1. Zahtev za izmenu Pravilnika

Obratili smo se Ministarstvu finansija sa zahtevom da se ukine odredba o tzv. „vraćanju dobara kao novom prometu“.

Podsetimo se, od oktobra 2015. godine na snazi je Pravilnik o načinu izmene poreske osnovice za obračunavanje poreza na dodatu vrednost (“Sl. glasnik RS” br. 86/2015) koji predviđa da se vraćanje dobara od kupca ka dobavljaču tretira kao novi promet za koji kupac izdaje račun prvobitnom dobavljaču te robe.

Tačka 4. stav 5. Pravilnika glasi:

„U slučaju vraćanja dobara smatra se da nije došlo do smanjenja osnovice.“

Krajem oktobra 2015. godine smo reagovali na ovu odredbu ukazujući na argumente protiv ali smo sada nakon dodatnih analiza došli do novih saznanja koja su nas uverila da ovu odredbu nije trebalo doneti i da je treba ukinuti.

Tražili smo od Ministarstva finansija da izmeni član 4. stav 5. Pravilnika koji bi glasio:

„U slučaju vraćanja dobara smatra se da je došlo do smanjenja osnovice.“

Shodno toj izmeni član 4. stav 6. bio bi brisan.

2. Šta je bio argument za donošenje sporne odredbe?

Kao što smo prethodno napomenuli, o argumentima protiv sporne odredbe smo pisali još u oktobru 2015. godine. O nekim novim argumentima protiv ćemo pisati u nastavku ovog teksta.

Postavlja se pitanje: šta je bio argument onih koji su doneli spornu odredbu?

Nije bilo argumenata, ali je bilo dva objašnjenja koja su netačna i predstavljaju zamenu teza:

„To je zbog usklađivanja sa Evropskom unijom“

„Članom 4. stav 1. Zakona o PDV je propisano da je promet dobara, u smislu zakona, prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu koje tim dobrima može slobodno raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. U tom smislu, ako kupac vrati neprodatu robu prodavcu robe, smatra se da je izvršen promet dobara u skladu sa odredbom člana 4. Zakona o PDV.“

Analizirajući ovo pitanje u zemljama Evropske unije, došli smo do sledećih saznanja:

Navedeni argumenti nedvosmisleno ukazuju na to da spornu odredbu nije trebalo doneti i da je treba ukinuti. Takođe jasno proizlazi da upravo sadašnja odredba o vraćanju dobara nije u skladu sa Direktivom EU.

3. Ko je „zaslužan“ za donošenje sporne odredbe?

Najveće „zasluge“ za donošenje sporne odredbe imaju Ministarstvo finansija i Privredni savetnik.

Ministarstvo finansija je samim činom donošenja Pravilnika najzaslužnije i za tu spornu odredbu. Začuđujuće je što su tu odredbu doneli i pored preporuke predsedavajućeg Evropske komisije sa sastanka eksplanatornog skrininga za poglavlje 16 – Porezi koji je na tu temu rekao da je to pitanje potrebno naknadno pojasniti u bilateralnoj komunikaciji.

Kako smo ovih dana saznali od Evropske komisije, Ministarstvo finansija „nije tražilo dalja pojašnjenja po ovom pitanju“.

Kakve su onda „zasluge“ Privrednog savetnika?

Počev od 2013. godine, Privredni savetnik je u nekoliko navrata (septembar 2013, april 2014, jul 2015) u svom stručnom časopisu pisao o ovom pitanju, zastupajući sledeći stav:

„u slučaju u kojem kupac robe vrati neprodatu robu prodavcu robe, smatra se da je izvršen promet dobara. Obveznik PDV koji je izvršio povraćaj obavezan je da isporučiocu ispostavi račun“.

Tako je kod zainteresovanih strana (Ministarstvo finansija, Poreska uprava, stručna javnost, privredni subjekti) stvorena atmosfera podeljenih mišljenja o tome da li vraćanje dobara treba da ima karakter smanjenja osnovice ili novog prometa. Do tada se to pitanje nije postavljalo: iz praktičnog iskustva u radu sa firmama znamo da su sve firme do tada smatrale da se prilikom vraćanja dobara vrši smanjenje poreske osnovice.

Ministarstvo finansija je na sastanku eksplanatornog skrininga za Poglavlje 16 – Porezi održanog 14. i 15. oktobra 2014. godine u Briselu (u okviru pristupnih pregovora sa EU) postavilo pitanje u vezi PDV tretmana vraćanja neprodatih dobara i dobilo odgovor „da je potrebno analizirati ugovore“, a predsedavajući sastanka iz Evropske komisije je „preporučio da se ovo pitanje naknadno pojasni u bilateralnoj komunikaciji“.

Naravno, sada je jasno i zašto je preporučeno naknadno pojašnjenje: ljudima iz EK očigledno nije bilo jasno o čemu se radi, jer se ovo pitanje u EU ni ne postavlja – vraćanje dobara ima karakter smanjenja osnovice.

Ministarstvo finansija je prekinulo neizvesnost u pogledu različitih mišljenja po ovom pitanju i podržala mišljenje Privrednog savetnika donošenjem službenog mišljenja broj 011-00-1160/2014-04 od 9.9.2015. godine. Vrlo brzo nakon toga, u oktobru 2015. godine, donet je i Pravilnik koji je potvrdio taj stav.

Privredni savetnik je u sledećem broju svog stručnog časopisa podsetio svoje čitaoce kako su oni sve vreme bili u pravu:

„I pre donošenja pomenutog pravilnika smatrali smo da se u ovom slučaju ne radi o izmeni poreske osnovice već o novom prometu, o čemu je dato i mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-1160/2014 od 9.9.2015. godine. Sada je jasno da, sa stanovišta PDV, povrat robe zbog nemogućnosti prodaje, čak i kad je to predviđeno ugovorom, nije osnov za izmenu poreske osnovice, već se povrat robe tretira kao novi promet.“

Interesantno je jedno objašnjenje u tekstu Privrednog savetnika o tome kako izmena poreske osnovice može imati različite implikacije:

„U našoj praski javile su se situacije da kupac (veće ekonomske snage od dobavljača) nametne klauzulu u ugovoru kojom se dobavljač obavezuje da će prihvatiti povrat robe ukoliko kupac tu robu ne proda u određenom roku.“

Naravno, jasno je da tretman vraćanja dobara kao novog prometa ni u kakvoj meri ne menja mogućnost da se takva klauzula u ugovoru nametne dobavljaču od strane kupca. Jedina razlika nakon donošenja novih propisa jeste da kupac sada izdaje fakturu svom prvobitnom dobavljaču.

4. Stanje nakon donošenja sporne odredbe

Za privredne subjekte koji imaju poslovne promene vraćanja dobara, bilo da su oni koji vraćaju ili oni kojima se vraća (ili i jedni i drugi), donošenje sporne odredbe o vraćanju dobara prouzrokovala je brojne teškoće u poslovanju i evidentiranju poslovnih promena. Zašto je to tako pokušaćemo da objasnimo primerima iz prakse:

1) kupac vraća dobra usled reklamacije i smatra da treba da izda fakturu, a dobavljač smatra da je ovo slučaj iz stava 6. (smanjenje osnovice) i da treba da izda knjižno odobrenje. I jedan i drugi imaju svoj argument: kupac se poziva na stav Poreske uprave koji je objavljen u Biltenu CVPO 4-2015, a dobavljač na pisanje stručnih časopisa koji tumače da se vraćanje dobara usled reklamacije tretira kao smanjenje osnovice (Ministarstvo finansija je tek 20.9.2016. godine – mišljenje broj 413-00-00146/2016-04 iznelo svoj stav da je u pitanju smanjenje osnovice)…

2) kupac vraća dobra i fakturiše prvobitnom dobavljaču, prilikom provere fakture prvobitni dobavljač konstatuje da cene na fakturi ne odgovaraju cenama po kojima su dobra prvobitno fakturisana, ko je u pravu a ko nije, ako dogovor postoji menjanje fakture i slanje nove, šta ako nema dogovora ko je u pravu? A još ako je prošao poreski period i predata poreska prijava za PDV…

3) kupac koji nije obaveznik PDV vraća dobra prvobitnom dobavljaču koji je obveznik PDV: u prvom trenutku ne mogu da shvate po kojoj ceni treba vršiti fakturisanje a nakon analize situacije shvataju da u ovoj transakciji postoji gubitak – postavlja se pitanje ko će snositi gubitak?

4) proizvođaču vraćaju gotove proizvode, on ne shvata da taj povraćaj što se tiče knjiženja zaliha treba da tretira kao vraćanje i da stornira zalihe gotovih proizvoda na kontima 96 ili 912 već vraćanje svojih proizvoda knjiži kao ulaz robe, jer dobija fakturu od prvobitnog kupca…

5) komisona roba u maloprodaji: prodata roba, dobavljač (komitent) fakturisao kupcu (komisionaru), fizičko lice u maloprodaji vraća robu (bez reklamacije). Komisionar je „u rebusu“ – ne može da vrati robu na zalihe komisione robe dobavljača (ovaj je već fakturisao i neće da mu izda knjižno odobrenje, eventualno prihvata da mu kupac fakturiše tu robu), komisionar samo može da evidentira vraćenu robu kao svoju pa da odluči da li će dalje da je prodaje ili će da je vraća komisionom dobavljaču (naravno putem fakture), sad isti artikal ima i kao komisionu robu i kao svoju robu…

6) maloprodaje vrlo često prilikom vraćanja dobara izdaju fakturu i uz fakturu – fiskalni isečak. Prvi problem je taj da to nije prodaja koja se evidentira kroz fiskalnu kasu, a drugi je vezan za vrlo verovatno pogrešno evidentiranje tog dela dnevnog izveštaja u evidenciji KEP…

7) kupac koji vraća dobra i izdaje fakturu i prvobitni dobavljač kome se vraćaju dobra imaju drugačiju logiku što se tiče knjiženja te poslovne promene: kupac knjiži fakturu kao potraživanje od kupca, prvobitni dobavljač ne knjiži fakturu kao obavezu prema dobavljaču već kao storno prvobitnog potraživanja od kupca. Kupac šalje izjavu o kompenzaciji i traži od prvobitnog dobavljača da je potpiše a ovaj nema šta da kompenzuje…

8) polazni problem isti kao kod prethodnog primera, ali sada problem nastaje kod usglašavanja potraživanja i obaveza na kraju godine: kupac šalje dobavljaču izvod otvorenih stavki (nije izvršio kompenzaciju) a prvobitni dobavljač uopšte nema knjiženu obavezu prema dobavljaču pa nema šta da usaglasi…

5. Pitali smo Evropsku komisiju za mišljenje

Obratili smo se Evropskoj komisiji sa zahtevom za pojašnjenje ovog pitanja (kako je i preporučeno od strane predsedavajućeg EK prilikom sastanka eksplanatornog skrininga za Poglavlje 16) i dobili sledeći odgovor:

„Pitanje se odnosi na vraćanje neprodatih dobara. Kao što je objašnjeno na sastanku skrininga za Poglavlje 16, PDV primena zavisi od ugovora između prodavca i kupca. U zavisnosti od ugovora, sa tačke gledišta poreza na dodatu vrednost, možemo imati:

• promet od 100 evra praćeno smanjenjem poreske osnovice tog prometa za 40 evra ili
• promet od 100 evra praćeno novim prometom od 40 evra.“

„Ono što je relevantno je ono što u ugovoru piše o pravima ugovornih strana da otkažu ili odbiju promet, to jest u slučajevima kada je ugovorom primaocu dobara dato pravo da otkaže ili odbije transakciju Direktiva zahteva od država članica da dozvole smanjenje poreske osnovice.“

Iz ovog odgovora Evropske komisije jasno proističe da je pitanje vraćanja neprodatih dobara pitanje ugovora između kupca i prodavca. Do vraćanja može doći ako je to predviđeno ugovorom i u tom slučaju se vrši smanjenje poreske osnovice.