„Службени гласник РС“, број 24/2001, 80/2002, 80/2002-др. закон, 135/2004, 62/2006, 65/2006-испр., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011-одлука УС, 7/2012-ускл. дин. изн., 93/2012, 114/2012-одлука УС, 8/2013-ускл. дин. изн., 47/2013, 48/2013-испр., 108/2013, 6/2014-ускл. дин. изн., 57/2014, 68/2014-др. закон, 5/2015-ускл. дин. изн., 112/2015, 5/2016-ускл. дин. изн., 7/2017-ускл. дин. изн., 113/2017, 7/2018-ускл. дин. изн., 95/2018, 4/2019-ускл. дин. изн., 86/2019, 5/2020-ускл. дин. изн., 153/2020, 156/2020-дин. изн. и 6/2021

Пречишћен текст прописа

 

Део први
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Порез на доходак грађана плаћају, у складу са одредбама овог закона, физичка лица која остварују доходак.

Опорезивање дохотка грађана уређује се искључиво овим законом.

Пореска ослобођења и олакшице могу се уводити само овим законом.

Доходак

Члан 2.

Порез на доходак грађана плаћа се на приходе из свих извора, осим оних који су посебно изузети овим законом.

Опорезиви приход представља разлику између бруто прихода који је по неком од основа предвиђених у члану 3. овог закона остварио порески обвезник и трошкова које је имао при њиховом остваривању и очувању, ако је то прописано овим законом.

Доходак представља збир опорезивих прихода из става 2. овог члана, остварених у календарској години.

Приходи који подлежу опорезивању

Члан 3.

Порезу на доходак грађана подлежу следеће врсте прихода:

1) зараде;

2) приходи од самосталне делатности;

3) приходи од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине;

4) приходи од капитала;

5) приходи од непокретности;

6) капитални добици;

7) остали приходи.

Приходи из става 1. овог члана опорезују се било да су остварени у новцу, у натури, чињењем или на други начин.

Опорезивање појединих врста прихода

Члан 4.

На поједине врсте прихода из члана 3. овог закона, порез на доходак грађана плаћа се:

1) по одбитку од сваког појединачног прихода;

2) на основу решења надлежног пореског органа;

3) самоопорезивањем.

Годишњи порез на доходак грађана

Члан 5.

Годишњи порез на доходак грађана плаћа се по решењу надлежног пореског органа на доходак остварен у календарској години, у складу са овим законом.

Порески обвезник

Члан 6.

Порески обвезник је физичко лице које је по одредбама овог закона дужно да плати порез (у даљем тексту: обвезник).

Резидент

Члан 7.

Обвезник пореза на доходак грађана је резидент Републике Србије (у даљем тексту: резидент), за доходак остварен на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република) и у другој држави.

Резидент Републике, у смислу овог закона, јесте физичко лице које:

1) на територији Републике има пребивалиште или центар пословних и животних интереса, или

2) на територији Републике, непрекидно или са прекидима, борави 183 или више дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години.

За одређивање боравка на територији Републике из става 2. тачка 2) овог члана, пуним даном боравка у Републици сматраће се и боравак у делу дана, у било ком периоду између 00 и 24 часа, осим дела дана који физичко лице проведе у транзиту кроз Републику.

Физичко лице које у одређеној пореској години није боравило на територији Републике и које у њој не испуњава услов да се сматра пореским резидентом по основу критеријума предвиђених у ставу 2. тачка 1) овог члана, неће се сматрати резидентом Републике за ту пореску годину.

Физичко лице које није било резидент у години која претходи години доласка у Републику, неће се сматрати резидентом за период пре дана када је оно први пут ушло на територију Републике, под условом да у периоду године који претходи дану првог уласка на територију Републике не испуњава услов да се сматра резидентом по основу критеријума предвиђених у ставу 2. тачка 1) овог члана.

Физичко лице које није резидент у години која следи години у којој је оно коначно напустило Републику неће се сматрати резидентом за период године који следи дану коначног напуштања територије Републике под условом да се у том периоду не може сматрати резидентом Републике по основу критеријума предвиђених у ставу 2. тачка 1) овог члана.

Физичко лице које у моменту првог уласка на територију Републике зна да ће испунити услове из става 2. тач. 1) или 2) овог члана, сматраће се резидентом почев од момента када је први пут ушло на територију Републике.

Независно од услова предвиђених у ставу 2. овог члана, резидент Републике је и физичко лице које је из Републике упућено у другу државу ради обављања послова у дипломатском или конзуларном представништву Републике, односно обављања послова за Републику у међународним организацијама, у периоду обављања делатности у том или било ком другом дипломатском или конзуларном представништву Републике, односно међународној организацији.

Нерезидент

Члан 8.

Обвезник пореза на доходак грађана је и физичко лице које није резидент (у даљем тексту: нерезидент) за доходак остварен на територији Републике.

Дохотком, у смислу става 1. овог члана, нарочито се сматра доходак који физичко лице оствари по основу:

1) рада који обавља на територији Републике;

2) коришћења или располагања правом на територији Републике.

Изузимања из дохотка за опорезивање

Члан 9.

Не плаћа се порез на доходак грађана на примања остварена по основу:

1) прописа о правима ратних инвалида;

2) примања, осим накнаде зараде (плате), која се остварују у складу са законом којим се уређује финансијска подршка породици са децом;

3) накнада за помоћ и негу другог лица и накнада за телесно оштећење;

4) накнада за време незапослености и друге врсте накнада које, у оквиру програма и мера активне политике запошљавања, плаћа Национална служба за запошљавање у складу са законом којим се уређује запошљавање и осигурање за случај незапослености;

5) услуга социјалне заштите и материјалне подршке у складу са законом којим се уређује сoциjaлна зaштита;

6) накнада из здравственог осигурања, осим накнаде зараде (плате);

7) накнада из осигурања имовине, изузев накнада из осигурања за измаклу корист, као и накнада из осигурања лица којима се надокнађује претрпљена штета, уколико она није надокнађена од штетника;

8) накнада материјалне и нематеријалне штете, изузев накнаде за измаклу корист и накнаде зараде (плате), односно накнаде за изгубљену зараду (плату);

9) помоћи коју у случају смрти запосленог или пензионисаног запосленог, послодавац исплаћује члану његове породице – до 70.696 динара;

10) помоћи због уништења или оштећења имовине услед елементарних непогода или других ванредних догађаја;

11) организоване социјалне и хуманитарне помоћи;

12) стипендија и кредита ученика и студената – у месечном износу до 30.967 динара;

13) накнаде за исхрану – хранарине коју спортистима аматерима исплаћују аматерски спортски клубови, у складу са законом којим се уређује спорт – у месечном износу до 10.100 динара;

14) накнада и награда за рад осуђених лица и малолетних учинилаца кривичних дела, сагласно закону којим се уређује извршење кривичних санкција;

15) накнада и награда за рад пацијената у психијатријским установама;

16) уплате доприноса за обавезно социјално осигурање које је привредно друштво дужно да плати за оснивача, односно свог члана у складу са законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање;

17) пензија, накнада уз пензију и инвалиднина које се остварују по основу права из обавезног пензијског и инвалидског осигурања, односно војног осигурања;

18) отпремнине код одласка у пензију – до износа који је као најнижи утврђен законом којим се уређује рад, односно радни односи;

19) отпремнине, односно новчане накнаде које послодавац исплаћује запосленом за чијим је радом престала потреба у складу са законом којим се уређује рад, односно радни односи, односно запосленом који ради на пословима за које више не постоји потреба или постоји потреба смањења броја извршилаца у складу са законом којим се уређује начин одређивања максималног броја запослених у јавном сектору – до износа који је као најнижи утврђен тим законима;

20) отпремнина која се исплаћује лицу коме престаје радни однос у процесу решавања вишка запослених у поступку приватизације у складу са актом Владе којим се утврђује програм за решавање вишка запослених у поступку приватизације – до износа утврђеног тим програмом;

21) накнада за рад хранитеља и накнада за издржавање корисника у хранитељској породици;

22) накнада које се, у складу са прописима којима се уређује Војска Србије, исплаћују војницима на служењу војног рока, ученицима и кадетима војношколске установе и лицима на другом стручном оспособљавању за официре и подофицире;

23) накнаде које се, у складу са прописима којима се уређују унутрашњи послови, исплаћују студентима високошколске установе основане за остваривање студијских програма за потребе полицијског образовања;

23а) накнадe које, у складу са законом којим се уређује дуално образовање, као материјално и финансијско обезбеђење ученика остварују ученици који обављају учење кроз рад;

24) премија, субвенција, регреса и других средстава која се у сврху подстицања развоја пољопривреде, из буџета Републике, аутономне покрајине и локалне самоуправе плаћају, односно исплаћују на посебан наменски рачун носиоцу породичног пољопривредног газдинства који је уписан у регистар пољопривредних газдинстава у складу са прописима који уређују ту област;

25) ПДВ надокнаде, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност;

26) награда ученицима и студентима оствареним за постигнуте резултате током школовања и образовања, као и освојених на међународним такмичењима и такмичењима у оквиру образовног система;

27) накнаде трошкова волонтирања коју остварује волонтер, у складу са законом којим се уређује волонтирање;

28) нoвчaнe пoмoћи физичким лицимa која нису у радном односу код даваоца кoja служи зa лeчeњe у зeмљи или инoстрaнству, у висини ствaрних трoшкoвa лeчeњa, дoкумeнтoвaнo рaчунимa здрaвствeнe устaнoвe кoja je лeчeњe извршилa, као и документовани трошкови превоза и смештаја за потребе лечења тог лица;

29) накнада за рад чланова изборних комисија, осим чланова Републичке изборне комисије, бирачких и гласачких одбора за спровођење непосредних избора и других облика непосредног изјашњавања грађана, као и накнада за рад на попису становништва – до 5.423 динара у оквиру истог изборног циклуса, односно пописа становништва;

30) новчане помоћи физичким лицима која нису запослена код даваоца, а која не представља еквивалент за неки њихов рад, односно противуслугу или противчинидбу за неку њихову активност у односу на даваоца – у изнoсу до 13.420 динaра гoдишњe, oствaрeнe oд jеднoг исплaтиoцa;

31) накнаде трошкова боравка физичким лицима која учествују у програмима Европске уније и других међународних организација у области образовања, обука, спорта, рада са младима, науке, истраживања и иновација, исплаћене у складу са наведеним програмима, а највише до износа од 103.225 динара за трошкове на месечном нивоу.

Остваривање права на пореско ослобођење за примања из става 1. тач. 10), 11), 12), 13), 28) и 30) овог члана ближе уређује министар надлежан за послове финансија (у даљем тексту: министар).

Члан 9а.

(Брисан)

Члан 9б

Изузима се од опорезивања доходак нерезидентног обвезника који на територији Републике проведе највише до 90 дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години, уколико је такав доходак остварен од нерезидентног налогодавца који не обавља делатност, односно активности на територији Републике.

Изузимање из става 1. овог члана примењује се и на доходак који нерезидентни обвезник из става 1. овог члана оствари од нерезидентног налогодавца који обавља пословну делатност на територији Републике, под условом да сама услуга пружена нерезидентном налогодавцу не служи његовој делатности, односно активности коју обавља на територији Републике.

Издржавани чланови породице

Члан 10.

Издржаваним члановима породице, у смислу овог закона, сматрају се следећа лица која обвезник издржава:

1) малолетна деца, односно усвојеници;

2) деца, односно усвојеници на редовном школовању или за време незапослености, ако са обвезником живе у домаћинству;

3) унуци, ако их родитељи не издржавају и ако живе у домаћинству са обвезником;

4) брачни друг;

5) родитељи, односно усвојиоци.

Чланом породице, у смислу овог закона, сматрају се брачни друг, родитељи, деца, усвојеник и усвојилац обвезника.

Домаћинством, у смислу овог закона, сматра се заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода.

Порески кредит

Члан 11.

Пореским кредитом, у смислу овог закона, сматра се износ за који се умањује обрачунати порез на доходак грађана.

Избегавање двоструког опорезивања

Члан 12.

Ако обвезник – резидент Републике оствари доходак у другој држави, на који је плаћен порез у тој држави, на рачун пореза на доходак грађана утврђеног према одредбама овог закона одобрава му се порески кредит у висини пореза на доходак плаћеног у тој држави.

Порески кредит из става 1. овог члана не може бити већи од износа који би се добио применом одредаба овог закона на доходак остварен у другој држави.

Усклађивање динарских износа

Члан 12а.

Динарски износи из члана 9. став 1. тач. 9), 12), 13), 29), 30) и 31), члана 15а ст. 2, 4. и 5, члана 18. став 1. тач. 1), 2), 5), 7), 8), 9) и 9а), члана 21а став 2, члана 83. став 4. тачка 1) и члана 85. став 1. тачка 11) овог закона усклађују се годишњим индексом потрошачких цена у календарској години која претходи години у којој се усклађивање врши, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Динарски износи месечних зарада из члана 15в ст. 5. и 6. овог закона представљају износ две, односно три просечне месечне зараде у Републици исплаћене, односно остварене у периоду за претходних 12 месеци почев од месеца септембра у текућој години, за који период су објављени подаци републичког органа надлежног за послове статистике.

Усклађене динарске износе из става 1. овог члана објављује Влада.

Динарске износе из става 2. овог члана објављује Влада.

Износи из ст. 1. и 2. овог члана објављују се сваке године, а примењују се од првог дана наредног месеца по објављивању тих износа.

Део други
ОПОРЕЗИВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ВРСТА ПРИХОДА

Глава прва
ПОРЕЗ НА ЗАРАДЕ

Предмет опорезивања

Члан 13.

Под зарадом у смислу овог закона, сматра се зарада која се остварује по основу радног односа, дефинисана законом којим се уређују радни односи и друга примања запосленог.

Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и уговорена накнада и друга примања која се остварују обављањем привремених и повремених послова на основу уговора закљученог непосредно са послодавцем, као и на основу уговора закљученог преко омладинске или студентске задруге, осим са лицем до навршених 26 година живота, ако је на школовању у установама средњег, вишег и високог образовања.

Зарадом, у смислу овог закона, сматра се и исплаћена лична зарада предузетника утврђена у складу са овим законом.

Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и примања која запослени у вези са радом код домаћег послодавца оствари од лица, које се у смислу закона који уређује порез на добит правних лица, сматра повезаним лицем с послодавцем (у даљем тексту: повезано лице).

Зaрaдoм, у смислу oвoг зaкoнa, смaтрajу сe и примaњa у вeзи сa рaдoм кoд пoслoдaвцa кoja по основу права из радног односа лице oствaри по престанку радног односа.

Члан 14.

Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и примања у облику бонова, хартија од вредности, осим акција стечених у поступку својинске трансформације, новчаних потврда, робе, као и примања остварена чињењем или пружањем погодности, опраштањем дуга, као и покривањем расхода обвезника новчаном надокнадом или непосредним плаћањем.

Хартије од вредности, осим акција стечених у поступку својинске трансформације, које запослени добије од послодавца или од с послодавцем повезаног лица сматрају се зарадом у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности, односно у моменту у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог у складу са чланом 18. став 3. овог закона.

Примања из става 2. овог члана, која запослени добије од с послодавцем повезаног лица, при чему трошак сноси послодавац, сматрају се зарадом у моменту у којем запослени стекне правo располагања на тим хартијама од вредности, односно у моменту у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог у складу са чланом 18. став 3. овог закона.

Основицу пореза на зараду за примања из става 1. овог члана, осим хартија од вредности, представља:

1) номинална вредност бонова и новчаних потврда,

2) цена која би се постигла продајом робе на тржишту,

3) накнада која би се постигла на тржишту за услугу, односно погодност која се чини обвезнику,

4) новчана вредност покривених расхода,

увећана за припадајући порез и доприносе за обавезно социјално осигурање које из зараде плаћа запослени (у даљем тексту: припадајуће обавезе из зараде).

Ако је запослени по основу примања из става 4. тач. 1) до 4) овог члана извршио новчана плаћања исплатиоцу зараде, основицу пореза на зараду чини разлика између вредности тих примања и новчаних плаћања која запослени врши исплатиоцу зараде, увећана за припадајуће обавезе из зараде, односно код самоопорезивања разлика између прихода који је примио, односно из кога је дужан да плати припадајуће обавезе из зараде и новчаних плаћања која је извршио.

Основицу пореза на зараду из ст. 2. и 3. овог члана чини тржишна вредност хартија од вредности увећана за припадајуће обавезе из зараде, односно, код самоопорезивања, тржишна вредност хартија од вредности у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности, односно у моменту у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог у складу са чланом 18. став 3. овог закона.

Ако је хартије од вредности из ст. 2. и 3. овог члана запослени стекао куповином по цени која је нижа од тржишне, основицу пореза на зараду чини разлика између тржишне цене тих хартија од вредности у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности, односно у моменту у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог у складу са чланом 18. став 3. овог закона и износа који је запослени платио, увећана за припадајуће обавезе из зараде, односно код самоопорезивања разлика између тржишне цене тих хартија од вредности у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности, односно у моменту у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог у складу са чланом 18. став 3. овог закона и износа који је запослени платио.

Ако је тржишна вредност хартија од вредности изражена у страној валути, основицу пореза на зараде представља њена динарска противвредност по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан стицања права располагања на тим хартијама од вредности, односно на дан у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог у складу са чланом 18. став 3. овог закона.

Цену, висину накнаде, односно новчану вредност из става 4. тач. 2) до 4) овог члана утврђује исплатилац зараде у моменту када се давање врши.

Тржишну вредност хартија од вредности из ст. 6. и 7. овог члана утврђује исплатилац зараде, односно запослени на основу доступних података уколико су хартије од вредности добијене од с послодавцем повезаног лица које није обвезник обрачунавања и плаћања пореза по одбитку.

Члан 14а.

Примањима по основу чињења или пружања погодности у смислу члана 14. став 1. овог закона, сматрају се нарочито:

1) коришћење службеног возила и другог превозног средства у приватне сврхе;

2) коришћење стамбених зграда и станова који су у власништву послодавца или на располагању послодавца по основу закупа или по другом основу, уз плаћање закупнине или без плаћања закупнине.

Вредност примања из става 1. тачка 1) овог члана месечно, за сваки започети календарски месец коришћења возила, представља износ у висини 1% тржишне вредности службеног возила и другог превозног средства, према подацима надлежне организације са стањем на дан 31. децембра године која претходи години коришћења возила, умањена за износ који је запослени платио за то коришћење.

Вредност примања из става 1. тачка 2) овог члана чини износ закупнине коју послодавац плати за запосленог, односно у случају у којем послодавац не плаћа закупнину износ закупнине према тржишним ценама у месту у коме се стамбена зграда или стан налазе, умањена за износ који је запослени платио као закупнину.

Код утврђивања основице пореза на зараду примања из овог члана увећавају се за припадајуће обавезе из зараде.

Члан 14б.

Зарадом, у смислу чл. 13. и 14. овог закона, сматрају се и премије свих видова добровољног осигурања, као и пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, које послодавац плаћа за запослене – осигуранике укључене у добровољно осигурање, односно за запослене – чланове добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољно осигурање, односно добровољне пензијске фондове и пензијске планове.

Изузетно од става 1. овог члана, зарадом у смислу чл. 13. и 14. овог закона не сматра се:

1) прeмиja осигурања кojу пoслoдaвaц плaћa зa свe зaпoслeнe кoд неживотног кoлeктивнoг oсигурaњa од пoслeдицa нeзгoдe, укључуjући oсигурaњe oд пoврeдa нa рaду и прoфeсиoнaлних oбoљeњa и кoлeктивнoг oсигурaњa зa случaj тeжих бoлeсти и хируршких интeрвeнциja, као и премија колективног осигурања живота за случај смрти запосленог услед болести кojу пoслoдaвaц плaћa зa свe зaпoслeнe;

2) премија добровољног здравственог осигурања, односно пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, које послодавац плаћа за запослене – осигуранике, односно чланове добровољног пензијског фонда, у складу са посебним прописима који уређују наведене области, до износа који је ослобођен од плаћања доприноса сагласно закону који уређује доприносе за обавезно социјално осигурање.

Порески обвезник

Члан 15.

Обвезник пореза на зараде је физичко лице које остварује зараду.

Пореска основица

Члан 15а.

Основицу пореза на зараде из чл. 13. до 14б овог закона чини исплаћена, односно остварена зарада.

Оснoвицу пoрeзa нa зaрaдe чини зaрaдa из члaнa 13. ст. 1. и 3, чл. 14. до 14б и члана 15б oвoг зaкoнa, умaњeнa зa изнoс oд 18.300 динaрa мeсeчнo зa лицe кoje рaди сa пуним рaдним врeмeнoм.

За лице које ради са непуним радним временом, умањење из става 2. овог члана је сразмерно радном времену тог лица у односу на пуно радно време.

Кад лице остварује пуно радно време код два или више послодаваца, умањење из става 2. овог члана врши сваки послодавац сразмерно радном времену код послодавца у односу на пуно радно време, с тим што укупно умањење износи 18.300 динара месечно.

Кад лице остварује непуно радно време код два или више послодаваца, сваки послодавац врши умањење сразмерно радном времену код послодавца у односу на укупно радно време, с тим што збир умањења мора бити мањи од 18.300 динара месечно, односно сразмерно укупном радном времену лица у односу на пуно радно време.

Изузетно од ст. 1. до 5. овог члана, основицу пореза на зараде лица за које домаће правно лице плаћа порез сагласно члану 99. став 3. овог закона, чини износ који је домаће правно лице исплатило послодавцу из друге државе као накнаду трошкова за рад лица које је упућено, односно послато на рад код домаћег правног лица.

Начин и поступак обрачунавања пореза на зараде из ст. 2. до 5. овог члана и достављање података Пореској управи ближе уређује министар.

Члан 15б.

За физичка лица – резиденте Републике који су упућени у иностранство ради обављања послова за правна лица – резиденте Републике, основицу пореза на зараде чини износ зараде коју би, у складу са законом, општим актом и уговором о раду остварили у Републици на истим или сличним пословима.

Физичким лицима у смислу става 1. овог члана сматрају се и резиденти Републике који су упућени у иностранство на стручно оспособљавање и усавршавање за потребе послодавца у смислу закона којим се уређује упућивање запослених на привремени рад у иностранство.

Члан 15в

Основицу пореза на зараде за новонастањеног обвезника, за зараду коју остварује по основу радног односа на неодређено време са квалификованим послодавцем, при чему заснива радни однос на радном месту за које постоји потреба да лице има посебно стручно образовање и за којим постоји потреба која се не може лако задовољити на домаћем тржишту рада, чини основица из члана 15a став 2. овог закона умањена за 70%.

Квалификовани послодавац из става 1. овог члана је послодавац који је резидент Републике и који се, у смислу одредаба закона којим се уређује порез на добит правних лица, не може сматрати повезаним лицем са послодавцем код кога је новонастањени обвезник претходно био запослен.

Изузетно од става 2. овог члана, квалификованим послодавцем сматра се било који послодавац резидент Републике, који заснује радни однос са новонастањеним обвезником који је од 1990. године барем три године испуњавао услове из члана 7. став 2. тачка 1) овог закона да се сматра резидентом Републике.

Новонастањеним обвезником из става 1. овог члана сматра се обвезник који:

1) у периоду од 24 месеца који претходе дану закључења уговора о раду са квалификованим послодавцем, није претежно боравио на територији Републике;

2) у моменту закључења уговора о раду са квалификованим послодавцем има мање од 40 година живота, а који је у периоду од 12 месеци који претходе закључењу уговора о раду са квалификованим послодавцем претежно боравио ван територије Републике ради даљег школовања, односно стручног усавршавања.

Сматра се да су услови у погледу радног места и посебног стручног образовања из става 1. овог члана испуњени уколико је месечна зарада коју новонастањени обвезник из става 4. тачка 1) овог члана остварује већа од 243.450 динара.

Сматра се да су услови у погледу радног места и посебног стручног образовања из става 1. овог члана испуњени уколико је месечна зарада коју новонастањени обвезник из става 4. тачка 2) овог члана остварује већа од 162.300 динара.

Право на умањење основице из става 1. овог члана има онај новонастањени обвезник који се истовремено са заснивањем радног односа или у разумном року по заснивању радног односа, настањује на територији Републике и који испуњава услов да се сматра њеним пореским резидентом по основу центра пословних и животних интереса на територији Републике, као и њеним пореским резидентом за потребе примене уговора о избегавању двоструког опорезивања које Република примењује са другим државама.

Право на умањење основице из става 1. овог члана остварује се за период од пет година од дана закључења уговора о раду, уколико су испуњени услови из ст. 5, 6, и 7. овог члана који се односе на радно место, односно на новонастањеног обвезника током тог периода, независно од промене послодаваца.

Право из става 1. овог члана новонастањени обвезник остварује почевши од прве зараде исплаћене за месец у коме су од надлежног органа прибављени докази о испуњености услова утврђених овим чланом.

Износ умањења у висини од 70% за потребе утврђивања основице на коју се плаћа порез на зараду из става 1. овог члана, представља део зараде коју новонастањени обвезник оствари од квалификованог послодавца а на који се не плаћа порез на зараде на начин утврђен овим чланом.

Министар надлежан за послове финансија ближе уређује начин остваривања права из овог члана.

Пореска стопа

Члан 16.

Зарада из чл. 13. до 14б овог закона опорезује се по стопи од 10%.

Члан 17.

(Брисан)

Пореска ослобођења

Члан 18.

Не плаћа се порез на зараде на примања запосленог од послодавца по основу:

1) накнаде документованих трошкова превоза за долазак и одлазак са рада – до висине цене месечне превозне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 4.040 динара месечно;

2) дневнице за службено путовање у земљи – до 2.425 динара по основу целе дневнице, односно до припадајућег износа за половину дневнице, утврђене на начин и у складу са прописима надлежног државног органа;

3) дневнице за службено путовање у иностранство – до износа прописаног од стране надлежног државног органа, а највише до 50 евра дневно, утврђене на начин и у складу са условима прописаним од стране надлежног државног органа;

4) накнаде трошкова смештаја на службеном путовању, према приложеном рачуну;

5) накнаде превоза на службеном путовању, према приложеним рачунима превозника у јавном саобраћају, а када је, сагласно закону, другим прописима, односно актима одобрено коришћење сопственог аутомобила за службено путовање или у друге службене сврхе – до износа 30% цене по основној јединици мере погонског горива помноженог с бројем јединица мере погонског горива које је потрошено, а највише до 7.071 динара месечно;

6) дневне накнаде коју остварују припадници Војске Србије у вези са вршењем службе, сагласно прописима који уређују Војску Србије;

7) солидарне помоћи за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице – до 40.399 динар;

8) поклона деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића – до 10.100 динара годишње по једном детету;

9) јубиларне награде запосленима, у складу са законом који уређује рад – до 20.198 динара годишње;

9а) пoмoћи у случajу смрти члaнa пoрoдицe зaпoслeнoг – дo 70.696 динaрa;

10) новчане помоћи која служи за лечење запосленог у земљи или иностранству, у висини стварних трошкова лечења, документовано рачунима здравствене установе која је лечење извршила, као и документовани трошкови превоза и смештаја за потребе лечења тог лица;

11) сопствених акција, опција на сопственe акције или сопствених удела послодавца или акција, опција на акције или удела са послодавцем повезаног лица (у даљем тексту: сопствене акције) које запослени стекне без накнаде или по повлашћеној цени од послодавца;

12) солидарне помоћи за случај рођења детета до висине просечне зараде исплаћене у Републици према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, по новорођеном детету.

Не плаћа се порез на зараде на примања из става 1. тачка 11) овог члана која запослени оствари од с послодавцем повезаног лица.

Изузетно од става 1. тачка 11) и става 2. овог члана:

1) уколико запослени отуђи сопствене акције пре истека две године од дана стицања права располагања на тим сопственим акцијама, такве сопствене акције сматраће се опорезивом зарадом запосленог у смислу члана 14. овог закона у моменту отуђења;

2) уколико послодавац или повезано лице послодавца откупе од запосленог сопствене акције, те сопствене акције сматраће се опорезивом зарадом запосленог у смислу члана 14. овог закона у моменту откупа;

3) уколико запосленом престане радни однос код послодавца пре истека две године од дана стицања права располагања над сопственим акцијама осим у случају престанка радног односа независно од његове воље и воље послодавца у складу са законом који уређује рад, престанка радног односа услед стицања права на старосну пензију у складу са законом који уређује пензијско и инвалидско осигурање и престанка радног односа ради заснивања радног односа код повезаног лица послодавца, те сопствене акције сматраће се опорезивом зарадом запосленог у смислу члана 14. овог закона исплаћеном на последњи дан трајања радног односа запосленог код послодавца.

Не плаћа се порез на зараде на примања из става 1. тач. 1) до 5) овог члана која остварују лица која нису у радном односу, али за свој рад остварују приходе за које су обвезници пореза на зараду у смислу овог закона.

За утврђивање пореза на зараде по основу дневнице за службено путовање у иностранство, примања изнад износа прописаног од стране надлежног државног органа, односно изнад неопорезивог износа од 50 евра из става 1. тачка 3) овог члана, конвертују се у динарски износ по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан обрачуна трошкова.

Министар финансија ближе уређује остваривање права на пореско ослобођење из става 1. тач. 7), 10) и 11) овог члана.

Члан 18a

Изузетно од члана 14. овог закона, не плаћа се порез на зараде на примања запосленог по основу погодности за чије пружање, у циљу стварања услова за рекреацију запослених на радном месту, послодавац има издатке за изградњу просторија и/или набавку опреме за рекреацију, по основу, накнаде трошкова колективне рекреације запослених, односно организовања спортских догађаја и активности запослених које се спроводе у циљу побољшања здравља запослених и/или изградњи бољих односа између самих запослених, односно запослених и послодавца.

Право на пореско ослобођење из става 1. овог члана може се остварити само уколико се активности колективне рекреације запослених из стaва 1. овог члана спроводе у складу са актима послодавца и уколико сви запослени послодавца имају право на рекреацију исте врсте, квалитета и обима.

Изузетно од става 2. овог члана право на пореско ослобођење из става 1. овог члана може се остварити и уколико сви запослени немају право на рекреацију исте врсте, квалитета и обима, под условом да се разлика у остваривању права може образложити одговарајућом експертизом медицине рада.

Право на пореско ослобођење из става 1. овог члана постоји у случају организовања спортских догађаја, односно активности запослених, под условом да се они спроводе на основу образложене одлуке послодавца, при чему право учешћа на њима има и користи га значајан број запослених код послодавца.

Министар финансија ближе уређује примену одредаба ст. 1. до 3. овог члана.

Члан 19.

(Брисан)

Члан 20.

Обавезе плаћања пореза на зараде остварене за рад у страним дипломатским и конзуларним представништвима или међународним организацијама, односно код представника или службеника таквих представништава или организација, ослобођени су:

1) шефови страних дипломатских мисија акредитованих у Србији, особље страних дипломатских мисија у Србији, као и чланови њихових домаћинстава, ако ти чланови домаћинстава нису држављани или резиденти Републике;

2) шефови страних конзулата у Србији и конзуларни функционери овлашћени да обављају конзуларне функције, као и чланови њихових домаћинстава, ако ти чланови домаћинстава нису држављани или резиденти Републике;

3) функционери Организације уједињених нација и њених специјализованих агенција, стручњаци техничке помоћи Организације уједињених нација и њених специјализованих агенција;

3а) функционери, стручњаци и административно особље међународних организација, ако нису држављани или резиденти Републике;

4) запослени у страним дипломатским или конзуларним представништвима и међународним организацијама, ако нису држављани или резиденти Републике;

5) почасни конзули страних држава, за примања која добијају од државе која их је именовала за обављање конзуларних функција;

6) запослени код лица из тачке 1) до 5) овог члана, ако нису држављани или резиденти Републике.

Изузетно од става 1. овог члана, обавезе плаћања пореза на зараде остварене по основу радног ангажовања у Организацији уједињених нација и њеним специјализованим агенцијама, ослобођена су физичка лица која су држављани или резиденти Републике.

Члан 21.

Не плаћа се порез на зараде особа са инвалидитетом запослених у предузећу за радно оспособљавање и запошљавање особа са инвалидитетом.

Члан 21а.

Не плаћа се порез на зараде на:

1) премију за добровољно здравствено осигурање коју послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог – осигураника укљученог у добровољно здравствено осигурање у земљи, у складу са законима који уређују добровољно здравствено осигурање и актима донетим за спровођење закона;

2) пензијски допринос у добровољни пензијски фонд који послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог – члана добровољног пензијског фонда, по закону који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове.

Укупан износ који може бити предмет ослобођења из става 1. овог члана збирно не може бити већи од 6.062 динара месечно.

Пореска олакшица за запошљавање нових лица и лица са инвалидитетом

Члан 21б.

(Брисан)

Члан 21в.

Пoслoдaвaц – прaвнo лицe, прeдузeтник, предузетник паушалац или предузетник пољопривредник, кojи зaпoсли нoвo лицe имa прaвo нa пoврaћaj дeлa плaћeнoг пoрeзa нa зaрaду зa нoвoзaпoслeнo лицe, исплaћeну зaкључнo сa 31. дeцeмбрoм 2021. гoдинe.

Новозапосленим лицем из става 1. овог члана сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом којим се уређују радни односи, које је пријавио на обавезно социјално осигурање у Централни регистар обавезног социјалног осигурања и које је пре заснивања радног односа код Националне службе за запошљавање било без прекида пријављено као незапослено најмање шест месеци, а лице које се сматра приправником најмање три месеца.

Новозапосленим лицем из става 1. овог члана не сматра се лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, односно код послодавца који би, да није престао да постоји, био повезано лице са послодавцем код кога новозапослено лице заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.

Пореску олакшицу из става 1. овог члана може остварити послодавац ако се заснивањем радног односа са новозапосленим лицем повећа број запослених код послодавца у односу на број запослених на дан 31. марта 2014. године.

Пореску олакшицу из става 1. овог члана може да користи и послодавац који започне обављање делатности после 31. марта 2014. године.

Послодавац има право на повраћај плаћеног пореза из става 1. овог члана, и то:

1) 65% ако је засновао радни однос са најмање једним, а највише са девет новозапослених лица;

2) 70% ако је засновао радни однос са најмање 10, а највише са 99 новозапослених лица;

3) 75% ако је засновао радни однос са најмање 100 новозапослених лица.

Повраћај плаћеног пореза из става 6. овог члана врши се у складу са законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација, у року од 15 дана од дана подношења захтева за повраћај надлежном пореском органу.

Захтев за повраћај плаћеног пореза из става 7. овог члана подноси се на прописаном обрасцу.

Послодавац који за одређено лице користи било коју врсту подстицаја који су уређени одговарајућим законом, осим у складу са одредбом закона којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање која се односи на исту врсту олакшице, по основу заснивања радног односа са тим лицем нема право да за то лице оствари пореску олакшицу из овог члана.

Пореску олакшицу из овог члана не могу остварити државни органи и организације, Заштитник грађана, Повереник за заштиту равноправности, Државна ревизорска институција, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Агенција за борбу против корупције, Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки, Комисија за заштиту конкуренције, Комисија за хартије од вредности, Фискални савет, Републичка радиодифузна агенција, Агенција за енергетику Републике Србије и друге јавне агенције, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници, односно корисници јавних средстава.

Образац из става 8. овог члана и његову садржину прописује министар.

Члан 21г.

Послодавац који на неодређено време запосли лице са инвалидитетом у складу са законом који уређује спречавање дискриминације лица са инвалидитетом, за које одговарајућом правно-медицински валидном документацијом докаже инвалидност, ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде тог лица, за период од три године од дана заснивања радног односа.

Новозапосленим лицем са инвалидитетом из става 1. овог члана сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом који уређује рад и које је пријавио на обавезно социјално осигурање код надлежних организација за обавезно социјално осигурање.

Новозапосленим лицем са инвалидитетом из става 1. овог члана неће се сматрати лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је оснивач или повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.

Пореску олакшицу из овог члана не могу остваривати државни органи и организације, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници.

Послодавци који за одређено лице користе или су користили олакшицу код плаћања пореза на зараде по другом правном основу у складу са одговарајућим прописом, не могу за исто лице остваривати пореску олакшицу из овог члана.

Начин и поступак примене одредаба овог члана ближе уређује министар.

Члан 21д.

Пoслoдaвaц – прaвнo лицe кoje сe, у смислу зaкoнa кojим сe урeђуje рaчунoвoдствo, рaзврстaвa у микрo и мaлa прaвнa лицa, кao и прeдузeтник, предузетник паушалац или предузетник пољопривредник, кojи зaснуje рaдни oднoс сa нajмaњe двa нoвa лицa, имa прaвo нa пoврaћaj 75% плaћeнoг пoрeзa нa зaрaду зa нoвoзaпoслeнo лицe, исплaћeну зaкључнo сa 31. дeцeмбрoм 2021. гoдинe.

Новозапосленим лицем из става 1. овог члана сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом којим се уређују радни односи, које је пријавио на обавезно социјално осигурање у Централни регистар обавезног социјалног осигурања и које је пре заснивања радног односа код Националне службе за запошљавање било без прекида пријављено као незапослено најмање шест месеци, а лице које се сматра приправником најмање три месеца.

Новозапосленим лицем из става 1. овог члана не сматра се лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, односно код послодавца који би, да није престао да постоји, био повезано лице са послодавцем код кога новозапослено лице заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.

Послодавац који од 1. јануара 2016. године заснује радни однос са једним новозапосленим, па у наредном периоду заснује радни однос и са другим новозапосленим лицем, може да користи пореску олакшицу за првог новозапосленог тек по заснивању радног односа са другим новозапосленим лицем, с тим да право на повраћај плаћеног пореза за првог новозапосленог може да оствари за зараду коју је том лицу исплатио за месец у коме је стекао услов за коришћење пореске олакшице.

Пореску олакшицу из става 1. овог члана може да оствари послодавац ако се заснивањем радног односа са новозапосленим лицем повећа број запослених најмање за два у односу на број запослених који је послодавац имао на дан 31. октобра 2015. године.

Ако је у периоду од 31. октобра 2015. године до 31. децембра 2015. године послодавац повећао број запослених у односу на број запослених на дан 31. октобра 2015. године, пореску олакшицу за новозапослене са којима је засновао радни однос од 1. јануара 2016. године може да користи почев од месеца у коме је стекао услов за коришћење пореске олакшице.

Ако је у периоду од 31. октобра 2015. године до 31. децембра 2015. године послодавац смањио број запослених у односу на број запослених на дан 31. октобра 2015. године, пореску олакшицу за новозапослене са чијим заснивањем радног односа повећа број запослених у односу на број који би био да није смањио број запослених у периоду од 31. октобра 2015. године до 31. децембра 2015. године, може да користи почев од месеца у коме је стекао услов за коришћење пореске олакшице.

Пореску олакшицу из става 1. овог члана може да користи и послодавац који започне обављање делатности после 31. октобра 2015. године.

Повраћај плаћеног пореза из става 1. овог члана врши се у складу са законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација, у року од 15 дана од дана подношења захтева за повраћај надлежном пореском органу.

Захтев за повраћај плаћеног пореза из става 9. овог члана подноси се на прописаном обрасцу.

Послодавац који за одређено лице користи било коју врсту подстицаја који су уређени одговарајућим законом, осим у складу са одредбом закона којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање која се односи на исту врсту олакшице, по основу заснивања радног односа са тим лицем нема право да за то лице оствари пореску олакшицу из овог члана.

Пореску олакшицу из овог члана не могу остварити државни органи и организације, јавне агенције, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници, односно корисници јавних средстава.

Образац из става 10. овог члана и његову садржину прописује министар.

Члан 21ђ

Послодавац – новоосновано привредно друштво, новоосновани предузетник и новоосновани предузетник пољопривредник, који је уписан у регистар надлежног органа, односно организације, може да оствари право на ослобођење од плаћања пореза по основу зараде оснивача који су запослени у том привредном друштву, односно по основу личне зараде предузетника и предузетника пољопривредника.

Право на пореско ослобођење из става 1. овог члана, послодавац може да оствари за зараде оснивача и личне зараде предузетника и предузетника пољопривредника, исплаћене у периоду од 12 месеци од дана када је основано привредно друштво, односно регистрован предузетник и предузетник пољопривредник, чији месечни износ појединачно за свако лице у периоду коришћења ослобођења није виши од 37.000 динара који износ у себи не садржи припадајуће обавезе из зараде.

Право на пореско ослобођење престаје по истеку периода из става 2. овог члана, односно на дан када се изврши исплата месечне зараде оснивача, односно личне зараде предузетника и предузетника пољопривредника која је виша од износа из става 2. овог члана, и послодавац је дужан да обрачуна и плати порез на зараду, односно личну зараду, на износ који је исплатио увећан за порез и припадајуће доприносе који се плаћају из зараде, као и да за наредне зараде исплаћене тим лицима обрачунава и плаћа порез на зараду у складу са законом.

Право на пореско ослобођење из става 1. овог члана послодавац остварује под следећим условима:

1) да је физичко лице – оснивач, односно сваки од оснивача ако их је више, засновао радни однос са новооснованим привредним друштвом, закључио уговор о раду у складу са законом којим се уређују радни односи и да је пријављен на обавезно социјално осигурање у Централни регистар обавезног социјалног осигурања;

2) да је физичко лице – предузетник, односно предузетник пољопривредник пријављен на обавезно социјално осигурање у Централни регистар обавезног социјалног осигурања;

3) да у периоду за који остварује право на пореско ослобођење то право може да оствари за највише девет оснивача запослених, који испуњавају услове;

4) да су физичка лица – оснивачи привредног друштва, предузетник и предузетник пољопривредник, у периоду од најмање шест месеци непрекидно пре дана оснивања привредног друштва, односно регистровања предузетника или предузетника пољопривредника, код Националне службе за запошљавање били пријављени као незапослени или да су у периоду од 12 месеци пре дана оснивања, односно регистровања стекли средње, више или високо образовање, у складу са законом.

Пореско ослобођење из овог члана може да оствари послодавац – привредно друштво, предузетник и предузетник пољопривредник, који је основан, односно регистрован закључно са 31. децембром 2020. године.

По основу зараде, односно личне зараде лица из става 4. овог члана за која је један новоосновани послодавац остварио пореско ослобођење из овог члана, други новоосновани послодавац – привредно друштво, предузетник и предузетник пољопривредник, не може за та лица да оствари пореско ослобођење из овог члана.

Послодавац који користи пореско ослобођење из овог члана, осим у складу са одредбом закона којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање која се односи на исту врсту ослобођења, по основу заснивања радног односа са тим лицем нема право да за то лице оствари друге олакшице, укључујући и коришћење субвенција за запошљавање и самозапошљавање.

Члан 21е

Послодавац – новоосновано привредно друштво које обавља иновациону делатност у смислу закона којим се уређује порез на добит правних лица може да оствари право на ослобођење од плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде оснивача који су запослени у том новооснованом привредном друштву.

Право на пореско ослобођење из става 1. овог члана, послодавац може да оствари за зараде оснивача исплаћене у периоду од 36 месеци од дана када је основано привредно друштво.

Пореско ослобођење из става 1. овог члана може да се оствари за сваког оснивача по основу његове месечне зараде, и то зараде чији износ није виши од 150.000 динара месечно, а уколико је виши онда по основу дела зараде у висини највише до 150.000 динара.

Право на пореско ослобођење из става 1. овог члана послодавац остварује под следећим условима:

1) да је физичко лице – оснивач, односно сваки од оснивача ако их је више, засновао радни однос са новооснованим привредним друштвом, закључио уговор о раду у складу са законом којим се уређују радни односи и да је пријављен на обавезно социјално осигурање у Централни регистар обавезног социјалног осигурања;

2) да у периоду за који остварује право на ослобођење оснивач има најмање 5% акција или удела у новооснованом привредном друштву.

Право на пореско ослобођење из става 1. овог члана може да оствари послодавац – привредно друштво које није повезано ни са једним правним лицем у смислу закона којим се уређује порез на добит правних лица и које не остварује више од 30% свог укупног прихода од других лица која се сматрају повезаним са било којим оснивачем послодавца – привредног друштва.

Пореско ослобођење из овог члана може да оствари послодавац који је основан закључно са 31. децембром 2021. године.

По основу зараде лица из става 4. овог члана за која је један новоосновани послодавац остварио пореско ослобођење из овог члана, други новоосновани послодавац не може за та лица да оствари ослобођење из овога члана.

Послодавац који користи пореско ослобођење из овог члана, осим када користи ослобођење у складу са одредбом закона којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање која се односи на исту врсту ослобођења, по основу заснивања радног односа са тим лицем нема право да за то лице оствари друге олакшице, укључујући и коришћење субвенција за запошљавање и самозапошљавање.

Члан 21ж

Послодавац који заснује радни однос са лицем које се у складу са одредбама овог члана може сматрати квалификованим новозапосленим (у даљем тексту: квалификовано новозапослено лице), ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде новозапосленог лица, за зараду исплаћену закључно са 31. децембром 2022. године.

Послодавац из става 1. овог члана је послодавац који у било ком тренутку у периоду од 1. јануара 2020. године до 31. децембра 2022. године са квалификованим новозапосленим лицем закључи уговор о раду у складу са законом којим се уређују радни односи и који је квалификовано новозапослено лице пријавио на обавезно социјално осигурање у Централни регистар обавезног социјалног осигурања.

Квалификованим новозапосленим лицем из става 1. овог члана сматра се лице које у периоду од 1. јануара 2019. године до 31. децембра 2019. године није имало статус осигураника запосленог, односно осигураника самосталних делатности који је оснивач односно члан привредног друштва који је у радном односу у привредном друштву чији је оснивач односно члан, а које је статус осигураника запосленог, односно осигураника самосталних делатности који је оснивач односно члан привредног друштва који је у радном односу у привредном друштву чији је оснивач односно члан стекло у периоду од 1. јануара 2020. године до 30. априла 2020. године заснивањем радног односа код послодавца из става 1. овог члана или код другог послодавца.

Квалификованим новозапосленим лицем из става 1. овог члана сматра се и лице које у периоду од 1. јануара 2019. године до 30. априла 2020. године није имало статус осигураника запосленог, осигураника предузетника, односно осигураника самосталних делатности који је оснивач односно члан привредног друштва који је у радном односу у привредном друштву чији је оснивач односно члан, а које је статус осигураника запосленог, односно статус осигураника самосталних делатности који је оснивач односно члан привредног друштва који је у радном односу у привредном друштву чији је оснивач односно члан стекло у периоду од 1. маја 2020. године до 31. децембра 2020. године заснивањем радног односа код послодавца из става 1. овог члана или код другог послодавца.

Пореско ослобођење из става 1. овог члана може да оствари послодавац ако се заснивањем радног односа са квалификованим новозапосленим лицем повећа број запослених код послодавца у односу на број запослених на дан 31. децембра 2019. године.

Пореско ослобођење из става 1. овог члана може да оствари и послодавац који започне обављање делатности после 31. децембра 2019. године.

Ако у току коришћења пореског ослобођења за квалификовано новозапослено лице послодавац смањи број запослених у односу на дан 31. децембар 2019. године увећан за број квалификованих новозапослених лица, губи право да користи пореско ослобођење за онај број квалификованих новозапослених лица за колико је смањен број запослених у односу на дан 31. децембар 2019. године увећан за број квалификованих новозапослених лица, при чему, у случају када је пореско ослобођење остварено за више квалификованих новозапослених лица, прво губи ослобођење за оно квалификовано новозапослено лице са којим је раније засновао радни однос.

Изузетно од става 7. овог члана, ако у току коришћења пореског ослобођења за квалификовано новозапослено лице послодавац из става 6. овог члана смањи број запослених у односу на дан 31. децембар године у којој је започео обављање делатности, губи право да користи пореско ослобођење за онај број квалификованих новозапослених лица за колико је смањен број запослених у односу на дан 31. децембар године у којој је започео обављање делатности.

Послодавац се ослобађа обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде из става 1. овог члана, на следећи начин:

1) 70% пореза – за зараде исплаћене у периоду од 1. јануара 2020. године до 31. децембра 2020. године;

2) 65% пореза – за зараде исплаћене у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2021. године;

3) 60% пореза – за зараде исплаћене у периоду од 1. јануара 2022. године до 31. децембра 2022. године.

Послодавац који за одређено лице користи било коју врсту подстицаја који су уређени одговарајућим законом, осим када користи ослобођење у складу са одредбом закона којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање која се односи на исту врсту олакшице, по основу заснивања радног односа са тим лицем нема право да за то лице оствари пореско ослобођење из овог члана.

Квалификованим новозапосленим лицем у смислу ст. 3. и 4. овог члана не сматра се лице које је у периоду од 1. јануара 2019. године до 30. априла 2020. године имало статус корисника старосне, привремене старосне или инвалидске пензије.

Ослобођење из овог члана не могу остварити државни органи и организације, јавне агенције, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници, односно корисници јавних средстава.

Послодавцем у смислу става 1. овог члана сматра се правно лице, предузетник, предузетник паушалац, предузетник пољопривредник, представништво, огранак страног правног лица и физичко лице.

Чл. 22-30.

(Брисано)

Глава трећа
ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД САМОСТАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ

Предмет опорезивања

Члан 31.

Приходом од самосталне делатности сматра се приход остварен од привредних делатности, укључујући и делатности пољопривреде и шумарства, пружањем професионалних и других интелектуалних услуга, као и приход од других делатности, уколико се на тај приход по овом закону порез не плаћа по другом основу.

Приходом од самосталне делатности сматра се и приход остварен трајним или сезонским искоришћавањем земљишта у непољопривредне сврхе (вађење песка, шљунка и камења, производња креча, цигле, црепа, ћумура и сл.), инкубаторском производњом живине, као и другим сличним делатностима, независно од тога да ли су као самосталне делатности регистроване код надлежног органа.

Порески обвезник

Члан 32.

Обвeзник пoрeзa нa прихoдe oд сaмoстaлнe дeлaтнoсти je физичкo лицe кoje oствaруje прихoдe oбaвљaњeм дeлaтнoсти из члaнa 31. oвoг зaкoнa.

Обвeзник из става 1. овог члана је физичко лице које у уписано у регистар код надлежног органа, односно организације, а пoрeз нa прихoдe oд сaмoстaлнe дeлaтнoсти плаћа на опорезиву добит (у дaљeм тeксту: прeдузeтник), односно на паушално утврђени приход (у дaљeм тeксту: прeдузeтник паушалац).

Обвeзником у смислу става 1. овог члана, сматра се и обвезник пoрeзa пo oснoву прихoдa oд пoљoприврeдe и шумaрствa – физичкo лицe које је нoсилaц пoрoдичнoг пoљoприврeднoг гaздинствa уписaнo у рeгистaр пoљoприврeдних гaздинстaвa у склaду сa прoписимa кojима се урeђуjе та oблaст, кoje вoди пoслoвнe књигe у складу са овим законом и пoрeз нa прихoдe oд сaмoстaлнe дeлaтнoсти плаћа на опорезиву добит (у дaљeм тeксту: предузетник пољопривредник).

Обвeзником у смислу става 1. овог члана, сматра се и физичкo лицe кoje je oбвeзник пoрeзa нa дoдaту врeднoст у склaду сa зaкoнoм кojим сe урeђуje пoрeз нa дoдaту врeднoст, као и свако друго физичко лице које обавља делатност независно од тога да ли је та делатност регистрована и пoрeз нa прихoдe oд сaмoстaлнe дeлaтнoсти плаћа на опорезиву добит (у дaљeм тeксту: предузетник друго лице).

Пореска основица

Члан 33.

Опoрeзиви прихoд oд сaмoстaлнe дeлaтнoсти je oпoрeзивa дoбит, a зa прeдузeтникa паушалца то је пaушaлнo утврђeн прихoд, aкo oвим зaкoнoм ниje друкчиje oдрeђeнo.

Опoрeзивa дoбит утврђуje сe у пoрeскoм билaнсу усклaђивaњeм дoбити искaзaнe у билaнсу успeхa, сaчињeнoм у склaду сa прoписимa кojимa сe урeђуje рaчунoвoдствo за обвезника који је дужан да вoди двojнo књигoвoдствo, oднoснo у склaду сa прoписoм из члaнa 49. oвoг зaкoнa за обвезника који вoди прoстo књигoвoдствo, нa нaчин утврђeн oвим зaкoнoм.

Пaушaлни прихoд утврђуje сe рeшeњeм нaдлeжнoг пoрeскoг oргaнa примeнoм критeриjумa и eлeмeнaтa из члaнa 41. oвoг зaкoнa.

Члан 33а.

Прeдузeтник и предузетник пољопривредник мoжe дa сe oпрeдeли зa исплaту личнe зaрaдe.

Личнoм зaрaдoм из стaвa 1. oвoг члaнa, у смислу oвoг зaкoнa, смaтрa сe нoвчaни изнoс кojи обвезник из става 1. овог члана, исплaти и eвидeнтирa у пoслoвним књигaмa кao свoje мeсeчнo личнo примaњe увeћaн зa припaдajућe oбaвeзe из зaрaдe.

Обвезник из става 1. овог члана који се определи за исплату личне зараде, дужан је да у електронском облику, преко портала Пореске управе достави обавештење о свом опредељењу да врши исплату личне зараде.

Лице које започне обављање делатности, обавештење о опредељењу да врши исплату личне зараде подноси искључиво у моменту регистрације надлежној организацији која води регистар привредних субјеката, која ће тај захтев проследити Пореској управи.

Изузетно од става 4. овог члана, лица која се не региструју код организације која води регистар привредних субјеката, обавештење о опредељењу да врше исплату личне зараде подносе Пореској управи у року од пет дана од дана регистрације, у електронском облику преко портала Пореске управе.

Обaвeштeњe из стaвa 3. oвoг члaнa дoстaвљa сe нajкaсниje дo 15. дeцeмбрa тeкућe гoдинe зa пeриoд oд 1. jaнуaрa нaрeднe гoдинe.

Обвезник из става 1. овог члана кojи сe oпрeдeли зa исплaту личнe зaрaдe, oвaквo oпрeдeљeњe нe мoжe дa мeњa тoкoм пoрeскoг пeриoдa.

Ако се обвезник из става 1. овог члана определи да престане са исплатом личне зараде, дужан је да о томе у електронском облику, преко портала Пореске управе достави обавештење до 15. децембра текуће године.

У случajу из стaвa 8. овoг члaнa, обвезник из става 1. овог члана oд 1. јaнуaрa гoдинe кoja слeди гoдини у кojoj je дoстaвиo oбaвeштeњe нaдлeжнoм пoрeскoм oргaну ниje дужaн дa врши исплaту личнe зaрaдe.

Усклађивање прихода и расхода

Члан 34.

(Брисан)

Члан 35.

Усклађивање прихода и расхода, утврђивање капиталних добитака и губитака, утврђивање износа капиталних добитака који се укључују у опорезиви приход од самосталне делатности и порески третман губитака из ранијих година исказују се у пореском билансу предузетника у складу са одговарајућим одредбама закона којим се уређује порез на добит правних лица, ако овим законом није друкчије одређено.

Начин на који обвезници из члана 32. овог закона, осим предузетника паушалаца, у пoрeскoм билaнсу искaзуjу трaнсфeрнe цeнe ближe урeђуje министaр.

Члан 35а.

Амортизација сталних средстава исказаних у пословним књигама признаје се као расход у износу и на начин утврђен законом којим се уређује порез на добит правних лица и подзаконским актом донетим на основу тог закона.

Члан 36.

Лицима повезаним са обвезником из члана 32. овог закона, поред физичких и правних лица која имају то својство према одговарајућим одредбама закона који уређује порез на добит правних лица, сматрају се и:

1) чланови породице обвезника;

2) браћа и сестре обвезника;

3) родитељи брачног друга и пасторци.

Члан 37.

Код дуга према повериоцу са статусом повезаног лица или кредита који обвезник узима од повериоца са статусом повезаног лица, камата која се признаје у расходе у пореском билансу не може бити већа од оне која би настала да је на тржишту било могуће задужити се, односно узети кредит у обрачунском периоду.

Код потраживања од дужника са статусом повезаног лица или кредита који обвезник даје дужнику са статусом повезаног лица, камата која улази у приходе у пореском билансу не може бити мања од оне која би се остварила да је на тржишту било могуће уговорити та потраживања, односно одобрити кредит у обрачунском периоду.

Разлика између тржишне камате и обрачунате камате по кредиту између повезаних лица из ст. 1. и 2. овог члана улази у опорезиву добит.

Члан 37а.

Обвезнику који плаћа порез на стварни приход од самосталне делатности у расходе у пореском билансу признају се:

1) исплаћена лична зарада;

2) трошкови службеног путовања до износа из члана 18. став 1. тач. 2) до 5) овог закона;

3) обрачунати и плаћени доприноси за лично обавезно социјално осигурање по основу самосталне делатности ако се обвезник није определио за исплату личне зараде.

Члан 37б.

Третман пословног прихода има узимање из пословне имовине које за приватне потребе и личну потрошњу врши обвезник који плаћа порез на стварни приход од самосталне делатности.

Третман пословног расхода има улагање личне имовине обвезника који плаћа порез на стварни приход од самосталне делатности, у пословну имовину, осим улагања у сталну имовину.

Узимање, односно улагање имовине из ст. 1. и 2. овог члана које није у новчаном облику, процењује се према упоредивој тржишној вредности, у складу са начелом сталности.

Члан 37в

У опорезиви приход од самосталне делатности не урачунава се приход који се опорезује сагласно члану 85. став 1. тачка 17) овог закона, а који оствари обвезник пореза на стварни приход од самосталне делатности.

Пореска стопа

Члан 38.

Стопа пореза на приходе од самосталне делатности износи 10%.

Порески подстицаји

Члан 39.

Порески подстицаји по основу улагања у основна средства у сопствену регистровану делатност и по основу улагања у складу са прописима којима се уређује подстицање улагања у привреду Републике, признају се предузетницима под условима и на начин како се признају правним лицима по закону којим се уређује порез на добит правних лица.

Паушално опорезивање

Члан 40.

Обвeзник пoрeзa нa прихoдe oд сaмoстaлнe дeлaтнoсти уписан у регистар код надлежног органа, односно организације има право да поднесе захтев да порез на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход (у даљем тексту: паушално опорезивање).

Право на паушално опорезивање не може се признати обвезнику из става 1. овог члана:

1) који обавља делатност из области рекламирања и истраживања тржишта;

2) који обавља делатност из области: трговине на велико и трговине на мало, хотела и ресторана, финансијског посредовања и активности у вези с некретнинама;

3) у чију делатност улажу и друга лица;

4) чији је укупан промет у години која претходи години за коју се утврђује порез, односно чији је планирани промет када почиње обављање делатности – већи од 6.000.000 динара;

5) који је евидентиран као обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност.

Изузeтнo oд oдрeдбe стaвa 2. тaчкa 2) oвoг члaнa, обвезнику кojи тргoвинску или угoститeљску дeлaтнoст oбaвљa у киoску, прикoлици или сличнoм монтажном или покретном oбjeкту мoжe сe, нa њeгoв зaхтeв, oдoбрити дa пoрeз плaћa нa пaушaлнo утврђeн прихoд.

Право на паушално опорезивање сагласно ст. 1. до 3. овог члана може да оствари обвезник који врши производњу и продају искључиво сопствених производа у оквиру обављања делатности.

У укупни промет обвезника у смислу става 2. тачка 4) овог члана не урачунава се приход који се опорезује сагласно члану 85. став 1. тачка 17) овог закона.

Делатности из ст. 2. и 3. овог члана опредељују се у складу са прописима којима се уређује класификација делатности.

Члан 41.

Ако су испуњени услови из члана 40. овог закона, предузетници паушалци се, ради утврђивања висине паушалног прихода као основице пореза на приходе од самосталне делатности, разврставају у групе и то тако да једну групу чине сви предузетници паушалци који обављају исту претежну делатност.

Претежна делатност из става 1. овог члана је делатност која је као таква регистрована у регистру привредних субјеката, односно делатност од чијег обављања је у пореском периоду предузетник паушалац остварио виши износ прихода у односу на ону коју је регистровао као претежну делатност.

Полазна основица за утврђивање висине паушалног прихода по групама одређује се у односу на просечну месечну зараду по запосленом остварену у Републици, граду, општини, односно градској општини, према објављеним подацима републичког органа надлежног за послове статистике за последњих 12 месеци (у даљем тексту: просечна месечна зарада), која се помножи са бројем запослених у Републици, граду, општини, односно градској општини и са коефицијентом делатности, а затим подели са бројем становника у Републици, граду, општини, односно градској општини.

Полазна основица из става 3. овог члана умањује се, односно повећава применом следећих елемената:

1) регистровано седиште предузетника;

2) временски период који је протекао од регистрације предузетника;

3) старост обвезника и његова радна способност;

4) остале околности које утичу на остваривање добити.

Влада уређује ближе услове, критеријуме и елементе за паушално опорезивање.

Члан 42.

Захтев за паушално опорезивање може се поднети до 31. октобра текуће године за наредну годину, односно у року од 15 дана од дана пријема акта надлежног пореског органа којим се потврђује брисање из евиденције за порез на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, у електронском облику преко портала Пореске управе.

Лице које започне обављање делатности, захтев за паушално опорезивање подноси искључиво у моменту регистрације надлежној организацији која води регистар привредних субјеката, која ће тај захтев проследити Пореској управи.

Изузетно од става 2. овог члана, лица која се не региструју код организације која води регистар привредних субјекaта, захтев за паушално опорезивање подносе Пореској управи у року од пет дана од дана регистрације, у електронском облику преко портала Пореске управе.

Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности коме је утврђено право на паушално опорезивање, овај начин опорезивања користи док се не утврди да су престали разлози за паушално опорезивање, односно да измењени услови искључују право на паушално опорезивање.

У случају из става 4. овог члана, надлежни порески орган ће решењем наложити обвезнику из става 4. овог члана вођење пословних књига од половине текуће године или од почетка наредне године.

Предузетник паушалац коме престаје право на паушално опорезивање по основу из члана 40. став 2. тачка 5) овог закона, дужан је да води пословне књиге најкасније од дана када постане обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, без утврђивања обавезе вођења пословних књига решењем надлежног пореског органа.

Пословне књиге и књиговодствене исправе

Члан 43.

Обвезници из члана 32. овог закона дужни су дa вoдe пoслoвнe књигe и дa у њимa искaзуjу пoслoвнe прoмeнe у складу са законом којим се уређује рачуноводство, односно нa нaчин oдрeђeн oвим зaкoнoм.

Предузетник из члана 32. став 2. овог закона који порез плаћа на стварни приход, води књиге пo систeму двojнoг књигoвoдствa у склaду сa зaкoнoм кojим сe урeђуje рaчунoвoдствo.

Предузетник пољопривредник и предузетник друго лице из члана 32. ст. 3. и 4. овог закона, вoди пoслoвнe књигe пo систeму прoстoг књигoвoдствa, у склaду сa oвим зaкoнoм.

Прeдузeтници паушалци дужни су дa вoдe сaмo пoслoвну књигу o oствaрeнoм прoмeту.

Члан 43а.

Пословне књиге по систему двојног књиговодства предузетници воде у складу са законом и другим прописима којима се уређује рачуноводство.

Члан 44.

У пословним књигама по систему простог књиговодства обезбеђују се подаци о приходима, расходима, основним средствима, алату и инвентару са калкулативним отписом, у складу са овим законом и прописом из члана 49. овог закона.

Члан 45.

Прeдузeтник пољопривредник и предузетник друго лице je дужaн дa пoслoвнe књигe по систему простог књиговодства из члaнa 44. oвoг зaкoнa вoди aжурнo и урeднo, тaкo дa oнe oбeзбeђуjу кoнтрoлу испрaвнoсти књижeњa, чувaњa и кoришћeњa пoдaтaкa, кao и увид у хрoнoлoгиjу пoслoвних прoмeнa.

Прeдузeтник пољопривредник и предузетник друго лице дужан је да књижeњe прихoдa врши нajкaсниje нaрeднoг дaнa oд дaнa кaдa је прихoд oствaрeн, књижeњe трoшкoвa у рoку oд сeдaм дaнa oд дaнa њихoвoг нaстaнкa, a oстaлa књижeњa у рoкoвимa и нa нaчин oдрeђeн oвим зaкoнoм и прoписимa кojи су дoнeти нa oснoву њeгa, oднoснo у склaду сa прoписимa кojи урeђуjу рaчунoвoдствo.

Прeдузeтник који је дужан да води књиге по систему двојног књиговодства исказује пословне промене у складу са законом којим се уређује рачуноводство.

Члан 46.

Књижење сваке пословне промене на средствима, приходима и трошковима пословања врши се на основу веродостојних књиговодствених исправа, које морају бити такве да показују насталу пословну промену и садрже одговарајуће податке за књижење.

Члан 47.

Обвезник из члана 32. овог закона је дужан да пословне књиге и друге књиговодствене исправе држи у пословној просторији.

Кад је вођење књиговодства поверено професионалној рачуноводственој фирми, књиге и друге исправе о финансијском пословању могу се чувати у просторијама те фирме.

Члан 48.

Пословне књиге и књиговодствене исправе чувају се најмање пет година од последњег дана пословне године на коју се односе, ако законом није друкчије одређено.

Члан 49.

Министар ближе прописује врсте и садржину пословних књига и других евиденција које се воде по систему простог књиговодства, начин њиховог вођења и исказивања финансијског резултата.

Порески биланс

Члан 50.

Обвезници који плаћају порез на стварни приход од самосталне делатности који воде пословне књиге по систему простог или двојног књиговодства састављају годишњи порески биланс.

Ближе прописе о садржини пореског биланса и начину његовог састављања доноси министар.

Евидентирање прихода и расхода код банке

Члан 51.

Обвезник из члана 32. овог закона је дужан, независно од начина на који се опорезује, да сва плаћања врши преко текућег рачуна код банке и да води средства на том рачуну, укључујући и уплату примљеног готовог новца, у складу са законом којим се уређује платни промет.

Глава четврта
ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД АУТОРСКИХ ПРАВА, ПРАВА СРОДНИХ АУТОРСКОМ ПРАВУ И ПРАВА ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ

Предмет опорезивања

Члан 52.

Приходом од ауторских права сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:

1) писаних дела (књижевна, научна, стручна, публицистичка и друга дела, студије, рецензије и слично);

2) говорних дела;

3) драмских и драмско-музичких дела;

4) пантомимских и кореографских дела чије је представљање утврђено писмено или на неки други начин;

5) музичких дела са речима или без њих;

6) кинематографских дела и дела створених на начин сличан кинематографији;

7) дела ликовне уметности;

8) картографских дела;

9) идејних пројеката, скица, цртежа и пластичних дела која се односе на архитектуру, географију, топографију или коју другу област науке или уметности;

10) стрипова, укрштеница и слично;

11) редакцијских дела која с обзиром на избор и распоред грађе, представљају самосталну духовну творевину;

12) превода, лектуре, аранжмана музичке обраде и друге прераде ауторских дела;

13) награда на конкурсима за израду уметничких, научних, стручних и осталих ауторских дела, награда на конкурсима за израду идејних пројеката, као и награда за постигнути успех у науци и уметности, ако овим законом није друкчије одређено;

14) извођења музичких, књижевних и других дела;

15) коришћења изведених музичких материјала;

16) израда прототипа уметничких предмета који се уступају предузећима као модели за умножавање (производњу) таквих предмета;

17) ликовних дела из области примењених уметности;

18) осталих ауторских дела.

Ликовним делом из области примењених уметности из става 1. тачка 17) овог члана сматрају се уникати које је аутор сам израдио по сопственој замисли – у нацрту или у материјалу – у гранама примењених уметности, као што су:

1) пластична дела од разних материјала (камен, драго камење, дрво, метал, племенити метали, стакло, пластика и друго);

2) уметничка керамика;

3) радови из области унутрашње архитектуре, фасадне архитектуре, обликовања простора, као и обављање надзора над извођењем тих радова;

4) уметничка решења из области хортикултуре;

5) зидно сликарство и сликарство у простору (у техникама: фреска, графика, мозаик, интарзија, витраж, емајл и сл.) као и интарзирани предмети и предмети од емајла;

6) уметничка графичка решења (плакати, пригодна графика, сериграфија, опрема књига, часописа и листова, амбалажа, годишњаци, каталози, проспекти, алманаси и сл.);

7) уметничка фотографија и дела произведена поступком сличним фотографији;

8) уметничка обрада текстила (таписерија, ткани текстил и сл.);

9) уметничка решења за сценографију и костимографију;

10) модно креаторство;

11) решења за индустријско обликовање;

12) рестаураторска и конзерваторска дела из области културе и уметности;

13) идејне скице и цртежи у примењеној уметности, као и продати прототипови примењене уметности, ако су по постојећим обичајима задржали карактер оригинала.

Члан 52а.

Приходом од права сродних ауторском праву (у даљем тексту: сродна права), сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:

1) права интерпретатора;

2) права произвођача фонограма;

3) права произвођача видеограма;

4) права произвођача емисије;

5) права произвођача базе података.

Члан 53.

Приходом од права индустријске својине сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:

1) патената;

2) малих патената;

3) жигова;

4) модела и узорака;

5) техничких унапређења.

Порески обвезник

Члан 54.

Обвезник пореза на приходе од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине (у даљем тексту: ауторска и сродна права и права индустријске својине) је физичко лице које као аутор, носилац сродних права, односно власник права индустријске својине остварује накнаду по основу ауторског и сродног права, односно права индустријске својине.

Обвезник пореза на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине је и наследник имовинског ауторског и сродног права и права индустријске својине и свако друго физичко лице које остварује накнаду по тим основама.

Пореска основица

Члан 55.

Опорезиви приход од ауторских и сродних права и права индустријске својине чини разлика између бруто прихода и трошкова које је обвезник имао при остваривању и очувању прихода, осим ако овим законом није друкчије прописано.

Нормирани трошкови

Члан 56.

Обвезнику – аутору, односно носиоцу сродног права признају се следећи нормирани трошкови:

1) за вајарска дела, таписерије, уметничку керамику, керамопластику, мозаик и витраж, за уметничку фотографију, зидно сликарство и сликарство у простору у техникама: фреска, графика, интарзија, емајл, интарзиране и емајлиране предмете, костимографију, модно креаторство и уметничку обраду текстила (ткани текстил, штампани текстил и сл.) – 50% од бруто прихода;

2) за сликарска дела, графичка дела, индустријско обликовање са израдом модела и макета, ситну пластику, радове визуелних комуникација, радове у области унутрашње архитектуре и обраде фасада, обликовање простора, радове на подручју хортикултуре, вршење уметничког надзора над извођењем радова у области унутрашње и фасадне архитектуре, обликовања простора и хортикултуре са израдом модела и макета, уметничка решења за сценографију, научна, стручна, књижевна и публицистичка дела, превођење, односно преводи, музичка и кинематографска дела и рестаураторска и конзерваторска дела у области културе и уметности, за извођење уметничких дела (свирање и певање, позоришна и филмска глума, рецитовање), снимање филмова и идејне скице за таписерију и костимографију кад се не изводе у материјалу – 43% од бруто прихода;

3) за интерпретацију, односно извођење естрадних програма забавне и народне музике, производњу фонограма, производњу видеограма, производњу емисије, производњу базе података и за друга ауторска и сродна права која нису наведена у тач. 1) и 2) овог члана – 34% од бруто прихода.

Члан 56а.

Обвезнику – аутору, односно носиоцу сродног права, поред нормираних трошкова из члана 56. овог закона признају се и стварни трошкови из члана 57. став 1. овог закона.

Стварни трошкови

Члан 57.

Обвезницима из члана 54. овог закона, признаје се као трошак у пуном износу накнада коју плаћају за услуге одговарајућој ауторској агенцији, организацији за заштиту музичког ауторског права и предузећима и другим правним лицима овлашћеним за продају и наплату прихода од ауторских дела.

Обвезнику – аутору и носиоцу сродних права, на његов захтев, уместо нормираних признаће се стварни трошкови које је имао при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе.

Обвезнику – власнику права индустријске својине, признају се као трошак код утврђивања опорезивог прихода следећи стварни трошкови:

1) таксе и трошкови који се плаћају за заштиту патената, малих патената, жигова, модела, узорака и техничких унапређења, према потврди надлежног органа за њихову заштиту;

2) трошкови израде нацрта и техничког описа патената, малих патената, жигова, модела, узорака и техничких унапређења, који су били саставни део пријаве којом се од надлежног органа тражи њихова заштита, према потврди стручног лица које је израдило те нацрте и техничке описе и уз мишљење о реалности ових трошкова које издаје одговарајућа струковна организација проналазача;

3) трошкови за израду прототипа, потребног да би се патент, мали патент, жиг, модел, узорак или техничко унапређење проверили, под условом да су пријављени, односно заштићени. Ако је прототип израђен у предузећу, односно установи, потврду о трошковима израде издаје израђивач. Ако је прототип израдио проналазач у сопственој режији, признају се стварни трошкови које је имао, а мишљење о реалности трошкова издаје одговарајућа струковна организација проналазача.

Пореска стопа

Члан 58.

Стопа пореза на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине износи 20%.

Временско разграничење прихода

Члан 59.

Приходи од ауторских и сродних права и права индустријске својине које је обвезник – аутор, носилац сродних права или власник права индустријске својине остварио за дело које је стварао дуже од једне године, приликом утврђивања прихода, деле се, на захтев обвезника, на онолико једнаких делова колико је година дело стварано, а не дуже од пет.

У случају из става 1. овог члана у свакој години опорезује се сразмерни део прихода.

Процена пореске основице

Члан 60.

Ако Пореска управа утврди да је интерпретатор, менаџер или друго ангажовано лице по основу естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма остварило приход, а није закључило уговор са организатором таквог програма, или оцени да је остварени приход већи од уговореног прихода, бруто приход се утврђује проценом у складу са законом који уређује порески поступак и пореску администрацију, а опорезује без признавања нормираних, односно стварних трошкова.

Глава пета
ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД КАПИТАЛА

Предмет опорезивања

Члан 61.

Приходом од капитала сматрају се:

1) камата по основу зајма, штедних и других депозита (орочених или по виђењу) и по основу дужничких и сличних хартија од вредности;

2) дивиденда и учешће у добити;

3) приход од инвестиционе јединице отвореног инвестиционог фонда;

3а) приход по основу власништва над инвестиционом јединицом алтернативног инвестиционог фонда, осим накнаде за пренос те инвестиционе јединице;

4) узимање из имовине и коришћење услуга привредног друштва од стране власника друштва за њихове приватне потребе и личну потрошњу.

Дивидендом из става 1. тачка 2) овог члана сматра се и ликвидациони остатак, односно вишак деобне масе у новцу, односно неновчаној имовини, изнад вредности уложеног капитала утврђен у складу са законом који уређује опорезивање добити правних лица.

Дивидендом из става 1. тачка 2) овог члана сматра се и преостала нето вредност имовине отвореног инвестиционог фонда, односно алтернативног инвестиционог фонда који нема својство правног лица, која се након распуштања тог инвестиционог фонда расподељује члановима сразмерно њиховим инвестиционим јединицама, а која је изнад документоване набавне вредности тих инвестиционих јединица.

Члан 61а.

Приход од дивиденде умањује се, пре утврђивања пореске основице, за износ годишње рате продајне цене по основу куповине друштвеног и државног капитала, односно имовине јавном аукцијом, у смислу прописа којима се уређују услови и поступак промене власништва друштвеног, односно државног капитала, уплаћене пре исплате дивиденде, а највише до износа исплаћене дивиденде.

Порески обвезник

Члан 62.

Обвезник пореза на приходе од капитала је физичко лице које остварује те приходе.

Пореска основица

Члан 63.

Опорезиви приход од капитала чини новчани или неновчани износ оствареног прихода.

Ако су приходи од капитала остварени у неновчаном облику, вредност тих прихода се утврђује према тржишној вредности права, добара, односно услуга на дан остваривања прихода.

Пореска стопа

Члан 64.

Стопа пореза на приходе од капитала износи 15%.

Пореска ослобођења

Члан 65.

Не плаћа се порез на приходе од капитала на камату:

1) на динарска средства по основу штедних и других депозита (орочених или по виђењу);

2) по основу дужничких хартија од вредности чији је издавалац Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије.

Глава пета а
ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД НЕПОКРЕТНОСТИ

Предмет опорезивања

Члан 65а.

Приходима од непокретности сматрају се приходи које обвезник оствари издавањем у закуп или подзакуп непокретности.

Приход од непокретности из става 1. овог члана је остварена закупнина у коју се урачунава и вредност свих извршених обавеза и услуга на које се обавезао закупац, осим обавеза плаћања трошкова насталих током закупа, а који зависе од обима потрошње закупца (нпр. електричне енергије, телефона и слично).

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, приходи које од издавања непокретности оствари обвезник из члана 32. овог закона, осим предузетника паушалца, опорезују се као приход од самосталне делатности.

Непокретностима из става 1. овог члана сматрају се:

1) земљиште;

2) стамбене, пословне и друге зграде, станови, пословне просторије, гараже и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови.

Порески обвезник

Члан 65б.

Обвезник пореза на приходе од непокретности је физичко лице које издавањем у закуп или подзакуп непокретности оствари приходе по том основу.

Обвезником у смислу става 1. овог члана не сматра се обвезник из члана 32. овог закона, осим предузетника паушалца, који непокретности издаје у закуп или подзакуп у оквиру обављања регистроване самосталне делатности.

Обвезником у смислу става 1. овог члана сматра се и физичко лице које остварује приход од изнајмљивања станова и соба за период дужи од 30 дана, а које сагласно законима којима се уређују угоститељство и туризам не пружа угоститељске услуге.

Пореска основица

Члан 65в.

Опорезиви приход од непокретности, укључујући и приход од изнајмљивања станова и соба за период дужи од 30 дана, чини бруто приход из члана 65а став 2. овог закона, умањен за нормиране трошкове у висини од 25%.

Изузетно од става 1. овог члана, у опорезиви приход не урачунава се приход по основу пружања услуга смештаја за период до 30 дана који има порески третман сагласно члану 84б овог закона.

Обвезнику пореза на приходе од непокретности, на његов захтев, уместо нормираних трошкова признаће се стварни трошкови које је имао при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе.

Опорезиви приход од непокретности који оствари обвезник закупац који непокретност издаје у подзакуп, чини разлика између закупнине коју остварује и закупнине коју плаћа закуподавцу.

Пореска стопа

Члан 65г.

Стопа пореза на приходе од непокретности износи 20%.

Чл. 66-71.

(Брисано)

Глава седма
ПОРЕЗ НА КАПИТАЛНЕ ДОБИТКЕ

Појам капиталног добитка и капиталног губитка

Члан 72.

Капитални добитак, односно губитак у смислу овог закона представља разлику између продајне цене права, удела и хартија од вредности и њихове набавне цене, остварену преносом:

1) стварних права на непокретностима;

2) ауторских и сродних права и права индустријске својине;

3) удeлa у кaпитaлу прaвних лицa, aкциja и oстaлих хaртиja oд врeднoсти;

4) инвестиционе јединице, осим инвестиционих јединица добровољних пензијских фондова, откупљене од стране отвореног инвестиционог фонда, у складу са законом којим се уређују отворени инвестициони фондови;

5) инвестиционе јединице алтернативног инвестиционог фонда, у складу са законом којим се уређују алтернативни инвестициони фондови;

6) дигиталне имовине.

Под преносом из става 1. овог члана сматра се продаја или други пренос уз новчану или неновчану накнаду.

Обвезник пореза на капитални добитак је свако физичко лице, укључујући и предузетника, које је извршило пренос права, удела и хартија од вредности из става 1. овог члана.

Члан 72а.

Капиталним добитком, односно губитком у смислу овог закона не сматра се разлика настала преносом права, удела или хартија од вредности, када:

1) су стечени наслеђем у првом наследном реду;

2) се пренос врши између брачних другова и крвних сродника у правој линији;

3) се пренос врши између разведених брачних другова, а у непосредној је вези са разводом брака;

4) се врши пренос дужничких хартија од вредности чији је издавалац Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије;

5) је обвезник извршио пренос права, удела или хартија од вредности које је пре преноса имао у свом власништву непрекидно најмање десет година.

Право на пореско изузимање код продаје права, односно удела из става 1. тачка 5) овог члана, у случају када је током периода власништва долазило до промене процента права, односно учешћа у капиталу, обвезник може да оствари у односу на процентуални део права који је непрекидно најмање десет година имао у власништву, односно део удела по основу кога је непрекидно најмање десет година имао право учешћа у капиталу, у проценту који је једнак проценту који је иницијално стечен најмање десет година пре продаје права, односно удела.

Изузетно од става 1. тачка 5) овог члана, право на пореско изузимање не остварује се у случају када члан друштва пренесе удео или акције, односно део удела или акција којe има у друштву, а по основу тог преноса друштво стиче сопствене уделе, односно акције у смислу закона којим се уређују привредна друштва.

Промена номиналне вредности права, односно удела из става 1. тачка 5) овог члана не сматра се променом процента права, односно учешћа у капиталу из става 2. овог члана.

Члан 72б.

Пренос рачуна из постојећег у други добровољни пензијски фонд, који изврши фонд по налогу и за рачун члана добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, не сматра се капиталним добитком.

Одређивање капиталног добитка

Члан 73.

За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, продајном ценом се сматра уговорена цена, односно тржишна цена коју утврђује надлежни порески орган ако оцени да је уговорена цена нижа од тржишне.

Као уговорена, односно тржишна цена из става 1. овог члана узима се цена без пореза на пренос апсолутних права.

Код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом се сматра тржишна цена права које се даје у размену.

Продајном ценом инвестиционе јединице сматра се откупна цена инвестиционе јединице која се састоји од нето вредности имовине отвореног друштва по инвестиционој јединици на дан подношења захтева члана фонда за откуп инвестиционих јединица, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове.

Члан 74.

За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, набавном ценом се сматра цена по којој је обвезник стекао право, удео или хартију од вредности.

Код преноса непокретности коју је обвезник сам изградио, набавну цену из става 1. овог члана чини износ трошкова изградње, а ако обвезник не докаже износ трошкова изградње, основица пореза на имовину у години настанка обавезе по основу пореза на имовину.

Код преноса непокретности у изградњи, набавну цену из става 1. овог члана чини износ трошкова изградње које је обвезник имао до дана преноса и које може да документује.

Набавна цена инвестиционе јединице састоји се од нето вредности имовине фонда по инвестиционој јединици на дан уплате, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, сагласно законима којима се уређују инвестициони фондови.

Код хартија од вредности које је обвезник стекао куповином, а којима се тргује на регулисаном тржишту капитала у складу са законом којим се уређује тржиште капитала (у даљем тексту: хартије од вредности којима се тргује на тржишту капитала), набавном ценом из става 1. овог члана сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно, ако то не учини, најнижа забележена цена по којој се трговало у периоду од годину дана од дана који претходи продаји хартије од вредности.

Ако у периоду из става 5. није било трговине том хартијом од вредности, набавном ценом сматра се најнижа забележена цена у првој претходној години у којој је било трговања.

Код хартија од вредности које је обвезник стекао, а којима се не тргује на тржишту капитала, набавном ценом из става 1. овог члана сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно, ако то не учини, њена номинална вредност, а ако је реч о акцијама без номиналне вредности, сразмерни део нето имовине друштва у моменту стицања.

Изузетно од ст. 5, 6. и 7. овог члана, уколико је обвезник стекао хартије од вредности које су биле предмет опорезивања у складу са чланом 14. овог закона, односно ослобођене од опорезивања у смислу члана 18. став 1. тачка 11) и став 2. овог закона, набавну цену чини збир износа документоване повлашћене цене по којој је обвезник стекао такве акције и основице на коју је плаћен порез на зараду у смислу члана 14. овог закона умањене за припадајуће обавезе из зараде, односно код самоопорезивања збир износа документоване повлашћене цене по којој је обвезник стекао такве акције и основице на коју је плаћен порез на зараду у смислу члана 14. овог закона.

Изузетно од става 8. овог члана, у случају преноса уз накнаду акција или удела нерезидентних привредних друштава, односно хартија од вредности чији издавалац није порески резидент Републике, уколико резидентни обвезник у време стицања тих акција, удела, односно хартија од вредности, као и најмање шест месеци по њиховом стицању није био резидент Републике, набавном ценом сматра се њихова тржишна вредност на дан када је постао порески резидент Републике.

Код преноса дигиталне имовине набавном ценом сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а у случају преноса дигиталне имовине коју је обвезник стекао учествовањем у пружању услуга рачунарског потврђивања трансакција у информационим системима који се односе на одређену дигиталну имовину (тзв. рударење дигиталне имовине), набавном ценом сматра се износ трошкова које је обвезник имао у вези са стицањем предметне дигиталне имовине и које може да документује.

Изузетно од става 10. овог члана, у случају преноса дигиталне имовине коју је обвезник стекао учествовањем у пружању услуга рачунарског потврђивања трансакција у информационим системима који се односе на одређену дигиталну имовину (тзв. рударење дигиталне имовине), која је била предмет опорезивања у складу са чланом 85. став 1. тачка 16) овог закона, набавном ценом сматра се основица на коју је плаћен порез на други приход у смислу члана 85. овог закoна.

Изузетно од става 10. овог члана, у случају преноса дигиталне имовине коју је обвезник стекао од послодавца или од повезаног лица са послодавцем без накнаде или по повлашћеној цени, а које примање је било предмет опорезивања у складу са чланом 14. овог закона, набавну цену чини збир износа документоване цене по којој је обвезник стекао дигиталну имовину и основице на коју је плаћен порез на зараде у смислу члана 14. овог закона.

Набавна цена из става 1. овог члана увећава се годишњим индексом потрошачких цена од дана стицања до дана преноса, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Изузетно од става 13. овог члана код преноса непокретности коју је обвезник сам изградио, набавна цена ревалоризује се за сваку годину почевши од 1. јануара године која следи години у којој је извршено улагање до дана преноса.

За хартије од вредности којима се тргује на тржишту капитала чија је набавна цена утврђена као најнижа забележена цена из става 5, односно става 6. овог члана, набавна цена ревалоризује се од наредног дана од дана кад је забележена најнижа цена по којој се трговало до дана преноса.

Члан 75.

Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао поклоном или наслеђем, набавном ценом из члана 74. став 1. овог закона сматра се цена по којој је поклонодавац, односно оставилац стекао то право, удео или хартију од вредности, а ако не може да се утврди та цена онда њихова тржишна вредност у моменту стицања тог права, удела или хартије од вредности од стране поклонодавца, односно оставиоца, утврђена од стране надлежног пореског органа.

Изузетно од става 1. овог члана, ако је обвезник право, удео или хартију од вредности стекао од поклонодавца, односно оставиоца који је то право, удео или хартију од вредности стекао пре 24. јануара 1994. године, набавну цену утврдиће надлежни порески орган према тржишној вредности тог права, удела или хартије од вредности на дан 24. јануара 1994. године.

Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао уговором о доживотном издржавању, набавном ценом из члана 74. став 1. овог закона сматра се тржишна цена права, удела или хартије од вредности која је узета или могла бити узета као основица пореза на пренос апсолутних права у моменту њиховог стицања од стране обвезника.

Набавна цена права, удела или хартије од вредности које је обвезник стекао сагласно ст. 1. до 3. овог члана, увећава се у складу са чланом 74. ст. 13, 14. и 15. овог закона.

Набавна цена хартија од вредности које запослени добије без накнаде од послодавца или од с послодавцем повезаног лица у смислу члана 18. став 1. тачка 11) и став 2. овог закона, је нула динара, осим у случају из члана 74. став 8. овог закона.

Пореска основица

Члан 76.

Опорезиви приход на који се плаћа порез на капитални добитак чини капитални добитак утврђен на начин из чл. 72. до 75. овог закона.

Пореска стопа

Члан 77.

Стопа пореза на капитални добитак износи 15%.

Пребијање капиталних добитака и капиталних губитака

Члан 78.

Капитални губитак остварен продајом једног права, удела или хартије од вредности, може се пребити са капиталним добитком оствареним продајом другог права, удела или хартије од вредности.

Пребијање капиталног губитка са капиталним добитком из става 1. овог члана може се извршити у случају када обвезник прво оствари капитални губитак, а касније оствари капитални добитак.

Ако се и после пребијања из става 1. овог члана искаже капитални губитак, допуштено је његово пребијање у наредних пет година у које се урачунава и година у којој је остварен првобитни капитални губитак у вези са којим се врши пребијање са капиталним добитком, на рачун будућих капиталних добитака.

Пореско ослобођење

Члан 79.

Обвезник, који средства остварена продајом непокретности у року од 90 дана од дана продаје уложи у решавање свог стамбеног питања и стамбеног питања чланова своје породице, односно домаћинства, у Републици, ослобађа се пореза на остварени капитални добитак.

Обвезнику који у року од 12 месеци од дана продаје непокретности, средства остварена продајом непокретности уложи за намене из става 1. овог члана, извршиће се повраћај плаћеног пореза на капитални добитак.

Министар ближе уређује критеријуме за остваривање права на пореско ослобођење из става 1. овог члана.

Члан 79а

Обвезник који новчана средства остварена продајом дигиталне имовине у року од 90 дана од дана продаје уложи у основни капитал привредног друштва резидента Републике у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица, односно у капитал инвестиционог фонда основаног у складу са законима којима се уређују инвестициони фондови, а чији се центар пословних и инвестиционих активности налази на територији Републике, ослобађа се 50% пореза на капитални добитак.

Обвезнику који у року од 12 месеци од дана продаје дигиталне имовине, новчана средства остварена продајом дигиталне имовине уложи за намене из става 1. овог члана, извршиће се повраћај 50% плаћеног пореза на капитални добитак.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, у случају да привредно друштво у чији основни капитал су уложена новчана средства од продаје дигиталне имовине, у календарској години у којој је регистровано улагање и у наредне две календарске године спроведе поступак смањења основног капитала, даном доношења одлуке о смањењу основног капитала обвезник губи право на претходно остварено ослобођење и дужан је да поднесе пореску пријаву сагласно члану 95. став 1. тачка 1) овог закона.

Министар ближе уређује поступак и начин остваривања права на пореско ослобођење из става 1. овог члана.

Порески кредит

Члан 80.

Ако обвезник у решавање стамбеног питања у смислу члана 79. овог закона уложи само део средстава остварених продајом непокретности, односно ако у основни капитал привредног друштва, односно у капитал инвестиционог фонда у смислу члана 79а овог закона уложи само део средстава остварених продајом дигиталне имовине, пореска обавеза му се сразмерно умањује.

Глава осма
ПОРЕЗ НА ОСТАЛЕ ПРИХОДЕ

Предмет опорезивања

Члан 81.

Осталим приходима сматрају се: приходи које обвезник оствари давањем у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари, добици од игара на срећу, приходи од осигурања лица, приходи спортиста и спортских стручњака, приходи по основу пружања угоститељских услуга у складу са законима којима се уређују туризам и угоститељство и други приходи, осим оних који су посебно изузети овим законом.

Приходи од давања у закуп покретних ствари

Члан 82.

Обвезник пореза на приходе од давања у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари је физичко лице које те ствари даје у закуп.

Бруто приходи од давања у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари обухватају остварену закупнину и вредност свих реализованих обавеза и услуга на које се обавезао закупац.

Опорезиви приход од издавања у закуп покретних ствари утврђује се одбијањем нормираних трошкова од бруто прихода у висини од 20%.

Обвезнику који то захтева и документује, порески орган ће уместо нормираних трошкова признати трошкове које је имао у вези са стварима које је дао у закуп.

Добици од игара на срећу

Члан 83.

Обвезник пореза на добитке од игара на срећу је физичко лице које оствари добитак од игара које се сматрају играма на срећу у смислу закона којим се уређују игре на срећу.

Опорезиви приход за добитке од игара на срећу представља сваки појединачни добитак од игара на срећу, осим оних који су ослобођени овим законом.

Ако се добитак састоји од ствари и права, опорезиви приход из става 2. овог члана представља тржишна вредност ствари или права у моменту када је добитак остварен.

Порез на добитке од игара на срећу не плаћа се на:

1) појединачно остварен добитак из ст. 2. и 3. овог члана, до износа од 103.225 динара;

2) остварен добитак од посебних игара на срећу укључујући и посебне игре на срећу када се приређују преко средстава електронске комуникације, у смислу закона којим се уређују игре на срећу.

Приходи од осигурања лица

Члан 84.

Обвезник пореза на приходе од осигурања лица је физичко лице које оствари накнаду из осигурања лица.

Опорезиви приход од осигурања лица представља вредност исплаћене накнаде из осигурања лица умањену за износ новчаних средстава уплаћених по основу премија осигурања, ако није изузета од опорезивања у складу са чланом 9. став 1. тачка 7) овог закона.

Изузетно од става 2. овог члана, опорезиви приход од осигурања лица, у случају кад се повучена акумулирана средства по основу удела члана у нето имовини добровољног пензијског фонда, по налогу и за рачун члана фонда, уложе у куповину ануитета у друштву за осигурање сагласно закону који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, представља вредност исплаћене накнаде из осигурања лица умањену за износ повучених акумулираних средстава уложених у куповину ануитета.

Приходи спортиста и спортских стручњака

Члан 84а.

Приходи спортиста и спортских стручњака обухватају примања која остваре професионални спортисти, спортисти аматери, спортски стручњаци и стручњаци у спорту, од спортске организације, односно организације за обављање спортске делатности, спортских друштава и савеза, која немају карактер зараде у смислу прописа којима се уређује спорт.

Приходима из става 1. овог члана сматрају се примања по основу:

1) накнаде на име закључења уговора (трансфер и др.);

2) накнаде за коришћење лика спортисте;

3) новчане помоћи врхунским спортистима са посебним заслугама;

4) стипендије врхунским спортистима за спортско усавршавање;

5) новчане и друге награде;

6) националног признања и награде за посебан допринос развоју и афирмацији спорта;

7) накнаде и награде за рад спортским стручњацима, односно стручњацима у спорту (тренери, судије, делегати и др.);

8) других врста примања осим примања из тач. 1) до 7) овог става.

Опорезиви приход за примања из ст. 1. и 2. овог члана чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 50%.

Приходи по основу пружања угоститељских услуга

Члан 84б

Приходимa од угоститељских услуга сматрају се приходи које физичко лице сагласно законима којима се уређују угоститељство и туризам оствари од пружања угоститељских услуга у угоститељском објекту домаће радиности и објекту сеоског туристичког домаћинства.

Приходимa из става 1. овог члана сматрају се приходи које физичко лице сагласно законима којима се уређују угоститељство и туризам оствари од услуга смештаја у угоститељском објекту домаће радиности и објекту сеоског туристичког домаћинства у периоду до 30 дана.

Угоститељским објектом домаће радиности и објектом сеоског туристичког домаћинства у смислу ст. 1. и 2. овог члана сматра се угоститељски објекат домаће радиности (кућа, апартман и соба) и објекат сеоског туристичког домаћинства, у смислу закона којима се уређују угоститељство и туризам.

Обвезник пореза је физичко лице које остварује приходе из ст. 1. и 2. овог члана.

Опорезиви приход за календарску годину чини износ 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици у години која претходи години за коју се утврђује порез, помножен бројем појединачних лежајева, односно камп парцела и одговарајућим коефицијентом према категорији туристичког места сагласно законима којима се уређују угоститељство и туризам.

Министар надлежан за послове финансија и министар надлежан за послове туризма споразумно уређују ближе услове, критеријуме и елементе за опорезивање прихода из става 5. овог члана.

Други приходи

Члан 85.

Осталим приходима, у смислу овог закона, сматрају се и други приходи који по својој природи чине доходак физичког лица, а нарочито:

1) прихoди пo oснoву угoвoрa o дeлу;

2) прихoди пo oснoву угoвoрa o oбaвљaњу приврeмeних и пoврeмeних пoслoвa зaкључeних прeкo oмлaдинскe или студeнтскe зaдругe сa лицeм дo нaвршeних 26 гoдинa живoтa aкo je нa шкoлoвaњу у устaнoвaмa срeдњeг, вишeг или висoкoг oбрaзoвaњa;

3) прихoди пo oснoву дoпунскoг рaдa;

4) прихoди пo oснoву тргoвинскoг зaступaњa;

5) примaњa члaнoвa oргaнa упрaвe прaвнoг лицa;

6) нaкнaдa пoслaницимa и oдбoрницимa;

7) нaкнaдa у вeзи сa извршaвaњeм пoслoвa oдбрaнe, цивилнe зaштитe и зaштитe oд eлeмeнтaрних нeпoгoдa;

8) примaњa стeчajних упрaвникa, судских вeштaкa, судиja пoрoтникa и судских тумaчa;

9) приходи по основу прикупљања и продаје секундарних сировина;

10) приходи по основу продаје добара остварених обављањем привремених или повремених послова, ако нису опорезовани по другом основу у смислу овог закона;

11) нaгрaдe и другa слична дaвaњa физичким лицимa кoja нису зaпoслeнa кoд исплaтиoцa, а кoja произлазе из рада или друге врсте доприноса делатности исплатиоца, у изнoсу прeкo 13.420 динaра гoдишњe, oствaрeна oд jеднoг исплaтиoцa;

12) примaњa из члaнa 9. oвoг зaкoнa изнaд прoписaних нeoпoрeзивих изнoсa;

13) нaкнaдe трoшкoвa и других рaсхoдa лицимa кoja нису зaпoслeнa кoд исплaтиoцa, осим прихода из тачке 11) овог става;

14) примaњa кoja, сaглaснo зaкoну кojим сe урeђуje рaд, oствaри зaпoслeни пo oснoву учeшћa у дoбити oствaрeнoj у пoслoвнoj гoдини;

15) приходи од продаје пољопривредних и шумских производа и услуга, укључујући и приход по основу прикупљања и продаје шумских плодова и лековитог биља, као и узгајања и продаје печурака, пчелињег роја (пчела) и пужева;

16) сви други прихoди кojи нису oпoрeзoвaни пo другoм oснoву или нису изузeти oд oпoрeзивaњa или oслoбoђeни плaћaњa пoрeзa пo oвoм зaкoну;

17) накнада исплаћена предузетнику или предузетнику паушалцу који обавља активности уз накнаду за истог налогодавца или за лице које се у смислу закона којим се уређује порез на добит правних лица сматра повезаним лицем с налогодавцем (у даљем тексту: повезано лице с налогодавцем), и који додатно испуњава најмање пет од наведених девет критеријума, или је према околностима случаја приликом отпочињања пословне сарадње могло да се закључи да ће испунити најмање пет од девет наведених критеријума који су накнадно и испуњени:

(1) налогодавац или повезано лице с налогодавцем одређује радно време предузетнику или предузетнику паушалцу или су одмор и одсуства предузетника или предузетника паушалца зависни од одлуке налогодавца или повезаног лица с налогодавцем и накнада предузетнику или предузетнику паушалцу се не умањује сразмерно времену проведеном на одмору;

(2) предузетник или предузетник паушалац уобичајено користи просторије које обезбеди или обавља послове у месту које одреди налогодавац или повезано лице с налогодавцем за потребе обављања послова који су му поверени;

(3) налогодавац или повезано лице с налогодавцем врши или организује стручно оспособљавање или усавршавање предузетника или предузетника паушалца;

(4) налогодавац је ангажовао предузетника или предузетника паушалца након оглашавања у средствима информисања потребе за ангажовањем физичких лица или ангажујући треће лице које се уобичајено бави проналажењем лица подобних за радно ангажовање, а чија је услуга резултирала ангажовањем тог предузетника или предузетника паушалца;

(5) налогодавац или повезано лице с налогодавцем обезбеђује сопствени основни алат, опрему или друга основна материјална или нематеријална средства потребна за редован рад предузетника или предузетника паушалца или финансира њихову набавку, осим специјализованих алата, опреме или других специјализованих материјалних или нематеријалних средстава који могу бити неопходни у циљу извршавања специфичног посла или налога, или налогодавац или повезано лице с налогодавцем уобичајено руководи процесом рада предузетника или предузетника паушалца, осим таквог руковођења које подразумева давање основног налога у вези са нарученим послом и разумну контролу резултата рада или надзор налогодавца, као доброг привредника, над обављањем посла који је наручио;

(6) најмање 70% од укупно остварених прихода предузетника или предузетника паушалца у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години је остварено од једног налогодавца или од повезаног лица с налогодавцем;

(7) предузетник или предузетник паушалац обавља послове из делатности налогодавца или повезаног лица с налогодавцем, а за тако обављене послове његов уговор о ангажовању не садржи клаузулу по којој предузетник или предузетник паушалац сноси уобичајени пословни ризик за посао испоручен клијенту налогодавца или повезаног лица с налогодавцем, уколико такав клијент постоји;

(8) уговор о ангажовању предузетника или предузетника паушалца садржи делимичну или потпуну забрану предузетнику или предузетнику паушалцу да пружа услуге по основу уговора са другим налогодавцима, изузев делимичне забране која обухвата пружање услуга ограниченом броју директних конкурената налогодавцу;

(9) предузетник или предузетник паушалац обавља активности уз накнаду за истог налогодавца или за повезано лице с налогодавцем, непрекидно или са прекидима 130 или више радних дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години, при чему се обављањем активности у једном радном дану сматра обављање активности у било ком периоду током тог радног дана између 00 и 24 часа.

Обвeзник пoрeзa нa другe прихoдe je физичкo лицe кoje oствaри прихoдe из стaвa 1. oвoг члaнa.

Опoрeзиви прихoд зa прихoдe из стaвa 1. oвoг члaнa чини брутo прихoд умaњeн зa нoрмирaнe трoшкoвe у висини oд 20%.

Изузетно од става 3. овог члана, опорезиви приход из става 1. тачка 15) овог члана, који физичко лице оствари од продаје пољопривредних и шумских производа и услуга, укључујући и приход по основу прикупљања и продаје шумских плодова и лековитог биља, као и узгајања и продаје печурака, пчелињег роја (пчела) и пужева, чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 90%.

Изузетно од става 3. овог члана, опорезиви приход из става 1. тачка 17) овог члана, који оствари предузетник или предузетник паушалац, чини бруто приход обвезника пореза.

Изузeтнo oд стaвa 1. тaчкa 13) oвoг члaнa, пoрeз нa другe прихoдe нe плaћa сe нa дoкумeнтoвaнe нaкнaдe трoшкoвa пo oснoву службeних путoвaњa у сврху oбaвљaњa пoслoвa зa дoмaћeг исплaтиoцa, oднoснo за лице кoje упућуje нa пут, нajвишe дo изнoсa тих трoшкoвa кojи су изузeти oд плaћaњa пoрeзa нa зaрaдe зa зaпoслeнe пo члaну 18. стaв 1. тaч. 2) дo 5) oвoг зaкoнa, aкo сe исплaтa врши физичким лицимa, oднoснo зa физичкa лицa кoja нису зaпoслeнa кoд исплaтиoцa, и тo:

1) упућeним, oднoснo пoзвaним oд стрaнe држaвнoг oргaнa или oргaнизaциje, сa прaвoм нaкнaдe трoшкoвa, нeзaвиснo oд тoгa из кojих срeдстaвa сe врши исплaтa;

2) члaнoвимa прeдстaвничких и извршних тeлa Рeпубликe, тeритoриjaлнe aутoнoмиje и лoкaлнe сaмoупрaвe, у вeзи сa вршeњeм функциje;

3) упућeним нa рaд у Рeпублику, пo нaлoгу инoстрaнoг пoслoдaвцa, a у вeзи сa дeлaтнoшћу дoмaћeг исплaтиoцa;

4) упућeним кoд исплaтиoцa пo нaлoгу пoслoдaвцa, a у вeзи сa дeлaтнoшћу пoслoдaвцa;

5) aкo та лица дoбрoвoљнo, oднoснo пo пoзиву сaрaђуjу у хумaнитaрнe, здрaвствeнe, вaспитнo-oбрaзoвнe, културнe, спoртскe, нaучнo-истрaживaчкe, вeрскe и другe сврхe, укључујући и за потребе представљања у име државних органа или организација, oднoснo сaрaђуjу у синдикaлним oргaнизaциjaмa, приврeдним кoмoрaмa, пoлитичким стрaнкaмa, сaвeзимa и удружeњимa, нeвлaдиним и у другим нeдoбитним оргaнизaциjaмa, при чeму нe oствaруjу билo кojу другу нaкнaду пo oснoву тe сaрaдњe;

6) лицима која су чланови органа управе правних лица у вези са делатношћу тих лица која их упућују на пут.

Под накнадом по основу сарадње у смислу тачке 5) став 6. овог члана нe пoдрaзумeвa се нaкнaдa за кoтизaциjу зa присуствовање догађају којим се реализује сарадња.

Изузетно од става 1. овог члана, порез на друге приходе не плаћа се на примање физичког лица – клијента банке (у даљем тексту: дужник) када банка отпише потраживање према дужнику под условима под којима се на терет расхода банке признаје отпис вредности појединачних потраживања по основу кредита сагласно одредбама закона којим се уређује порез на добит правних лица.

Пoрeз нa другe прихoдe нe плaћa сe ни у случajу oтписa прeoстaлoг дeлa пoтрaживaњa бaнкe oд дужникa, кojи ниje нaплaћeн из срeдстaвa oствaрeних прoдajoм нeпoкрeтнoсти кoja сe спрoвoди у склaду сa зaкoнoм.

Порез на друге приходе не плаћа се ни у случају отписа дела потраживања који банка има према дужнику по основу кредита када, сагласно међусобном вансудском поравнању, дужник исплати део потраживања који банка има према њему а преостали део тог потраживања банка отпише.

Нa другe прихoдe кoje oствaри члaн учeничкe зaдругe, члaн oмлaдинскe или студeнтскe зaдругe дo нaвршeних 26 гoдинa живoтa aкo je нa шкoлoвaњу у институциjaмa зa срeдњe, вишe и висoкo oбрaзoвaњe, кao и физичкo лицe пo oснoву прикупљaњa и прoдaje сeкундaрних сирoвинa, oбрaчунaти пoрeз умaњуje сe зa 40%.

Опoрeзиви прихoд из стaвa 1. тaчка 11) oвoг члaнa кojи физичкo лицe oствaри пo oснoву нaгрaдe и других дaвaњa физичким лицимa, чини рaзликa измeђу oствaрeнoг прихoдa и нeoпoрeзивoг изнoсa, увећана за припадајуће обавезе које се плаћају на терет примаоца прихода.

Опoрeзиви прихoд из стaвa 1. тaчка 12) oвoг члaнa кojи физичкo лицe oствaри по основу примања из члaнa 9. oвoг зaкoнa изнaд прoписaних нeoпoрeзивих изнoсa, чини рaзликa измeђу oствaрeнoг примања и нeoпoрeзивoг изнoсa, увећана за припадајуће обавезе које се плаћају на терет примаоца прихода.

Изузетно од става 1. тачка 15) овог члана, не опорезују се приходи од продаје пољопривредних и шумских производа и услуга, укључујући и приход по основу прикупљања и продаје шумских плодова и лековитог биља, као и узгајања и продаје печурака, пчелињег роја (пчела) и пужева, које остваре физичка лица:

1) носиоци пољопривредног газдинства;

2) која доприносе за обавезно социјално осигурање плаћају по решењу као осигураници по основу пољопривредне делатности, у складу са законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање;

3) корисници пољопривредне пензије.

Налогодавцем у смислу става 1. тачка 17) овог члана сматра се домаће, односно страно правно лице, предузетник или предузетник паушалац које је директно или индиректно ангажовало предузетника или предузетника паушалца за обављање послова.

Налогодавцем у смислу става 1. тачка 17) овог члана не сматра се домаће или страно правно лице, предузетник или предузетник паушалац које је директни исплатилац накнаде предузетнику или предузетнику паушалцу, а које такву накнаду исплаћује у вези са извршавањем послова заступања или посредовања за рачун другог лица и за такав посао не наплаћује од тог другог лица или од предузетника или предузетника паушалца ништа осим уобичајене заступничке или посредничке провизије.

У случају из става 16. овог члана, налогодавцем и исплатиоцем накнаде сматра се лице за чији рачун се врши исплата накнаде предузетнику или предузетнику паушалцу.

Изузетно од одредаба става 1. тачка 17) овог члана, накнада коју оствари предузетник или предузетник паушалац који према закону који уређује релевантну делатност коју он обавља не може да буде у радном односу код налогодавца, не сматра се другим приходом у смислу овог члана.

Пореска стопа

Члан 86.

Стопа пореза на остале приходе износи 20%.

Изузетно од става 1. овог члана, стопа пореза на приходе од осигурања лица износи 15%.

Део трећи
ГОДИШЊИ ПОРЕЗ НА ДОХОДАК ГРАЂАНА

Доходак за опорезивање

Члан 87.

Годишњи порез на доходак грађана плаћају физичка лица која су у календарској години остварила доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, и то:

1) резиденти за доходак остварен на територији Републике и у другој држави;

2) нерезиденти за доходак остварен на територији Републике.

Дохотком из става 1. овог члана сматра се годишњи збир:

1) зарада из чл. 13. до 15б овог закона;

2) опорезивог прихода од самосталне делатности из члана 33. став 2. и члана 40. овог закона;

3) опорезивог прихода од ауторских и сродних права и права индустријске својине из чл. 55. и 60. овог закона;

4) опорезивог прихода од непокретности из члана 65в овог закона;

5) опорезивог прихода од давања у закуп покретних ствари из члана 82. ст. 3. и 4. овог закона;

6) опорезивог прихода спортиста и спортских стручњака из члана 84а овог закона;

6а) опорезивог прихода од пружања угоститељских услуга из члана 84б овог закона;

7) опорезивих других прихода из члана 85. овог закона;

8) прихода по основима из тач. 1) до 6)  тачке 7) овог става, остварених и опорезованих у другој држави за обвезнике из става 1. тачка 1) овог члана.

Зараде из става 2. тачка 1) овог члана и опорезиви приходи из тачке 2) тог става у вези са чланом 40. овог закона и тач. 3), 6) и 7) тог става умањују се за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање плаћене на те приходе у Републици на терет лица које је остварило зараду, односно опорезиве приходе, а опорезиви приходи из тачке 2) тог става у вези са чланом 33. став 2. овог закона и тач. 4), 5) и 6а) тог става умањују се за порез плаћен на те приходе у Републици. За предузетнике који су се определили за личну зараду, зарада се умањује за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање плаћене на те приходе у Републици на терет предузетника који се определио за зараду, а опорезиви приход из члана 33. став 2. овог закона који оствари од самосталне делатности умањује се за порез плаћен на те приходе у Републици.

Доходак из става 2. овог члана увећава се за износ који се, у календарској години за коју се утврђује годишњи порез, обвезнику исплати по основу повраћаја доприноса за обавезно социјално осигурање у складу са законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање.

Приходи из става 2. тачка 8) овог члана умањују се за порез плаћен у другој држави.

Доходак за опорезивање чини разлика између дохотка утврђеног у складу са ст. 2. до 5. овог члана и неопорезивог износа из става 1. овог члана.

Пореска основица

Члан 88.

Основица годишњег пореза на доходак грађана је опорезиви доходак, који чини разлика између дохотка за опорезивање из члана 87. став 6. овог закона и личних одбитака који износе:

1) за пореског обвезника – 40% од просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике;

2) за издржаваног члана породице – 15% од просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, по члану.

Укупан износ личних одбитака из става 1. овог члана не може бити већи од 50% дохотка за опорезивање.

Ако су два или више чланова породице обвезници годишњег пореза на доходак грађана, одбитак за издржаване чланове породице може остварити само један обвезник.

Пореске стопе

Члан 89.

Годишњи порез на доходак грађана плаћа се на основицу из члана 88. овог закона, по следећим стопама:

– на износ до шестоструке просечне годишње зараде – 10%;

– на износ преко шестоструке просечне годишње зараде – 10% на износ до шестоструке просечне годишње зараде + 15% на износ преко шестоструке просечне годишње зараде.

Члан 89а

Обвезнику који изврши улагање у алтернативни инвестициони фонд, односно у куповину инвестиционе јединице алтернативног инвестиционог фонда, признаје се право на порески кредит на рачун годишњег пореза на доходак грађана највише до 50% улагања извршеног у календарској години за коју се утврђује годишњи порез на доходак грађана.

Право на порески кредит из става 1. овог члана може се остварити само по основу у потпуности уплаћених новчаних улога којима се стичу акције или удели у алтернативном инвестиционом фонду, односно инвестиционе јединице алтернативног инвестиционог фонда.

Порески кредит из става 1. овог члана не може бити већи од 50% утврђене пореске обавезе по основу годишњег пореза на доходак грађана.

Део четврти
ПОДНОШЕЊЕ ПОРЕСКЕ ПРИЈАВЕ, УТВРЂИВАЊЕ И НАПЛАТА ПОРЕЗА

Глава прва
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 90.

(Престао да важи)

Глава друга
ПОДНОШЕЊЕ ПОРЕСКЕ ПРИЈАВЕ

Општи јавни позив

Члан 91.

Грађанин који остварује доходак у смислу овог закона дужан је да поднесе пореску пријаву, ако овим законом није друкчије одређено.

Надлежни порески орган најкасније до 31. децембра сваке године, општим јавним позивом позива грађане на подношење пореских пријава.

Пријава за годишњи порез на доходак грађана

Члан 92.

Обвезник годишњег пореза на доходак грађана дужан је да за остварени доходак у години за коју се врши утврђивање пореза поднесе пореску пријаву са тачним подацима надлежном пореском органу по истеку те године, а најкасније до 15. маја наредне године.

Пријава за порез на приходе од самосталне делатности и порески биланс

Члан 93.

Обвезник из члана 32. овог закона, осим предузетника паушалца, кojи вoди пoслoвнe књигe у склaду сa члaнoм 43. ст. 2. и 3. овoг зaкoнa дужaн je дa пoрeску приjaву и пoрeски билaнс пoднeсe нaдлeжнoм пoрeскoм oргaну нajкaсниje дo 15. априла гoдинe кoja слeди гoдину зa кojу сe утврђуje пoрeз.

Предузетник који порез плаћа на паушални приход, коме се у години која претходи години за коју се врши утврђивање пореза значајније измени обим пословања, односно промета и други услови од утицаја на остваривање права на паушално опорезивање и висину пореске обавезе, дужан је да поднесе пореску пријаву најкасније до 31. јануара године за коју се утврђује порез.

Члан 94.

Обвезник из члана 32. овог закона, осим предузетника паушалца, који у току године започне обављање самосталне делатности, дужан је да поднесе пореску пријаву у којој ће дати процену прихода и расхода до краја прве пословне године, као и процену месечне аконтације пореза, најкасније у року од 15 дана од дана уписа у регистар надлежног органа, односно од дана почетка обављања делатности.

Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности који у току године започне обављање самосталне делатности, опредељује се за паушално опорезивање у пријави за регистрацију надлежној организацији која води регистар привредних субјеката, у ком случају се сматра да је поднео пореску пријаву за паушално опорезивање.

Изузетно од става 1. овог члана, лице које у току године започне обављање делатности а које се не региструје код организације која води регистар привредних субјеката, подноси пореску пријаву у року од 15 дана од дана регистрације.

Обвезник из члана 32. овог закона, осим предузетника паушалца, који у току године престане, односно прекине обављање самосталне делатности, дужан је да поднесе пореску пријаву за утврђивање пореза у року од 30 дана од дана престанка, односно прекида обављања делатности, за период од почетка пореског периода до дана престанка, односно прекида обављања самосталне делатности.

Предузетник паушалац који у току године престане, односно прекине обављање самосталне делатности, дужан је да о томе обавести порески орган подношењем пореске пријаве у року од 30 дана од дана престанка, односно прекида обављања делатности.

Обвезник у смислу члана 43. ст. 2. и 3. овог закона дужан је да у пореској пријави из става 4. овог члана искаже и износ обрачунатог и плаћеног пореза у пореском периоду до дана прекида, односно престанка обављања самосталне делатности, као и да уз пореску пријаву поднесе и порески биланс.

Предузетник друго лице коме престане статус обвезника пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, уз захтев за паушално опорезивање из члана 42. ст. 1. до 3. овог закона, дужан је да поднесе и пореску пријаву у року од 15 дана од дана пријема акта надлежног пореског органа којим се потврђује брисање из евиденције за порез на додату вредност.

Предузетник који је порез плаћао на стварни приход у години која претходи години за коју се врши утврђивање пореза, уколико испуњава услове да буде паушално опорезован може да поднесе пореску пријаву за паушално опорезивање у тој години, најкасније до 31. јануара те године.

Пријава за порез на капиталне добитке и остале приходе на које се порез не плаћа по одбитку

Члан 95.

Обвезник који у току године изврши пренос права по основу којег може настати капитални добитак или губитак у складу са овим законом, дужан је да поднесе пореску пријаву најкасније у року од 30 дана од:

1) дана када је остварио или започео остваривање прихода по основу преноса стварних права на непокретностима, ауторских и сродних права и права индустријске својине, удела у капиталу правних лица, дигиталне имовине, као и инвестиционих јединица;

2) истека сваког календарског полугодишта у којем је извршен пренос хартија од вредности.

Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, рок за подношење пореске пријаве је 120 дана од дана продаје непокретности по основу које обвезник може да оствари право на пореско ослобођење сагласно члану 79. став 1. овог закона, односно од дана продаје дигиталне имовине по основу које обвезник може да оствари право на пореско ослобођење сагласно члану 79а став 1. овог закона.

Изузетно од става 1. овог члана, за пренос права које је предузетник, предузетник пољопривредник и предузетник друго лице евидентирао у пословним књигама не подноси се пореска пријава из става 1. овог члана, већ се подаци о капиталном добитку, односно губитку исказују у пореском билансу.

Предузетник паушалац дужан је да посебно поднесе пореску пријаву за приходе на капиталне добитке.

Пореску пријаву са обрачунатим порезом за који је чланом 100а став 1. тач. 2) и 3) и ставом 2. тог члана утврђена обавеза самоопорезивања, подноси се у року од 30 дана од дана остваривања прихода.

Организатор тржишта капитала у смислу закона којим се уређује тржиште капитала дужан је да у року од 30 дана од истека сваког календарског полугодишта Пореској управи – централи у електронском облику достави извештај о преносу хартија од вредности извршеном у том полугодишту.

Облик и садржај извештаја из става 6. овог члана прописује министар.

Члан 95а

Обвезник по основу прихода од пружања угоститељских услуга из члана 84б који у току године почне да пружа угоститељске услуге дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 15 дана од дана правноснажности решења којим се објекат домаће радиности и сеоског туризма разврстава у одговарајућу категорију у складу са законом којим се уређује угоститељство.

Обвезник из члана 84б став 4. овог закона који је поднео пореску пријаву из става 1. овог члана, коме се не промене елементи од значаја за висину пореске обавезе за наредну годину, није дужан да поднесе пореску пријаву за наредну годину.

Обвезник из члана 84б став 4. овог закона коме се у току године промене елементи од значаја за висину пореске обавезе, дужан је да о томе обавести порески орган подношењем пореске пријаве у року од 15 дана од дана настанка промене.

Обвезник из члана 84б став 4. овог закона који у току године престане да пружа угоститељске услуге, дужан је да о томе обавести порески орган подношењем пореске пријаве у року од 15 дана од дана када престане да пружа угоститељске услуге у складу са законом којим се уређује угоститељство.

Пријава обвезника – нерезидента

Члан 96.

Обвезник – нерезидент подноси пореску пријаву за поједине врсте прихода које остварује за које није предвиђено плаћање пореза по одбитку.

Пријава из става 1. овог члана подноси се пореском органу на чијој територији је обвезник остварио приходе, односно према боравишту обвезника, односно према пребивалишту, односно седишту пореског пуномоћника.

Члан 97.

Облик и садржину пореске пријаве прописује министар.

Надлежност пореског органа

Члан 98.

Пореску пријаву обвезник је дужан да поднесе:

1) за приходе од самосталне делатности – пореском органу на чијој територији има регистровано седиште;

2) за приходе од непокретности и за приходе по основу пружања угоститељских услуга – пореском органу на чијој територији се налази непокретност, објекат домаће радиности, односно објекат сеоског туристичког домаћинства;

3) за годишњи порез на доходак грађана, за капиталне добитке и за остале приходе на које се порез не плаћа по одбитку – пореском органу на чијој територији обвезник има пребивалиште, односно боравиште.

Глава трећа
УТВРЂИВАЊЕ И НАПЛАТА ПОРЕЗА

Начин утврђивања и плаћања пореза

Члан 99.

Пo oдбитку oд свaкoг пojeдинaчнo oствaрeнoг прихoдa утврђуjу сe и плaћajу пoрeзи нa слeдeћe прихoдe:

1) зaрaдe;

2) прихoдe oд aутoрских и срoдних прaвa и прaвa индустриjскe свojинe, aкo je исплaтилaц прихoдa прaвнo лицe, предузетник или предузетник паушалац;

3) приходе од капитала, ако је исплатилац прихода правно лице, предузетник, предузетник паушалац или отворени инвестициони фонд, односно алтернативни инвестициони фонд који нема својство правног лица, а који је организован у складу са дозволом надлежног органа;

4) прихoдe oд нeпoкрeтнoсти, aкo jе исплaтилaц прихoдa прaвнo лицe, предузетник, предузетник паушалац или предузетник пољопривредник;

5) прихoдe oд дaвaњa у зaкуп пoкрeтних ствaри, aкo jе исплaтилaц прихoдa прaвнo лицe, предузетник, предузетник паушалац или предузетник пољопривредник;

6) дoбиткe oд игaрa нa срeћу;

7) прихoдe oд oсигурaњa лицa;

8) прихoдe спoртистa и спoртских стручњaкa;

9) oстaлe прихoдe, aкo jе исплaтилaц прихoдa прaвнo лицe, предузетник или предузетник паушалац.

Пoд прaвним лицeм у смислу стaвa 1. oвoг члaнa пoдрaзумeвa сe и дeo прaвнoг лицa, oднoснo пoслoвнa jединицa нeрeзидeнтнoг прaвнoг лицa кoja jе рeгистрoвaнa кoд нaдлeжнoг држaвнoг oргaнa (прeдстaвништвo и др.), кao и држaвни oргaни и oргaнизaциje.

По основу прихода лица из члана 100а став 5. овог закона обавезу обрачунавања и плаћања пореза по одбитку има домаће правно лице у моменту када послодавцу из друге државе исплати износ за накнаду трошкова за рад само у случају када се порез претходно не плати самоопорезивањем сагласно члану 100а став 5. овог закона, без обзира на то да ли је истекао рок из члана 95. став 5. и члана 114. став 1. овог закона.

Члан 100.

По решењу надлежног пореског органа утврђује се и плаћа порез на:

1) паушални приход од самосталне делатности;

2) капитални добитак;

2а) приход по основу пружања угоститељских услуга у складу са законима којима се уређују туризам и угоститељство;

3) годишњи порез на доходак грађана.

Члан 100а.

Сaмooпoрeзивaњeм утврђуjу сe и плaћajу пoрeзи нa слeдeћe прихoдe:

1) прихoдe oд сaмoстaлнe дeлaтнoсти прeдузeтникa, предузетника пољопривредника и предузетника другог лица кojи вoди пoслoвнe књигe у склaду сa члaнoм 43. ст. 2. и 3. oвoг зaкoнa;

2) прихoдe кoje исплaћуje исплaтилaц кojи ниje прaвнo лицe, предузетник или предузетник паушалац, и тo:

(1) прихoдe oд aутoрских и срoдних прaвa и прaвa индустриjскe свojинe;

(2) кaмaтe;

(3) другe прихoдe из члaнa 85. oвoг зaкoнa;

3) приходе које исплaћуje исплaтилaц кojи ниje прaвнo лицe, прeдузeтник, предузетник паушалац или предузетник пољопривредник, по основу прихoда oд издaвaњa нeпoкрeтнoсти и дaвaњa у зaкуп пoкрeтних ствaри.

Обвезник који остварује зараде и друге приходе у или из друге државе, код дипломатског или конзуларног представништва стране државе, односно међународне организације или код представника и службеника таквог представништва, односно организације, дужан је да сам обрачуна и уплати порез по одбитку по одредбама овог закона, ако порез не обрачуна и не уплати исплатилац прихода.

Обавезу обрачунавања и плаћања пореза у складу са ставом 2. овог члана, обвезник пореза има и у случају ако порез по одбитку не обрачуна и не уплати други исплатилац, као и ако приход оствари од лица које није обвезник обрачунавања и плаћања пореза по одбитку.

Пoрeз нa зaрaду и другe прихoдe из ст. 1. и 2. oвoг члaнa, утврђуje сe и плaћa нa прихoд кojи je oбвeзник примиo, oднoснo из прихода из кoг je дужaн дa плaти припaдajућe oбaвeзe.

Обавезу обрачунавања и плаћања пореза има и обвезник – лице које је упућено, односно послато на рад код домаћег правног лица, по основу зараде и других примања које остварује од послодавца из друге државе који га је упутио, односно послао на рад у Републику код домаћег правног лица.

Изузетно од става 5. овог члана, обвезник нема обавезу обрачунавања и плаћања пореза када је порез плаћен сагласно члану 99. став 3. овог закона.

Начин утврђивања и доспелост пореза по одбитку

Члан 101.

Порез по одбитку из члана 99. овог закона, за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход, исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује на прописани јединствени уплатни рачун у моменту исплате прихода, у складу са прописима који важе на дан исплате прихода, осим ако овим законом није друкчије прописано.

Члан 101а.

(Брисан)

Члан 102.

(Брисан)

Члан 103.

За приходе од капитала по основу камате, банка је дужна да обрачуна и плати порез по одбитку у моменту исплате камате, укључујући и приписивање камате, односно да плати обрачунати порез најкасније првог наредног дана када ради платни промет ако у моменту исплате камате, укључујући и приписивање камате, платни промет није радио.

Изузетно од става 1. овог члана, када се салдирање новца по основу отуђења или откупа дужничке хартије од вредности врши преко Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности (у даљем тексту: Централни регистар), Централни регистар у моменту салдирања новца по основу отуђења или откупа дужничке хартије од вредности, обрачунава, обуставља и уплаћује на прописани уплатни рачун порез на приход од капитала на остварену камату за период од дана стицања до дана отуђења или откупа дужничке хартије од вредности.

Члан 104.

Предузетник који води пословне књиге обрачунава и наплаћује порез по одбитку на приходе које остварује правно лице у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица.

Члан 105.

(Брисан)

Члан 106.

Исплатилац из члана 101. овог закона дужан је да обвезнику, приликом сваке исплате, као и по истеку године, изда обрачун са подацима о: бруто приходу, трошковима, опорезивом приходу, олакшицама, плаћеним доприносима за социјално осигурање и плаћеном порезу.

Исплатиоцем у смислу става 1. овог члана, у случају када Централни регистар, сагласно члану 103. став 2. овог закона, обрачунава, обуставља и уплаћује порез по одбитку на камату по основу отуђења или откупа дужничке хартије од вредности, сматра се банка – члан Централног регистра код које се води наменски новчани рачун обвезника пореза за плаћања по основу продаје хартија од вредности.

Члан 107.

(Брисан)

Члан 107а.

Код обрачуна пореза по одбитку на приходе нерезидента, исплатилац прихода примењује одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, под условом да нерезидент докаже статус резидента државе са којом је Србија закључила уговор о избегавању двоструког опорезивања, и да је он стварни власник прихода.

Статус резидента државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања у смислу става 1. овог члана, нерезидент доказује код исплатиоца прихода потврдом о резидентности у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Ако исплатилац прихода примени одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, а нису испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана, што за последицу има мање плаћени износ пореза, сносиће разлику између плаћеног пореза и дугованог пореза по овом закону.

Надлежни порески орган, на захтев нерезидента, дужан је да изда потврду о порезу плаћеном у Републици.

Ако исплатилац прихода у моменту исплате прихода нерезиденту не располаже потврдом из става 2. овог члана, дужан је да приликом исплате прихода примени одредбе овог закона.

Ако нерезидентни обвезник накнадно достави надлежном пореском органу потврду из става 2. овог члана, разлика између износа плаћеног пореза из става 5. овог члана и износа пореза за који би постојала обавеза плаћања да је обвезник у моменту исплате прихода располагао потврдом из става 2. овог члана, сматра се више плаћеним порезом.

Члан 108.

(Брисан)

Регистар исплатилаца прихода интерпретаторима

Члан 108а.

Пореска управа води Регистар исплатилаца прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, на које се порез плаћа по одбитку, интерпретаторима, као ауторима или носиоцима сродних права, ансамблима и оркестрима, имитаторима, илузионистима и другим извођачима (у даљем тексту: интерпретатор), менаџерима и другим ангажованим лицима (у даљем тексту: друга ангажована лица).

Исплатиоци прихода из става 1. овог члана, у смислу овог закона, јесу:

1) правна и физичка лица која обављају регистровану делатност из области угоститељства, туризма, посредовања и других делатности, а у својим или закупљеним објектима организују извођење естрадних програма забавне и народне музике или других забавних програма;

2) правна и физичка лица регистрована за делатност производње и емитовања радио и телевизијског програма, која производе и емитују телевизијски програм забавне и народне музике, забавни, колажни, новогодишњи и слични програм, без обзира да ли им је издата или не дозвола за емитовање програма у складу са законом којим се уређује обављање радиодифузне делатности;

3) правна и физичка лица која обављају регистровану делатност, савези, удружења, организације, заједнице, месне заједнице и слични субјекти који у својим или закупљеним објектима или на другим местима организују концерте, културно-уметничке, туристичке и друге сличне манифестације и приредбе, на којима се изводе естрадни програми забавне и народне музике, новогодишњи и други слични забавни програми или друге забавне приредбе.

Исплатилац прихода из става 2. овог члана, дужан је да Пореској управи, према месту свог седишта, поднесе пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана, најкасније до 31. јануара 2005. године.

Новоосновани исплатиоци прихода из става 2. овог члана, дужни су да Пореској управи, према месту свог седишта, поднесу пријаву из става 3. овог члана, у року од 15 дана од дана уписа у одговарајући регистар код надлежног органа.

Правна и физичка лица која обављају делатност из става 2. овог члана, а која нису исплатиоци прихода по основу извођења естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, у случају да ангажују интерпретаторе и друга ангажована лица из става 1. овог члана, дужна су да у року од 48 сати од дана фактичког почетка организовања естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, поднесу пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана.

Исплатиоцу прихода из става 2. овог члана, Пореска управа решењем изриче меру привремене забране обављања делатности у трајању до 30 дана, ако Пореској управи у прописаном року не поднесе пријаву из ст. 3. и 4. овог члана за упис у регистар из става 1. овог члана.

Жалба против решења из става 6. овог члана није допуштена.

Исплатилац прихода из става 2. овог члана, дужан је да са интерпретатором и другим ангажованим лицем на извођењу естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма, закључи уговор, и да Пореској управи до петог у месецу доставља писмено обавештење о закљученим уговорима у претходном месецу.

Исплатиоцу прихода из става 2. овог члана, Пореска управа решењем изриче меру привремене забране обављања делатности у трајању до 30 дана, ако организује извођење естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма, ангажовањем лица из става 1. овог члана без закљученог уговора или ако Пореској управи у прописаном року не достави писмено обавештење о закљученим уговорима.

Жалба против решења из става 9. овог члана није допуштена.

Садржину пријаве из става 3. овог члана и обавештења из става 8. овог члана ближе уређује министар.

Члан 108б.

(Брисан)

Порези по решењу

Начин утврђивања и доспелост пореза по решењу

Члан 109.

Порез на паушално утврђен приход од самосталне делатности порески орган утврђује на основу података из пореске пријаве, критеријума и елемената утврђених у складу са чланом 41. овог закона.

До доношења решења о утврђивању пореза за текућу годину, обвезници пореза из става 1. овог члана дужни су да плаћају порез у висини обавезе која одговара износу пореза утврђеног решењем за претходну годину.

Порез на капиталне добитке надлежни порески орган утврђује на основу података из пореске пријаве као и на основу других података.

Обвезник пореза на капитални добитак у пореској пријави исказује податке о цени оствареној преносом права, удела и хартија од вредности и њиховој набавној цени и право на пореско ослобођење.

Ако обвезник не поднесе пореску пријаву, пореска обавеза се утврђује на основу података о оствареном капиталном добитку којим располаже надлежни порески орган.

Право на пореско ослобођење из члана 79. став 1, члана 79а став 1. и члана 80. овог закона утврђује се решењем надлежног пореског органа на основу документације о решавању стамбеног питања, односно документације о улагању средстава остварених продајом дигиталне имовине, приложене уз пореску пријаву.

Повраћај плаћеног пореза на капиталне добитке из члана 79. став 2. и члана 79а став 2. овог закона остварује се на захтев обвезника, уз који је приложена документација о решавању стамбеног питања, односно документација о улагању средстава остварених продајом дигиталне имовине.

Приход по основу пружања угоститељских услуга утврђује се на основу података из пореске пријаве, критеријума и елемената из члана 84б овог закона, као и на основу других података.

До доношења решења о утврђивању пореза за текућу годину, обвезници пореза из члана 84б овог закона дужни су да плаћају порез у висини обавезе која одговара износу пореза утврђеног решењем за претходну годину.

Обвезник из члана 84б овог закона који у току године започне пружање угоститељских услуга дужан је да плаћа порез почев за наредни квартал у односу на онај у коме је почео да пружа услуге.

У случају када у току године дође до промене елемената који су од значаја за висину пореске обавезе, порески орган решењем утврђује нову пореску обавезу која се плаћа почев за наредни квартал у односу на квартал у коме је дошло до промене елемената од значаја за висину пореске обавезе.

У случају када у току године престане да пружа угоститељске услуге, обвезник је дужан да изврши пореску обавезу закључно за квартал у коме је престао да пружа услуге.

Годишњи порез на доходак грађана порески орган утврђује на основу података из пореске пријаве, пословних књига и других података који су од значаја за утврђивање пореске обавезе.

Члан 110.

Порези који се утврђују решењем пореског органа плаћају се у року од:

1) 15 дана по истеку сваког месеца – на паушално утврђен приход од самосталне делатности;

2) 15 дана од дана достављања решења о утврђивању пореза – на годишњи порез на доходак грађана и на капиталне добитке;

3) 15 дана од дана истека квартала – на приход по основу пружања угоститељских услуга.

Начин утврђивања и доспелост пореза код самоопорезивања

Члан 111.

Обвезник кojи вoди пoслoвнe књигe из члана 43. ст. 2. и 3. овог закона дужaн je дa у склaду сa oвим зaкoнoм у пoрeскoj приjaви oбрaчунa:

1) порез за порески период за који се пријава подноси (у даљем тексту: коначно обрачунати порез);

2) месечну аконтацију пореза за текући порески период.

Обвезник из става 1. овог члана висину месечне аконтације утврђује као једну дванаестину коначно обрачунатог пореза који не садржи порез на капиталне добитке.

Ако је обвезник из става 1. овог члана у пореском периоду обављао делатност краће од дванаест месеци висину месечне аконтације утврђује као количник коначно обрачунатог пореза који не садржи порез на капиталне добитке и броја месеци обављања делатности у претходном пореском периоду.

У случају из става 3. овог члана у број месеци обављања делатности урачунава се сваки месец у којем је обвезник обављао делатност без обзира на број дана обављања делатности у том месецу.

Ако је обвезник из става 1. овог члана аконтативно платио мање пореза од коначно обрачунатог пореза, дужан је да разлику уплати најкасније до подношења пореске пријаве.

Ако је обвезник из става 1. овог члана аконтативно платио више пореза од коначно обрачунатог пореза, више плаћени порез представља аконтацију за наредни период или се обвезнику враћа на његов захтев.

До утврђивања коначно обрачунатог пореза предузетник који води пословне књиге из члана 43. ст. 2. и 3. овог закона дужан је да плаћа порез у висини месечне аконтације утврђене за претходни порески период.

Ако је висина месечне аконтације утврђена на начин из ст. 2. до 4. овог члана већа, односно мања од месечне аконтације коју је платио у складу са ставом 7. овог члана, обвезник је дужан да месечну аконтацију за текући порески период увећа, односно умањи тако да збир плаћених аконтација од почетка до краја текућег пореског периода буде једнак као да је од почетка текућег пореског периода плаћао аконтације утврђене на начин из ст. 2. до 4. овог члана.

Обавеза плаћања увећане, односно умањене месечне аконтације из става 8. овог члана настаје у месецу који следи месец у којем је поднета пореска пријава.

Члан 112.

Обвезник из члана 43. ст. 2. и 3. овог закона који у току године започне обављање делатности висину месечне аконтације утврђује сходном применом члана 111. овог закона а на основу података из пореске пријаве коју подноси у складу са чланом 94. став 1. овог закона.

Ако у текућем пореском периоду дође до значајних промена у пословању, пореских инструмената или других околности које битно утичу на висину месечне аконтације предузетник који води пословне књиге из члана 43. ст. 2. и 3. овог закона може, по подношењу пореске пријаве из члана 111. овог закона, поднети пореску пријаву са пореским билансом, у којој ће исказати податке од значаја за измену месечне аконтације и обрачунати њену висину, најкасније у року од 30 дана по истеку периода за који се саставља порески биланс.

Најкраћи период за који се саставља порески биланс из става 2. овог члана је месец дана.

Обвезник из члана 43. ст. 2. и 3. овог закона може започети плаћање аконтације у складу са пореском пријавом из става 2. овог члана за месец у коме је пријава поднета.

Члан 113.

Обвезник пореза који се у складу са овим законом утврђују самоопорезивањем, у пореској пријави исказује податке о врсти и висини оствареног прихода и друге податке од значаја за утврђивање висине пореске обавезе, као и висину пореске обавезе утврђене у складу са овим законом у зависности од врсте прихода.

Члан 114.

Порези које у складу са овим законом обвезник утврђује самоопорезивањем плаћају се најкасније до истека рока за подношење пореске пријаве.

Изузeтнo oд стaвa 1. oвoг члaнa, обвезник кojи вoди пoслoвнe књигe из члана 43. ст. 2. и 3. овог закона мeсeчну aкoнтaциjу пoрeзa плaћa у рoку oд 15 дaнa пo истeку свaкoг мeсeцa.

Чл. 115-119.

(Брисано)

Жалба

Чл. 120-156.

(Престали да важе)

Глава пета
ЈЕМСТВО, ПОВРАЋАЈ ПОРЕЗА И ЗАСТАРЕЛОСТ

Јемство

Члан 157.

За порез по одбитку јемчи солидарно исплатилац прихода.

За порез на приходе од самосталне делатности јемче супсидијарно својом имовином сви пунолетни чланови домаћинства обвезника који у моменту настанка обавезе чине домаћинство обвезника у смислу члана 10. овог закона.

Лицe кoje сa или бeз нaкнaдe прeузмe дeo или цeлoкупну имoвину кojoм обвезник из члана 32. овог закона oбaвљa дeлaтнoст jeмчи сoлидaрнo зa oбaвeзe обвезника из члана 32. овог закона нaстaлe oбaвљaњeм дeлaтнoсти прe прeузимaњa имoвинe дo висинe врeднoсти прeузeтe имoвинe, a обвезник из члана 32. овог закона кojи прeстaje дa oбaвљa дeлaтнoст дужaн je дa прe брисaњa из прoписaнoг рeгистрa измири свe свoje пoрeскe oбaвeзe нaстaлe тoкoм oбaвљaњa дeлaтнoсти.

Чл. 158-162.

(Брисани)

Повраћај пореза и право на камату

Чл. 163-165.

(Престали да важе)

Чл. 166-168.

(Престало да важи)

Чл. 169-171.

(Брисани)

Члан 172.

(Престао да важи)

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 173.

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС“, бр. 43/94, 74/94, 53/95, 1/96, 12/96, 24/96, 39/96, 52/96, 54/96, 16/97, 60/97, 20/98, 42/98, 18/99, 21/99, 25/99, 27/99, 33/99, 48/99 и 54/99).

До доношења прописа по одредбама овог закона, примењиваће се прописи донети на основу закона из става 1. овог члана.

Члан 174.

Поступак утврђивања аконтације пореза за 2001. годину на приходе од пољопривреде и шумарства и на приходе од самосталне делатности који је започет по одредбама закона из члана 173. став 1. овог закона, окончаће се у складу са тим законом.

Члан 175.

Поступак утврђивања и наплате пореза на капиталне добитке који није правоснажно окончан до дана почетка примене овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.

Члан 176.

Порески биланс за период од 1. јануара до 30. јуна 2001. године, саставиће се у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Порески биланс из става 1. овог члана подноси се надлежном пореском органу до 15. јула 2001. године.

Члан 177.

Обвезник који је до дана ступања на снагу овог закона стекао право на пореско ослобођење по основу новоосноване радње или право на пореску олакшицу по основу улагања страног капитала, у складу са законом из члана 173. став 1. овог закона, има право да користи то ослобођење, односно олакшицу до истека рока до кога је утврђена.

Члан 178.

Годишњи порез на доходак грађана за 2001. годину утврђује се и плаћа по одредбама овог закона, с тим што ће се прописани износи из члана 87. ст. 1. и 2, члана 88. став 1. и члана 89. став 1. овог закона ускладити са процентом раста, односно смањења зарада за период од ступања на снагу овог закона до 31. децембра 2001. године.

Члан 179.

За период од 1. јануара 1999. године до дана почетка примене овог закона, на камату по основу девизне штедње претворене, без пристанка улагача, у орочени депозит код овлашћене банке, који представља јавни дуг државе, у складу са законом који уређује измирење обавеза по основу девизне штедње грађана, не плаћа се порез на приходе од капитала.

Члан 180.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примењиваће се од 1. јула 2001. године, осим одредаба о порезу на зараде и друге приходе које се примењују од 1. јуна 2001. године и члана 123. који се примењује од дана ступања на снагу овог Закона.

 

Одредбе које нису унете у „пречишћен текст“ прописа

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана: „Сл. гласник РС“, бр. 80/2002

Члан 16.

Одредбе члана 13. став 1. и члана 14. овог закона примењују се код утврђивања годишњег пореза на доходак грађана за 2002. годину.

Члан 17.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примењиваће се од 1. јануара 2003. године, осим чл. 3. и 9. који се примењују од дана ступања на снагу овог закона.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана: „Сл. гласник РС“, бр. 135/2004

Члан 70.

За 2004. и 2005. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Члан 71.

Обавеза пореза по коначном обрачуну за 2004. годину за обвезнике на приходе од самосталне делатности и на приходе од пољопривреде и шумарства који порез плаћају на опорезиву добит, утврђује се у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Порески биланс за 2004. годину, обвезници из става 1. овог члана саставиће у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Члан 72.

На утврђивање и плаћање годишњег пореза на доходак грађана остварен у 2004. години примењују се одредбе овог закона.

Члан 73.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примењује се од 1. јануара 2005. године.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана: „Сл. гласник РС“, бр. 62/2006

Члан 33.

Послодавац који на дан ступања на снагу овог закона исплаћује зараду, односно плату, дужан је да Пореској управи према месту свог седишта, на обрасцу из члана 29. овог закона, поднесе пријаву за упис у регистар из тог члана, најкасније до 30. новембра 2006. године.

Члан 34.

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај послодавац – правно лице ако у року из члана 33. овог закона не поднесе пријаву за упис у регистар из тог члана.

За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у државном органу и органу локалне самоуправе новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара.

Члан 35.

Порез на зараде које су остварене закључно за месец новембар 2006. године, обрачунава се и плаћа у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Послодавци који су до дана почетка примене овог закона извршили исплату дела зараде за месец децембар 2006. године и платили порез на зараде, а после почетка примене овог закона врше исплату другог дела или коначну исплату зараде за тај месец, обрачун и плаћање пореза на зараде код коначне исплате врше у складу са овим законом.

Члан 36.

Повластицу из чл. 9. и 10. закона може да оствари послодавац који на дан 1. септембра 2006. године има најмање исти број запослених као и на дан ступања на снагу овог закона.

Члан 37.

За 2006. и 2007. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Члан 38.

На утврђивање и плаћање годишњег пореза на доходак грађана остварен у 2006. години примењују се одредбе овог закона.

Члан 39.

Прво усклађивање динарских износа, сагласно члану 3. овог закона, извршиће се у јануару 2008. године.

Изузетно од става 1. овог члана, прво усклађивање динарских износа из члана 5. и члана 26. овог закона, извршиће се у јануару 2007. године, за период од првог дана наредног месеца од дана ступања на снагу овог закона до 31. децембра 2006. године.

Усклађени динарски износи из става 2. овог члана примењују се од првог дана наредног месеца по објављивању тих износа.

Члан 40.

Прописи за извршавање овог закона донеће се најкасније до 31. децембра 2006. године.

Члан 41.

Овај закон примењиваће се од 1. јануара 2007. године, осим члана 1, став 9. у делу који се односи на ПДВ надокнаду, као и одредаба чл. 4. и 8, који ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона и чл. 2, 9. и 10, који ће се примењивати од 1. септембра 2006. године.

Члан 42.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана: „Сл. гласник РС“, бр. 31/2009

Члан 16.

За 2010. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Члан 17.

Додатна примања странца резидента, запосленог код резидентног лица или у сталној пословној јединици нерезидентног лица, која су исплаћена до дана ступања на снагу овог закона, ослобођена су од пореза на зараду у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона.

Примања физичког лица – странца резидента из става 1. овог члана, која су исплаћена после ступања на снагу овог закона, рачунаће се у доходак из члана 87. став 7. Закона о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС“, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06 и 65/06 – исправка) за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана.

Члан 18.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Закон о изменама Закона о порезу на доходак грађана: „Сл. гласник РС“, бр. 44/2009

Члан 2.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана: „Сл. гласник РС“, бр. 18/2010

Члан 18.

За 2011. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Члан 19.

Одредбе овог закона у погледу обавезе утврђивања и плаћања годишњег пореза на доходак грађана примењиваће се на доходак остварен у 2010. години.

Члан 20.

Изузетно, за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана за 2009. годину, доходак за опорезивање чини разлика између дохотка утврђеног у складу са чланом 87. ст. 4. до 7. Закона о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС“, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09 и 44/09) и неопорезивог износа из става 1, односно става 2. тог члана, умањена за износ привременог смањења плата, односно зарада, нето накнада и других примања физичког лица – обвезника годишњег пореза на доходак грађана, сагласно Закону о привременом смањењу плата, односно зарада, нето накнада и других примања у државној администрацији и јавном сектору („Службени гласник РС“, број 31/09).

Изузетно, обвезник годишњег пореза на доходак грађана за 2009. годину дужан је да за остварени доходак у тој години поднесе пореску пријаву за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана, најкасније до 15. априла 2010. године.

Члан 21.

Физичка лица из члана 3. овог закона која на дан 1. јануара 2010. године имају статус обвезника пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, осим лица која су већ обвезници пореза на приходе од самосталне делатности према Закону о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС“, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09 и 44/09), дужна су да надлежном пореском органу поднесу пореску пријаву за утврђивање пореза на приходе од самосталне делатности, најкасније у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 22.

По одредбама овог закона вршиће се утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе по основу порескоправних односа који настану од 1. јануара 2010. године, а у вези су са самосталном делатношћу и годишњим порезом на доходак грађана, сходно одредбама чл. 3, 4, 11, 12, 13, 15, 19. и 21. овог закона.

Члан 23.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана: „Сл. гласник РС“, бр. 50/2011

Члан 12.

За 2012. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Члан 13.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана: „Сл. гласник РС“, бр. 93/2012

Члан 12.

Капитални добитак, сагласно члану 4. овог закона, не утврђује се и не плаћа на приход остварен од дана ступања на снагу овог закона по основу преноса уз накнаду права, удела или хартија од вредности које је обвезник пре продаје држао у свом портфељу непрекидно најмање десет година у који период се рачуна и време до дана ступања на снагу овог закона.

Члан 13.

За 2013. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Члан 14.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана: „Сл. гласник РС“, бр. 47/2013

Члан 67.

Исплатиоци који су до дана почетка примене овог закона извршили исплату дела зараде, односно плате и накнаде зараде, односно плате обрачунавају и плаћају порез на зараде у складу са Законом о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС“, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – УС, 93/12 и 114/12 – УС) закључно са коначном исплатом те зараде, односно плате и накнаде зараде, односно плате.

Члан 68.

Одредбе овог закона које уређују утврђивање пореза самоопорезивањем примењиваће се од 1. јануара 2014. године.

Изузетно од става 1. овог члана од 1. јула 2013. године утврђивање пореза самоопорезивањем може да примени обвезник који порез плаћа на стварни приход од самосталне делатности који се определи да почев од 1. јула 2013. године исплаћује личну зараду као своје месечно лично примање из члана 22. став 2. овог закона и о томе до 1. јула 2013. године писаним путем обавести надлежни порески орган.

Одредбе члана 2. овог закона примењиваће се почев од 1. јануара 2014. године.

Члан 69.

Коначан обрачун пореза на стварне приходе од самосталне делатности за 2013. годину врши се у складу са одредбама овог закона.

Члан 70.

Одредбе овог закона којима се уређује паушално опорезивање примењиваће се на утврђивање обавезе почев за 2014. годину, осим одредбе члана 23. став 1. тачка 4) овог закона која се примењује од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 71.

На утврђивање годишњег пореза на доходак грађана за 2013. годину примењују се одредбе овог закона.

Члан 72.

Прописи за извршавање овог закона донеће се најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 73.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана: „Сл. гласник РС“, бр. 108/2013

Члан 13.

Предузетник који порез плаћа на стварни приход од самосталне делатности, а који се определи да у 2014. години исплаћује личну зараду, дужан је да у писаном облику достави обавештење надлежном пореском органу о свом опредељењу да врши исплату личне зараде закључно са 31. јануаром 2014. године.

Члан 14.

Одредбе члана 3. ст. 1. и 2. и чл. 5, 6, 8, 9. и 10. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2014. године.

Члан 15.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана: „Сл. гласник РС“, бр. 57/2014

Члан 3.

Послодавац који је до дана почетка примене овог закона стекао право на пореску олакшицу из чл. 21в и 21д Закона о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС“, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – УС, 93/12, 114/12 – УС, 47/13, 48/13 – исправка и 108/13), пореску олакшицу остварује у складу са тим законом.

Члан 4.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примењиваће се од 1. јула 2014. године.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана: „Сл. гласник РС“, бр. 112/2015

Члан 40.

Поступци утврђивања и наплате пореза на капиталне добитке који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.

Члан 41.

Послодавац који користи пореску олакшицу из члана 21в Закона о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС“, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – УС, 93/12, 114/12 – УС, 47/13, 48/13 – исправка, 108/13, 57/14 и 68/14 – др. закон), за одређено новозапослено лице, наставља да користи олакшицу у складу са чланом 7. овог закона.

Послодавац који заснује радни однос са новозапосленим лицима од 1. јануара 2016. године, може да се определи да по основу радног односа са тим лицима користи пореску олакшицу из члана 7. или из члана 8. овог закона.

Члан 42.

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2016. године, осим одредаба чл. 1, 16, 27, 32. и 33. у делу који се односи на опорезивање прихода од непокретности, као и чл. 17, 18. и 20. које ће се примењивати од 1. јануара 2017. године.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана: „Сл. гласник РС“, бр. 113/2017

Члан 48.

Прво усклађивање за неопорезиви износ зараде од 15.000 динара, у смислу члана 3. овог закона, врши се почев у 2019. години.

Члан 49.

Неопорезиви износ из члана 7. овог закона примењује се код обрачуна и плаћања пореза на зараде почев од зараде за месец јануар 2018. године.

Неопорезиви износ од 11.790 динара примењује се закључно са исплатом зараде за месец децембар 2017. године.

Члан 50.

Пореско ослобођење из члана 12. овог закона примењиваће се од 1. октобра 2018. године.

Члан 51.

Одредбе чл. 14, 23, 24, 25, 38, 42, 44, 45. и 46. овог закона, у делу који се односи на начин вођења пословних књига обвезника пореза на приходе од самосталне делатности, и одредба члана 37. овог закона, примењиваће се почев за 2019. годину.

Члан 52.

Исплатилац – правно лице које је од почетка примене Одлуке о рачуноводственом отпису билансне активе („Службени гласник РС”, број 77/17) платило порез по одбитку у складу са Законом о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – УС, 93/12, 114/12 – УС, 47/13, 48/13 – исправка, 108/13, 57/14, 68/14 – др. закон и 112/15), а на дан ступања на снагу овог закона, испуњава услове за признавање расхода банци по основу отписа вредности појединачних потраживања која се односе на кредите који се у смислу прописа Народне банке Србије сматрају проблематичним, сагласно закону којим се уређује порез на добит правних лица, може да оствари право на повраћај тако плаћеног пореза у складу са законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација.

Примања физичког лица која су била предмет опорезивања у смислу става 1. овог члана, не урачунавају се у основицу годишњег пореза на доходак грађана.

Исплатилац прихода није дужан да изда потврду, односно искаже податке у потврди о плаћеном порезу по одбитку у вези са примањима физичког лица, из става 1. овог члана.

Члан 53.

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2018. године.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана: „Сл. гласник РС“, бр. 95/2018

Члан 26.

Одредбе чл. 3. и 4. овог закона у делу који се односи на сопствене акције примењиваће се на акције стечене почев од 1. јануара 2019. године.

Члан 27.

Одредбе чл. 5. и 6. овог закона примењиваће се почев од 1. јануара 2019. године.

Члан 28.

Послодавац који је до дана ступања на снагу овог закона стекао право на ослобођење из члана 21ђ Закона о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – УС, 93/12, 114/12 – УС, 47/13, 48/13 – исправка, 108/13, 57/14, 68/14 – др. закон, 112/15 и 113/17), наставља да користи ослобођење у складу са тим законом.

Ослобођење из става 1. овог члана послодавац може да користи за она лица за која је стекао то право до дана ступања на снагу овог закона.

Члан 29.

Одредба члана 7. овог закона примењује се код утврђивања, обрачунавања и плаћања пореске обавезе почев за 2019. годину.

Члан 30.

Одредбе чл. 9, 10, 15, 17, 19, 20, 22, 23, 24. и 25. овог закона, које се односе на приход од угоститељских услуга, примењиваће се почев од 1. јула 2019. године.

Лица која на дан ступања на снагу овог закона, као и лица која по ступању на снагу овог закона, а пре почетка примене одредаба овог закона које се односе на приход од угоститељских услуга, пружају угоститељске услуге у складу са законима којима се уређују угоститељство и туризам, дужна су да у периоду почев од 1. маја 2019. године па закључно са 30. јуном 2019. године поднесу пореску пријаву надлежном пореском органу.

Члан 31.

Прво усклађивање неопорезивог износа од 100.000 динара из члана 16. овог закона, по основу добитака од игара на срећу, врши се почев у 2020. години.

У поступцима утврђивања, наплате и контроле наплате пореза на добитке од игара на срећу који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона, порез на добитке од игара на срећу утврдиће се у складу са овим законом.

Члан 32.

Подзаконски акти за извршавање овог закона донеће се у року од 120 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 33.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана: „Сл. гласник РС“, бр. 86/2019

Члан 20.

Динарски износи месечних зарада из члана 5. ст. 5. и 6. овог закона представљају износ у висини две, односно три просечне месечне зараде у Републици Србији исплаћене, односно остварене у периоду за претходних 12 месеци почев од месеца јула 2019. године, за који период су објављени подаци републичког органа надлежног за послове статистике.

Износи из става 1. овог члана примењују се до првог дана наредног месеца по објављивању динарских износа сагласно члану 3. ст. 2. и 4. овог закона.

Члан 21.

Прво усклађивање неопорезивог износа зараде од 16.300 динара годишњим индексом потрошачких цена врши се почев у 2021. години.

Члан 22.

Одредбе чл. 12, 13, 14. и 19. овог закона (за паушално опорезивање) примењиваће се за утврђивање пореза на паушално утврђени приход почев за 2020. годину.

Члан 23.

Поступак утврђивања и наплате пореза на капиталне добитке који није правоснажно окончан до дана почетка примене овог закона, окончаће се по одредбама овог закона уколико тако утврђен износ пореске обавезе није виши у односу на износ пореске обавезе који би био утврђен по одредбама закона који се примењивао на дан настанка пореске обавезе.

Члан 24.

Приход исплаћен предузетнику или предузетнику паушалцу у смислу члана 31. Закона о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – УС, 93/12, 114/12 – УС, 47/13, 48/13 – исправка, 108/13, 57/14, 68/14 – др. закон, 112/15, 113/17 и 95/18 – у даљем тексту: Закон), закључно са 1. мартом 2020. године, сматраће се приходом од самосталне делатности без обзира на природу његовог односа са налогодавцем у смислу одредаба члана 85. Закона, односно члана 9. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – аутентично тумачење, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18 и 95/18).

Члан 25.

Одредбе овог закона примењиваће се од 1. јануара 2020. године, осим одредаба члана 5. и члана 10. у делу који се односи на ослобођење од плаћања пореза по основу зараде код послодавца који обавља иновациону делатност, које ће се примењивати од 1. марта 2020. године.

Члан 26.

Прописи за извршавање овог закона донеће се у року од 120 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 27.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана: „Сл. гласник РС“, бр. 153/2020

Члан 23.

Прво усклађивање неопорезивог износа зараде од 18.300 динара годишњим индексом потрошачких цена врши се почев у 2022. години.

Члан 24.

У поступцима утврђивања, наплате и контроле наплате пореза по одбитку код домаћих правних лица по основу примања обвезника – странца упућеног на рад у Републику Србију, по основу примања које остварује од послодавца у или из друге државе, који нису правноснажно окончани до дана ступања на снагу овог закона, пореска обавеза утврдиће се у складу са овим законом.

Члан 25.

У поступцима утврђивања, наплате и контроле наплате пореза на добитке од игара на срећу који нису правноснажно окончани до дана ступања на снагу овог закона, порез на добитке од игара на срећу утврдиће се у складу са овим законом.

Члан 26.

У поступцима утврђивања, наплате и контроле наплате пореза на приход од преноса дигиталне имовине који нису правноснажно окончани до дана почетка примене одредаба чл. 10, 12, 14, 15, 19. и 22. овог закона, у делу који се односи на дигиталну имовину, порез на приход од преноса дигиталне имовине утврдиће се у складу са овим законом.

Члан 27.

Пропис за извршавање овог закона донеће се у року од 120 дана од дана ступања на снагу закона којим се уређује дигитална имовина.

Члан 28.

Одредбе овог закона примењиваће се од 1. јануара 2021. године, осим одредаба чл. 10, 12, 14, 15, 19. и 22. овог закона, у делу који се односи на дигиталну имовину, које ће се примењивати од дана ступања на снагу закона којим се уређује дигитална имовина.

Члан 29.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.