Група грађана који су се удружили под називом „Права ревизора и рачуновођа Србије“ предала је Народној скупштини Србије захтев за одлагање рока за упис у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга, а сличним дописима су се обратили и Влади Србије, Министартву финансија и осталим надлежним органима и институцијама.
Као разлоге за одлагање рока група грађана „Права ревизора и рачуновођа Србије“ наводи: пандемију вируса Covid 19, велики број нових и измењених прописа, увођење ефактура од 1. јануара 2023. године, недовољан број рокова за полагање, мали број уписаних у Регистар од којих је највећи број уписаних са „старим“ звањима (на основу анализе коју су извршили чланови групе).
Сматрамо да су резултати анализе коју је група извршила врло индикативни и да говоре у прилог захтеву за одлагање рока.
Резултати анализе су следећи:
– Проценат уписаних у Регистар у односу на укупан број је 27% (1.796 од 6.625), што одговара проценту укупно уписаних у односу на укупан број који је у тренутку вршења анализе износио 28% (2.064 од 7.322).
– Од укупног броја уписаних, услов у вези са професионалним звањем је испуњен уз „стара“ звања код 77% уписаних (стари СРРС 56% и ЈУР 21%), док је са „новим“ звањима услов испуњен код 23% уписаних (нови СРРС 15% и КОР 8%).
Напомена: на данашњи дан број уписаних у Регистар је 2.612, што износи скоро 36% укупног броја правних лица и предузетника са шифром делатности 69.20.
На основу података из анализе коју је сачинила група грађана „Права ревизора и рачуновођа Србије“, одлучили смо да извршимо допуну анализе и дошли смо да закључка да ни у теорији није било могуће да сва правна лица и предузетници који нису имали звања добију звања у року од три године.
Ако пођемо од претпоставке да је већина оних који су имали „стара“ звања извршила упис у Регистар у тренутку анализе чланова групе, подаци из анализе указују на то да би проценат оних са „старим“ звањима у односу на укупан број правних лица и предузетника са шифром делатности 69.20 био око 21%.
Напомена: 77% (% старих) x 27% (% уписаних) = 21%
То би даље значило да је 79% или око 5.800 правних лица и предузетника (од укупно 7.322) требало да полаже за добијање „нових“ звања како би се уписали у Регистар.
Ако се узме у обзир да за професионално звање треба положити у просеку 7 испита (број испита је другачији код две организације код којих се полаже), претходно наведено значи да је 5.800 лица требало да положи укупно 40.600 испита. Под условом да сви положе све испите из првог покушаја, а имајући у виду да је укупан број испитних рокова код две организације за претходне три године био 16, то би значило да је на сваком испиту требало да учествује преко 2.500 особа! Верујемо да капацитети за полагање испита нису били ни близу овог броја.
На основу наведеног закључујемо да ни теоријски није било могуће да у року од три године сви положе све испите и добију потребна звања. Понављамо да нисмо узели у обзир да се испити често полажу из више покушаја, као и могуће болести и друге обавезе због којих појединци нису били у могућности да полажу.
У наставку преносимо у целости захтев групе грађана који су се удружили под називом „Права ревизора и рачуновођа Србије“:
На крају подсећамо читаоце на оно што смо у вези са професионалним звањима писали приликом доношења Закона 2019. године:
Професионална звања и Предлог закона о рачуноводству
Професионална звања за рачуновође – шта након усвајања Закона о рачуноводству?
Повезани текстови
- Објашњење у вези са дописом који СРРС шаље рачуновођама
- Правно лице или предузетник који није уписан у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга може обављати послове обрачуна зарада запослених и осталих обрачуна исплата прихода физичких лица
- Министарство финансија подсећа да пружаоци рачуноводствених услуга имају још 12 месеци да добију дозволу и упишу се у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга
- Пореска управа послала обавештења носиоцима пољопривредних газдинстава који су дужни да се евидентирају у регистар обвезника ПДВ
- Објашњење у вези са новим дописом који СРРС шаље рачуновођама