти за индустријске и професионалне сврхе за машинско прање веша” додељена је шифра „039”.

Критеријуми се одређују за следеће аспекте:

1) Информације о производу и дозирању

2) Токсичност по живи свет у води: критична запремина разблажења (CDV)

3) Биоразградљивост

4) Искључене или ограничене супстанце и смеше

5) Захтеви у вези са паковањем

6) Учинак при прању (пoгодност за употребу)

7) Аутоматски системи дозирања

8) Информације за кориснике – информације које се наводе на Еко знаку.

––––––––––––––

1 DID – Detergent Ingredient List

2 CDV – Critical Dilution Volume

3 Број DID је број додате супстанце на DID листи, а употребљава се како би се утврдила усаглашеност са критеријумима 2 и 3. Видети Додатак I

Критеријум 1 – Информације о производу и дозирању

Препоручена укупна количина при дозирању за 1 kg веша, усклађена са степеном запрљања и тврдоћом воде, изражава се у g/kg веша или ml/kg веша.

При оцени критеријума морају се укључити сви производи у вишекомпонентном систему заједно са највећом могућом количином при дозирању.

Примери степена запрљања:

Мора се навести назив производа, или када је реч о вишекомпонентном систему, списак свих производа који чине тај систем, заједно са препорученом тврдоћом воде (мека, средња, тврда) и предвиђеним степеном запрљања.

Подносилац захтева мора доказати усаглашеност са критеријумима 2, 3 и 6 за све називе производа.

Процена и провера: подносилац захтева мора доставити назив производа, или када је реч о вишекомпонентном систему, списак свих производа који чине тај систем, заједно са пуним саставом производа и етикетом или илустрацијом са упутствима за дозирање у складу са три степена запрљања и тврдоће воде. За све производе мора се навести густина (g/ml) (или на паковању или у безбедносном листу).

Критеријум 2 – Токсичност по живи свет у води: критична запремина разблажења (CDV)

Критична запремина разблажења (CDVхронично) производа не сме бити већа од следећих граничних вредности:

Критична запремина разблажења (CDVхронично) израчунава се за све додате супстанце (i) присутне у производу применом следеће једначине:

Где је:

маса = маса додате супстанце по препорученој дози

DF = фактор разградљивости

TF = фактор хроничне токсичности супстанце како је наведено у листи DID.

Израчунавањем CDV морају се обухватити и биоциди, средства за бојење и мириси који су присутни у производу, чак и када је њихова концентрација мања од 0,010% (100 ppm).

Из разлога разградње супстанци у поступку прања, примењују се посебна правила за следеће супстанце:

– водоник пероксид (H2O2) – не укључује се у израчунавање CDV,

– персирћетна киселина – укључује се у израчунавање као сирћетна киселина.

Процена и провера: подносилац захтева доставља израчунавање CDVхронично производа. Табела за израчунавање вредности CDV доступна је на интернет страници Еко знака ЕУ.

Вредности параметара DF и TF морају бити вредности са списка базе података о састојцима детергената (листа DID). Ако се супстанца не налази на DID листи, параметри се израчунавају употребом смерница из дела Б листе DID, при чему се прилаже одговарајућа документација.

Критеријум 3 – Биоразградљивост

a) Биоразградљивост сурфактаната

Сви сурфактанти морају бити биоразградљиви под аеробним условима.

Сви нејонски и катјонски сурфактанти морају бити биоразградљиви под анаеробним условима.

б) Биоразградљивост органских супстанци

Садржај свих органских супстанци у производу, које нису аеробно биоразградљиве (нису брзо биоразградљиве) (aNBO) и нису анаеробно биоразградљиве (anNBO), не сме бити већи од следећих граничних вредности:

Процена и провера: подносилац захтева доставља документацију о разградљивости сурфактаната као и прорачун aNBO и anNBO производа. Табела која се употребљава за израчунавање вредности aNBO и anNBO доступна је на интернет страници Еко знака ЕУ.

За сурфактанте и за aNBO и anNBO треба навести референцу ка листи DID. Када је реч о додатим супстанцама које нису обухваћене DID листом, прилажу се релевантне информације из литературе или других извора, или одговарајући резултати испитивања, на основу којих се доказује њихова аеробна и анаеробна биоразградљивост, на начин који је описан у Додатку I.

Напомена: TAED се сматра анаеробно биоразградљивим.

У недостатку документације у складу са претходно поменутим захтевима, супстанца која није сурфактант може се изузети из захтева у погледу анаеробне разградљивости ако је испуњена један од следећих услова:

1) супстанца је брзо разградљива и има низак степен адсорпције (A < 25%); или

2) супстанца је брзо разградљива и има висок степен десорпције (D > 75%); или

3) супстанца је брзо разградљива и није биоакумулативна.

Испитивање адсорпције/десорпције може се спровести у складу са смерницама OECD 106.

Критеријум 4 – Искључене или ограничене супстанце и смеше

a) Одређене искључене додате супстанце

Следеће додате супстанце се не смеју укључити у производ, ни као део састава ни као део било које смеше укључене у састав производа:

1) Фосфати (фосфонати нису искључени али су ограничени критеријумом број 3)

2) APEO (алкилфенолетоксилати) и APD (алкилфеноли и њихови деривати).

3) EDTA (етилендиаминтетраацетат).

Процена и провера: подносилац захтева прилаже изјаву уз коју по потреби прилаже изјаве произвођача супстанци којима потврђује да наведене супстанце нису укључене у производ.

б) Опасне супстанце и смеше

Производ или било који његов саставни део не сме садржати супстанце или смеше са обавештењима о опасности и ознакама ризика које су дате у наставку, као ни супстанце које испуњавају неки од критеријума за упис на листу супстанци које изазивају забринутост.

Наведене ознаке ризика се уопштено односе на супстанце. Међутим, ако се не могу добити информације о супстанцама, примењују се правила за класификацију смеша.

Списак обавештења о опасности и ознака ризика:

Дати критеријум се исто тако примењују и на производе разградње, као што је формалдехид из супстанци које отпуштају формалдехид.

Из наведеног захтева изузимају се оне супстанце или смеше које мењају своја својства у току обраде (нпр. нису више биолошки расположиве, хемијски се мењају тако да се претходно евидентирана опасност отклања).

Финални производ не сме бити означен претходно наведеним обавештењима о опасности.

Одступања

Следеће супстанце се посебно изузимају из датог захтева:

Процена и провера: подносилац захтева доказује усаглашеност са датим критеријумом тако што прилаже изјаву о томе да свака додата супстанца није класификована у неку од класа опасности које су у вези са обавештењима о опасности из претходно наведеног списка.

Уз ову изјаву се прилажу сажете информације о релевантним карактеристикама које су у вези са обавештењима о опасности из наведеног списка, са нивоом детаљности одређеном поглављима 10, 11 и 12 безбедносног листа, у складу са прописима којима се дефинише садржај безбедносног листа хемикалија. За сурфактанте који су изузети и испуњавају критеријум класификације за класу опасности H412, подносилац захтева мора доставити документацију у вези са њиховом биоразградљивошћу, са одговарајућом референцом ка DID листи. Ако се супстанца не налази на DID листи, мора се дати одговарајућа референца ка информацијама из литературе или других извора, или одговарајућим резултатима испитивања, као што је описано у Додатку 1.

Информације о суштинским својствима супстанци могу се осим испитивањем добити на друге начине, на пример употребом алтернативних метода као што су методе in vitro, модели квантитативног односа структуре и деловања или коришћењем приступа груписања и аналогијског приступа у складу са националним прописима којима је дефинисана област класификације хемикалија. У великој мери се подстиче размена релевантних података.

Приложене информације морају да се односе на одговарајуће облике или агрегатна стања супстанци или смеша, како су употребљене у финалном производу.

Када је реч о супстанцама наведеним у Прилозима IV и V Уредбе REACH4:, довољно је да се достави одговарајућа изјава о томе како би се испунио наведени захтеви.

в) Супстанце које изазивају забринутост

За супстанце које се, у складу са прописима којима се регулише управљање хемикалијама, налазе на Листи супстанци које изазивају забринутост, нису могућа изузимања из захтева, ако је концентрација датих супстанци у смешама > 0.010%.

Процена и провера: Подносилац захтева мора навести одговарајућу референцу ка Листи супстанци које изазивају забринутост на дан подношења пријаве. Подносилац захтева мора доставити надлежном органу податке о тачном саставу производа. Подносилац захтева подноси изјаву о усаглашености са датим критеријумом заједно са одговарајућом документацијом, као што су изјаве о усаглашености које су потписали добављачи материјала и копије релевантних безбедносних листова за супстанце или смеше.

г) Одређене ограничене додате супстанце – мириси

Производ не сме садржати мирисе са нитромошусом или полицикличним мошусом.

Свака додата супстанца, која се производу додаје као мирис, мора се производити и третирати у складу са кодексом праксе Међународног удружења за мирисе (IFRA). Кодекс се може наћи на интернет страници IFRA: http://www. ifraorg.org. Произвођач мора поштовати препоруке за IFRA стандарда у вези са критеријумима за забрану, ограничену употребу и дефинисану чистоћу за материјале.

Супстанце мириса, које су предмет прописа којима се уређује област означавања детергената и које нису претходно искључене критеријумом 4 б), не смеју бити присутне у количинама > 0,010% (> 100 ppm) по појединачној супстанци у коначном производу.

Процена и провера: подносилац захтева прилаже потписану изјаву о усаглашености којом се назначава количина мириса у производу.

Подносилац захтева такође мора приложити и изјаву произвођача мириса којом се дефинише садржај сваке од супстанци присутних у мирисима које се налазе на листи у оквиру Прилога III, Део I уз Директиву Савета 76/768/ЕЕЗ5.

д) Биоциди

(1) Производ може садржати биоциде само у сврху очувања производа и само у одговарајућој дози за ту намену. То се не односи на сурфактанте који могу имати биоцидна својства.

Процена и провера: подносилац захтева прилаже копије безбедносних листова за све додате биоциде, заједно са информацијама о њиховој тачној концетрацији у производу. Произвођач или добављач биоцида прилаже информације о дози која је неопходна за сврху очувања производа.

(2) Забрањено је да се на паковању или на друге начине наводе тврдње да производ има антимикробно или дезинфекционо дејство.

Процена и провера: подносилац захтева надлежном органу прилаже текстове и планирани спољашњи изглед, који се употребљавају на свакој врсти паковања, и/или узорак свих различитих врста паковања.

(3) Производ може садржати биоциде под условом да они нису биоакумулативни. Сматра се да се биоцид није биоакумулативан ако је BCF < 100 или logKow < 3,0. Ако је доступна и вредност BCF и вредност logKow, употребљава се највиша измерена вредност BCF.

Процена и провера: подносилац захтева прилаже копије безбедносних листова за све додате биоциде заједно са информацијама о њиховим вредностима BCF и/или вредностима logKow.

ђ) Ензими

Ензими морају бити у течном стању или у облику гранулата без праха. Ензими не смеју садржати остатке микроорганизама из производње.

Процена и провера: Подносилац захтева прилаже копије безбедносних листова за све додате ензиме заједно са документацијом којом се доказује да ензим не садржи остатке микроорганизама.

––––––––––––––

4 Уредба ЕЗ Бр. 1907/2006

5 ЕУ Директива 76/768/EEЗ о козметичким производима.

Критеријум 5 – Захтеви у вези са паковањем

а) Однос између масе и учинка (WUR6:)

Однос између масе и учинка (WUR) производа не сме бити већи од следећих вредности:

WUR се израчунава само за примарно паковање и израчунавање се врши за сваки производ унутар вишекомпонентног система (укључујући поклопце, запушаче и ручне пумпе/распршиваче) употребом формуле:

WUR=Σ[(Wi+Ui)/(Di*ri)]

Где је:

Wi = маса (g) компоненте паковања (i), укључујући етикету ако постоји.

Ui = маса (g) нерециклираног (необрађеног) материјала у компоненти паковања (i). Ако удео рециклираног материјала у компоненти паковања износи 0%, онда је Ui = Wi.

Di = број фукционалних јединица које су садржане у компоненти паковања (i). Функционална јединица = доза у g/Кг веша. За израчунавање WUR мора се употребити највећа препоручена доза за сваки појединачни степен тврдоће воде.

ri = број рециклирања, тј. број који показује колико пута је компонента паковања (i) искоришћена за исту намену на основу система поврата амбалаже или поновног пуњења. r = 1 ако се паковање не користи поново за исту намену. Ако се паковање поново користи, r добија вредност 1 осим ако је подносилац захтева у могућности да докаже већи број.

Изузеци

Из датог захтева се изузима пластично/папирно/картонско паковање које садржи више од 80% рециклираног материјала или више од 80% пластике из обновљивих извора.

Паковање се сматра рециклираним ако су сировине, које су употребљене за његову производњу, прикупљене од произвођача паковања у фази дистрибуције или у фази потрошње. Када сировине представљају индустријски отпад из производног процеса самог произвођача материјала, материјал се не сматра рециклираним.

Процена и провера: подносилац захтева прилаже израчунавање WUR за производ. Табела за израчунавање доступна је на интернет страници Еко знака ЕУ. Подносилац захтева прилаже попуњену и потписану изјаву о садржају рециклираног материјала или материјала из обновљивих извора у паковању. За одобрење амбалаже за поновно пуњење, подносилац захтева и/или трговац на мало документује да ће поновна пуњења/да су поновна пуњења доступна на тржишту за куповину.

б) Пластично паковање

За пластично паковање могу се употребити само фталати за које је у тренутку подношења пријаве извршена оцена ризика и који нису класификовани у складу са Критеријумом 4 б) (и њиховом комбинацијом).

Како би се омогућила идентификација различитих делова паковања за рециклажу, пластични делови у примарном паковању морају бити означени у складу са стандардом DIN 6120, Део 1 или другим одговарајућим стандардом. Из датог захтева изузимају се поклопци и пумпице.

Процена и провера: подносилац захтева прилаже попуњену и потписану изјаву о усаглашености.

––––––––––––––

6 WUR ’ Weight Utility Ratio

Критеријум 6 – Учинак при прању (погодност за употребу)

Произвођач/подносилац захтева мора доказати примарни учинак који детергент има при прању, као што је одстрањивање нечистоћа и способност одстрањивања мрља, помоћу намерно запрљаних делова одеће за потребе испитивања, који се у поступку перу.

Испитивање може спровести екстерна или интерна лабораторија која испуњава захтеве из тачке а) Додатка II овог Прилога. Испитивање се мора спровести уз препоручено дозирање, при одговарајућој тврдоћи воде и одговарајућем степену запрљања, на најнижој препорученој температури прања. Мерења се морају извршити на неопраним и опраним деловима одеће који се користе у сврху испитивања. Лабораторија оцењује Резултати испитивања морају да буду вредновани од стране лабораторије и морају се јасно навести у извештају.

Мерења секундарних ефеката прања, као што су ефекат бељења, фактор бељења/оштећења, садржај пепела, учинак избледеле боје и повећања флуидности, могу се на пример извршити помоћу делова одеће за вишекратно прање, који се користе за потребе испитивања, и анализирати у складу са стандардом SRPS ISO 4312.

Примери делова одеће за прање који се могу користити за потребе испитивања укључују:

1) WFK-PCMS-55 за поступке индустријског прања, састављен из 13 различитих малих запрљаних комада одеће (WFK-Институт за истраживања технологија чишћења, Немачка),

2) EMPA 102, састављен из 15 различитих свежих мрља (EMPA-Материјали за испитивање, Швајцарска),

3) делови одеће за прање Данског института за технологију (DTI) за индустријске поступке прања или њима одговарајуће поступке.

Као алтернатива за поменуто лабораторијско испитивање може се спровести испитивање од стране корисника како би се доказала ефикасност прања. У том случају, испитивање треба да испуни захтеве који се наводе у тачки б) из Додатка II.

За лабораторијско испитивање и за испитивање од стране корисника важи следеће:

Производ који се испитује мора се испитати у односу на референтни производ. Референтни производ може бити производ који је добро позициониран на тржишту, или када је у питању испитивање од стране корисника, производ који корисник уобичајено употребљава. Производ који се испитује мора показати учинак који је једнак или бољи од учинка референтног производа.

Процена и провера: подносилац пријаве прилаже извештај о испитивању у коме се наводи да производ испуњава минималне захтеве дефинисане у изабраном испитивању; видети тачке а) и б) из Додатка II.

Критеријум 7 – Аутоматски системи за дозирање

Вишекомпонентни системи морају се нудити заједно са аутоматским и контролисаним системом за дозирање.

Произвођачи/добављачи морају предвидети праксу обиласка корисника како би се обезбедило правилно дозирање у аутоматским системима за дозирање. Ови обиласци корисника морају се обављати најмање једном годишње на свим локацијама, у току периода важења одобрења; обиласци морају обухватити калибрацију опреме за дозирање. Обиласке корисника може обављати и трећа страна.

Процена и провера: подносилац захтева прилаже писани опис одговорности за учесталост и садржај обилазака корисника.

Критеријум 8 – Информације за кориснике – информације које се наводе на Еко знаку

a) Информације на паковању/ информационом листу производа

На паковању и/или информационом листу производа морају се навести следеће (или еквивалентне) препоруке за прање.

Препоруке за прање морају садржати примере класификације степена запрљаности текстилних производа и морају укључити следећи текст:

– Прати на најнижој препорученој температури,

– Прати увек када је машина напуњена до највеће могуће мере коју дозвољавају текстилни производи,

– Количину одмерити у складу са упутствима за дозирање и користити одговарајућу дозу у складу са тврдоћом воде и степеном запрљања,

– Употребом овог производа означеног Еко знаком, у складу са упутствима за дозирање, допринећете смањењу загађења воде, смањењу настанка отпада и смањењу потрошње енергије.

б) Тврдње на паковању

Уопштено, тврдње на паковању (нпр. тврдње о ефикасности при ниским температурама, тврдње о уклањању одређених врста мрља, тврдње о користи за одређене врсте или боје текстилних производа или друге тврдње о посебним својствима/користима производа) обавезно је доказати одговарајућим испитивањем учинка.

– На пример, ако се на производу наводи тврдња да је производ ефикасан на температури од 20 °, испитивање учинка мора се извршити на температури < 20 ° (и за друге тврдње о температури испод 40 °C).

– На пример, ако се на производу наводи тврдња да је производ ефикасан при уклањању одређених врста мрља, дата тврдња мора се доказати одговарајућим испитивањем г учинка.

в) Информације које се наводе на Еко знаку

Лого треба да буде видљив и читљив. На производу се мора навести број регистрације/лиценце Еко знака ЕУ који мора бити читљив и јасно видљив.

Опциони део Еко знака са простором за текст садржи текст:

1) „смањен утицај на живи свет у води”,

2) „ограничене опасне супстанце”,

3) „испитане перформансе”.

Процена и провера од а) до в): подносилац захтева доставља надлежном органу изјаву о усклађености производа са овим критеријумом и примерак Еко знака и/или информативног листа о производу. Тврдње о производу морају се доказати одговарајућим извештајима о испитивању.

ТЕХНИЧКИ ДОДАТАК

Додатак I

Листа из базе података о састојцима детергената (DID листа)

Листа DID (део А) је списак који садржи информације о токсичности по живи свет у води и биоразградљивости додатих супстанци које се уобичајено користе у детергентима.

Листа садржи информације о токсичности и биоразградљивости различитих супстанци које се користе у производима за прање и чишћење.

Списак није коначан али се у делу Б листе DID наводе смернице за одређивање релевантних параметара израчунавања за супстанце које нису обухваћене DID листом (нпр. фактор токсичности (TF) и фактор разградљивости (DF) који се користе за израчунавање критичне запремине разблажења).

Списак је општи извор информација, при чему се супстанце које се налазе на листи DID не одобравају аутоматски за употребу у производима са Еко знаком. Листа DID (делови А и Б) доступна је на интернет страници Еко знака ЕУ.

Када је реч о супстанцама за које не постоје подаци о токсичности по живи свет у води и разградљивости, може се употребити структурна аналогија са сличним супстанцама како би се извршила оцена фактора TF и DF. Такве структурне аналогије одобрава надлежни орган за Еко знак. Алтернативно, може се применити принцип најгорег могућег сценарија, користећи параметре у наставку:

Најгори могући сценарио:

Документација о брзој биоразградљивости:

За брзу биоразградљивост, користе се одговарајуће методе испитивања дефинисане прописима којима је дефинисана област управљања хемикалијама.

Документација о анаеробној биоразградљивости:

Референтно испитивање за анаеробну разградљивост је SRPS EN ISO 11734, ECETOC број 28 (јун 1988. године), OECD 311 или одговарајућа метода испитивања, уз захтев од 60% потпуне разградљивости под анаеробним условима. Могу се употребити методе испитивања којима се симулирају услови у релевантној анаеробној средини како би се доказало да је под анаеробним условима постигнута потпуна разградљивост од 60%.

Екстраполација за супстанце које нису обухваћене листом DID:

Ако се додате супстанце не наводе на DID листи могуће је применити следећи приступ како би се обезбедила неопходна документација о анаеробној биоразградљивости:

1) Употреба прихватљиве екстраполације. Резултати испитивања који су добијени за једну сировину користе се за екстраполацију потпуне анаеробе разградљивости структурно повезаних сурфактаната Ако је анаеробна биоразградљивост потврђена за један сурфактант (или за групу хомолога), у складу са листом DID, може се претпоставити да је слична врста сурфактанта исто тако анаеробно биоразградљива (нпр. C12-15 A 1-3 EO сулфат [DID број 8] је анаеробно биоразградљив, а слична анаеробна биоразградљивост се може претпоставити и за C12-15 A 6 EO сулфат). Ако је анаеробна биоразградљивост потврђена за сурфактант употребом одговарајуће методе испитивања, може се претпоставити да је слична врста сурфактанта исто тако анаеробно биоразградљива (нпр. подаци из литературе који потврђују анаеробну биоразградљивост сурфактаната из групе алкилестер амонијумових соли могу се употребити као доказ за сличну анаеробну биоразградљивост других кватернерних амонијумових соли које садрже естарске везе у алкилном(им) ланцу(има)).

2) Спровести испитивања за проверу анаеробне разградљивости. Ако је неопходно ново испитивање, спровести испитивање за проверавање анаеробне разградљивости применом SRPS EN ISO 11734, ECETOC број 28 (јун 1988. године), OECD 311 или друге одговарајуће методе.

3) Спровести испитивање разградљивости са мањом дозом. Ако је неопходно ново испитивање, и ако се током испитивања за проверавање анаеробне разградљивости јавила потешкоћа (нпр. инхибиција услед токсичности супстанце која се испитује), поновити испитивање употребом мање дозе сурфактанта и пратити разградњу мерењима 14C или хемијском анализом. Испитивање са мањом дозом може се спровести применом OECD 308 (август 2000. године) или друге еквивалентне методе.

Додатак II

a) Лабораторијско испитивање

Лабораторија која спроводи испитивања мора да испуњава опште захтеве сходно стандарду SRPS ISO/IEC 17025 или мора бити званично одобрена као лабораторија усаглашена са GLP (добром лабораторијском праксом).

Лабораторијa за испитивања/ мерења подносиоца zahteva могу се одобрити за спровођење испитивања и мерења ако:

– надлежни органи прате поступак узорковања и анализе, или

– произвођач поседује систем квалитета који укључује испитивање и анализе, и који је сертификован у складу са стандардом SRPS ISO 9001, или

– произвођач може доказати да постоји усаглашеност код првобитног испитивања које је спроведено као паралелно испитивање између независне установе која спроводи испитивање и сопствене лабораторије произвођача, као и да произвођач узима узорке у складу са предвиђеним планом узорковања.

Лабораторија за испитивање произвођача може се одобрити за спровођење испитивања којима се доказује учинак, ако су испуњени следећи додатни захтеви:

– надлежном органу који додељује Еко знак мора бити омогућено да прате спровођење испитивања,

– надлежни орган који додељује Еко знак мора имати приступ свим подацима на производу,

– узорци за испитивање морају бити анонимни за лабораторију за испитивање,

– спровођење испитивања ефективности мора бити описано у систему контроле квалитета.

б) Испитивање од стране корисника

1) Одговоре мора приложити барем пет центара за испитивање који представљају избор корисника.

2) Поступак и дозирање морају бити у складу са препорукама произвођача.

3) Период испитивања мора трајати барем четири недеље.

4) Сваки центар за испитивање мора оценити употребљивост производа или вишекомпонентног система и његово одговарајуће дозираје, могућност сабијања, испирање и растворљивост.

5) Сваки центар за испитивање мора оценити ефективност производа или вишекомпонентног система тако што одговара на питања у вези са следећим аспектима (или на слично постављена питања):

(1) способност да опере мало, средње или тешко запрљане производе за прање;

(2) мора се рангирати оцена примарног учинка прања као што је одстрањивање запрљања, способност одстрањивања мрља и учинак бељења;

(3) оцена секундарног учинка при прању, као што је посивелост белог прања и губљење боје и настанак мрља при прању обојених производа;

(4) оцена учинка средства за испирање на сушење, пеглање или ваљање производа за прање;

(5) колико је субјект испитивања задовољан организацијом обилазака корисника.

6) Одговор се рангира према скали која има барем три нивоа, на пример, „недовољно делотворан”, „довољно делотворан” или „веома делотворан”.

Када је реч о томе колико је центар за испитивање задовољан организацијом извештавања на основу обилазака, категорије морају бити „незадовољан”, „задовољан” и „веома задовољан”.

7) Најмање пет центара за испитивање мора поднети одговоре. Барем 80% центара мора оценити производ као довољно делотворан или веома делотворан по свим тачкама (видети тачку 4) и морају бити задовољни или веома задовољни организацијом обилазака корисника.

8) Морају се специфицирати сви необрађени подаци из испитивања.

9) Поступак испитивања мора се детаљно описати.