„Службени гласник РС“, број 73/2019

 

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет уређивања

Члан 1.

Овим законом уређују се услови и начин обављања ревизије финансијских извештаја, обавезност ревизије, стручна оспособљеност лица и лиценце за обављање ревизије, контрола квалитета рада друштава за ревизију, самосталних ревизора и лиценцираних овлашћених ревизора, давање и одузимање дозволе за рад друштвима за ревизију и самосталним ревизорима, надзор над обављањем ревизије, Комора овлашћених ревизора (у даљем тексту: Комора) и надзор над њеним радом, међународна сарадња са надлежним телима у области надзора, као и друга питања у вези са ревизијом.

Дефиниције

Члан 2.

Поједини појмови, у смислу овог закона, имају следећа значења:

1) ревизија финансијских извештаја (у даљем тексту: ревизија) је поступак провере и оцене финансијских извештаја, као и података и метода који се примењују при састављању финансијских извештаја на основу којих се даје независно стручно мишљење о томе да ли финансијски извештаји у свим материјално значајним аспектима дају истинит и објективан приказ финансијског стања и резултата пословања правног лица у складу са одговарајућом регулативом за израду финансијских извештаја;

2) субјекaт ревизије je правнo лицe односно предузетник, у смислу закона којим се уређује рачуноводство, а чији су финансијски извештаји предмет законске ревизије, у складу са овим законом;

3) законска ревизија означава ревизију редовних годишњих и консолидованих финансијских извештаја, састављених у складу са законом којим се уређује рачуноводство, а која jе по овом закону обавезна, као и оних субјеката ревизије за које ревизија, у складу са овим законом, није обавезна, већ се обавља добровољно;

4) друштво за ревизију је привредно друштво са седиштем у Републици Србији, основано у складу са законом којим се уређују привредна друштва и које у складу са овим законом има важећу дозволу за обављање ревизије;

5) друштво за ревизију државе чланице је правно лице, без обзира на његову правну форму, којe има дозволу надлежног органа државе чланице Европске уније (у даљем тексту: држава чланица) за обављање законскe ревизијe;

6) друштво за ревизију треће земље је правно лице, без обзира на његову правну форму, којe има дозволу надлежног органа треће земље за обављање законске ревизије, осим правног лица које је регистровано као друштво за ревизију у било којој држави чланици на основу важеће дозволе за обављање законске ревизије издате у држави чланици;

7) овлашћени ревизор je физичко лице које је, у складу са овим законом, положило испит за стицање звања овлашћени ревизор, а које нема важећу лиценцу за обављање ревизије;

8) лиценцирани овлашћени ревизор je физичко лице које је, у складу са овим законом, положило испит за стицање звања овлашћени ревизор и има важећу лиценцу за обављање ревизије;

9) самостални ревизор je лиценцирани овлашћени ревизор који, у складу са овим законом, има важећу дозволу да обавља ревизију као предузетник;

10) ревизор државе чланице je физичко лице које има важећу исправу надлежног органа државе чланице за обављање законске ревизије;

11) ревизор треће земље је физичко лице које има важећу исправу надлежног органа треће земље за обављање законске ревизије, искључујући држављане Републике Србије који су ту исправу стекли у бившим чланицама СФРЈ, а које нису чланице Европске уније, осим физичког лица које је регистровано за обављање законске ревизије у било којој држави чланици на основу важеће исправе за обављање ревизије;

12) ревизор групе је друштво за ревизију које врши законску ревизију консолидованих финансијских извештаја;

13) мрежа означава организацију која:

(1) за циљ има међусобну сарадњу и којој припадају друштва за ревизију, односно самостални ревизори, и

(2) која за циљ има расподелу добити или трошкова, или има заједничко власништво, контролу или управу, заједничку политику и процедуре контроле квалитета обављања ревизије, заједничку пословну стратегију, коришћење заједничког имена или значајног дела стручних ресурса;

14) повезано друштво за ревизију са друштвом државе чланице је друштво за ревизију које је са друштвом за ревизију државе чланице повезано заједничким власништвом, контролом или управљањем;

15) ревизорски извештај је извештај о обављеној ревизији који издаје друштво за ревизију, односно самостални ревизор у складу са овим законом и Међународним стандардима ревизије;

16) надлежни органи су овлашћени органи или тела држава чланица и трећих земаља за уређивање ревизије и/или за надзор ревизора и ревизорских друштава, као и за сарадњу са надлежним органима других држава у области ревизије;

17) Међународни стандарди ревизије и Међународни стандард контроле квалитета (у даљем тексту: МСР) су Међународни стандарди ревизије (International Standards on Auditing – ISA) и Међународни стандард контроле квалитета (International Standard on Quality Controle – ISQC) и са њима повезани ставови и стандарди које је објавио Одбор за међународне стандарде ревизије и услуга уверавања (International Auditing and Assurance Standards Board – IAASB) Међународне федерације рачуновођа (International Federation of Accountants – IFAC), измене ових стандарда, као и будући стандарди издати или прихваћени од стране овог тела, чији је превод утврдило и објавило министарство надлежно за послове финансија (у даљем тексту: Министарство);

18) Међународни стандарди финансијског извештавања (у даљем тексту: МСФИ) су Међународни стандарди финансијског извештавања (МСФИ) и Међународни стандард финансијског извештавања за мала и средња правна лица (МСФИ за МСП), ближе дефинисани законом којим се уређује рачуноводство;

19) Кодекс професионалне етике ревизора је акт који доноси Комора на основу Кодекса етике за професионалне рачуновође Међународне федерације рачуновођа (IFAC Code of Ethics for Professional Accountants), при чему Комора може донети и одлуку о непосредној примени Кодекса етике за професионалне рачуновође Међународне федерације рачуновођа;

20) Међународни стандарди едукације су Међународни стандарди едукације за професионалне рачуновође (International Education Standards – IES) које је усвојила Међународна федерација рачуновођа;

21) професионални скептицизам је став који подразумева критичко размишљање, способност препознавања околности које могу указати на могуће нетачно приказивање чињеница због грешке или преваре и критичку оцену ревизорских доказа;

22) друштвима од јавног интереса сматрају се:

(1) велика правна лица разврстана у складу са законом којим се уређује рачуноводство;

(2) правна лица која се сматрају јавним друштвима у складу са законом којим се уређује тржиште капитала;

(3) сва правна лица које Влада на предлог надлежног министарства прогласи правним лицима од јавног интереса за Републику Србију, независно од њихове величине;

23) непрактичар је физичко лице, које за време трајања чланства у телу које обавља послове јавног надзора над обављањем ревизије и најмање три године пре чланства у том телу, није вршило ревизије, није имало право гласа у друштву за ревизију, није било директор, односно члан органа управљања или надзора друштва за ревизију и није било запослено у друштву за ревизију или на било који други начин било повезано са друштвом за ревизију;

24) кључни ревизорски партнер је:

(1) лиценцирани овлашћени ревизор којег друштво за ревизију, односно самостални ревизор именује за одређени ревизорски посао као главно и одговорно лице за вршење законске ревизије у име друштва за ревизију, односно у име самосталног ревизора;

(2) у случају ревизије групе – лиценцирани овлашћени ревизор којег друштво за ревизију именује као главно и одговорно лице за вршење законске ревизије на нивоу групе и који потписује извештај о ревизији групе,

(3) лиценцирани овлашћени ревизор, који потписује ревизорски извештај;

25) трећа земља је држава која није чланица Европске уније;

26) повезана лица су повезана лица у смислу закона којим се уређују привредна друштва;

27) филијала друштва за ревизију представља организациону јединицу друштва за ревизију без својства правног лица;

28) овлашћени интерни ревизор је физичко лице које има одговарајуће стручно звање стечено у складу са овим законом;

29) Комисија за хартије од вредности (у даљем тексту: Комисија) је орган који спроводи јавни надзор над обављањем ревизије и контролу квалитета рада друштава за ревизију, самосталних ревизора и лиценцираних овлашћених ревизора у складу са овим законом;

30) средње правно лице је оно правно лице које је разврстано у средње правно лице у складу са законом којим се уређује рачуноводство;

31) мало правно лице је оно правно лице које је разврстано у мало правно лице у складу са законом којим се уређује рачуноводство;

32) матична држава чланица је држава чланица која је конкретном друштву за ревизију или ревизору, издала дозволу за обављање ревизије;

33) држава чланица домаћин је држава чланица у којој ревизор који има важећу исправу надлежног органа његове матичне државе чланице за обављање законске ревизије, тражи да му се изда исправа за обављање законске ревизије, или држава чланица у којој друштво за ревизију које има дозволу за обављање законске ревизије његове матичне државе чланице, тражи регистрацију или је већ регистровано за обављање законске ревизије.

Утврђивање и објављивање превода МСР

Члан 3.

Преводе МСР решењем утврђује Министарство.

Решење из става 1. овог члана, којим се одређује и датум почетка примене МСР, заједно са текстом превода МСР, Министарство објављује у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет страници Министарства.

Ко може да обавља ревизију

Члан 4.

Ревизију може да обавља:

1) друштво за ревизију из члана 2. тачка 4) овог закона које има у радном односу са пуним радним временом запосленог најмање једног лиценцираног овлашћеног ревизора и испуњава друге услове утврђене овим законом;

2) друштво за ревизију државе чланице које је за обављање ревизије добило дозволу у складу са овим законом, односно које је регистровано за обављање ревизије у смислу овог закона;

3) друштво за ревизију треће земље које је за обављање ревизије добило дозволу у складу са овим законом;

4) самостални ревизор из члана 2. тачка 9) овог закона;

5) ревизор државе чланице који има важећу лиценцу и дозволу за обављање ревизије, које су издате од надлежног органа у Републици Србији, а који је регистрован као самостални ревизор у складу са овим законом;

6) ревизор треће земље који има важећу лиценцу и дозволу за обављање ревизије, које су издате од надлежног органа у Републици Србији, а који је регистрован као самостални ревизор у складу са овим законом;

Друштва за ревизију из става 1. овог члана обављају ревизију преко лиценцираних овлашћених ревизора.

Недостојност за обављање ревизије, стицање лиценци и обављањe других послова у области ревизије

Члан 5.

Лице које је правноснажно осуђено на казну затвора за кривично дело у Републици Србији или страној држави не може да обавља ревизију, стиче лиценце и звања у складу са овим законом и обавља друге послове у области ревизије, утврђене овим законом.

Услови за издавање лиценце за обављање ревизије

Члан 6.

Лиценца за обављање ревизије (у даљем тексту: лиценца) је јавна исправа коју, у складу са овим законом, издаје Министарство.

Лиценца се издаје лицу које испуњава следеће услове:

1) да има положен испит за звање овлашћени ревизор;

2) да има стечено високо образовање на студијама другог степена у складу са законом којим се уређује високо образовање, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године;

3) да има најмање три године практичног радног искуства на законским ревизијама, од којих најмање две године уз надзор лиценцираног овлашћеног ревизора. Под практичним радним искуством на законским ревизијама сматра се радно искуство, на нeодређено или на одређено време, стечено у радном односу у друштву за ревизију, односно код самосталног ревизора на пословима законске ревизије;

4) да, у складу са овим законом не постоји забрана издавања нове лиценце, у случају ако му је лиценца раније одузета – до истека периода у коме постоји забрана издавања нове лиценце;

5) да није правоснажно осуђивано за кривична дела у смислу члана 5. овог закона.

Лиценца из става 1. овог члана може бити издата ревизору државе чланице који има важећу исправу надлежног органа државе чланице за обављање законске ревизије, која по садржају одговара лиценци (лиценца, сертификат и сл.) и испуњава услове из става 2. тач. 2)–5) овог члана.

Лиценца из става 1. овог члана може, под условима реципроцитета, бити издата ревизору треће земље који има важећу исправу надлежног органа треће земље за обављање законске ревизије, која по садржају одговара лиценци (лиценца, сертификат и сл.) и испуњава услове из става 2. тач. 2)–5) овог члана.

За добијање лиценце ревизор државе чланице, односно ревизор треће земље дужан је да положи допунски испит из познавања прописа Републике Србије из области наведених у члану 9. став 4. тачка 1) овог закона, а које су обухваћене програмом Коморе из става 5. тог члана.

Издавање, продужење и одузимање лиценце

Члан 7.

Захтев за издавање лиценце подноси се Министарству.

Уз захтев за издавање лиценце подноси се:

1) уверење о положеном испиту за звање овлашћени ревизор;

2) доказ о стеченом образовању из члана 6. став 2. тачка 2) овог закона;

3) доказ о радном искуству из члана 6. став 2. тачка 3) овог закона;

4) потврда надлежног органа о неосуђиваности из члана 6. став 2. тачка 5) овог закона.

По захтеву за издавање лиценце Министарство доноси решење, којим се издаје лиценца или се захтев за издавање лиценце одбија.

Решење из става 3. овог члана је коначно. Против решења може се покренути управни спор.

Лиценца се издаје на период од три године и продужава се на захтев лиценцираног овлашћеног ревизора, уз доказ да је обавио континуирано професионално усавршавање, у складу са овим законом.

Захтев за продужење лиценце може се поднети најраније три месеца пре истека рока важења лиценце.

Ако се захтев за продужење лиценце поднесе по истеку рока важења лиценце, сматраће се да је поднет захтев за издавање нове лиценце.

Ако лиценцирани овлашћени ревизор не обави континуирано професионално усавршавање у складу са чланом 11. овог закона, односно не поднесе захтев за продужење лиценце, лиценца престаје да важи, истеком три године од дана издавања.

При подношењу захтева за продужење лиценце, кандидат мора да испуни услове из члана 6. став 2. тач. 4) и 5) овог закона и да поднесе доказ да је обавио континуирано професионално усавршавање у складу са овим законом.

По захтеву за продужење лиценце одлучује Министарство, сходном применом ст. 3. и 4. овог члана.

Лиценца се може одузети или ставити ван снаге у случајевима, на начин и по поступку утврђеним овим законом.

Решењем о одузимању лиценце утврђује се и период у коме се лицу коме се одузима лиценца не може издати нова лиценца, а који не може бити дужи од пет година од дана доношења тог решења.

Министарство је дужно да по службеној дужности, без одлагања достави Комори примерак решења о издавању, односно продужењу лиценце ради уписа у одговарајући регистар.

Комисија је дужна да по службеној дужности, без одлагања достави Комори примерак решења о одузимању лиценце за обављање ревизије ради уписа у одговарајући регистар.

Комора је дужна да, по службеној дужности, без одлагања упише решење о одузимању лиценце, у одговарајући регистар.

У случају одузимања лиценце овлашћеним ревизорима држава чланица, Комисија је обавезна да, по службеној дужности, достави информацију о спроведеном поступку одузимања лиценце релевантним надлежним органима држава чланица.

Изузетно од става 2. овог члана, овлашћени ревизор који није у року поднео захтев за продужење лиценце, односно коме је лиценца решењем одузета или стављена ван снаге, приликом подношења захтева за издавање лиценце дужан је да приложи и доказ да је обавио континуирано професионално усавршавање, у складу са овим законом.

У поступку одлучивања примењују се одредбе закона којима се уређује општи управни поступак, осим ако овим законом није друкчије уређено.

Министарство по службеној дужности прибавља доказе из става 2. тач. 1) и 4) овог члана, у складу са законом, осим ако се подносилац захтева изричито изјасни да ће сам поднети те доказе.

Стављање лиценце ван снаге

Члан 8.

Министарство ће ставити ван снаге решење о издавању лиценце:

1) на лични захтев лиценцираног овлашћеног ревизора;

2) у случају губитка пословне способности.

Решење о издавању лиценце не може бити стављено ван снаге на лични захтев лиценцираног овлашћеног ревизора уколико је започет поступак контроле над тим лиценцираним овлашћеним ревизором, до окончања истог.

Решење из става 1. овог члана је коначно. Против решења може се покренути управни спор.

Кад решење о стављању лиценце ван снаге постане извршно, Министарство доставља примерак решења Комисији, као и Комори ради евидентирања у регистру лиценцираних овлашћених ревизора.

У поступку одлучивања примењују се одредбе закона којима се уређује општи управни поступак, осим ако овим законом није друкчије уређено.

Испит за стицање звања овлашћени ревизор

Члан 9.

Испит за стицање звања овлашћени ревизор полаже се у Комори, у складу са овим законом.

Испит за стицање звања овлашћени ревизор обухвата потребан ниво теоријског знања из предмета релевантних за законску ревизију и способност да се такво знање примени у пракси.

Испит за стицање звања овлашћени ревизор из става 2. овог члана обухвата следеће области у целини:

1) општа теорија и принципи рачуноводства;

2) законски оквир у вези са припремањем годишњих и консолидованих финансијских извештаја;

3) МСФИ;

4) финансијска анализа;

5) управљачко рачуноводство;

6) управљање ризицима и интерна контрола;

7) ревизија и професионалне вештине;

8) МСР;

9) професионална етика и независност.

Испит за стицање звања овлашћени ревизор из става 2. овог члана обухвата и следеће области у делу који је релевантан за законску ревизију:

1) познавање прописа Републике Србије, и то:

(1) право привредних друштава и корпоративно управљање,

(2) облигационо право,

(3) прописи који регулишу вршење домаћег и међународног платног промета и преноса капитала,

(4) прописи који уређују тржиште капитала и хартија од вредности,

(5) стечај и ликвидација,

(6) порески систем,

(7) грађанско и трговинско право, као и прописи који регулишу пословање банака, друштава за осигурање и осталих финансијских институција,

(8) радно право;

2) информационе технологије и рачунарски системи;

3) микроекономија, општа и финансијска економија;

4) финансијска математика и статистика;

5) основни принципи финансијског менаџмента привредних друштава.

Испит за стицање звања овлашћени ревизор полаже се према програму који доноси Комора у складу са овим законом, а који обухвата области из ст. 3. и 4. овог члана, уз претходно прибављено мишљење Комисије и сагласност Министарства.

Ослобођење од теоријског дела испита – изузеци

Члан 10.

Лице, које има диплому универзитета у складу са чланом 6. став 2. тачка 2) овог закона, односно сертификат професионалног тела које је члан Међународне федерације рачуновођа, којим доказује да је положило један или више предмета утврђених у програму из члана 9. став 5. овог закона, може да буде ослобођено полагања теоријског испита, односно дела испита.

Ближе услове и поступак за ослобађање полагања испита, односно дела испита из става 1. овог члана прописује Комора, уз претходно прибављено мишљење Комисије и сагласност Министарства.

Континуирано професионално усавршавање

Члан 11.

Лиценцирани овлашћени ревизор је дужан да обавља континуирано професионално усавршавање у циљу одржавања и унапређења теоријског знања, професионалних вештина и професионалних вредности у складу са захтевима Међународних стандарда едукације.

Програм континуираног професионалног усавршавања из става 1. овог члана доноси Комора, у складу са овим законом.

Обуку у циљу спровођења континуираног професионалног усавршавања, поред Коморе, могу, уз претходно прибављену сагласност Комисијe, да организују и:

1) високошколске установе;

2) професионална тела, односно организације, као и друга правна лица, која поседују одговарајуће техничке, организационе и административне капацитете, тако да обезбеђују квалитет обуке који је у складу са програмом континуираног професионалног усавршавања из става 2. овог члана;

3) друштва за ревизију, која поседују одговарајуће техничке, организационе и административне капацитете за организацију обуке.

По завршетку сваке појединачне обуке у вези са континуираним професионалним усавршавањем, лиценцираном овлашћеном ревизору се издаје потврда. Лиценцирани овлашћени ревизор је дужан да потврде чува најмање три године.

Потврда из става 4. овог члана садржи назив области које су биле предмет обуке, као и број часова трајања обуке.

II. ДРУШТВО ЗА РЕВИЗИЈУ И САМОСТАЛНИ РЕВИЗОР

Услови у погледу учешћа у капиталу и састав органа управљања

Члан 12.

Ревизију могу да обављају друштва за ревизију у којима:

1) већину гласачких права имају друштва за ревизију, односно лиценцирани овлашћени ревизори или друштва за ревизију држава чланица, односно ревизори држава чланица;

2) већина, а највише до три четвртине чланова органа управљања морају да буду лиценцирани овлашћени ревизори или друштва за ревизију, односно ревизори или друштва за ревизију држава чланица.

Ако се орган управљања из става 1. тачка 2) овог члана састоји од два члана, један од њих мора да буде лиценцирани овлашћени ревизор или друштво за ревизију, односно ревизор или друштво за ревизију државе чланице.

Ако орган управљања из става 1. тачка 2) овог члана чини један члан, он мора да буде лиценцирани овлашћени ревизор или друштво за ревизију, односно ревизор или друштво за ревизију државе чланице.

Оснивање и орган управљања друштва

Члан 13.

Друштво за ревизију оснива се у складу са законом којим се уређују привредна друштва, осим ако овим законом није друкчије уређено.

Оснивач, односно стварни власник друштва за ревизију, не може бити правно лице које је осуђивано правноснажном пресудом за кривична дела у смислу закона којим се уређује одговорност правних лица за кривична дела, нити физичко лице које је правноснажно осуђивано у смислу члана 5. овог закона.

Друштво за ревизију може имати једног или више чланова органа управљања.

Најмање један члан органа управљања друштва за ревизију мора активно да говори српски језик.

За члана органа управљања друштва за ревизију не може бити именовано лице које је правоснажно осуђивано за кривична дела у смислу члана 5. овог закона.

Лиценцирани овлашћени ревизори који су чланови органа управљања друштва за ревизију морају да буду запослени у друштву за ревизију са пуним радним временом и да заступају друштво за ревизију без ограничења.

Лица која нису чланови органа управљања друштва за ревизију, а овлашћена су за заступање друштва за ревизију морају да буду лиценцирани овлашћени ревизори.

Дозвола за обављање ревизије

Члан 14.

Дозволу за обављање ревизије на основу које се друштво за ревизију, односно самостални ревизор региструје за обављање ревизије, решењем издаје Министарство.

Министарство је дужно да по службеној дужности, без одлагања достави Комори примерак решења из става 1. овог члана ради уписа у одговарајући регистар.

Правно лице, које нема дозволу за обављање послова ревизије, у складу са овим законом, не може у обављању делатности користити назив „ревизија” или „Auditˮ или изведенице из ових речи.

Дозвола за обављање ревизије може се одузети, у складу са овим законом.

Решењем о одузимању дозволе утврђује се и период у коме се друштву за ревизију коме се одузима дозвола не може издати нова дозвола, а који не може бити дужи од пет година од дана доношења тог решења.

У случају одузимања дозволе за рад друштву за ревизију државе чланице, Комисија је дужна да по службеној дужности и без одлагања, саопшти ту чињеницу и разлоге за одузимање дозволе релевантним надлежним органима матичне државе чланице у којој је то друштво за ревизију регистровано.

Захтев за издавање дозволе за обављање ревизије

Члан 15.

Захтев за издавање дозволе за обављање ревизије, оснивач друштва за ревизију, односно самостални ревизор подноси Министарству, после оснивања и уписа у одговарајући регистар који се води код Агенције за привредне регистре.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) статут или оснивачки акт друштва за ревизију, односно самосталног ревизора у складу са законом којим се уређују привредна друштва;

2) доказ о испуњавању услова из чл. 6, 12. и 13. овог закона, као и става 6. овог члана;

3) копија личне карте, односно пасоша, ако је оснивач физичко лице, односно извод из одговарајућег регистра, ако је оснивач правно лице;

4) за осниваче који су ревизорска друштва држава чланица, односно за ревизорска друштва трећих земаља, мишљење надлежног органа (института, коморе, удружења и сл.), које обухвата:

(1) садржај прописа државе чланице, односно треће земље који уређују услове за обављање ревизије и проверу квалитета обављања ревизије,

(2) изјаву надлежног органа да ревизорско друштво државе чланице, односно ревизорско друштво треће земље, има право да обавља ревизије или да постоје могућа ограничења у обављању ревизије,

(3) изјаву надлежног органа да ће Министарство обавештавати о свим мерама провере квалитета рада изреченим ревизорском друштву државе чланице, односно ревизорском друштву треће земље;

5) списак лица која су повезана са оснивачима са описом начина повезаности;

6) податке о лиценцираним овлашћеним ревизорима који ће обављати ревизију са доказима о раду на неодређено радно време са пуним радним временом;

7) доказе о осигурању од одговорности и плаћању премије осигурања;

8) општи акт којим се уређује методологија обављања ревизије, по претходно прибављеном мишљењу Коморе;

9) општи акт о чувању документације о ревизији;

10) општи акт о чувању пословне тајне.

Дозвола за обављање ревизије не може се издати привредном друштву коме је безусловно била одузета дозвола, за време трајања забране из члана 14. став 5. овог закона.

У периоду важења забране из става 3. овог члана, дозвола за обављање ревизије се неће издати ни друштву за ревизију чији је оснивач био и оснивач друштва за ревизију коме је била одузета дозвола у смислу члана 14. став 5. овог закона.

Дозвола за обављање ревизије неће се издати ни друштву за ревизију чији је оснивач или лице повезано са оснивачем било оснивач или лице повезано са оснивачем друштва за ревизију коме је била одузета дозвола, у периоду важења забране из става 3. овог члана.

Министарство може одбити захтев из става 1. овог члана ако утврди да су сарадници подносиоца захтева из овог члана, односно стварног власника или члана органа управљања субјекта из члана 4. овог закона правноснажно осуђени за кривична дела у смислу члана 5. овог закона.

Под сарадником из става 6. овог члана сматра се:

1) свако физичко лице које је на руководећем положају код привредног друштва у којем је оснивач, власник или члан органа управљања у субјекту из члана 4. овог закона на руководећем положају или је стварни власник тог субјекта;

2) свако физичко лице које је стварни власник привредног друштва у којем је оснивач, власник или члан органа управљања у субјекту из члана 4. овог закона на руководећем положају;

3) свако физичко лице које са оснивачем, власником и чланом органа управљања субјекта из члана 4. овог закона има стварно власништво над истим правним субјектом.

Физичко лице не може бити оснивач, односно стварни власник или члан органа управљања друштва за ревизију, ако је теже повредило или поновило повреду прописа којим се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма у периоду трајања изречене заштитне мере забране вршења одређених делатности које представљају претежну делатност друштва за ревизију или трајања заштитне мере забране одговорном лицу да врши одређене послове који представљају претежну делатност друштва за ревизију, односно у периоду трајања изречене заштитне мере забране одговорном лицу да врши одређене дужности, које представљају претежне дужности друштва за ревизију.

Члан органа управљања из члана 13. става 3. овог закона означава директора, извршног директора, односно члана управног или надзорног одбора у смислу закона којим се уређују привредна друштва.

Правно лице које подноси захтев за издавање дозволе дужно је да докаже идентитет стварног власника тог правног лица, на начин и у смислу закона којим се уређује централна евиденција стварних власника.

Ако се из оправданих разлога не може прибавити доказ о неосуђиваности из става 6. овог члана, лицa из ст. 1. и 7. овог члана могу доставити и изјаву дату под материјалном и кривичном одговорношћу да нису осуђивана. Министарство може у било ком тренутку затражити од лица из ст. 1. и 7. овог члана да доставе доказе о неосуђиваности или непосредно од надлежног органа затражити те доказе.

Министарство, ради провере испуњености прописаних условa за давање дозволе за обављање ревизије, може да у сваком тренутку прибави податке о осуђиваности, односно неосуђиваности лица из ст. 1. и 7. овог члана у вези с којима се проверава испуњеност тих услова и њихових сарадника из казнене евиденције која се води у складу са законом.

Министарство по службеној дужности, у складу са законом, прибавља доказе из става 2. тач. 1)–3) уколико је оснивач правно лице које је регистровано у складу са законом којим се уређују привредна друштва и тачка 6) овог члана, осим ако се подносилац захтева изричито изјасни да ће сам поднети те доказе.

Одлучивање о захтеву

Члан 16.

По захтеву за издавање дозволе из члана 15. овог закона Министарство доноси решење, којим се издаје дозвола или се захтев за издавање дозволе одбија.

Решење из става 1. овог члана је коначно. Против решења може се покренути управни спор.

У поступку одлучивања примењују се одредбе закона којима се уређује општи управни поступак, осим ако овим законом није друкчије уређено.

Самостални ревизор

Члан 17.

Самостални ревизор као предузетник може истовремено да има само једну дозволу за обављање ревизије.

Самостални ревизор из става 1. овог члана не може обављати друге делатности осим ревизије и послове из члана 43. овог закона, нити може бити оснивач друштва за ревизију или другог привредног друштва.

Самостални ревизор не може бити у радном односу код другог послодавца, не може имати друге регистроване самосталне делатности или статус законског заступника, директора, члана или председника надзорног одбора и извршног одбора у правном лицу, односно повезаном правном лицу са правним лицем код кога се обавља ревизија, члан или председник управног и извршног одбора банке, заступник државног капитала, стечајни управник, прокуриста и лице које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције.

Самостални ревизор не може да обавља законску ревизију друштава од јавног интереса.

Самостални ревизор не може да обавља ревизију консолидованих финансијских извештаја.

Сходна примена закона на самосталне ревизоре

Члан 18.

Одредбе овог закона које се односе на друштва за ревизију примењују се и на самосталног ревизора, осим ако овим законом није друкчије уређено.

Стављање дозволе ван снаге

Члан 19.

Министарство ће ставити ван снаге решење о издавању дозволе ако оснивач донесе одлуку о престанку обављања делатности ревизије финансијских извештаја, као и у случајевима престанка привредног друштва, односно предузетника у складу са законом којим се уређују привредна друштва.

Решење о издавању дозволе не може бити стављено ван снаге у смислу става 1. овог члана, ако је започет поступак контроле над тим друштвом за ревизију, односно самосталним ревизором, до окончања истог.

Решење из става 1. овог члана је коначно. Против решења може се покренути управни спор.

Кад решење о стављању дозволе ван снаге постане извршно, Министарство доставља примерак решења друштву за ревизију, односно самосталном ревизору, Комисији, Комори и Агенцији за привредне регистре.

У поступку одлучивања примењују се одредбе закона којима се уређује општи управни поступак, осим ако овим законом није друкчије уређено.

Унутрашња организација друштава за ревизију

Члан 20.

Друштво за ревизију дужно је да испуни следеће захтеве у погледу организације:

1) утврди одговарајуће политике и процедуре да би се обезбедило да се власници или акционари друштва за ревизију, као и директор, односно органи управљања и надзора тог друштва, не мешају у обављање законске ревизије на било који начин којим се угрожава независност и објективност лиценцираног овлашћеног ревизора, који обавља законску ревизију у име друштва за ревизију;

2) има поуздане административне и рачуноводствене процедуре, механизме интерне контроле квалитета, делотворне процедуре за процену ризика и делотворне контролне и заштитне механизме који се односе на системе за обраду информација. Механизми интерне контроле квалитета морају бити осмишљени тако да обезбеде усклађеност са одлукама и процедурама на свим нивоима тог друштва за ревизију;

3) успостави одговарајуће политике и процедуре којим ће се обезбедити да њихови запослени и сва друга физичка лица чије се услуге стављају на њихово располагање или под њихову контролу и који су директно укључени у активности законске ревизије, имају одговарајуће знање и искуство за обављање дужности које су им поверене;

4) успостави одговарајуће политике и процедуре којим ће се обезбедити да се ангажовање стручних лица из специфичних области у смислу члана 35. овог закона, не врши на начин којим ће се нарушити квалитет интерне контроле квалитета код друштва за ревизију и способност надлежних органа да обављају надзор над радом друштва за ревизију у погледу испуњавања обавеза прописаних овим законом;

5) успостави одговарајуће и делотворне организационе и пословне процедуре ради спречавања, утврђивања, отклањања или управљања и обелодањивања евентуалних претњи по њихову независност као што је наведено у чл. 44–48. и чл. 50–52. овог закона;

6) успостави одговарајуће политике и процедуре за обављање законских ревизија, обуку запослених, надзор и контролу њихових активности и организацију структуре радне документације како је наведено у члану 37. овог закона;

7) успостави интерни систем контроле квалитета да би се обезбедио квалитет законске ревизије. Систем контроле квалитета мора да обухвати, као минимум, политике и процедуре описане у тачки 6) овог члана. У случају друштва за ревизију, одговорност за интерни систем контроле квалитета је на лицу које је квалификовано као лиценцирани овлашћени ревизор;

8) користи одговарајуће системе, ресурсе и процедуре да би се обезбедио континуитет и редовност у обављању њихових активности у законској ревизији;

9) успостави одговарајуће и делотворне организационе процедуре за решавање и евидентирање инцидената који имају или могу имати озбиљне последице по интегритет активности друштва у обављању законске ревизије;

10) донесе одговарајуће политике у области накнада за рад, укључујући политике за расподелу добити, којима се предвиђају довољни радни подстицаји запосленима да би се обезбедио квалитет ревизије. Износ прихода који друштво за ревизију оствари из пружања неревизорских услуга субјекту ревизије не представља саставни део провере рада и накнаде за рад лица које у њој учествује или је у могућности да утиче на обављање ревизије;

11) прати и проверава адекватност и делотворност својих интерних система контроле квалитета и аранжмана успостављених у складу са овом законом и да предузима одговарајуће мере ради отклањања евентуалних недостатака. Поред тога, дужно је да обавља годишњу проверу интерних система контроле квалитета из тачке 7) овог члана и да води евиденцију о резултатима те провере и о предложеним мерама за измену интерног система контроле квалитета;

12) успостави одговарајуће и делотворне организационе и пословне процедуре за пријављивање евентуалних повреда одредаба овог закона и МСР, од стране запослених у друштву за ревизију;

13) успостави политике, контроле и поступке за спречавање прања новца и финансирање тероризма.

Ангажовање спољних сарадника за функције ревизије из става 1. тачка 4) овог члана не утиче на одговорност друштва за ревизију према субјекту ревизије.

Друштво за ревизију је дужно да узме у разматрање обим и сложеност сопствених активности у испуњавању захтева прописаних ставом 1. овог члана.

Друштво за ревизију мора бити у стању да докаже надлежном органу да су политике и процедуре утврђене ради испуњавања захтева, примерене обиму и сложености активности тог друштва.

Организација рада на законској ревизији

Члан 21.

Законску ревизију обавља друштво за ревизију.

Друштво за ревизију именује најмање једног кључног ревизорског партнера.

Друштво за ревизију је дужно да обезбеди кључном ревизорском партнеру довољно ресурса и особље које има неопходне компетенције и способност за адекватно обављање њихових дужности.

Када друштво за ревизију бира кључног ревизорског партнера или партнере у сврху именовања, главни критеријуми за избор морају бити потреба обезбеђења квалитета ревизије, независност и компетентност.

Кључни ревизорски партнер активно учествује у обављању законске ревизије.

Приликом обављања законске ревизије, кључни ревизорски партнер дужан је да посвети довољно времена законској ревизији и дужан је да определи довољно ресурса који ће му омогућити да своје послове обавља у складу са овим законом.

Друштво за ревизију дужно је да води евиденције о свакој повреди одредаба овог закона о евентуално насталим последицама таквог понашања и мерама које су предузете ради отклањања тих последица и исправљања интерног система контроле квалитета.

Друштво за ревизију је дужно да припреми годишњи извештај који садржи преглед предузетих мера и да тај извештај проследи запосленима.

Када друштво за ревизију тражи савете од спољних експерата, дужно је да документује упућене захтеве и добијене савете.

Друштво за ревизију дужно је да води евиденцију о сваком клијенту која обухвата следеће податке:

1) назив, адресу и место пословања;

2) назив кључних ревизорских партнера;

3) накнаде наплаћене за законску ревизију;

4) накнаде наплаћене за друге услуге у свакој финансијској години.

Друштво за ревизију дужно је да отвори ревизорски досије за сваку законску ревизију, који обухвата радну документацију у смислу члана 37. овог закона и као минимум обезбеди податке сагласно члану 52. овог закона.

Ревизорски досије се затвара у року од 60 дана од дана потписивања ревизорског извештаја из члана 39. овог закона.

Друштво за ревизију дужно је да води евиденције о евентуалним писаним жалбама о обављању законских ревизија.

Осигурање од одговорности

Члан 22.

Друштво за ревизију је дужно да закључи уговор о осигурању од одговорности за штете проузроковане корисницима извештаја о ревизији услед грешака или пропуста у вршењу професионалне делатности ревизора.

Обавеза закључења уговора о осигурању од одговорности из става 1. овог члана, мора да буде испуњена најкасније дан пре почетка обављања ревизије финансијских извештаја.

Износ најниже суме осигурања на основу које се плаћа премија осигурања за појединачни осигурани случај за сваку пословну годину утврђује се као већи износ од следећих износа:

1) од највише цене за услуге ревизије на основу појединачног уговора о ревизији закљученог у претходној години помножено са 15;

2) од збира цена за услуге ревизије на основу свих уговора о ревизији закључених у претходној години, помножено са 2,5.

Појединачни осигурани случај из става 3. овог члана је штета настала у вези са издатим ревизорским извештајем.

Уговор о сарадњи

Члан 23.

Друштво за ревизију са запосленим само једним лиценцираним овлашћеним ревизором, односно самостални ревизор дужни су да закључе уговор о сарадњи у којем са другим друштвом за ревизију или самосталним ревизором уговарају да ће у случају ако лиценцирани овлашћени ревизор запослен у друштву за ревизију, односно самостални ревизор не буду могли због неспособности за рад да испуне своје обавезе из уговора о ревизији, то урадити друго друштво за ревизију или самостални ревизор у складу са овим законом.

Примерак уговора о сарадњи, друштво за ревизију је обавезно да достави Комисији.

Друштво за ревизију, односно самостални ревизор дужни су да у уговору о ревизији који се закључује са субјектом ревизије код којег се обавља ревизија предвиде и ближе уреде могућност испуњења обавезе из уговора о ревизији у складу са ставом 1. овог члана.

Извештај о транспарентности

Члан 24.

Друштво за ревизију које обавља ревизију друштава од јавног интереса у смислу овог закона дужно је да у року од четири месеца од истека календарске године објави на својој интернет страници и интернет страници Коморе годишњи извештај о транспарентности, који мора бити доступан на интернет станици најмање пет година од дана објављивања.

Друштво за ревизију може изменити годишњи извештај о транспарентности и исти објавити уз извештај који се мења, уз навођење да се ради о измени тог извештаја и дужно је да о томе обавести Комисију и Комору.

Годишњи извештај о транспарентности садржи најмање следеће:

1) опис правне форме и структуре власништва друштва за ревизију;

2) када је друштво за ревизију члан мреже:

(1) опис мреже, као и њено правно и структурно уређење,

(2) назив сваког друштва за ревизију које је члан мреже,

(3) називе држава у којима друштво за ревизију које је члан мреже има дозволу или је регистровано за обављање ревизије или има регистровано седиште, главну управу или главно место пословања,

(4) укупан приход који остваре друштва за ревизију која су чланови мреже а који је резултат законске ревизије годишњих и консолидованих финансијских извештаја;

3) опис управљачке структуре друштва за ревизију;

4) опис интерног система контроле квалитета друштва за ревизију, као и изјаву управе о његовој ефикасности;

5) датум када је извршена последња провера квалитета рада друштва за ревизију;

6) списак друштава од јавног интереса код којих је то друштво за ревизију током претходне пословне године извршило законску ревизију;

7) изјаву која се односи на процедуре и независност рада друштва за ревизију, којом се потврђује да је обављен интерни преглед поштовања захтева независности;

8) изјаву о политици друштва за ревизију у вези са континуираним професионалним усавршавањем лиценцираних овлашћених ревизора;

9) информације о параметрима за утврђивање зарада кључних ревизорских партнера;

10) опис политике друштва за ревизију о ротацији кључних ревизорских партнера;

11) финансијске информације и податке о укупном приходу од обављања:

(1) законске ревизије друштава од јавног интереса и друштава која припадају групи друштава чије је матично друштво од јавног интереса,

(2) законске ревизије код субјеката ревизије који нису друштва од јавног интереса,

(3) додатних услуга из члана 43. овог закона код субјеката ревизије који су били предмет ревизије која је обавезна у складу са овим законом,

(4) додатних услуга из члана 43. овог закона код осталих субјеката ревизије.

Лице овлашћено за заступање друштва за ревизију потписује извештај о транспарентности.

Подаци из става 3. тачка 2) овог члана односе се на чланице мреже из држава чланица.

Садржина извештаја који се доставља Комори и Комисији

Члан 25.

Друштва за ревизију, односно самостални ревизори дужни су да Комори и Комисији, најмање једном годишње, до краја новембра текуће године за претходни извештајни период, доставе извештај са подацима о:

1) имаоцима акција и удела у друштву за ревизију, као и o стицању и промени власника акција, односно удела;

2) улагањима на основу којих су друштва за ревизију, односно самостални ревизори директно или индиректно стекли учешће у другом правном лицу;

3) променама статута или оснивачког акта;

4) начину израчунавања осигурања из члана 22. овог закона и полиси осигурања;

5) запосленима;

6) списку свих уговора о ревизији финансијских извештаја, по врстама ревизије, које су друштва за ревизију, односно самостални ревизори закључили са обвезницима ревизије у извештајном периоду, као и списку свих уговора о ревизији финансијских извештаја који су раскинути уз одговарајуће образложење, независно од тога која је страна раскинула уговор;

7) броју извештаја о ревизији које је потписао сваки лиценцирани овлашћени ревизор;

8) другим информацијама које су потребне за планирање и спровођење контроле квалитета и других активности Коморе и Комисије.

У годишњи извештај из става 1. овог члана укључују се сви подаци за период од 1. новембра претходне године до 31. октобра текуће године.

III. ОБАВЉАЊЕ РЕВИЗИЈЕ

Обавезност законске ревизије

Члан 26.

Законска ревизија је обавезна за редовне годишње финансијске извештаје великих и средњих правних лица разврстаних у складу са законом којим се уређује рачуноводство, јавних друштава у складу са законом којим се уређује тржиште капитала независно од њихове величине, као и свих правних лица, односно предузетника чији укупан приход остварен у претходној пословној години прелази 4.400.000 евра у динарској противвредности.

Законска ревизија консолидованих финансијских извештаја обавезна је за матична правна лица која састављају консолидоване финансијске извештаје у складу са законом којим се уређује рачуноводство.

За прерачунавање девизног износа из става 1. овог члана у динарску противвредност примењује се званичан средњи курс динара, који утврђује Народна банка Србије, а који важи последњег дана пословне године за коју се саставља финансијски извештај.

Ревизија финансијских извештаја правних лица и других субјеката који нису наведени у ст. 1. и 2. овог члана јесте добровољна ревизија.

Начин обављања ревизије и обим законске ревизије

Члан 27.

Законска ревизија обавља се у складу са овим законом, другим законима који уређују обавезну ревизију финансијских извештаја код појединих правних лица, МСР и Кодексом професионалне етике ревизора.

Законска ревизија у смислу овог закона не обухвата детаљна уверавања у погледу будуће одрживости субјекта ревизије или у погледу ефикасности или делотворности којом органи управљања воде или ће водити послове субјекта ревизије.

Професионална етика и професионални скептицизам

Члан 28.

Друштва за ревизију и лиценцирани овлашћени ревизори дужни су да поступају у складу са принципима професионалне етике, који, као минимум, обухватају њихову улогу од јавног интереса, њихов интегритет и објективност, професионалну стручност и дужну пажњу.

Друштва за ревизију и лиценцирани овлашћени ревизори треба да обезбеде да када обављају законску ревизију одржавају професионални скептицизам током обављања ревизије, сагледавајући могућности нетачног приказивања материјално значајних ставки због чињеница или понашања које указују на неправилности, укључујући превару или грешку, без обзира на претходно искуство лиценцираног овлашћеног ревизора или друштва за ревизију у погледу искрености и интегритета руководства субјекта ревизије и лица задужених за управљање тим лицем.

Друштва за ревизију и лиценцирани овлашћени ревизори треба да одржавају професионални скептицизам нарочито када се испитује процена руководства у погледу фер вредности, обезвређења имовине, резервисања и будућег новчаног тока који је релевантан за оцену способности субјекта ревизије да настави са редовним пословањем.

Независност и објективност

Члан 29.

Приликом обављања законске ревизије, друштво за ревизију, лиценцирани овлашћени ревизори и свако физичко лице које је у положају да директно или индиректно утиче на резултат законске ревизије, морају да буду независни од субјекта ревизије и да не учествују у одлучивању код субјекта ревизије.

Независност лица из става 1. овог члана је неопходно обезбедити у периоду који обухватају финансијски извештаји који су предмет ревизије и у периоду током којег се обавља законска ревизија до издавања ревизорског извештаја.

Друштва за ревизију и лиценцирани овлашћени ревизори предузимају све разумне кораке како би се обезбедило да, приликом обављања законске ревизије, на њихову независност не утиче било какав постојећи или могући сукоб интереса, пословни или други директни или индиректни однос. То се односи и на њихову мрежу, руководиоце, ревизоре, запослене, друга физичка лица чије се услуге стављају на располагање или под контролу друштву за ревизију или лиценцираном овлашћеном ревизору или другом лицу које је по основу контроле директно или индиректно повезано са лиценцираним овлашћеним ревизором или друштвом за ревизију.

Друштва за ревизију и лиценцирани овлашћени ревизори не могу обављати законску ревизију ако постоји претња: прегледа сопственог рада, личног интереса, заговарања, блискости или застрашивања које је узроковано финансијским, личним, пословним односима, односима по основу запослења или другим односима између друштва за ревизију, лиценцираног овлашћеног ревизора, његове мреже и било ког физичког лица које је у положају да утиче на резултат законске ревизије и субјекта ревизије.

Друштво за ревизију, лиценцирани овлашћени ревизор, њихови кључни партнери у ревизији, њихови запослени и свако друго физичко лице чије се услуге стављају на располагање или су под контролом тог друштва за ревизију и лиценцираног овлашћеног ревизора, а које је директно укључено у активности законске ревизије, и лица која су блиско повезана с њима не могу да имају удео, нити да имају материјалног интереса или директне користи у било ком субјекту ревизије у оквиру њихових активности у законској ревизији, нити да учествују у евентуалним трансакцијама у било каквом финансијском инструменту који је тај субјект издао, гарантовао или на други начин подржао, осим удела који су у индиректном власништву кроз институције колективног диверсификованог инвестирања, укључујући и фондове којима се управља, као што су пензијски фондови и животно осигурање.

Друштва за ревизију и лиценцирани овлашћени ревизори су у обавези да у ревизорским радним папирима документују све значајне претње по независност, као и примењене мере заштите како би се ове претње ублажиле.

Ако за време периода обухваћеног финансијским извештајима субјект ревизије буде стечен или се споји или стекне други субјект, друштво за ревизију треба да утврди идентитет и провери евентуалне постојеће интересе или односе из недавне прошлости, укључујући евентуалне неревизорске услуге пружене том лицу који би, узевши у обзир расположиве заштитне механизме, могли да доведу у питање независност друштва за ревизију и лиценцираног овлашћеног ревизора и његову способност да настави са законском ревизијом после датума ступања на снагу спајања или стицања код субјекта ревизије.

Друштва за ревизију и лиценцирани овлашћени ревизори дужни су да најкасније у року од три месеца од дана наступања околности из става 7. овог члана предузму све неопходне активности да би се раскинули евентуални интереси или односи који би довели у питање њихову независност и, по потреби, да утврде заштитне механизме ради смањивања сваке претње њиховој независности која проистиче из ранијих и постојећих интереса или односа.

Припрема за законску ревизију и процена претњи по независност

Члан 30.

Друштва за ревизију и лиценцирани овлашћени ревизори, пре прихватања или настављања ангажмана на законској ревизији, треба да процене и документују следеће:

1) да ли то лице испуњава захтеве из члана 29. овог закона;

2) да ли постоје претње по независност тог лица у складу са чланом 29. овог закона и заштитни механизми који се користе ради смањења тих претњи;

3) да ли то лице има компетентне запослене, време и ресурсе потребне за обављање законске ревизије на одговарајући начин;

4) да ли, у случају друштва за ревизију, кључни партнер у ревизији има лиценцу за обављање послова законске ревизије.

Лица која непосредно обављају ревизију

Члан 31.

Ревизију обављају лиценцирани овлашћени ревизори, запослени у друштву за ревизију, односно самостални ревизор под условом да су чланови Коморе.

Друштво за ревизију, односно самостални ревизор могу поједине послове у поступку ревизије да повере и другим лицима која су запослена у друштву за ревизију, односно код предузетника – самосталног ревизора, а која немају лиценцу за рад на пословима ревизије, под условом да је њихов рад планиран и надзиран од стране лиценцираног овлашћеног ревизора.

Ревизију редовних годишњих финансијских извештаја друштава од јавног интереса и консолидованих годишњих финансијских извештаја великих група правних лица у смислу закона којим се уређује рачуноводство, може да обавља друштво за ревизију које има у радном односу са пуним радним временом запослена најмање четири лиценцирана овлашћена ревизора, осим ако посебним законом није друкчије уређено.

Избор друштва за ревизију

Члан 32.

Субјекат ревизије код којег се врши ревизија, дужан је да закључи уговор о обављању законске ревизије с друштвом за ревизију најкасније до 30. септембра пословне године на коју се ревизија односи, на основу одлуке скупштине или другог надлежног органа утврђеног општим актом тог субјекта о избору друштва за ревизију.

Рок из става 1. овог члана може да буде продужен најкасније до 30. новембра пословне године у случају ревизије консолидованих финансијских извештаја.

Изузетно од става 1. овог члана скупштина, односно орган утврђен општим актом субјекта ревизије код којег се врши ревизија, а које финансијске извештаје саставља са стањем на последњи дан пословне године која је различита од календарске, бира друштво за ревизију и закључује уговор о обављању законске ревизије са друштвом за ревизију најкасније три месеца пре истека тако одређене пословне године на коју се ревизија односи.

Забрањује се свака уговорна одредба којом се ограничава избор скупштине акционара или чланова субјекта ревизије из става 1. овог члана на одређене категорије или листе лиценцираних овлашћених ревизора или друштава за ревизију у погледу именовања одређеног лиценцираног ревизора или друштва за ревизију ради обављања законске ревизије тог субјекта.

Уговор о ревизији

Члан 33.

Међусобна права и обавезе друштва за ревизију и субјекта ревизије код којег се врши ревизија уређују се уговором о ревизији.

Уговор о ревизији мора бити закључен у писаном облику.

Уговор о ревизији мора бити посебно закључен за свако ангажовање друштва за ревизију.

Уговор о ревизији, поред елемената прописаних законом којим се уређују облигациони односи, мора да садржи:

1) структуру ревизорског тима;

2) податке о планираном броју сати за обављање ревизије, по члановима ревизорског тима;

3) одредбу да ревизорско друштво по завршетку ревизије саставља обрачун потрошених сати по члановима ревизорског тима и испоставља коначни рачун;

4) укупну цену за услугу ревизије.

Друштва за ревизију не могу уговорене послове да уступају другим друштвима за ревизију, осим ако овим законом није друкчије прописано.

Уговор о ревизији у току обављања ревизије не може се раскинути, сем уколико за то не постоје оправдани разлози.

Разлике у мишљењима, које се односе на област рачуноводства и ревизије, субјекта ревизије и друштва за ревизију не могу се сматрати оправданим разлогом за раскид уговора у смислу става 6. овог члана.

Субјекат ревизије и друштво за ревизију дужни су да обавесте Комисију о раскиду уговора из става 6. овог члана и обустављању ревизије, уз детаљно образложење разлога који су довели до раскида.

Друштво за ревизију дужно је да пре закључења уговора о обављању законске ревизије, односно приликом наставка обављања законске ревизије поступа у складу са захтевима из члана 29. овог закона.

У случају законске ревизије друштава од јавног интереса, раскид уговора о ревизији, кад за то постоје оправдани разлози, пред надлежним судом могу покренути:

1) најмање 5% акционара или власника удела у том друштву;

2) органи надлежни за надзор над пословањем тог друштва;

3) Комисија.

Уговарање законске ревизије са више друштава за ревизију код друштва од јавног интереса

Члан 34.

Надзорно тело које је овлашћено за надзор пословања друштава од јавног интереса, чије је пословање прописано посебним законом, може друштву од јавног интереса у смислу члана 2. тачка 22) овог закона, прописати могућност уговарања законске ревизије са више међусобно независних друштава за ревизију, и одредити које услове треба да испуне друштва за ревизију, као и услове за уређење односа између друштава за ревизију која су изабрана за обављање заједничке ревизије.

Ангажовање стручних лица

Члан 35.

За потребе обављања ревизије из специфичних области друштво за ревизију може ангажовати стручна лица која нису лиценцирани овлашћени ревизори.

Када је у обављању ревизије за поједине специфичне области потребно стручно мишљење и оцена стручних лица, међусобна права и обавезе уређују се уговором.

Ангажовање стручних лица не умањује одговорност друштва за ревизију према субјекту ревизије.

Обавезе правног лица код којег се обавља ревизија

Члан 36.

Субјекат ревизије је дужан да друштву за ревизију стави на располагање сву потребну документацију, исправе и извештаје, омогући приступ свим програмима и електронским записима, укључујући штампани материјал и копије на електронским медијима, као и да пружи информације о програмима и све информације потребне за обављање ревизије.

Субјекат ревизије из става 1. овог члана дужан је да у радно време обезбеди друштву за ревизију приступ и коришћење пословних просторија за обављање ревизије, као и да стави на располагање одговарајућу опрему и запослене.

Радна документација

Члан 37.

Лиценцирани овлашћени ревизор је одговоран да комплетира целокупну радну документацију, на основу које се издаје ревизорски извештај.

Радну документацију коју прикупља и припрема лиценцирани овлашћени ревизор, друштво за ревизију чува најмање шест година, почевши од пословне године на коју се ревизија односи.

Радна документација, односно копије докумената прикупљених у току ревизије власништво су друштва за ревизију, поверљивог су карактера и могу се користити само за потребе ревизије, у складу са овим законом, осим ако посебним прописима није друкчије уређено.

Изузетно од става 3. овог члана, радна документација, односно документи користе се за потребе провере квалитета рада друштава за ревизију, самосталних ревизора и лиценцираних овлашћених ревизора, као и за потребе надзора, у складу са овим законом.

Радна документација на основу које се израђује ревизорски извештај саставља се на српском језику.

Уколико ревизорски софтвер није на српском језику, документовање ревизорске активности мора бити на српском језику.

Ако је лиценцирани овлашћени ревизор, односно друштво за ревизију које обавља ревизију замењено другим лиценцираним овлашћеним ревизором, односно друштвом за ревизију, претходни лиценцирани овлашћени ревизор, односно друштво за ревизију дужно је да новом лиценцираном овлашћеном ревизору, односно друштву за ревизију омогући приступ релевантној документацији која се односи на субјекта ревизије код којег се обавља ревизија укључујући и релевантну документацију која се односи на последњу обављену ревизију.

Ако друштво за ревизију престане са радом, радну документацију су дужни да чувају акционари, односно чланови друштва за ревизију, а ако самостални ревизор престане са радом дужан је да радну документацију достави на чување Комисији.

Заштита поверљивих података

Члан 38.

Друштва за ревизију и лиценцирани овлашћени ревизори, дужни су да све информације, документа, податке, чињенице и документа, којима имају приступ у току вршења законске ревизије, чувају као поверљиве.

Пословне тајне и информације дужна су да чувају и друга лица која раде или су радила у друштву за ревизију и којима су на било који начин доступни поверљиви подаци из става 1. овог члана.

Лица из ст. 1. и 2. овог члана не смеју да користе податке из става 1. овог члана, нити смеју да омогуће њихово коришћење трећим лицима.

Пословне тајне чувају се у складу са овим законом, осим ако посебним прописима није другачије уређено.

Изузетно од става 1. овог члана:

1) када је друштво за ревизију замењено другим друштвом за ревизију, претходно друштво за ревизију дужно је да обезбеди новом друштву за ревизију приступ свим информацијама неопходним за ревизију субјекта ревизије;

2) када друштво за ревизију спроводи ревизију зависног правног лица чије је матично друштво основано у трећој земљи, друштво за ревизију, може да преда релевантну документацију у вези ревизије групном ревизору из треће земље, на његов захтев, уколико је таква документација неопходна за спровођење ревизије консолидованих финансијских извештаја матичног друштва. Достављање документације мора бити у складу са чланом 37. овог закона;

3) у случају контроле квалитета, друштво за ревизију, односно лиценцирани овлашћени ревизор дужни су да у смислу члана 79. овог закона омогуће приступ подацима неопходним за спровођење контроле квалитета и правних лица повезаних са друштвом за ревизију.

Друштво за ревизију дужно је да омогући увид у податке у случају примене прописа који регулишу спречавање прања новца и финансирање тероризма, у преткривичним или кривичним поступцима, као и када њихово достављање писаним путем затражи суд у кривичном или преткривичном поступку, као и у другим случајевима прописаним законом.

Ревизорски извештај

Члан 39.

Друштво за ревизију је дужно да састави ревизорски извештај о извршеној законској ревизији у складу са МСР и одредбама овог закона.

Ревизорски извештај, као минимум, мора да садржи следеће:

1) идентификационе податке о субјекту ревизије чији су редовни годишњи финансијски извештаји или консолидовани годишњи финансијски извештаји предмет законске ревизије;

2) назив редовног годишњег финансијског извештаја или консолидованог годишњег финансијског извештаја са навођењем датума или периода који је обухваћен финансијским извештајем или консолидованим финансијским извештајем;

3) опис релевантног законског оквира који је примењен приликом састављања редовних годишњих финансијских извештаја или консолидованих годишњих финансијских извештаја;

4) опис обима законске ревизије и МСР у складу са којим је извршена законска ревизија;

5) мишљење лиценцираног овлашћеног ревизора може бити позитивно, мишљење са резервом или негативно и у њему мора бити јасно наведено да ли редовни годишњи финансијски извештаји или консолидовани годишњи финансијски извештаји пружају истинит и објективан преглед финансијског положаја правног лица у складу са релевантним законским оквиром, као и да ли су годишњи финансијски извештаји у складу са посебним прописима који уређују пословање правног лица, ако је то предвиђено тим прописима;

6) посебна упозорења и проблеме на које лиценцирани овлашћени ревизор жели да укаже, али без изражавања мишљења са резервом;

7) мишљење и изјаву руководства о усклађености годишњег извештаја о пословању са редовним годишњим финансијским извештајима за исту пословну годину, да ли су редовни годишњи финансијски извештаји састављени у складу са законом којим се уређује рачуноводство и да ли је лиценцирани ревизор на основу знања и доказа које је стекао током обављања законске ревизије у субјекту ревизије, утврдио материјално значење погрешне чињенице које су садржане у презентацији финансијских извештаја, уз опис природе тих чињеница;

8) изјаву о потенцијалним материјално значајним сумњама у вези са догађајима или околностима које могу довести у питање способност субјекта ревизије за наставак пословања;

9) податак о седишту друштва за ревизију.

Изузетно од става 2. тачка 5) овог члана, лиценцирани овлашћени ревизор се може уздржати од изражавања мишљења на редовне годишње финансијске извештаје или консолидоване годишње финансијске извештаје, ако нема адекватне и довољно прикупљене ревизорске доказе и омогућен приступ информацијама захтеване од клијента ревизије.

У случају да је законску ревизију друштва од јавног интереса вршило више друштава за ревизију у складу са чланом 34. овог закона, она су дужна да се усагласе око резултата законске ревизије и да, након тога, издају усаглашени ревизорски извештај са мишљењем. У случају да дође до неслагања, свако друштво за ревизију издаје своје мишљење, а у посебном додатку ревизорског извештаја наводе разлог неслагања. Наведени разлози неслагања се додатно образлажу Комисији за ревизију тог друштва.

Ревизорски извештај мора потписати кључни ревизорски партнер који врши законску ревизију. У случају да је законску ревизију, у субјекту ревизије, у складу са чланом 34. овог закона, вршило више друштава за ревизију у исто време, усаглашени ревизорски извештај морају потписати сви лиценцирани овлашћени ревизори који су, испред свог друштва за ревизију, вршили законску ревизију.

Изузетно од става 5. овог члана, потпис лиценцираног овлашћеног ревизора не мора бити доступан јавности, ако би обелодањивање тог податка могло проузроковати непосредну и директну претњу личној сигурности тог лиценцираног овлашћеног ревизора.

У случају из става 6. овога члана, друштво за ревизију је у обавези да, пре издавања ревизорског извештаја, обавести Комисију о имену лиценцираног овлашћеног ревизора и конкретним разлозима који постоје да ти подаци не буду јавно објављени и у исто време достави предметни ревизорски извештај са потписом лиценцираног овлашћеног ревизора.

Ревизорски извештај о извршеној законској ревизији мора бити у складу са одредбама става 2. тач. 1)–7) овог члана. Приликом извештавања о усклађености годишњег извештаја о пословању са редовним годишњим финансијским извештајима за исту пословну годину у смислу става 2. тачка 7) овога члана, друштво за ревизију узима у обзир консолидоване годишње финансијске извештаје и консолидоване годишње извештаје о пословању субјекта ревизије. Ако су редовни годишњи финансијски извештаји матичног друштва приложени уз консолидоване годишње финансијске извештаје, ревизорски извештаји се могу објединити.

Мишљење лиценцираног овлашћеног ревизора из става 2. тачка 5) овог члана, односи се на финансијске извештаје у целини.

Кључна ревизорска питања у смислу МСР примењују се на законску ревизију јавних друштава у смислу закона којим се уређује тржиште капитала.

Ревизорски извештај се саставља и објављује, на српском језику.

Уз ревизорски извештај прилажу се редовни годишњи финансијски извештаји или консолидовани годишњи финансијски извештаји који су били предмет законске ревизије.

Додатни извештај Комисији за ревизију

Члан 40.

Друштва за ревизију која обављају ревизију друштва од јавног интереса дужна су да предају додатни извештај Комисији за ревизију субјекта ревизије, у року за достављање ревизорског извештаја у смислу закона којим се уређује рачуноводство. У случају да субјекат ревизије нема Комисију за ревизију, додатни извештај се предаје органу са еквивалентном функцијом у истом друштву.

Додатни извештај Комисији за ревизију треба да буде у писаној форми, да објасни резултат законске ревизије и да садржи минимум следеће:

1) изјаву о независности у складу са чланом 29. овог закона;

2) име кључног ревизорског партнера;

3) у случају када друштво за ревизију ангажује лиценцираног овлашћеног ревизора или друштво за ревизију, који нису део мреже или екстерног стручног лица за обављање одређених активности током ревизије, таква чињеница мора бити обелодањена у додатном извештају, као и потврда о њиховој независности;

4) природу, учесталост и обим комуникације са Комисијом за ревизију, или органом који обавља еквивалентну функцију у субјекту ревизије, управним или надзорним одбором субјекта ревизије, укључујући датуме састанака са наведеним органима;

5) опис обима и периода у коме је извршена ревизија;

6) када је више друштава за ревизију ангажовано, опис поделе задатака између тих друштава за ревизију;

7) опис коришћене методологије, укључујући описе позиција биланса стања које су биле потврђене кроз изабрани узорак, укључујући објашњења идентификованих значајних разлика у примењеној методологији, у односу на методологију претходне године. Ово се односи и на случајеве ако је ревизија претходне године извршена од стране другог друштва за ревизију;

8) обелодањивање:

(1) квантитативних износа материјалности примењених у поступку ревизије редовних годишњих финансијских извештаја,

(2) износа материјалности за појединачне класе трансакција, рачуна или обелодањивања,

(3) квалитативних фактора разматраних приликом дефинисања нивоа материјалности;

9) објашњење процена везаних за догађаје или услове идентификоване током ревизије, а који могу изазвати значајну сумњу у могућност наставка пословања субјекта ревизије. Ово објашњење треба да садржи преглед свих гаранција, писма о уверавању, државних интервенција и других мера подршке које су биле узете у разматрање када се радила процена о могућности наставка пословања;

10) значајне недостатке субјекта ревизије, или у случају консолидованих годишњих финансијских извештаја, значајне недостатке система интерних контрола и/или рачуноводственог система матичног друштва. За сваки значајни недостатак треба да буде константовано да ли је недостатак отклоњен од стране руководства субјекта ревизије;

11) значајне ставке у вези са неусаглашеношћу са законском и интерном регулативом субјекта ревизије, идентификоване током обављања ревизије, које могу бити значајне информације за Комисију за ревизију да испуни своје задатке;

12) процену коришћених метода за процењивање различитих позиција у оквиру појединачних или консолидованих годишњих финансијских извештаја;

13) у случају законске ревизије консолидованих годишњих финансијских извештаја, обелодањивање обима консолидације и одабраних критеријума који су коришћени за дефинисање наведеног обима консолидације, као и да ли су наведени критеријуми у складу са оквиром за финансијско извештавање;

14) напомену да ли су сва објашњења и документација достављени од субјекта ревизије;

15) да ли су постојали значајни проблеми у току обављања ревизије и чињенице које би биле додатно корисне Комисији за ревизију.

Ревизија консолидованих финансијских извештаја

Члан 41.

Кључни ревизорски партнер као ревизор групе одговоран је за обављање ревизије консолидованих годишњих финансијских извештаја.

Лиценцирани овлашћени ревизор, као ревизор групе, дужан је да припреми извештај о ревизији консолидованих годишњих финансијских извештаја у складу са чланом 39. овог закона.

Мишљење о усклађености извештаја о пословању са финансијским извештајима за исту пословну годину у смислу овог члана, издаје се на основу консолидованог годишњег извештаја о пословању и консолидованих годишњих финансијских извештаја.

Лиценцирани овлашћени ревизор као ревизор групе је дужан да документује резултате свог рада обављеног током ревизије консолидованих годишњих финансијских извештаја, као и да припрема радну документацију у складу са чланом 37. овог закона.

За потребе ревизије консолидованих годишњих финансијских извештаја ревизор групе може да користи резултате рада везане за ревизију годишњих финансијских извештаја или консолидованих извештајних пакета зависних правних лица групе, од:

1) других ангажованих друштава за ревизију;

2) друштава за ревизију која су повезана у мрежи са ревизором групе;

3) друштава за ревизију државе чланице;

4) лиценцираног овлашћеног ревизора из државе чланице;

5) друштва за ревизију из треће земље;

6) лиценцираног овлашћеног ревизора из треће земље.

Ревизорски извештаји редовних годишњих финансијских извештаја матичног правног лица могу се спојити са ревизорским извештајем консолидованих годишњих финансијских извештаја групе. Уз ревизорски извештај прилажу се редовни годишњи финансијски извештаји матичног правног лица и консолидовани годишњи финансијски извештаји који су били предмет ревизије.

Ревизор групе, са лицима из става 5. овог члана, уговором, односно изјавом или потврдом дефинише обавезу достављања радне документације везане за ревизију зависних правних лица групе, а ради прегледа и уверавања о квалитету радне документације и ослањања на њихов рад осим ако напред наведену ревизију обављају ревизори из мреже којој припада и ревизор групе.

Ревизор групе спроводи следеће активности везане за рад зависних правних лица из става 5. овог члана, у вези са ревизијом консолидованих годишњих финансијских извештаја групе:

1) процењује њихов рад;

2) документује природу, време и обим њиховог спроведеног посла;

3) документује преглед прикупљене радне документације од стране ових лица за потребе ревизије консолидованих годишњих финансијских извештаја.

У случају да ревизор групе не може да изврши преглед из ст. 4. и 5. овог члана, за потребе квалитетне ревизије консолидованих финансијских извештаја, дужан је да спроведе додатне активности везане за ревизију финансијских извештаја или извештајних пакета зависних правних лица, директно или ангажовањем лица из става 5. овог члана. Ревизор групе је дужан да обавести Комисију о спровођењу додатних процедура.

Ако ревизију финансијских извештаја зависног правног лица у оквиру економске целине коју чине матична и зависна правна лица, обавља лиценцирани ревизор или друштво за ревизију државе чланице, односно треће земље, кључни ревизорски партнер као ревизор групе је одговоран за достављање документације о раду лиценцираног ревизора или друштва за ревизију треће земље за потребе контроле квалитета и надзора у складу са овим законом.

У циљу обезбеђења достављања документације из става 4. овог члана, ревизор групе треба да затражи копије такве документације или да се договори са лиценцираним ревизорима или друштвима за ревизију треће земље о приступу тој документацији, односно да предузме неке друге одговарајуће мере.

Ако постоје правна или друга ограничења која произлазе из националног законодавства државе чланице, односно треће земље за доставу радне документације о обављеној ревизији ревизора те земље, кључни ревизорски партнер као ревизор групе дужан је да у својој радној документацији о обављеној ревизији консолидованих годишњих финансијских извештаја наведе доказе о свим предузетим неопходним мерама ради њене доставе, као и доказе о постојању наведених правних и других ограничења.

Накнада за обављену ревизију

Члан 42.

За обављену ревизију плаћа се накнада.

Износ накнаде одређује се уговором.

Друштво за ревизију или самостални лиценцирани ревизор треба да утврде накнаде за ревизију у складу са захтеваним послом, временом, потребним ресурсима за обављање ревизије и осталим предвидљивим трошковима обављања ревизије.

Износ накнаде за ревизију из става 1. овог члана:

1) не може зависити и не може да буде повезан са пружањем додатних услуга субјекту ревизије;

2) не може бити условљен остварењем било којег потенцијалног догађаја везаног за ревизију, који може да захтева накнаду која би била везана за исход или резултат трансакције или резултат обављеног рада.

Додатне услуге уз обављање ревизије

Члан 43.

Друштво за ревизију може, поред ревизије, у оквиру своје регистроване делатности да обавља и услуге из области финансија и рачуноводства, услуге финансијских анализа и контрола, услуге пореског и других врста пословног саветовања, услуге процене вредности капитала, имовине и обавеза, услуге судског вештачења, услуге израде и економске оцене инвестиционих пројеката и друге сродне услуге, осим ако посебним прописом није друкчије уређено.

Забрана за ревизора

Члан 44.

Лиценцирани овлашћени ревизор не може да обавља ревизију код правног лица:

1) у којем је власник удела или акција или има значајан финансијски утицај код субјекта ревизије или има значајан интерес у повезаном правном лицу субјекта ревизије;

2) у којем је директор, односно члан органа управљања или надзора, прокурист и пуномоћник субјекта ревизије или правног лица које поседује значајан интерес у повезаном правном лицу субјекта ревизије;

3) у којем је директор, односно члан органа управљања или надзора или прокурист његов крвни сродник у правој линији, крвни сродник у побочној линији закључно са трећим степеном сродства и супружник;

4) у којем је пружало услуге из члана 45. став 1. тачка 3) овог закона;

5) уколико наступе друге околности које могу да утичу на независност лиценцираног овлашћеног ревизора.

Забрана обављања услуга наведених у ставу 1. овог члана се односе и на лиценциране овлашћене ревизоре који обављају ревизију консолидованих годишњих финансијских извештаја код субјекта ревизије.

Забране из става 1. односе се на годину за коју се обавља ревизија, као и на годину у којој се обавља ревизија.

Лиценцирани овлашћени ревизор не може да тражи нити да прима новчане и неновчане поклоне или услуге од субјекта ревизије код кога обавља ревизију или другог правног, односно физичког лица које је у вези са тим субјектом ревизије, осим ако би објективна, разумна и обавештена трећа страна њихову вредност оценила незнатном и занемарљивом.

Забране из ст. 1. и 4. овог члана односе се и на чланове ревизорског тима и друга лица која нису лиценцирани овлашћени ревизори, а учествују у ревизији.

Забрана за друштво за ревизију

Члан 45.

Друштво за ревизију не може да обавља ревизију код субјекта ревизије:

1) у којем има уделе или акције, или уделе и акције у повезаном правном лицу са субјектом ревизије;

2) које је власник удела или акција друштва за ревизију;

3) ако је друштво за ревизију, односно било која организациона јединица у мрежи којој припада, односно повезано лице са друштвом за ревизију пружало правном лицу у години за коју се обавља ревизија, као и у години у којој се обавља ревизија следеће услуге:

(1) припрему и вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја,

(2) процену вредности капитала, имовине и/или обавеза која ће бити рефлектована у финансијским извештајима, односно у којима постоји очигледан сукоб интереса,

(3) заступање у судским поступцима у вези са пореским предметима,

(4) обрачун пореза и подношење пореских пријава за физичка лица руководиоце у сектору финансија у привредном друштву,

(5) савете у вези са рачуноводственим књижењем пореских обавеза,

(6) дизајнирање система интерне ревизије и интерне контроле као и њихово спровођење,

(7) дизајнирање и примену информационих система у рачуноводственој области,

(8) актуарске услуге,

(9) друге услуге које би, у конкретним околностима, могле да угрозе независност лиценцираног овлашћеног ревизора или друштва за ревизију и/или да утичу на вредновање позиција у финансијским извештајима;

4) ако је повезано са правним лицем на други начин, тако да таква повезаност може да утиче на независност и непристрасност обављања ревизије.

Забрана обављања услуга из става 1. овог члана се односи и на друштва за ревизију која обављају ревизију консолидованих годишњих финансијских извештаја код субјекта ревизије.

Друштво за ревизију не може да тражи нити да прима новчане и неновчане дарове или услуге од субјекта ревизије код кога обавља ревизију или другог правног, односно физичког лица које је у вези са тим субјектом ревизије, осим ако би објективна, разумна и обавештена трећа страна њихову вредност оценила незнатном и занемарљивом.

У случају статусне промене субјекта ревизије чији су финансијски извештаји предмет ревизије, друштво за ревизију је дужно да провери да ли постоје могуће претње по његову независност, односно независност лиценцираног овлашћеног ревизора у смислу чл. 29. и 30. овог закона и да најкасније у року од три месеца од настале статусне промене раскине пословне односе који могу утицати на њихову независност.

Обавештавање од стране ревизора и других лица која обављају ревизију

Члан 46.

Лиценцирани овлашћени ревизор је дужан да без одлагања обавести друштво за ревизију код којег је запослен о наступању околности из члана 44. овог закона.

Чланови ревизорског тима и друга лица која нису лиценцирани овлашћени ревизори, а учествују у ревизији дужни су да без одлагања обавесте друштво за ревизију код којег су запослени о наступању околности из члана 44. овог закона.

Обавештавање од стране друштва за ревизију

Члан 47.

Акционар, односно члан друштва за ревизију дужан је да без одлагања обавести друштво за ревизију о наступању околности из члана 45. овог закона.

Забрана утицаја других лица

Члан 48.

Власници, односно акционари друштва за ревизију, као и директор, односно чланови органа управљања и надзора тог друштва или повезаног лица не смеју да утичу на обављање ревизије и изражавање ревизорског мишљења и тиме угрозе независност и објективност лиценцираног овлашћеног ревизора који обавља ревизију.

Смањење броја ревизора

Члан 49.

Друштво за ревизију у којем се број лиценцираних овлашћених ревизора смањи испод броја прописаног овим законом, дужно је да о тој промени обавести Комору и Комисију у року од осам дана од дана настале промене.

Друштво за ревизију у којем се у току обављања ревизије број лиценцираних овлашћених ревизора смањи испод броја прописаног чланом 4. став 1. тачка 1) овог закона, односно чланом 31. став 3. овог закона дужно је да у року од три месеца обезбеди законом прописан број лиценцираних овлашћених ревизора или да прекине послове ревизије и о томе обавести правно лице код којег се обавља ревизија, Комору и Комисију у року од осам дана од дана настанка промене, а правно лице започету ревизију поверава другом друштву за ревизију.

У случајевима из ст. 1. и 2. овог члана, друштво за ревизију не може да закључује нове уговоре о обављању ревизије док поново не испуни услове из члана 4. став 1. тачка 1) овог закона, односно члана 31. став 3. овог закона и о томе обавести Комору и Комисију.

Замена друштва за ревизију и ревизора

Члан 50.

Друштво за ревизију може да обавља највише 10 година узастопно ревизију код истог друштва од јавног интереса од почетка обављања ревизије, осим ако посебним законом није друкчије уређено.

Након истека максимално дозвољеног периода из става 1. овог члана друштво за ревизију не може да обавља ревизију код истог друштва од јавног интереса наредне четири године.

Друштва за ревизију дужна су да најкасније сваке седме године од почетка обављања ревизије финансијских извештаја код истог обвезника ревизије изврше замену лиценцираног овлашћеног ревизора, потписника ревизорског извештаја, односно кључног ревизорског партнера.

Лиценцирани овлашћени ревизор, односно кључни ревизорски партнер може поново да обавља ревизију код истог обвезника ревизије три године од датума потписивања последњег ревизорског извештаја за тог обвезника.

Забрана запошљавања

Члан 51.

Кључни ревизорски партнер или лиценцирани овлашћени ревизор који обавља законску ревизију у име друштва за ревизију код субјекта ревизије, пре истека рока од најмање једне године или, у случају законске ревизије друштва од јавног интереса, рока од најмање две године од када је престао да обавља послове лиценцираног овлашћеног ревизора или кључног партнера у ревизији у вези са ангажманом на ревизији:

1) не може да заузме кључни положај на извршним руководећим позицијама код субјекта ревизије;

2) не може да постане члан Комисије за ревизију односно, ако такав одбор не постоји, члан тела које обавља функције које су еквивалентне функцијама Комисије за ревизију;

3) не може да постане члан надзорног органа субјекта ревизије.

Забрана из става 1. овог члана односи се и на чланове ревизорског тима и друга лица која нису лиценцирани овлашћени ревизори, а учествовала су у ревизији у смислу члана 1. овог члана и примењује се за период од годину дана од дана престанка радног односа у друштву за ревизију.

Извештавање и потврђивање независности друштва за ревизију

Члан 52.

Друштво за ревизију дужно је да извештава правно лице код којег обавља ревизију, односно Комисију за ревизију коју је правно лице дужно да образује у складу са чланом 53. овог закона, о кључним питањима која произлазе из обављања ревизије, а посебно, и о значајним недостацима интерне контроле у вези са процесом финансијског извештавања.

Друштво за ревизију дужно је да пре закључења уговора о обављању законске ревизије, односно приликом наставка обављања законске ревизије процени и документује следеће:

1) да ли постоје претње по независност у складу са чланом 29. овог закона, према правном лицу чију ревизију редовних годишњих финансијских извештаја обавља и заштитни механизми против тих претњи;

2) да ли има компетентне запослене, време и ресурсе потребне за обављање законске ревизије;

3) да кључни ревизорски партнер има лиценцу за обављање ревизије издату у складу са овим законом.

Друштво за ревизију, које обавља ревизију код друштава од јавног интереса дужно је да једном годишње, у писаном облику, потврди своју независност према друштву чију ревизију финансијских извештаја обавља и обавести Комисију за ревизију из члана 53. овог закона о додатним услугама код тог друштва, као и да расправља о могућим претњама његовој независности и заштитним механизмима против тих претњи.

IV. КОМИСИЈА ЗА РЕВИЗИЈУ У ПРИВРЕДНОМ ДРУШТВУ И ИНТЕРНИ РЕВИЗОР

Образовање и састав Комисије за ревизију

Члан 53.

Друштва од јавног интереса дужна су да имају Комисију за ревизију (одбор за праћење пословања).

Комисија за ревизију обавља послове у складу са законом којим се уређују привредна друштва.

Комисију за ревизију чине најмање три члана који се именују у складу са законом из става 2. овог члана.

Комисија за ревизију је или засебна комисија или комисија управног, односно надзорног органа субјекта ревизије, а чине је неизвршни чланови управног органа и/или чланови надзорног органа субјекта ревизије и/или чланови које поставља скупштина акционара субјекта ревизије или, за субјекте без акционара, поставља је еквивалентан орган.

Најмање један члан Комисије за ревизију мора бити компетентан за област рачуноводства и/или ревизије.

Чланови комисије, као целина, морају бити компетентни за делатност у којој послује субјекат ревизије.

Већина чланова Комисије за ревизију мора бити независна од субјекта ревизије. Председавајућег Комисије за ревизију постављају чланови или надзорни орган субјекта ревизије и независан је од субјекта ревизије. Председавајућег Комисије за ревизију може да бира скупштина акционара субјекта ревизије на годишњем нивоу.

Изузетно од става 1. овог члана, друштва од јавног интереса која у складу са посебним прописима имају тела са надлежностима Комисије за ревизију из става 2. овог члана, нису дужна да је образују у складу са овим законом.

Изузетно од става 1. овог члана, друштва од јавног интереса која су зависна друштва, тј. чланови групе друштава која на нивоу групе, имају Комисију за ревизију и која надлежности из става 2. овог члана обављају на нивоу групе, нису дужна да је образују у складу са овим законом, осим ако посебним законом није друкчије уређено.

Овлашћени интерни ревизор

Члан 54.

Правно лице поверава обављање послова интерне ревизије лицу које има сертификат Коморе о стеченом звању овлашћени интерни ревизор, осим ако посебним законом није друкчије уређено.

Звање овлашћени интерни ревизор може да стекне лице које:

1) има стечено високо образовање на студијама другог степена у складу са законом којим се уређује високо образовање, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године;

2) има радно искуство на пословима законске ревизије или интерне ревизије, у трајању од три године, односно радно искуство у трајању од пет година на пословима рачуноводства;

3) има положен испит за стицање овог звања у складу са програмом Коморе;

4) није осуђивано за кривична дела у смислу члана 5. овог закона.

Под радним искуством за полагање испита за стицање звања овлашћени интерни ревизор, сматра се искуство стечено у радном односу на неодређено или на одређено време.

Oвлaшћeни интeрни рeвизoр oбaвeзaн je дa у циљу кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa, пoхaђa стручнe курсeвe, сeминaрe и прeдaвaњa у минимaлнoм трajaњу кojи je дeфинисaн прoгрaмoм кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa oвлaшћeних интeрних рeвизoрa Кoмoрe.

Oвлaшћeни интeрни рeвизoр нe мoжe бити члaн упрaвe, нити мoжe oбaвљaти другe пoслoвe у друштву.

V. КОМОРА ОВЛАШЋЕНИХ РЕВИЗОРА

Статус и седиште Коморе

Члан 55.

Комора је независна професионална организација лиценцираних овлашћених ревизора запослених у друштвима за ревизију, друштава за ревизију и самосталних ревизора, која има својство правног лица, са правима, обавезама и одговорностима утврђеним овим законом и статутом Коморе.

Комора има рачун.

Седиште Коморе је у Београду.

Комора може да има огранке у складу са статутом.

Комора се региструје у Агенцији за привредне регистре, у складу са законом.

Чланство у Комори

Члан 56.

Чланство у Комори обавезно је за друштва за ревизију, самосталне ревизоре и лиценциране овлашћене ревизоре запослене у друштву за ревизију, односно код самосталног ревизора.

Друштво за ревизију и самостални ревизор стичу чланство у Комори даном уписа у Регистар друштава за ревизију и самосталних ревизора.

Лиценцирани овлашћени ревизор стиче чланство у Комори даном уписа у Регистар лиценцираних овлашћених ревизора.

Друштву за ревизију и самосталном ревизору престаје чланство у Комори даном подношења захтева за брисање из регистра из става 2. овог члана, као и у другим случајевима у складу са овим законом и статутом Коморе.

Лиценцираном овлашћеном ревизору престаје чланство у Комори даном брисања из регистра из става 3. овог члана, као и у другим случајевима у складу са овим законом.

Поверени послови Коморе

Члан 57.

Комора обавља следеће послове као јавна овлашћења:

1) доноси и спроводи програм испита за стицање звања овлашћени ревизор, организује испите за стицање звања овлашћени ревизор и издаје сертификат за звање овлашћени ревизор;

2) уређује ближе услове и поступак за ослобађање полагања испита из члана 9. овог закона;

3) доноси програм континуираног професионалног усавршавања и организује стручно усавршавање лиценцираних овлашћених ревизора;

4) прописује минимум радне документације која чини садржај методологије рада;

5) води Регистар лиценцираних овлашћених ревизора;

6) води Регистар друштава за ревизију и самосталних ревизора;

7) води Регистар изречених мера;

8) утврђује висину чланарине за чланове Коморе;

9) утврђује износ надокнаде за упис у регистре Коморе, надокнаде за испите које спроводи Комора, надокнаде за издавање извода из регистара, уверења и потврда о евиденцијама које Комора води, као и остале надокнаде прописане законом и општим актима Коморе;

10) спроводи истражне, дисциплинске и друге поступке у складу са статутом и општим актима Коморе.

Послове из става 1. овог члана Комора обавља као поверене послове.

Акта из става 1. тач. 1)–4) и тач. 8) и 9) овог члана доносе се уз претходну сагласност Министарства, које пре давања сагласности прибавља мишљење Комисије.

Остали послови Коморе

Члан 58.

Поред послова из члана 57. овог закона, Комора обавља и следеће послове:

1) утврђује примену Кодекса професионалне етике ревизора;

2) прати примену МСР;

3) доноси и спроводи програм испита за стицање звања овлашћени интерни ревизор, организује испите за стицање звања овлашћени интерни ревизор и издаје сертификат за звање овлашћени интерни ревизор;

4) дoнoси прoгрaм кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa и oргaнизуje стручнo усaвршaвaњe oвлaшћeних интeрних рeвизoрa;

5) стара се о угледу чланова Коморе, односно о обављању послова ревизије у складу са Кодексом професионалне етике ревизора;

6) пружа стручну помоћ члановима Коморе;

7) доставља Министарству и Комисији годишњи финансијски извештај са мишљењем ревизора и годишњи извештај о раду;

8) сарађује и пружа стручну помоћ Министарству и Комисији у обављању послова у складу са овим законом;

9) спрoвoди oбуку и сeртификoвaњe зa стицaњe других звaњa у рeвизиjи у склaду сa oпштим aктимa Кoмoрe;

10) обавља и друге послове у складу са овим и другим законима и статутом.

Заштита података

Члан 59.

Комора је дужна да чува као поверљиве све податке, чињенице и околности које је прибавила у обављању послова у складу са одредбама овог закона.

Одредба става 1. овог члана примењује се и на чланове органа Коморе, запослене и бивше запослене у Комори, односно на друга лица којима су приликом рада у Комори били доступни поверљиви подаци.

Пословне тајне чувају се у складу са овим законом, осим ако посебним прописима није друкчије уређено.

Финансирање Коморе

Члан 60.

Комора стиче средства за рад од:

1) чланарине коју плаћају чланови Коморе;

2) надокнаде за упис у регистре Коморе;

3) других извора, у складу са законом и актима Коморе.

Средства Коморе

Члан 61.

Средства Коморе воде се на рачуну Коморе.

За располагање средствима Коморе одговорно је лице које је овлашћено актима Коморе.

Комора одговара за своје обавезе целокупном имовином којом располаже.

Статут Коморе

Члан 62.

Статутом Коморе ближе се уређују: послови које Комора обавља у оквиру законских овлашћења; начин обављања послова Коморе; унутрашња организација и рад Коморе; састав, начин и поступак избора и надлежност органа Коморе; права и дужности друштава за ревизију, самосталних ревизора и лиценцираних овлашћених ревизора као чланова Коморе; као и друга питања од значаја за рад и организацију Коморе, у складу са овим законом.

На статут Коморе у делу који се односи на обављање јавних овлашћења из члана 57. овог закона сагласност даје Министарство по претходно прибављеном мишљењу Комисије.

Објављивање докумената

Члан 63.

Комора је дужна да објави Статут Коморе у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Акти које Комора доноси у складу са овим законом објављују се на интернет страници Коморе.

Органи Коморе

Члан 64.

Органи Коморе су:

1) Скупштина;

2) Савет;

3) други органи Коморе.

Надлежност, трајање мандата и начин рада органа Коморе утврђују се статутом.

Регистри Коморе

Члан 65.

Комора води:

1) Регистар друштава за ревизију и самосталних ревизора;

2) Регистар лиценцираних овлашћених ревизора;

3) Регистар изречених мера.

Комора је дужна да по пријему решења из члана 14. овог закона, без одлагања упише друштво за ревизију, односно самосталног ревизора у регистар из става 1. тачка 1) овог члана.

Комора је дужна да по пријему решења из члана 7. овог закона без одлагања упише лиценцираног овлашћеног ревизора у регистар из става 1. тачка 2) овог члана.

Право да обављају ревизију, друштво за ревизију, односно самостални ревизор и лиценцирани овлашћени ревизор, стичу даном уписа у регистре из става 1. тач. 1)–2) овог члана.

Регистри из става 1. овог члана воде се на српском језику.

Регистри из става 1. овог члана редовно се ажурирају и објављују на интернет страници Коморе.

Регистри из става 1. овог члана су јавне књиге.

Начин вођења регистара из става 1. овог члана ближе уређује Комора.

Комора може да води и друге регистре у складу са законом, статутом или општим актима.

Регистар друштава за ревизију и самосталних ревизора

Члан 66.

Регистар друштава за ревизију и самосталних ревизора, као минимум садржи:

1) пословно име, адресу, матични број, ПИБ и правну форму;

2) контакт податке и интернет адресу;

3) адресу сваке филијале и повезаног лица у земљи и у иностранству;

4) име и презиме и регистарски број свих лиценцираних овлашћених ревизора који су запослени у друштву за ревизију, односно код самосталног ревизора;

5) податке о оснивачима, у складу са прописима о регистрацији привредних субјеката;

6) податке о директору, односно о члановима органа управљања, у складу са прописима о регистрацији привредних субјеката;

7) податке о чланству у мрежи;

8) све остале регистрације друштва за ревизију, односно самосталног ревизора код надлежних органа држава чланица и надлежних органа трећих земаља, укључујући назив органа за регистрацију и регистарски број ако постоји.

Друштва за ревизију, односно самостални ревизори дужни су да обавештавају Комору о променама свих чињеница и околности на основу којих су уписани у регистар из става 1. овог члана, у року од осам дана од дана настанка промена.

Подаци који се достављају Комори морају да буду потписани од стране лица овлашћеног за заступање друштва за ревизију, односно од стране самосталног ревизора.

Подаци који се достављају Комори, а које достављају ревизорска друштва држава чланица и ревизорска друштва трећих земаља морају да буду преведени на српски језик од стране овлашћеног лица у складу са законом.

Ревизорска друштва трећих земаља, која су регистрованa у складу са овим законом, у регистру из става 1. овог члана морају као таква, посебно да буду означена.

Регистрација ревизорског друштва државе чланице

Члан 67.

Ревизорско друштво државе чланице уписује се у одговарајући регистар у смислу овог закона на основу поднетог захтев за регистрацију који се подноси Комори.

Уз захтев за регистрацију из става 1. овог члана дужно је да достави и потврду надлежног органа државе чланице у којој је регистрован, односно у којој је издата дозвола за обављање законске ревизије, која не може бити старија од три месеца од дана подношења захтева за регистрацију.

Регистровано ревизорско друштво из става 1. овог члана може да обавља ревизију под условом да кључни ревизорски партнер има лиценцу за обављање ревизије издату у складу са овим законом.

Уз захтев се достављају подаци и докази неопходни за упис у регистар у складу са овим законом.

Регистар лиценцираних овлашћених ревизора

Члан 68.

Регистар лиценцираних овлашћених ревизора, као минимум садржи:

1) име, презиме и регистарски број лиценце;

2) назив, адресу, интернет адресу и регистарски број друштва за ревизију у којем је лиценцирани овлашћени ревизор запослен или са којим је повезан као партнер или на неки други начин;

3) све остале регистрације лиценцираног овлашћеног ревизора код надлежних органа држава чланица и надлежних органа трећих земаља, укључујући назив органа за регистрацију и регистарски број ако постоји;

4) датум издавања, односно продужења лиценце.

Лиценцирани овлашћени ревизор дужан је да обавештава Комору о променама свих чињеница и околности на основу којих је уписан у регистар из става 1. овог члана у року од осам дана од дана настанка промене.

Подаци који се достављају Комори морају да буду потписани од стране лиценцираних овлашћених ревизора.

Подаци који се достављају Комори, а које достављају ревизори држава чланица и ревизори трећих земаља морају да буду преведени на српски језик од стране овлашћеног лица у складу са законом.

Ревизори трећих земаља, који су регистровани у складу са овим законом, у регистру из става 1. овог члана морају као такви, посебно да буду означени.

Регистар изречених мера

Члан 69.

Регистар изречених мера, као минимум садржи:

1) назив правног лица, односно име и презиме физичког лица коме је изречена мера;

2) меру која је изречена;

3) број и датум решења о изрицању мере.

Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана назив правног лица, односно име физичког лица коме је изречена мера не мора бити објављено у регистру из става 1. овог члана:

1) када санкција изречена физичком лицу, покаже да би објављивање података о личности било несразмерно;

2) ако би се објављивањем угрозила стабилност финансијских тржишта или кривичне истраге које су у току;

3) ако би се објављивањем нанела несразмерна штета институцијама или појединцима из предмета.

О изузецима из става 2. овог члана одлучује Комисија.

Брисање друштава за ревизију и самосталних ревизора из регистра

Члан 70.

Брисање друштава за ревизију и самосталних ревизора из регистра који се води у складу са чланом 65. став 1. тачка 1) овог закона врши се на основу решења Министарства о стављању ван снаге дозволе за обављање ревизије, односно решења Комисије о одузимању дозволе за обављање ревизије, у складу са овим законом.

Кад решење о стављању ван снаге дозволе за обављање ревизије из става 1. овог члана буде извршно, Министарство доставља примерак решења Комори, Комисији и Агенцији за привредне регистре.

Кад решење о одузимању дозволе за обављање ревизије из става 1. овог члана буде извршно, Комисија доставља примерак решења Министарству, Комори и Агенцији за привредне регистре.

Брисање лиценцираних овлашћених ревизора из регистра

Члан 71.

Брисање лиценцираних овлашћених ревизора из регистра који се води у складу са чланом 65. став 1. тачка 2) овог закона врши се на основу решења Министарства о стављању решења о издавању лиценце ван снаге, односно решења Комисије о одузимању лиценце за обављање ревизије, у складу са овим законом.

Кад решење о стављању решења о издавању лиценце ван снаге, из става 1. овог члана буде извршно, Министарство доставља примерак решења Комори и Комисији.

Кад решење о одузимању лиценце за обављање ревизије, из става 1. овог члана буде извршно, Комисија доставља примерак решења Министарству и Комори.

Комора у случају смрти лиценцираног овлашћеног ревизора по службеној дужности брише из регистра тог лиценцираног овлашћеног ревизора.

Комора по службеној дужности брише из регистра лиценцираног овлашћеног ревизора у року од 30 дана од дана истека периода на који је лиценца издата, уколико није поднет захтев за издавање лиценце.

Брисање мера из регистра

Члан 72.

Мере из чл. 81. и 94. овог закона бришу се из регистра по истеку пет година од дана доношења решења о њиховом изрицању.

Изузетно од става 1. овог члана мера одузимања дозволе друштву за ревизију, односно самосталном ревизору, као и лиценце овлашћеном ревизору за обављање ревизије бришу се из регистра по истеку десет година од дана доношења решења о њиховом изрицању.

Јавност рада Коморе

Члан 73.

Комора је дужна да обавештава јавност о свим питањима из надлежности Коморе.

Комора је дужна да обавештава Министарство и Комисију о дисциплинским поступцима који се воде против чланова Коморе пред надлежним органима Коморе.

Ако се у дисциплинским поступцима установи да постоји сумња да је извршено кривично дело, Комора је дужна да обавести и надлежне правосудне органе.

Комора је дужна да на захтев органа из ст. 2. и 3. овог члана достави потребне податке о чињеницама о којима има сазнање.

Надзор над радом Коморе

Члан 74.

Надзор над законитошћу рада и аката Коморе, обавља Министарство.

Надзор над обављањем послова из члана 57. став 1. овог закона, у оквиру делокруга утврђеног овим законом, обављају Министарство и Комисија.

У обављању надзора из ст. 1. и 2. овог члана Министарство и Комисија, могу да траже од Коморе одговарајуће извештаје и податке, односно могу да изврше непосредан увид у рад Коморе.

Комора је дужна да извештаје и податке из става 3. овог члана достави Министарству и Комисији у року од 30 дана од дана када су подаци затражени, осим ако Министарство, односно Комисија не одреде краћи рок.

У обављању надзора над јавним овлашћењима Коморе примењују се одредбе закона којим се уређује државна управа.

VI. КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА РАДА ДРУШТАВА ЗА РЕВИЗИЈУ, САМОСТАЛНИХ РЕВИЗОРА И ЛИЦЕНЦИРАНИХ ОВЛАШЋЕНИХ РЕВИЗОРА

Предмет контроле

Члан 75.

Комисија обавља контролу квалитета рада друштава за ревизију, самосталних ревизора и лиценцираних овлашћених ревизора ради провере да ли се при обављању ревизије поступа у складу са МСР и одредбама овог закона.

Контрола и начин обављања контроле квалитета рада треба да буде сразмерна сложеношћу послова које обавља друштво за ревизију, односно самостални ревизор, што се додатно уређује општим актима Комисије.

Контрола квалитета рада обавља се на објективан начин и у поступку који искључује било какав сукоб интереса између лица која обављају проверу квалитета рада и друштава за ревизију, самосталних ревизора и лиценцираних овлашћених ревизора.

У поступку контроле квалитета рада примењују се одредбе закона којим се уређује општи управни поступак, ако овим законом није друкчије уређено.

Ради обављања контроле квалитета из става 1. овог члана Комисија доноси методологију за проверу квалитета обављених ревизија, проверу квалитета рада друштава за ревизију, самосталних ревизора и лиценцираних овлашћених ревизора.

Начин обављања контроле

Члан 76.

Контрола квалитета рада друштва за ревизију се обезбеђује:

1) праћењем, прикупљањем и провером извештаја и обавештења која Комисији подносе друштва за ревизију, самостални ревизори и лиценцирани овлашћени ревизори, у складу са овим законом;

2) обављањем прегледа пословања друштава за ревизију и самосталних ревизора;

3) изрицањем мера у поступку контроле квалитета, у складу са овим законом.

Обављање прегледа пословања друштава за ревизију и самосталних ревизора из става 1. тачка 2) овог члана обухвата:

1) преглед интерног система контроле квалитета;

2) проверу независности лиценцираног овлашћеног ревизора, самосталног ревизора и друштва за ревизију у односу на субјекта ревизије;

3) проверу усклађености поступака ревизије са законом и МСР;

4) оцене квалитета у погледу ангажованих ресурса (састав ревизорског тима и радни сати);

5) преглед обрачунатих цена за услуге ревизије;

6) непосредну проверу квалитета рада лиценцираног овлашћеног ревизора.

Прегледом интерног система контроле квалитета из става 2. тачка 1) овог члана утврђује се да ли друштво за ревизију и самостални ревизор има успостављене одговарајуће смернице и поступке за:

1) преузимање одговорности повезане са квалитетом обављеног рада;

2) поштовање етичких захтева;

3) успостављање и одржавање односа са обвезницима ревизије финансијских извештаја, као и са корисницима других услуга;

4) формирање ревизорских тимова;

5) обављање ревизије у складу са законом и МСР;

6) обезбеђивање да смернице и поступци повезани са интерним процедурама за контролу квалитета функционишу успешно и да се поштују у пракси.

Непосредна провера квалитета рада лиценцираног овлашћеног ревизора из става 2. тачка 6) овог члана обавља се тако што се прегледа целокупна радна документација о обављеној ревизији код најмање једног обвезника ревизије.

Лица која обављају контролу квалитета рада дужна су да обезбеде потребан број одабраних ревизорских докумената, односно узорака за тестирање, како би предметна провера била квалитетна и свеобухватна, примењујући МСР и захтеве везане за независност њиховог рада, у складу са чланом 29. овог закона.

Редовна и ванредна контрола

Члан 77.

Редовна контрола квалитета рада друштава за ревизију обавља се у складу са годишњим планом провере квалитета рада друштава за ревизију, самосталних ревизора и лиценцираних овлашћених ревизора који доноси Комисија.

На основу анализе ризика Комисија обавља редовну контролу квалитета рада друштава за ревизију и самосталних ревизора најмање једном у шест година, а код друштва за ревизију које обавља ревизију друштава од јавног интереса најмање једном у три године.

Контрола квалитета, из става 2. овог члана, може се обављати и чешће, нарочито у односу на друштва за ревизију, односно самосталне ревизоре којима су изрицане мере у поступку контроле, односно друштва за ревизију код којих је процењен висок степен ризика на основу анализе ризика из става 2. овог члана.

Комисија је дужна да о контроли квалитета рада друштава за ревизију и самосталних ревизора, писаним путем обавести друштво за ревизију и самосталног ревизора пре почетка контроле.

Ванредну контролу квалитета рада друштава за ревизију може да покрене Комисија по добијању обавештења од Народне банке Србије, Коморе, надлежних судова и других органа да постоји основана сумња да друштво за ревизију не обавља ревизију у складу са овим законом и МСР, односно ако установе пропусте и неправилности у ревизорским извештајима и раду друштава за ревизију.

Ванредну контролу из става 5. овог члана може да покрене и Комисија уколико у оквиру својих надлежности уређених законом, утврди да друштво за ревизију не обавља ревизију у складу са овим законом и МСР, као и на предлог акционара и власника удела.

Комисија прописује процедуре за пријем и поступање по обавештењима из ст. 5. и 6. овог члана, у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.

Лица која обављају контролу

Члан 78.

Контролу квалитета рада друштава за ревизију, самосталних ревизора и лиценцираних овлашћених ревизора обављају лица запослена у Комисији на неодређено време са пуним радним временом, лиценцирани овлашћени ревизори са најмање пет година радног искуства на пословима ревизије.

Лица, која обављају контролу квалитета рада из става 1. овог члана, не могу обављати контролу квалитета рада друштва за ревизију, односно самосталног ревизора код којих су најмање три године пре почетка контроле квалитета рада имала учешћа у власништву, управљању, била у радном односу или на други начин била повезана са тим друштвом за ревизију, односно самосталним ревизором.

Лица, која обављају контролу квалитета рада из става 1. овог члана, дужна су да пре сваке контроле квалитета дају изјаву да не постоји сукоб интереса између њих и друштва за ревизију, самосталног ревизора или лиценцираног овлашћеног ревизора који су предмет контроле квалитета рада.

Лица, која обављају контролу квалитета рада из става 1. овог члана, дужна су да заврше додатну обуку према програму који утврди Комора.

Комисија може да ангажује експерте у случају специфичних задатака или ревизија друштава од јавног интереса са високим степеном ризика када је то неопходно за њихово адекватно испуњење. У таквом случају, експерти не могу бити укључени у доношење одлука Комисије.

У случају ангажовања експерта, Комисија треба да обезбеди да не постоји сукоб интереса између експерта и лиценцираног овлашћеног ревизора, односно субјекта ревизије у смислу става 3. овог члана. Ангажовани експерт мора да потпише изјаву о непостојању сукоба интереса у смислу става 3. овог члана и мора да има најмање седам година искуства у ревизији финансијских извештаја, од чега минимум две године искуства у ревизији друштава од јавног интереса.

Обавезе друштва за ревизију и самосталног ревизора у поступку контроле

Члан 79.

Друштво за ревизију, односно самостални ревизор, код којег се обавља контрола квалитета рада, дужно је да омогући овлашћеном лицу Комисије преглед ревизорских извештаја, радне документације, као и друге документације на основу које су ревизорски извештаји састављени.

Друштво за ревизију, односно самостални ревизор, код којег се обавља контрола квалитета рада, дужно је да, на захтев овлашћеног лица Комисије, омогући контролу квалитета рада у свом седишту.

Записник о контроли

Члан 80.

О обављеној контроли квалитета рада саставља се записник који садржи значајне налазе и закључке.

Записник о контроли квалитета рада друштва за ревизију, односно самосталног ревизора, доставља се друштву за ревизију, односно самосталном ревизору.

Једном годишње Комисија објављује укупне резултате провере квалитета рада друштава за ревизију и самосталних ревизора на својој интернет страници.

Мере у поступку контроле квалитета рада друштава за ревизију и самосталних ревизора

Члан 81.

Ако се у поступку контроле квалитета рада утврди да друштво за ревизију, односно самостални ревизор не поступа у складу са одредбама овог закона и другим правилима ревизорске струке, могу се предузети следеће мере:

1) наложити отклањање утврђених неправилности;

2) изрекне јавна опомена;

3) условно одузме дозвола за обављање ревизије;

4) изда привремена забрана у трајању од највише три године, којом се забрањује друштву за ревизију и самосталном ревизору да обавља законску ревизију;

5) изрекне привремена забрана у трајању од највише три године којом се забрањује оснивачу (члану) или члану органа управљања друштва за ревизију или оснивачу (члану), односно члану органа управљања друштва од јавног интереса да обавља функције у друштву за ревизију, односно друштву од јавног интереса;

6) одузме дозвола за обављање ревизије;

7) изрекне новчана казна.

Комисија решењем изриче мере из става 1. тач. 1), 2), 3), 6) и 7) овог члана.

Решење из става 2. овог члана је коначно. Против решења може се покренути управни спор.

Решење о изрицању мере из става 2. овог члана, Комисија доставља Комори, наредног дана од дана када ово решење постане извршно.

Комора је дужна да решење о изрицању мере из става 2. овог члана без одлагања упише у Регистар изречених мера.

Мере из става 1. тач. 4) и 5) овог закона изриче суд у прекршајном поступку, у складу са законом.

Смернице за изрицање мера

Члан 82.

Комисија је дужна да донесе смернице које ће примењивати приликом одређивања врсте мере која ће бити изречена у поступку контроле квалитета рада друштву за ревизију, односно самосталном ревизору, као и лиценцираном овлашћеном ревизору и да као минимум узме у разматрање следеће чињенице и околности:

1) озбиљност и дужину трајања повреде одредаба овог закона и других правила ревизорске струке;

2) степен одговорности друштва за ревизију, односно самосталног ревизора, као и лиценцираног овлашћеног ревизора за издати ревизорски извештај;

3) финансијску снагу друштва за ревизију, односно самосталног ревизора, као и лиценцираног овлашћеног ревизора;

4) износ прибављене имовинске користи;

5) ниво сарадње контролисаног друштва за ревизију, односно самосталног ревизора, као и лиценцираног овлашћеног ревизора у поступку контроле квалитета њиховог рада;

6) претходне мере изречене у складу са овим законом.

Комисија може узети у обзир и друге чињенице и околности које могу бити од утицаја на делотворност изречених мера.

Начин спровођења мера

Члан 83.

Комисија спроводи мере из чл. 81. и 94. овог закона, на следећи начин:

1) директно;

2) у сарадњи са другим органима;

3) подношењем захтева надлежним судским органима.

Садржина решења о отклањању утврђених неправилности

Члан 84.

Решење којим се налаже отклањање утврђених неправилности, нарочито садржи:

1) опис неправилности чије је отклањање утврђено решењем;

2) рок у коме је друштво за ревизију, односно самостални ревизор дужан да отклони неправилности и да достави извештај о отклањању неправилности;

3) начин отклањања неправилности;

4) доказе о отклањању неправилности које је друштво за ревизију, односно самостални ревизор дужан да достави Комисији.

Отклањање утврђених неправилности

Члан 85.

Комисија решењем налаже отклањање утврђених неправилности ако:

1) власничка структура и управљање друштвом за ревизију није у складу са одредбама овог закона, односно ако самостални ревизор поступа супротно члану 17. овог закона;

2) друштво за ревизију, односно самостални ревизор не поступа у складу са одредбама чл. 20. и 21. овог закона;

3) друштво за ревизију не објави извештај о транспарентности у складу са чланом 24. овог закона;

4) друштво за ревизију, односно самостални ревизор обавља додатне услуге супротно члану 45. овог закона;

5) друштво за ревизију, односно самостални ревизор не доставља извештаје и обавештења у смислу члана 25. и члана 66. став 2. овог закона;

6) друштво за ревизију, односно самостални ревизор не испуњава услове за издавање дозволе за обављање ревизије у складу са овим законом;

7) ако друштво за ревизију, односно самостални ревизор не поступа у складу са одредбама овог закона и подзаконским актима који су донети на основу овог закона.

Извештај о отклањању утврђених неправилности

Члан 86.

Друштво за ревизију, односно самостални ревизор дужан је да у року који не може бити краћи од 15 дана, нити дужи од 90 дана отклони утврђене неправилности и да Комисији поднесе извештај који садржи опис предузетих мера, као и да приложи доказе о отклањању неправилности.

Јавна опомена

Члан 87.

Комисија решењем изриче јавну опомену ако утврди да:

1) друштво за ревизију, односно самостални ревизор није поступио у складу са решењем којим је наложено отклањање утврђених неправилности;

2) је лиценцираном овлашћеном ревизору који у друштву за ревизију, односно код самосталног ревизора обавља послове ревизије, одузета лиценца;

3) је друштво за ревизију, односно самостални ревизор у последње две године више од четири пута прекршио дужност правовременог и правилног подношења извештаја, односно обавештавања, или је на други начин ометао обављање контроле квалитета над његовим пословањем;

4) ако друштво за ревизију, односно самостални ревизор не спроведе адекватан систем интерних контрола у складу са МСР, уколико то битно не утиче на рад друштва за ревизију, односно самосталног ревизора.

Привремена забрана обављања законске ревизије

Члан 88.

Привремена забрана обављања законске ревизије изриче се ако:

1) је друштву за ревизију, односно самосталном ревизору у претходној контроли изречена мера јавне опомене, која није брисана из регистра у смислу овог закона;

2) ако друштво за ревизију, односно самостални ревизор не отклони утврђене неправилности, у додатном року који одреди Комисија;

3) ако друштво за ревизију, односно самостални ревизор не спроведе адекватан систем интерних контрола у складу са МСР, уколико то битно утиче на рад друштва за ревизију.

Привремена забрана из става 1. овог члана може бити изречена најдуже до три године од дана доношења одлуке о изрицању мере.

Друштво за ревизију, односно самостални ревизор може поново да обавља послове законске ревизије, након истека периода на који му је забрана изречена, уз претходно обавештење Комисији да почиње са обављањем законске ревизије.

Одузимање дозволе за обављање ревизије

Члан 89.

Комисија решењем одузима дозволу за обављање ревизије:

1) ако је издата на основу неистинитих података;

2) ако друштво за ревизију престане да испуњава услове из чл. 12, 13. и 15. овог закона, односно ако самостални ревизор изгуби лиценцу за обављање ревизије а у року од 60 дана поново не испуни те услове;

3) ако се број лиценцираних овлашћених ревизора смањи испод прописаног броја, а друштво за ревизију, у року од три месеца од настанка промене, не повећа број лиценцираних овлашћених ревизора до броја прописаног овим законом и о томе не обавести Комору и Комисију;

4) ако је друштву за ревизију у претходној контроли изречена мера привремене забране обављања делатности, која није брисана из регистра у смислу овог закона;

5) ако друштво за ревизију, односно самостални ревизор не поступа у складу са одредбама овог закона и других прописа који уређују ревизију финансијских извештаја;

6) ако је друштву за ревизију, односно самосталном ревизору одлуком надлежног суда забрањено обављање делатности ревизије;

7) ако друштво за ревизију, односно самостални ревизор нема успостављен систем интерних контрола у складу са МСР или га не примењује;

8) ако друштво за ревизију, односно самостални ревизор поступа супротно прописима којима се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма – на образложени предлог органа надлежног за спровођење прописа о спречавању прања новца и финансирању тероризма.

Решење о одузимању дозволе за обављање ревизије Комисија доставља друштву за ревизију, односно самосталном ревизору, а када постане извршно Министарству, Комори и Агенцији за привредне регистре.

У случају одузимања дозволе за рад друштву за ревизију државе чланице односно треће земље, Комисија поступа у складу са чланом 14. став 6. овог закона.

У случају када испуњење услова из става 1. тачка 2) овог члана зависи од окончања поступка пред надлежним органима рок се прекида до окончања тог поступка.

Условно одузимање дозволе за обављање ревизије

Члан 90.

Комисија решењем о условном одузимању дозволе за обављање ревизије, може да одреди да дозвола неће бити одузета ако друштво за ревизију, односно самостални ревизор, којем је изречена таква мера, у периоду који не може бити краћи од шест месеци и дужи од две године, не учини нову повреду овог закона код обављања ревизије.

Комисија укида решење о условном одузимању дозволе за обављање ревизије и одузима дозволу ако друштво за ревизију, односно самостални ревизор којем је изречена мера условног одузимања дозволе у периоду одређеном решењем из става 1. овог члана учини нову повреду овог закона приликом обављања ревизије.

Забрана за осниваче и чланове органа управљања друштва за ревизију

Члан 91.

Оснивачу (члану) друштва за ревизију или члану органа управљања друштва за ревизију може се, у смислу члана 81. став 1. тачка 4) овог закона, привремено забранити да обавља функцију у том друштву ако друштво поступа супротно члану 45. овог закона.

Забрана за осниваче и чланове органа управљања друштва од јавног интереса

Члан 92.

Оснивачу (члану) друштва од јавног интереса или члану органа управљања тог друштва, може се, у смислу члана 81. став 1. тачка 5) овог закона, привремено забранити да обавља своју функцију ако друштво поступа супротно члану 36. овог закона, осим уколико посебним прописима није друкчије уређено.

Новчана казна

Члан 93.

Комисија решењем може изрећи новчану казну друштву за ревизију у износу до 10 процената прихода оствареног у претходној пословној години од услуга ревизије финансијских извештаја за радње због којих је могуће изрећи мере из члана 81. став 1. тач. 1)–6) овог закона.

Мера из става 1. овог члана може бити изречена и заједно са мерама из члана 81. став 1. тач. 1)–6) овог закона.

Решење из става 1. овог члана, након достављања друштву за ревизију, представља извршну исправу.

Новчана казна из става 1. овог члана уплаћује се на рачун Комисије.

Мере у поступку контроле квалитета рада лиценцираних овлашћених ревизора

Члан 94.

Ако Комисија у поступку контроле квалитета рада утврди да лиценцирани овлашћени ревизор не поступа у складу са одредбама овог закона и другим правилима ревизије, може да предузме следеће мере:

1) изда опомену;

2) изрекне јавну опомену;

3) условно одузме лиценцу;

4) одузме лиценцу;

5) изрекне новчану казну.

Комисија решењем изриче мере из става 1. овог члана.

Решење из става 2. овог члана је коначно. Против решења може се покренути управни спор.

Решење о изрицању мере из става 2. овог члана, Комисија доставља Комори, наредног дана од дана када ово решење постане извршно.

Комора је дужна да решење о изрицању мере из става 2. овог члана без одлагања упише у Регистар изречених мера.

У поступку контроле квалитета рада лиценцираних овлашћених ревизора од стране Комисије сходно се примењују одредбе чл. 79, 80. и 89. овог закона.

Опомена

Члан 95.

Комисија решењем изриче лиценцираном овлашћеном ревизору опомену ако лиценцирани овлашћени ревизор не поступа у складу са правилима ревизије али тако да то битно не утиче на квалитет ревизорског извештаја.

Јавна опомена

Члан 96.

Комисија решењем изриче лиценцираном овлашћеном ревизору јавну опомену ако:

1) лиценцирани овлашћени ревизор не поступа у складу са правилима ревизије, а нема услова за одузимање лиценце, односно за условно одузимање лиценце;

2) ако је у претходној контроли изречена опомена, у смислу овог закона а поновном контролом се утврди да недостаци који су били основ за изрицање те мере нису отклоњени и опомена није брисана из регистра из члана 69. овог закона.

Условно одузимање лиценце

Члан 97.

Комисија решењем о условном одузимању лиценце може да одреди да лиценца неће бити одузета ако лице, којем је изречена таква мера, у периоду који је наведен у решењу, не учини нову повреду одредаба овог закона приликом обављања ревизије.

Комисија укида решење о условном одузимању лиценце и одузима лиценцу ако лице којем је изречена мера условног одузимања лиценце, у одређеном периоду учини нову повреду овог закона приликом обављања ревизије због којег је могуће одузимање лиценце, односно изрицање опомене.

Одузимање лиценце

Члан 98.

Комисија решењем одузима лиценцу овлашћеном ревизору:

1) ако је лиценца добијена навођењем неистинитих података;

2) ако је лице правоснажно осуђено за кривична дела у смислу члана 5. овог закона.

Комисија решењем одузима лиценцу ако лиценцирани овлашћени ревизор при обављању ревизије:

1) поступа супротно чл. 44. и 51. овог закона;

2) поступа супротно правилима ревизије и ако због тога ревизорски извештај који је потписао садржи недостатке, односно доводи у заблуду кориснике ревизорског извештаја;

3) не поштује обавезу заштите поверљивих података;

4) не поступа у складу са одредбама овог закона и МСР.

Новчана казна

Члан 99.

Комисија решењем може изрећи новчану казну лиценцираном овлашћеном ревизору до износа дванаестоструког просека зарада које је тај ревизор остварио у последња три месеца која претходе месецу у којем се изриче казна, за радње због којих је могуће изрећи мере из члана 94. став 1. тач. 1)–4) овог закона.

Мера из става 1. овог члана може бити изречена и заједно са мерама из члана 94. став 1. тач. 1)–4) овог закона.

Решење из става 1. овог члана, након достављања лиценцираном овлашћеном ревизору, представља извршну исправу.

Новчана казна из става 1. овог члана уплаћује се на рачун Комисије.

Пријава неправилности друштава од јавног интереса

Члан 100.

Када лиценцирани овлашћени ревизор, односно друштво за ревизију које спроводи ревизију друштва од јавног интереса сумња да су нерегуларности, укључујући превару у делу ревидираних финансијских извештаја субјекта ревизије, настале или могу настати, дужан је да информише субјекта ревизије и затражи да спроведу истражне радње по том основу и предузму неопходне мере које би утицале на уочене неправилности и како би се спречила њихова поновна појава у будућности.

Уколико субјекат ревизије не истражи уочене неправилности, лиценцирани овлашћени ревизор, односно друштво за ревизију је дужно да обавести Комисију.

Обавештавање о неправилностима из става 2. овог члана, од стране лиценцираног овлашћеног ревизора, односно друштва за ревизију, неће се сматрати повредом уговора о поверљивости са субјектом ревизије или било каквом другом правном ограничењу за обелодањивање информација.

Лиценцирани овлашћени ревизор, односно друштво за ревизију је дужно да обавести Комисију за ревизију у друштву од јавног интереса, Комору и Комисију у следећим случајевима када постоји:

1) значајна повреда закона, регулативе и административних смерница које специфично утичу на управљање друштвом од јавног интереса;

2) значајна опасност или сумња у континуирано пословање друштва од јавног интереса;

3) уздржавања од издавања мишљења о финансијским извештајима или издавање негативног мишљења.

Размена информација

Члан 101.

Комисија једном годишње информише Комитет европских тела за надзор о свим мерама изреченим друштвима за ревизију, самосталним ревизорима и лиценцираним овлашћеним ревизорима. Ове информације укључују се у годишњи извештај Комитета европских тела за надзор.

Комисија без одлагања обавештава Комитет европских тела за надзор о одузетим дозволама друштвима за ревизију и лиценцама овлашћеним ревизорима за обављање ревизије.

VII. ЈАВНИ НАДЗОР НАД ОБАВЉАЊЕМ РЕВИЗИЈЕ

Комисија

Члан 102.

Комисија спроводи јавни надзор над обављањем ревизије у смислу овог закона у циљу заштите јавног интереса у раду Коморе, друштава за ревизију, самосталних ревизора и лиценцираних овлашћених ревизора.

Чланови Комисије који доносе одлуке у вези са спровођењем овог закона морају бити непрактичари у смислу овог закона.

Делокруг рада

Члан 103.

Комисија у оквиру надлежности утврђених овим законом, обавља надзор над:

1) спровођењем програма за полагање, признавање и организовање испита за звање овлашћени ревизор;

2) утврђивањем и спровођењем програма континуираног професионалног усавршавања лиценцираних овлашћених ревизора;

3) издавањем, продужењем и стављањем ван снаге лиценци овлашћеним ревизорима;

4) издавањем и стављањем ван снаге дозвола за обављање ревизије друштвима за ревизију и самосталним ревизорима;

5) применом МСР;

6) применом Кодекса професионалне етике ревизора;

7) спровођењем истражних, дисциплинских и других поступака које води Комора.

Комисија обавља и друге послове, у складу са овим законом.

Комисија сарађује са Комором, надзорним органима у Републици Србији, надзорним органима држава чланица и са надзорним органима трећих земаља.

Начин обављања послова

Члан 104.

Комисија обавља послове из члана 103. овог закона, тако што:

1) даје сагласности и мишљења на општа акта Коморе у складу са овим законом, прати спровођење тих аката и предлаже њихову измену;

2) разматра годишњи извештај о раду Коморе, који је Комора дужна да достави у року од 30 дана од усвајања на Скупштини.

Мере у поступку надзора

Члан 105.

Ако Комисија оцени да постоји основана сумња да су учињене одређене незаконитости и неправилности у раду Коморе, може да:

1) затражи извештаје и друге податке о уоченим неправилностима;

2) наложи мере ради њиховог отклањања;

3) предложи покретање поступка за утврђивање одговорности органа, односно запослених у Комори;

4) предузме и друге мере из своје надлежности.

Финансирање надлежности Комисије поверених законом

Члан 106.

Ради обављања послова у складу са овим законом, Комисија се финансира из:

1) посебног доприноса за обављање контроле квалитета рада друштава за ревизију;

2) других извора у складу са законом.

Комисија доноси акт којим се утврђује посебни допринос из става 1. тачка 1) овог члана уз претходно прибављену сагласност Министарства.

Пословник, програм рада и извештај о раду

Члан 107.

Комисија доноси пословник којим се уређује начин рада Комисије приликом обављања послова који су јој поверени овом законом.

Комисија објављује годишњи програм рада и годишњи извештај о раду на својој интернет страници.

Комисија доставља Министарству годишњи извештај о раду, а најмање два пута у току године извештава Министарство о спровођењу надлежности утврђених овим законом.

Одбор за јавни надзор ревизије

Члан 108.

Одбор за јавни надзор ревизије (у даљем тексту: Одбор за јавни надзор) пружа стручну помоћ у раду Комисије ради спровођења одредаба овог закона.

Одбор за јавни надзор разматра и даје сагласности на општа и појединачна акта која доноси Комисија у оквиру својих надлежности утврђених овим законом.

Одбор за јавни надзор има председника и шест чланова.

Чланове Одбора за јавни надзор именује и разрешава Влада, и то:

1) председника и четири члана – на предлог министра надлежног за послове финансија;

2) једног члана – на предлог Народне банке Србије;

3) једног члана – на предлог Комисије за хартије од вредности.

За члана Одбора за јавни надзор може бити предложено лице које:

1) има стечено високо образовање из научне области економске или правне науке на студијама другог степена у складу са законом којим се уређује високо образовање, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године;

2) има најмање пет година радног искуства на руководећем положају у области рачуноводства, ревизије, финансија или права или осам година радног искуства у овим областима;

3) није осуђивано за кривична дела у смислу члана 5. овог закона.

Један члан Одбора за јавни надзор из става 4. тачка 1) овог члана мора да буде представник Коморе, али не може доносити одлуке у складу са овим законом.

Председник и чланови Одбора за јавни надзор из става 4. тачка 1) овог члана могу бити именовани из реда државних службеника на положају, односно постављених лица.

Чланови Одбора за јавни надзор бирају се на период од четири године, а иста лица могу бити поново бирана највише још једанпут.

Чланови Одбора за јавни надзор одлучују независно и самостално.

Висину накнаде за рад председнику и члановима Одбора за јавни надзор одређује Влада на предлог Министарства.

Стручне и административне послове за потребе Одбора за јавни надзор обавља Комисија.

Међусобно признавање регулативе у погледу јавног надзора

Члан 109.

Комисија и надлежна тела за јавни надзор у државама чланицама у којима су друштва за ревизију или овлашћени ревизори добили дозволу, односно лиценцу за обављање ревизије или су регистровани за обављање ових послова, међусобно признају прописе којима се уређује начин рада и надзор над друштвима за ревизију и лиценцираним овлашћеним ревизорима.

Друштво за ревизију које је добило дозволу у складу са овим законом, а које обавља ревизију у другој држави чланици (држави чланици домаћину), подлеже контроли квалитета интерног система контроле квалитета у складу са овим законом, као и контроли квалитета обављања ревизије, који се спроводи у држави чланици домаћину над ревизијом која је обављена у тој држави.

У случају законске ревизије консолидованих финансијских извештаја, друштву за ревизију државе чланице, односно ревизору државе чланице који обављају законску ревизију зависног правног лица које је основано у држави чланици, не могу се наметати додатни захтеви у погледу законске ревизије који се односе на регистрацију, проверу контроле квалитета, рачуноводствене стандарде, професионалну етику и независност.

У случају законске ревизије финансијских извештаја привредног субјекта са пословним седиштем у држави чланици, чијим се хартијама од вредности тргује на регулисаном тржишту Републике Србије у складу са прописима којима се уређује тржиште капитала, друштву за ревизију, односно ревизорском друштву државе чланице које је регистровано за обављање законске ревизије у складу са овим законом, које обавља законску ревизију, не могу се наметати додатни захтеви у погледу законске ревизије који се односе на регистрацију, проверу контроле квалитета, стандарде ревизије, професионалну етику и независност.

Ревизорско друштво треће земље или ревизор треће земље који је добио дозволу за обављање ревизије у складу са овим законом, подлеже систему контроле квалитета и јавног надзора у складу са овим законом.

Заштита података

Члан 110.

Комисија и Одбор за јавни надзор дужни су да чувају као поверљиве све податке, чињенице и околности које су прибавили у обављању послова у складу са одредбама овог закона.

Одредба става 1. овог члана примењује се и на запослене и бивше запослене у Комисији, односно на друга лица којима су приликом рада у Комисији били доступни поверљиви подаци.

Пословне тајне у смислу става 1. овог члана чувају се у складу са овим законом, осим ако посебним прописима није друкчије уређено.

Одредбе овог закона не примењују се на чланове Комисије и Коморе када је реч о размени података и сарадњи са надлежним органима држава чланица везаних за послове у складу са овим законом.

Начин и услове за размену података, ревизорске документације и других докумената утврђује Комисија својим општим актима.

Одредба става 4. овог члана примењује се на размену података са надлежним органима трећих земаља, ако је закључен споразум о међусобној сарадњи.

VIII. МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА

Сарадња са државама чланицама

Члан 111.

Комисија пружа помоћ, доставља информације и сарађује са надлежним органима држава чланица одговорним за одобрење, регистрацију, проверу квалитета рада и надзор ревизора, односно друштава за ревизију држава чланица.

Чланови Комисије су дужни да и после престанка чланства, као поверљиве чувају све податке добијене из сарадње са надлежним органима из става 1. овог члана.

По пријему захтева надлежних органа држава чланица за доставу информација, Комисија без одлагања пружа све тражене информације.

Комисија предузима мере неопходне за прикупљање тражених информација.

Ако Комисија није у могућности да прибави тражене информације, о тим разлозима извештава надлежни орган који је упутио захтев.

Комисија може да одбије захтев за доставу информација:

1) ако њихово објављивање може неповољно да утиче на суверенитет, безбедност или јавни поредак Републике Србије;

2) ако су пред органима Републике Србије већ покренути судски поступци у вези са истим радњама против друштава за ревизију, самосталних ревизора и лиценцираних овлашћених ревизора;

3) ако су надлежни органи Републике Србије већ донели правоснажну пресуду против лица из тачке 2) овог става за исте радње.

Ако Комисија добије податке од других надлежних органа, те податке може да употреби само за обављање свог рада на основу овог закона и у оквиру управних или судских поступака који су с тим повезани.

Поступање Комисије

Члан 112.

Ако се у поступку надзора утврди да друштва за ревизију, самостални ревизори и лиценцирани овлашћени ревизори спроводе или су спроводили активности супротне одредбама овог закона на територији друге државе чланице, Комисија ће обавестити надлежни орган државе чланице.

Ако Комисија прими обавештење од надлежног органа државе чланице да друштва за ревизију, самостални ревизори и лиценцирани овлашћени ревизори на територији Републике Србије спроводе или су спроводили активности супротне одредбама овог закона, предузеће мере у складу са овим законом и о томе ће обавестити орган који је доставио обавештење.

Ако надлежни орган државе чланице захтева спровођење контроле квалитета рада друштава за ревизију, самосталних ревизора и лиценцираних овлашћених ревизора у Републици Србији, Комисија може да одбије захтев за спровођење контроле или захтева о учешћу представника надлежног органа друге државе чланице у спровођењу контроле:

1) ако би таква контрола могла неповољно да утиче на суверенитет, безбедност или јавни поредак Републике Србије;

2) ако су пред органима Републике Србије већ покренути судски поступци у вези са истим радњама против друштава за ревизију, самосталних ревизора и лиценцираних овлашћених ревизора;

3) ако су надлежни органи Републике Србије већ донели правоснажну пресуду против лица из тачке 2) овог става за исте радње.

У случају из става 3. тач. 2) и 3) овог члана Комисија о покренутим поступцима и правоснажним пресудама обавештава надлежне органе држава чланица.

Сарадња са трећим земљама

Члан 113.

Комисија може да дозволи да се радна документација или други документи коју поседују лиценцирани овлашћени ревизори, самостални ревизори и друштва за ревизију доставе надлежним органима треће земље под условом:

1) да се радна документација или други документи односе на ревизије финансијских извештаја и консолидованих финансијских извештаја друштава која су издала хартије од вредности у трећој земљи или која чине део групе која сачињава консолидоване финансијске извештаје;

2) да се преношење радне документације одвија преко Комисије према надлежним органима треће земље само на захтев надлежног органа треће земље;

3) да су испуњени услови из става 2. овог члана;

4) да постоји закључен споразум о сарадњи Комисије са надлежним органом треће земље;

5) да се пренос података о личности у трећу земљу врши сходно и у складу са одредбама члана 111. овог закона и закона о заштити података о личности;

6) да надлежни органи треће земље испуњавају услове које прописује Европска комисија ради унапређења сарадње између надлежних органа.

Споразум из става 1. тачка 4) овог члана обавезно садржи:

1) образложење захтева за доставу радне документације и других докумената;

2) одредбе о обавези заштите поверљивих података од стране лица која су запослена или су била запослена у надлежним органима треће земље;

3) одредбе о обавези коришћења радне документације и других докумената од стране надлежних органа треће земље само ради спровођења надзора и провере квалитета рада сагласно чл. 14–16, чл. 65–72. и чл. 75–101. овог закона.

Комисија може да одбије захтев надлежног органа треће земље:

1) ако би достава радне документације, односно докумената неповољно утицала на суверенитет, безбедност или правни поредак Републике Србије;

2) ако су пред надлежним органима Републике Србије већ покренути судски поступци везани за спровођење јавног надзора и контролу квалитета рада лиценцираних овлашћених ревизора, самосталних ревизора и друштава за ревизију;

3) ако су надлежни органи Републике Србије већ донели правоснажну пресуду у судским поступцима везаним за спровођење јавног надзора и контролу квалитета рада.

Изузетно од става 1. овог члана, Комисија може да дозволи лиценцираним овлашћеним ревизорима, самосталним ревизорима и друштвима за ревизију, да радну документацију и друге документе директно достављају надлежним органима треће земље, уз услов:

1) да се документација користи у сврху покретања поступака од стране надлежних органа у трећој земљи;

2) да достављање документације није у супротности са обавезама којих су лиценцирани овлашћени ревизори, самостални ревизори и друштва за ревизију дужни да се придржавају;

3) да постоји споразум о сарадњи са надлежним органима треће земље који надлежним телима Републике Србије омогућавају директан приступ радној документацији и другим документима;

4) да надлежни орган треће земље који упућује захтев унапред извештава Комисију о сваком директном захтеву за доставу радне документације, односно докумената, са навођењем разлога;

5) поштовања услова наведених у ставу 2. овог члана.

Комисија обавештава Европску комисију о сарадњи из ст. 1. и 4. овог члана.

IX. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Привредни преступи

Члан 114.

Новчаном казном од 300.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице:

1) које поступа супротно члану 14. став 3. овог закона;

2) код којег се врши ревизија, ако не изабере друштво за ревизију на начин и у року из члана 32. овог закона;

3) код којег се обавља ревизија ако не поступи у складу са одредбама члана 36. овог закона;

4) ако поступи супротно члану 54. став 1. овог закона;

5) које као друштво од јавног интереса није основало Комисију за ревизију у складу са чланом 53. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ и одговорно лице у правном лицу, новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара.

Члан 115.

Новчаном казном од 300.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ Комора:

1) ако не прибави сагласност у складу са одредбама члана 10. став 2. и члана 57. став 3. овог закона;

2) ако не обавља послове прописане одредбама члана 57. овог закона;

3) ако не достави годишњи финансијски извештај и годишњи извештај о раду у складу са чланом 58. став 1. тачка 7) овог закона;

4) ако не поступи сагласно одредбама члана 59. овог закона;

5) ако не објави документа на начин прописан одредбама члана 63. овог закона;

6) ако поступи супротно члану 65. ст. 2. и 3. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ, у складу са одговорностима, одговорно лице Коморе новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара.

Прекршаји

Члан 116.

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице из члана 48. овог закона, ако поступи супротно одредби тог члана.

Новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице из члана 48. овог закона, као и одговорно лице у правном лицу из става 1. овог члана, ако поступи супротно одредби тог члана.

X. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Одбор за јавни надзор

Члан 117.

Одбор за јавни надзор над обављањем ревизије, основан у складу са Законом о ревизији („Службени гласник РС”, бр. 62/13 и 30/18), наставља са радом као Одбор за јавни надзор, у складу са одредбама овог закона.

Комисија

Члан 118.

Комисија је дужна да донесе акта и преузме надлежности додељене одредбама овог закона, у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Споразумом између Комисије и Коморе ближе ће се уредити питања преузимања запослених на пословима контроле квалитета, документације, предмета и опреме неопходних за спровођење надлежности утврђених овим законом.

Комора

Члан 119.

Комора, основана у складу са Законом о рачуноводству и ревизији („Службени гласник РС”, бр. 46/06, 111/09 и 99/11 – др. закон), наставља са радом у складу са одредбама овог закона.

Комора је дужна да усклади постојећа акта и донесе нова акта у складу са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Рок важења дозволе и усклађивање пословања

Члан 120.

Друштва за ревизију дужна су да ускладе своје пословање са одредбама овог закона најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона и о томе обавесте Комисију и Комору.

Ако друштво за ревизију не достави обавештење из става 1. овог члана у року од 90 дана од дана истека рока из тог става, Комора по службеној дужности, без одлагања, брише то друштво из регистра.

Стручна звања и лиценце

Члан 121.

Лицима која су до дана ступања на снагу овог закона стекла сертификат или решење о звању овлашћени ревизор, полагањем по програму Савезне владе, признаје се професионално звање овлашћени ревизор, у складу са овим законом.

Лицима која су до дана ступања на снагу овог закона стекла сертификат или имају решење о звању овлашћени ревизор без полагања испита у складу са Законом о ревизији рачуноводствених извештаја („Службени лист СРЈ”, бр. 30/96, 74/99, 1/00 и 71/01), признаје се професионално звање овлашћени ревизор у складу са овим законом.

Лицима, која су до дана ступања на снагу овог закона стекла професионално звање овлашћени ревизор, односно овлашћени интерни ревизор у складу са Законом о рачуноводству и ревизији („Службени гласник РС”, бр. 46/06, 111/09 и 99/11 – др. закон) и Законом о ревизији („Службени гласник РС”, бр. 62/13 и 30/18), признаје се стручно звање овлашћени ревизор, односно овлашћени интерни ревизор, у складу са овим законом.

Лиценце издате овлашћеним ревизорима у складу са Законом о ревизији („Службени гласник РС”, бр. 62/13 и 30/18) важе до дана престанка њиховог важења.

Започети поступци

Члан 122.

Лица, која су до дана ступања на снагу овог закона започела полагање испита по програму Коморе за стицање звања овлашћени ревизор и овлашћени интерни ревизор, могу да полажу преостале испите по програму по којем су започела полагање тог испита.

По захтевима за издавање лиценце, односно дозволе за обављање ревизије који су поднети до дана ступања на снагу овог закона, решаваће се у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона.

Поступци који се односе на контролу квалитета обављања ревизијe и изрицање мера, који су започети до дана ступања на снагу аката Комисије из члaна 118. овог закона, решаваће се у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона.

Брисање већ изречених мера

Члан 123.

Одредбе члана 72. овог закона у погледу рока за брисање изречених мера из регистра примењиваће се и на мере изречене до дана ступања на снагу овог закона у складу са Законом о ревизији („Службени гласник РС”, бр. 62/13 и 30/18).

Рачунање рока за замену лиценцираног овлашћеног ревизора

Члан 124.

Рок за замену друштва за ревизију, односно лиценцираног овлашћеног ревизора, потписника ревизорског извештаја у смислу члана 50. овог закона, почиње да тече од прве обављене ревизије финансијских извештаја код истог обвезника ревизије почевши од дана ступања на снагу овог закона.

Дејство пријема Републике Србије у Европску унију

Члан 125.

Од дана пријема Републике Србије у Европску унију престају да важе одредбе члана 24. члана 30, члана 33. став 8, члана 34, члана 37. став. 7, члана 40, члана 42. став 4, члана 45, члана 50, члана 52. став 3, члана 76. и члана 77. ст. 2. и 3, члана 78. ст. 2, 4, 5. и 6, члана 83. и члана 100. овог закона, које се односе на друштва за ревизију која обављају ревизију друштава од јавног интереса, као и спровођење контроле квалитета обављања ревизије и јавног надзора у делу који је регулисан Уредбом о посебним захтевима који се односе на законску ревизију субјеката од јавног интереса (Regulation (EU) No 537/2014).

Од дана пријема Републике Србије у Европску унију на друштва за ревизију која обављају ревизију друштава од јавног интереса, као и на спровођење контроле квалитета обављања ревизије и јавног надзора над тим друштвима за ревизију примењује се Уредба о посебним захтевима који се односе на законску ревизију субјеката од јавног интереса (Regulation (EU) No 537/2014).

До дана пријема Републике Србије у Европску унију, на сарадњу са државама чланицама, на ревизоре и друштва за ревизију држава чланица примењују се одредбе које уређују сарадњу са трећим земљама, односно одредбе које се односе на ревизоре и друштва за ревизију трећих земаља.

Одредбе члана 7. став 16, члана 14. став 6, члана 67, члана 101, члана 109. и члана 110. став 4, чл. 111. и 112, као и члана 113. став 1. тачка 6) и став 5. овог закона, примењују се од дана пријема Републике Србије у Европску унију.

Примена раније донетих подзаконских аката

Члан 126.

До почетка примене подзаконских аката донетих на основу овог закона, примењиваће се подзаконски акти донети на основу Закона о ревизији („Службени гласник РС”, бр. 62/13 и 30/18).

Престанак важења прописа

Члан 127.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о ревизији („Службени гласник РС”, бр. 62/13 и 30/18).

Завршна одредба

Члан 128.

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2020. године.