Прилог 9

КРИТЕРИЈУМИ
ЗА ДОДЕЛУ ЕКО ЗНАКА ЗА ДЕТЕРГЕНТЕ ЗА МАШИНСКО ПРАЊЕ ПОСУЂА

Критеријуми за доделу Еко знака детергенте за машинско прање посуђа имају за циљ да промовишу производе са умањеним негативним утицајем на живи свет у води, који садрже ограничену количину опасних материја и чије перформансе су испитане.

У оквиру сваког критеријума наводе се посебни захтеви за процену и проверу.

Када је могуће, испитивање треба да спроведу лабораторије које испуњавају опште захтеве наведене у стандарду SRPS ISO/IEC ISO 17025 или другим еквивалентним стандардима.

По потреби, могуће је употребити методе испитивања које се разликују од метода назначених за сваки критеријум ако надлежни орган који оцењује захтев прихвати њихову еквивалентност.

Додатак I даје референцу ка бази података о састојцима детергената (DID1: листа) у којој се наводе најчешће коришћене супстанце које улазе у састав детергената. Употребљава се да би се добили подаци за израчунавање критичнe запремине разблажења (CDV2:) и за оцену биоразградљивости супстанци које се додају детергентима. Када је реч о супстанцама које нису обухваћене DID листом, наводе се смернице за израчунавање или екстраполацију релевантних података. Ажурна верзија DID листе доступна је на одговарајућој интернет страници Еко знака ЕУ.

Изјаве, документација, извештаји о испитивању, или други докази којима се доказује усаглашеност са критеријумима, потичу од подносиоца захтева и/или његовог/их добављача и/или њиховог/их добављача, итд.

По потреби, надлежни органи могу захтевати додатну документацију и могу спровести независне провере.

Усаглашеност са еколошким критеријумима захтева се за супстанце које улазе у састав производа, чија је масена концентрација већа или једнака од 0,010% рачунато у финалној формулацији детергента.

Када су у питању конзерванси, средства за бојење и мириси, захтева се усаглашеност са критеријумима без обзира на њихову концентрацију, изузев критеријума 2 тачка б) о садржају опасних супстанци и смеша.

Додате супстанце се дефинишу као све супстанце у производу укључујући и адитиве (нпр. конзервансе или стабилизаторе) у састојцима.

Нечистоће које настану при производњи сировина и чија концентрација износи > 0,010 масеног удела у коначном саставу такође морају да испуњавају ове критеријуме.

Ако производ садржи фолију која се раствара у води и која се не одстрањује пре прања, та се фолија у свим захтевима сматра саставним делом производа.

Функционална јединица је количина производа потребна за прање 12 комплета стандардне упрљаности (како је дефинисано стандардима DIN или ISO ).

Доза коју произвођач препоручује потрошачима за прање уобичајено упрљаног посуђа и 12 комплета се узима као референтна доза у стандардним условима, како је утврђено тестом за испитивање ефикасности прања IKW из критеријума 5.

Надлежни орган се извештава о пуном саставу производа, при чему се наводе: трговачки назив, хемијски назив, CAS број, DID број3, подаци о додатим количинама (са водом и без ње), функцији и облику свих додатих супстанци (без обзира на концентрацију) у производу.

Надлежном органу се мора доставити узорак производа заједно са препорукама за дозирање.

Надлежном органу се морају доставити безбедносни листови за сваку додату супстанцу, у складу са националним законским прописима којима се уређује област управљања хемикалијама.

Делови А и Б листе DID доступни су на интернет страници Еко знака ЕУ:

– http://ec.europa.eu/environment/ecolabel/documents/did_list/didlist_part_a_en.pdf

– http://ec.europa.eu/environment/ecolabel/documents/did_list/didlist_part_b_en.pdf

Група производа „детергенти за машинско прање посуђа” обухвата све детергенте за машинско прање посуђа и производе за испирање у прашкастом, течном или неком другом облику, који су намењени продаји и употреби искључиво у аутоматским кућним машинама за прање посуђа и аутоматским машинама за прање посуђа за професионалну употребу које су, с обзиром на величину и употребу апарата, сличне кућним машинама за прање посуђа.

За доделу Еко знака, производима који спадају у групу производа „детергент за машинско прање посуђа”, производ мора да испуњава критеријуме и с њима повезане захтеве за процену и проверу, који су дати у овом прилогу.

У Групи производа „детергенти за машинско прање посуђа” додељује се шифра „015”.

Критеријуми се одређују за следеће показитеље:

1) Укупне хемикалије;

2) Искључене или ограничене супстанце и смеше;

3) Токсичност по живи свет у води: критична запремина разблажења (CDV);

4) Биоразградљивост органских материја;

5) Учинак при прању;

6) Захтеви у вези са паковањем;

7) Информације за порошаче;

8) Информације које се наводе на Еко знаку.

––––––––––––––

1 DID – Detergent Ingredient List

2 CDV – Critical Dilution Volume

3 Број DID је број супстанце на DID листи, а употребљава се како би се утврдила усаглашеност са критеријумима 3 и 4. Видети Додатак I

Критеријум 1 – Укупне хемикалије

Укупне хемикалије (TC) су препоручена доза изражена у g/циклус прања умањено за садржај воде.

Износ укупних хемикалија не сме да прелази следеће вредности:

1) једнофункционални детергенти за машинско прање посуђа: TC max = 20,0 g/циклус прања;

2) вишефункционални детергенти за машинско прање посуђа: TC max = 22,0 g/циклус прања.

При израчунавању CDV, aNBO и anNBO користи се доза средства за испирање од 3 ml.

Процена и провера: израчунавање TC производа. За течне производе, мора се навести густина (g/ml).

Критеријум 2 – Искључене или ограничене супстанце или смеше

а) Одређени искључени састојци

Производ не сме да садржи следеће састојке, било као део формулације или као део било ког препарата укљученог у формулацију:

– фосфати;

– DTPA (диетил-триаминопентасирћетна киселина);

– перборати;

– реактивна једињења хлора;

– EDTA (етилендиаминтетраацетат);

– нитромошуси и полициклични мошуси.

Процена и провера: подносилац захтева за доделу Еко знака (у даљем тексту: подносилац захтева) мора да приложи испуњену и потписану изјаву о усклађености.

б) Опасне супстанце и смеше

Производ или било који његов саставни део не сме садржати супстанце или смеше са обавештењима о опасности и ознакама ризика које су наведене ниже, као ни супстанце које испуњавају неки од критеријума за упис на листу супстанци које изазивају забринутост.

Списак обавештења о опасности и ознака ризика:

Критеријум се примјењује на све састојке који су присутни у концентрацијама ≥ 0,010% укључујући конзервансе, боје и мирисе.

Из наведеног захтева изузимају се оне супстанце или смеше које мењају своја својства у току обраде (нпр. нису више биолошки расположиве, хемијски се мењају тако да се претходно евидентирана опасност отклања).

Одступања

Следеће супстанце или смеше се посебно изузимају из датог захтева:

Процена и провера: Подносилац захтева прилаже податке о пуном саставу производа. Такође доставља изјаву о усклађености са овим критеријумом заједно с пратећом релевантном документацијом као што су изјаве о усаглашености потписане од стране добављача материјала и копије безбедносних листова за супстанце или смеше.

За сурфактанте који су изузети и испуњавају критеријум класификације за класу опасности H412, подносилац захтева мора доставити документацију у вези са њиховом биоразградљивошћу, са одговарајућом референцом ка DID листи. Ако се супстанца не налази на DID листи, мора се дати одговарајућа референца ка информацијама из литературе или других извора, или одговарајућим резултатима испитивања, као што је описано у додатку I.

в) Супстанце које изазивају забринутост

За супстанце које се, у складу са прописима којима се регулише управљање хемикалијама, налазе на Листи супстанци које изазивају забринутост, нису могућа изузимања из захтева, ако је концентрација датих супстанци у смешама > 0.010%.

Процена и провера: Подносилац захтева наводи одговарајућу референцу ка Листи супстанци које изазивају забринутост на дан подношења пријаве. Подносилац захтева доставља податке о тачном саставу производа. Подносилац захтева прилаже изјаву о усаглашености са датим критеријумом заједно са одговарајућом документацијом, као што су изјаве о усаглашености које су потписали добављачи материјала и копије релевантних безбедносних листова за супстанце или смеше.

г) Одређени ограничени састојци – мириси

Свака додата супстанца, која се производу додаје као мирис, мора се производити и третирати у складу са кодексом праксе Међународног удружења за мирисе (IFRA). Кодекс се може наћи на интернет страници IFRA: http://www.ifraorg.org. Произвођач мора поштовати препоруке за IFRA стандарда у вези са критеријумима за забрану, ограничену употребу и дефинисану чистоћу за материјале.

Супстанце мириса, које су предмет прописа којима се уређује област означавања детергената и које нису већ претходно искључене критеријумом 2 б), као и остале мирисне супстанце класификоване као H317/R43 и/или H334/R42 не смеју бити присутне у количинама ≥ 0,010% (≥ 100 ppm) по појединачној супстанци у коначном производу.

Процена и провера: Подносилац захтева прилаже потписану изјаву о усаглашености којом се назначава количина мириса у производу. Подносилац захтева такође мора приложити и изјаву произвођача мириса којом се дефинише садржај сваке од супстанци присутних у мирисима које се налазе на листи у оквиру Прилога III, Део I уз Директиву Савета 76/768/ЕЕЗ4, као и садржај (осталих) супстанци којима су приписана обавештења о опасности/ознаке ризика Н317/R43 и/или Н334/R42.

д) Биоциди

Производ може садржати биоциде само у сврху очувања производа и само у одговарајућој дози за ту намену. То се не односи на сурфактанте могу имати биоцидна својства.

Процена и провера: Подносилац захтева прилаже копије безбедносних листова за све додате биоциде, заједно са информацијама о њиховој тачној концетрацији у производу. Произвођач или добављач биоцида прилаже информације о дози која је неопходна за сврху очувања производа.

Забрањено је да се на паковању или на друге начине наводе тврдње да производ има антимикробно дејство.

Процена и провера: подносилац захтева прилаже текстове и планирани спољашњи изглед, који се употребљавају на свакој врсти паковања, и/или узорак свих различитих врста паковања.

––––––––––––––

4 ЕУ Директива 76/768/EEЗ о козметичким производима.

Критеријум 3 – Токсичност по живи свет у води: критична запремина разблажења (CDV)

Критична запремина разблажења (CDVхронично) производа не сме бити већа од следећих граничних вредности:

Критична запремина разблажења (CDVхронично) израчунава се за све састојке (i) који улазе у састав производа, применом следеће једначине:

Где је:

маса = маса састојка по препорученој дози

DF = фактор разградљивости

TF = фактор хроничне токсичности супстанце како је наведено у листи DID.

Израчунавањем CDV морају се обухватити и конзерванси, средства за бојење и мириси који су присутни у производу, чак и када је њихова концентрација мања од 0,010% (100 ppm).

Процена и провера: Подносилац захтева прилаже израчунавање CDVхронично производа. Табела за израчунавање вредности CDV доступна је на интернет страници Еко знака ЕУ.

Вредности параметара DF и TF морају бити вредности са списка базе података о састојцима детергената (листа DID). Ако се супстанца не налази на DID листи, параметри се израчунавају употребом смерница из дела Б листе DID, при чему се прилаже одговарајућа документација.

Критеријум 4 – Биоразградљивост органских материја

Садржај свих органских супстанци у производу, које нису аеробно биоразградљиве (нису брзо биоразградљиве) (aNBO) и/или нису анаеробно биоразградљиве (anNBO), не сме бити већи од следећих граничних вредности:

Процена и провера: Подносилац захтева доставља прорачун за aNBO и anNBO производа. Табела која се употребљава за израчунавање вредности aNBO и anNBO доступна је на интернет страници Еко знака ЕУ.

Треба навести референцу ка листи DID. Када је реч о додатим супстанцама које нису обухваћене DID листом, прилажу се релевантне информације из литературе или других извора, или одговарајући резултати испитивања, на основу којих се доказује њихова аеробна и анаеробна биоразградљивост, на начин који је описан у Додатку I.

Напомена: TAED се сматра анаеробно биоразградљивим.

Критеријум 5 – Учинак при прању (погодност за употребу)

Производ мора да има задовољавајуће перформансе прања при препорученој дози у складу са стандардним испитивањем које је развио IKW или са стандардом SRPS EN 50242, измењеним како следи.

Испитивања морају да се спроводе на 55 °С или на нижој температури ако се тврди да је производ ефикасан и на тој температури.

При подношењу захтева за средства за испирање у комбинацији са детергентима за машинско прање посуђа у испитивању се користи средство за испирање уместо референтног средства за испирање.

Код вишефункционалних производа подносилац захтева мора да достави документацију која потврђује тврдње које су дате.

Процена и провера: Надлежном органу се прилаже извештај о испитивању.

Испитивање које се разликује од IKW испитивања или прилагођене верзије испитивања из SRPS EN 50242 могу да се спроводе ако њихову еквивалентност прихвати надлежни орган који оцењује захтев.

Ако се користи SRPS EN 50242:2009, примењују се следеће измене:

– испитивање се врши на 55 °C ± 2 °C (или на нижој температури ако се тврди да је детергент ефикасан на температури нижој од 55°C) са хладним претпрањем без детергента,

– машина која се користи за испитивање мора бити прикључена на хладну воду и мора да прими 12 комплета са индексом прања између 3,35 и 3,75,

– користи се програм за сушење, али се оцењује само чистоћа посуђа,

– користи се слабо кисело средство за испирање у складу са стандардом (формула III),

– средство за испирање мора бити постављено између 2 и 3,

– доза детергента за прање посуђа мора бити она коју је препоручио произвођач,

– изводе се три покушаја уз тврдоћу воде у складу са стандардом,

– покушај се састоји од пет циклуса прања, при чему се резултат очитава након петог циклуса прања, без чишћења посуђа између циклуса прања,

– резултат мора бити бољи од или идентичан референтном детергенту након петог циклуса прања,

– рецепт за референтни детергент (Детергент B IEC 436) и средство за испирање (формула III), видети Додатак Б. у стандарду SRPS EN 50242:2009 (сурфактанте треба чувати на хладном месту у водонепропусним посудама од највише 1 кг и треба их употребити у року од три месеца).

Ако су средство за испирање и со део вишефункционалног производа, њихов учинак мора да се документује испитивањем.

Подносилац захтева мора да документује учинак других функција у вишефункционалним детергентима.

Критеријум 6 – Захтеви у вези са паковањем

а) Примарна амбалажа по функционалној јединици

Примарна амбалажа не сме да прелази 2,0 грама по циклусу прања.

б) Картонска амбалажа

Примарна картонска амбалажа мора да има ≥ 80% рециклираног материјала.

в) Означавање пластичне амбалаже

Како би се омогућила идентификација различитих делова паковања за рециклажу, пластични делови у примарном паковању морају бити означени у складу са стандардом DIN 6120, Део 2 или другим одговарајућим стандардом. Из датог захтева изузимају се поклопци и пумпице.

г) Пластично паковање

За пластично паковање могу се употребити само фталати за које је у тренутку подношења пријаве извршена оцена ризика и који нису класификовани у складу са критеријумом 2б).

Процена и провера: подносилац захтева прилаже прорачун количине примарне амбалаже и изјаву у вези са процентом рециклираног материјала у картонској амбалажи.

Подносилац захтева прилаже попуњену и потписану изјаву о усаглашености са 6г.

Критеријум 7 – Информације за потрошаче

а) Информације на паковању

На производу или у њему мора бити следећи (или еквивалентни) текст:

„Овај детергент са Еко знаком добро делује на ниским температурама5 (*). На машини за посуђе одаберите програме за прање на ниској температури, потпуно напуните машину за посуђе и немојте прекорачити препоручену дозу. На тај начин, потрошња енергије и воде биће сведена на минимум и загађење воде ће бити смањено”.

б) Упутства за дозирање

Упутства за дозирање морају се налазити на паковању производа. Наводе се препоручене дозе за различиту тврдоћу воде, како је прикладно за конкретно тржиште. У упутствима се детаљно наводи како на најбољи могући начин искористити производ у односу на запрљаност.

Подносилац захтева мора да предузима погодне кораке како би помогао потрошачу при поштовању препоручене дозе, на пример понудом посудице за дозирање (за прашкасте или течне производе) и/или означењем препоручене дозе барем у милилитрима (за прашкасте или течне производе).

в) Информације о састојцима и њихово означавање

На амбалажи морају бити наведене врсте ензима.

Процена и провера: подносилац захтева прилаже узорак етикете производа и изјаву о усклађености са деловима а), б) и в) овог критеријума.

Критеријум 8 – Информације које се наводе на Еко знаку

Опциони део Еко знака са простором за текст садржи текст:

1) „смањен утицај на живи свет у води”,

2) „ограничене опасне супстанце”,

3) „испитане перформансе”.

Процена и провера: Подносилац захтева доставља надлежном органу примерак Еко знака.

––––––––––––––

(*) Подносилац захтева овде уписује препоручену температуру или распон температура који не сме бити већи од 55 °C.’

ТЕХНИЧКИ ДОДАТАК

Додатак I

Листа из базе података о састојцима детергената (DID листа)

Листа DID (део А) је списак који садржи информације о токсичности по живи свет у води и биоразградљивости додатих супстанци које се уобичајено користе у детергентима. Листа садржи информације о токсичности и биоразградљивости различитих супстанци које се користе у производима за прање и чишћење.

Списак није коначан али се у делу Б листе DID наводе смернице за одређивање релевантних параметара израчунавања за супстанце које нису обухваћене DID листом (нпр. фактор токсичности (TF) и фактор разградљивости (DF) који се користе за израчунавање критичне запремине разблажења).

Списак је општи извор информација, при чему се супстанце које се налазе на листи DID не одобравају аутоматски за употребу у производима са Еко знаком. Листа DID (делови А и Б) доступна је на интернет страници Еко знака ЕУ.

Када је реч о супстанцама за које не постоје подаци о токсичности по живи свет у води и разградљивости, може се употребити структурна аналогија са сличним супстанцама како би се извршила оцена фактора TF и DF. Такве структурне аналогије одобрава надлежни орган за Еко знак. Алтернативно, може се применити принцип најгорег могућег сценариа, користећи следеће параметре:

Најгори могући сценарио:

Документација о брзој биоразградљивости:

За брзу биоразградљивост, користе се одговарајуће методе испитивања дефинисане прописима којима је дефинисана област управљања хемикалијама.

Документација о анаеробној биоразградљивости:

Референтно испитивање за анаеробну разградљивост је SRPS EN ISO 11734, ECETOC број 28 (јун 1988. године), OECD 311 или одговарајућа метода испитивања, уз захтев од 60% потпуне разградљивости под анаеробним условима. Могу се употребити методе испитивања којима се симулирају услови у релевантној анаеробној средини како би се доказало да је под анаеробним условима постигнута потпуна разградљивост од 60%.

Екстраполација за супстанце које нису обухваћене листом DID – ако се додате супстанце не наводе на DID листи могуће је применити следећи приступ како би се обезбедила неопходна документација о анаеробној биоразградљивости:

1) Употреба прихватљиве екстраполације. Резултати испитивања који су добијени за једну сировину користе се за екстраполацију потпуне анаеробне разградљивости структурно повезаних сурфактаната Ако је анаеробна биоразградљивост потврђена за један сурфактант (или за групу хомолога), у складу са листом DID, може се претпоставити да је слична врста сурфактанта исто тако анаеробно биоразградљива (нпр. C12-15 A 1-3 EO сулфат [DID број 8] је анаеробно биоразградљив, а слична анаеробна биоразградљивост се може претпоставити и за C12-15 A 6 EO сулфат). Ако је анаеробна биоразградљивост потврђена за сурфактант употребом одговарајуће методе испитивања, може се претпоставити да је слична врста сурфактанта исто тако анаеробно биоразградљива (нпр. подаци из литературе који потврђују анаеробну биоразградљивост сурфактаната из групе алкилестер амонијумових соли могу се употребити као доказ за сличну анаеробну биоразградљивост других кватернерних амонијумових соли које садрже естарске везе у алкалном/им ланцу/има);

2) Спровести испитивања за проверу анаеробне разградљивости. Ако је неопходно ново испитивање, спровести испитивање за проверавање анаеробне разградљивости применом SRPS EN ISO 11734, ECETOC број 28 (јун 1988. године), OECD 311 или друге одговарајуће методе;

3) Спровести испитивање разградљивости са мањом дозом. Ако је неопходно ново испитивање, и ако се током испитивања за проверавање анаеробне разградљивости јавила потешкоћа (нпр. инхибиција услед токсичности супстанце која се испитује), поновити испитивање употребом мање дозе сурфактанта и пратити разградњу мерењима 14C или хемијском анализом. Испитивање са мањом дозом може се спровести применом OECD 308 (август 2000. године) или друге еквивалентне методе.