„Службени гласник РС“, број 36/2009, 88/2010, 99/2011 – др. закон, 93/2012 и 84/2015

Пречишћен текст прописа

 

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

1. Предмет уређења

Члан 1.

Овим законом уређују се: услови и начин планирања и развоја туризма; туристичке организације за промоцију туризма; туристичке агенције; угоститељска делатност; наутичка делатност; ловнотуристичка делатност; услуге у туризму; такса и пенали у туризму; Регистар туризма; друга питања од значаја за развој и унапређење туризма.

2. Начела

Члан 2.

Уређење односа у области туризма заснива се на начелима:

1) интегралног развоја туризма и пратећих делатности, као чинилаца укупног привредног и друштвеног развоја, којим се у складу са законом обезбеђује спровођење међусобно усаглашених планова и програма;

2) одрживог развоја туризма као усклађеног система техничко-технолошких, економских и друштвених активности, који се заснива на економском развоју, очувању природних и културних добара, очувању и развоју локалне заједнице;

3) повећања ефикасности и одговорности у области коришћења, управљања, заштите и унапређења туристичког простора;

4) обезбеђивања јединствених стандарда за пружање услуга у туризму;

5) заштите националне економије, корисника туристичког производа и туристичких професија;

6) партнерског односа приватног и јавног сектора и цивилног друштва код планирања, обликовања и пласмана туристичког производа на тржишту;

7) обезбеђивања јединствене, јавне и електронске евиденције регистрованих и евидентираних података из области туризма;

8) садржаним у Етичком кодексу у туризму Светске туристичке организације Уједињених нација;

9) планирања и остваривања политике развоја туризма у складу са Стратегијом развоја туризма.

3. Појмови

Члан 3.

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) излет јесте унапред припремљена комбинација две или више туристичких услуга (превоз и друге туристичке услуге) у трајању краћем од 24 сата, која не укључује ноћење, а које туристичка агенција нуди на продају и продаје по јединственој цени;

2) ловнотуристичка делатност јесте пружање услуга прихвата и смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака у угоститељским објектима ловног туризма, организовања лова, као и пружање других услуга за потребе ловног туризма ловцима – туристима;

3) место за одмор (ризорт) јесте део туристичког простора, туристичког места или насељеног места које представља интегрисану и функционалну целину објеката и других садржаја за смештај и боравак туриста без сталних становника, са изграђеним објектима туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре;

4) наутичка делатност јесте пружање услуга у прихватним и пловним објектима наутичког туризма, као и пружање других услуга за потребе наутичког туризма;

5) пловни објекат наутичког туризма јесте објекат са техничким карактеристикама предвиђеним за наутичко-туристичке активности;

6) пратећа делатност јесу делатност саобраћајна, делатност трговине, пољопривредна делатност, занатство и комуналне делатности;

6а) представник на туристичкој дестинацији јесте физичко лице, које на основу закљученог уговора са организатором туристичког путовања пружа туристима обавештења и упутства у вези са реализацијом програма путовања и обавља друге активности ради заштите интереса туриста;

7) прихватни објекат наутичког туризма јесте објекат који је инсталисан на обали и води, а служи за прихват, снабдевање, чување, одржавање и поправку пловних објеката који се користе у туристичке сврхе као и за пружање услуга наутичарима;

8) Регистар туризма јесте јединствена, електронска, централна, јавна база података о регистрованим и/или евидентираним субјектима који обављају послове из области туризма, а који су регистровани или евидентирани у складу са прописима, као и о другим подацима који се региструју или евидентирају у складу са овим законом;

9) Регистратор туризма јесте лице које води Регистар туризма у складу са овим законом и другим прописима;

10) смештајна јединица јесте скуп опремљених просторија унутар угоститељског објекта за смештај која се ставља на располагање кориснику;

11) стратегијски мастер план јесте комплексан, истраживачки и свеобухватан плански документ којим се на основу Стратегије развоја туризма Републике Србије утврђују циљеви, програми и планови раста и развоја туризма, инвестиције у туризму, планови маркетинга и конкурентности, као и мере за њихово спровођење, за одређену туристичку дестинацију;

12) туристичка агенција јесте привредно друштво, предузетник, друго правно лице или огранак страног правног лица које обавља делатност туристичких агенција под условима прописаним овим законом;

12а) делатност туристичке агенције јесте организовање, понуда, продаја и реализовање туристичких путовања, излета и пружање других услуга уобичајених у туристичком промету;

13) туристичка атракција јесте нарочито привлачно обележје туристичке дестинације, природног или друштвеног карактера у оквиру туристичког простора;

14) туристичка група јесте организована група од 15 до 75 туриста којој туристичка агенција организатор путовања по унапред утврђеном програму пружа туристичку услугу;

14а) туристичка делатност јесте пружање услуга туристичких агенција, услуга туристичких професија (туристички водич, туристички пратилац и туристички аниматор) и пружање других услуга у складу са овим законом;

15) туристичка дестинација јесте одредиште туристичког путовања које својом опремљеношћу омогућава прихват и боравак туриста;

15а) дестинацијска менаџмент организација (ДМО) је привредно друштво или друго правно лице основано ради управљања туристичком дестинацијом (планирање, организовање, маркетинг контрола и вођење), чији оснивачи могу да буду из јавног, цивилног и приватног сектора;

15б) дестинацијска менаџмент компанија (DMC) је привредно друштво или друго правно лице, специјализовано за одређену дестинацију, односно регију, са адекватним познавањем туристичких ресурса, кадровски оспособљена да креира, организује и реализује туристичке програме и путовања, да посредује у пружању услуге боравка, смештаја, забаве, излета, услуга водича, трансфера и др., повезујући се са свима који пружају услуге на тој дестинацији, а све ради пружања професионалних, високо квалитетних туристичких услуга;

15в) туристички кластер је секторска или географска концентрација, међусобно повезаних привредних субјеката, других правних лица или физичких лица, ради повезивања заједничких потреба и јачања конкурентности;

15г) професионални организатор конгреса (ПЦО) је привредно друштво или друго правно лице, специјализовано за организацију конгреса (конференције, састанка и сл.) и управљање пословним догађањима;

16) туристичка инфраструктура јесу објекти за информисање, предах, снабдевање, рекреацију, едукацију и забаву туриста, и то: скијалишта, купалишта и плаже, тематски и забавни паркови, туристички информативни центри, центри за прихват туриста и посетилаца, одморишта поред путева, објекти наутичког туризма, терени за голф, тенис терени, отворени и затворени објекти спортске рекреације, мале вештачке акумулације са купалиштем, базени за купање, велнес објекти, забавно рекреативне стазе и путеви (трим стазе, стазе здравља, видиковци, панорамски путеви, бициклистичке стазе, пешачке стазе, стазе за моторне санке и слично), уређене обале река и језера, објекти за посматрање природних реткости, објекти за предах и краће задржавање туриста, објекти за авантуристичке активности и друго;

17) туристичка локација јесте ужа, саобраћајно повезана и инфраструктурно опремљена просторно-технолошка целина, која садржи једну или више туристичких атракција;

18) туристичка супраструктура јесу угоститељски објекти као и галерије, изложбени, конгресни и забавни објекти који су у непосредној вези са угоститељским објектима и објектима спортско рекреативног садржаја или са њима чине јединствену целину;

19) туристички аниматор јесте физичко лице које планира и остварује забавне, културне, спортско рекреативне и друге програме којима организује слободно време туриста;

20) туристички водич јесте физичко лице које пружа услуге вођења, показивања и стручног објашњавања природних, културно-историјских, археолошких, етнографских, привредних и других знаменитости;

21) туристички пратилац јесте физичко лице које прати туристичку групу и обавља оперативно техничке послове од почетка путовања до одредишта и назад;

22) туристички производ јесте скуп међузависних елемената који се у пракси организује као посебан вредносни ланац који чине материјални производи и услуге, природне вредности и културна добра, туристичке атракције, туристичка супраструктура и туристичка инфраструктура;

23) туристички простор јесте јединствена и недељива географска и функционална целина природних и створених ресурса и вредности од значаја за туризам;

24) туристичко место јесте организациона и функционална целина са формираном туристичком понудом, природним вредностима, културним добрима и другим знаменитостима значајним за туризам, комуналном, саобраћајном и туристичком инфраструктуром, као и објектима и другим садржајима за смештај и боравак туриста;

25) туристичко путовање јесте комбинација две или више туристичких услуга (превоз, смештај и друге туристичке услуге), које је утврдио или припремио организатор путовања самостално или по захтеву путника, у трајању дужем од 24 сата или у краћем трајању ако укључује једно ноћење, као и вишедневни боравак који укључује само услугу смештаја у одређеним терминима или временском трајању које се нуди на продају и продаје по јединственој цени;

25а) туристичка сигнализација су одговарајући симболи и знаци, као и симболи и знаци туристичке саобраћајне сигнализације, којим се обележава туристичка атракција и садржај туристичке понуде;

26) угоститељ јесте привредно друштво, предузетник, друго правно лице или огранак страног правног лица или физичко лице које обавља угоститељску делатност под условима прописаним овим законом;

27) угоститељска делатност јесте пружање услуга смештаја, припремање и услуживање хране, пића и напитака, као и припремање и достављање хране корисницима за потрошњу на другом месту;

28) угоститељски објекат јесте функционално повезан, посебно уређен и опремљен простор који испуњава прописане минималне техничке и санитарно-хигијенске услове за пружање угоститељских услуга, односно за обављање угоститељске делатности;

29) стандарди јесу услови и мерила у погледу уређења и опремљености објекта, квалитета пружања услуга и претежног садржаја услуга и одржавања објекта;

30) сеоско туристичко домаћинство је објекат или група објеката у којем се пружају услуге смештаја, исхране и пића који се налази у руралном (сеоском) окружењу са елементима локалног обележја и наслеђа;

31) угоститељски објекат у домаћој радиности је објекат у којем се пружају услуге смештаја, исхране и пића или само услуге смештаја у смештајним јединицима врсте: кућа, апартман и соба.

II ПЛАНИРАЊЕ И РАЗВОЈ ТУРИЗМА

Члан 4.

Планирање и развој туризма обухвата: интегрално планирање развоја туризма и пратећих делатности (у даљем тексту: интегрално планирање); проглашење и одрживо коришћење туристичког простора; послове од посебног значаја за развој туризма; категоризацију туристичког места и спровођење подстицајних мера за развој туризма.

1. Интегрално планирање

1.1. Врсте планских докумената

Члан 5.

Планска документа су:

1) Стратегија развоја туризма Републике Србије;

2) Стратегијски мастер план;

3) Стратегијски маркетинг план;

4) програм развоја туристичких производа;

5) програм развоја туризма;

6) програм промотивних активности.

Планска документа из става 1. тач. 2) до 6) овог члана морају бити усаглашена са Стратегијом развоја туризма Републике Србије.

Члан 6.

Планска документа из члана 5. став 1. тач. 1), 2), 4) и 5) овог закона садрже текстуални део и графички приказ који представља целину планских решења и израђују се у аналогном и дигиталном облику.

Министар надлежан за послове туризма (у даљем тексту: министар), ближе прописује садржину и начин израде планских докумената из члана 5. став 1. тач. 1), 2), 4) и 5) овог закона, као и студије оправданости за проглашење туристичког простора.

1.1.1. Стратегија развоја туризма Републике Србије

Члан 7.

Стратегија развоја туризма Републике Србије (у даљем тексту: Стратегија), доноси се за територију Републике Србије.

Стратегијом се одређују дугорочни циљеви планирања и развоја туризма у складу са укупним економским, социјалним, еколошким и културно-историјским развојем.

Стратегија садржи нарочито:

1) анализу постојећег стања и досадашњег степена развоја туризма;

2) упоредну анализу туризма конкурентских земаља;

3) предности и недостатке туризма Републике Србије;

4) циљеве развоја туризма;

5) визију развоја туризма;

6) избор приоритетних туристичких производа;

7) предлог приоритетних туристичких дестинација;

8) анализу утицаја на културно наслеђе и природна добра;

9) предлог политике развоја туризма;

10) предлог инвестиција;

11) план конкурентности;

12) Акциони план.

Стратегију доноси Влада на предлог министарства надлежног за послове туризма (у даљем тексту: министарство).

Стратегија се доноси за период од најмање пет година.

Члан 8.

Стратегија се реализује путем Стратегијског мастер плана, Стратегијског маркетинг плана, програма развоја туристичких производа, као и просторних и урбанистичких планова израђених и донетих у складу са законом.

1.1.2. Стратегијски мастер план

Члан 9.

Стратегијски мастер план се доноси за приоритетну туристичку дестинацију.

Стратегијски мастер план доноси Влада на предлог министарства.

Стратегијски мастер план нарочито садржи:

1) техничку оцену посматраног подручја, земљишних основа и укупну процену капацитета туристичке локације у оквиру туристичке дестинације;

2) концепт развоја у погледу размештаја и могуће локације објеката, као и процену потенцијала потребних капацитета;

3) физички мастер план са основним елементима могућег размештаја објеката туристичке инфраструктуре, туристичке супраструктуре и саобраћајне мреже;

4) пословни мастер план са економском евалуацијом туристичке инфраструктуре, туристичке супраструктуре, саобраћајне мреже и комуналне инфраструктуре, као и проценом економске оправданости појединачних и укупних инвестиција.

1.1.3. Стратегијски маркетинг план и програм промотивних активности

Члан 10.

Стратегијски маркетинг план се доноси за територију Републике Србије.

Стратегијски маркетинг план доноси Влада на предлог министарства.

Стратегијски маркетинг план нарочито садржи:

1) анализу маркетинг система Републике Србије;

2) анализу конкурентских маркетинг стратегија;

3) маркетинг план;

4) позиционирање Републике Србије као туристичке дестинације;

5) маркетинг план туристичких производа;

6) мисију и организацију маркетинг система Републике Србије.

У складу са Стратегијским маркетинг планом, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе доносе своје програме промотивних активности.

1.1.4. Програм развоја туристичког производа

Члан 11.

Програм развоја туристичког производа је плански документ којим се ближе одређује развој приоритетних туристичких производа утврђених Стратегијом и то: градски одмори, кружна путовања, пословни туризам, здравствени туризам, планински и језерски туризам, наутички туризам, манифестације, конгреси и други догађаји, рурални туризам и специјални интереси.

Програм развоја туристичког производа доноси Влада на предлог министарства.

1.1.5. Програм развоја туризма

Члан 12.

Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, у оквиру својих надлежности утврђених законом којим се уређује локална самоуправа и посебним законом, доносе програм развоја туризма у складу са Стратегијом.

1.1.6. Просторни и урбанистички планови

Члан 13.

Полазну основу за израду просторних и урбанистичких планова у приоритетној туристичкој дестинацији и туристичком простору представља Стратегијски мастер план.

У просторним и урбанистичким плановима који се односе на подручја која су проглашена за туристички простор утврдиће се услови за изградњу објеката туристичке инфраструктуре, а у месту за одмор у оквиру туристичког простора и услови за изградњу објеката туристичке супраструктуре.

Услове из става 2. овог члана одређује министарство на захтев органа надлежног за припрему и доношење просторног односно урбанистичког плана.

2. Проглашење и одрживо коришћење туристичког простора

2.1. Проглашење туристичког простора

Члан 14.

Простор који због својих карактеристика, вредности и приоритетне туристичке намене захтева посебан режим организације, уређења, коришћења и заштите или се на њему предвиђа изградња објеката од националног интереса, Влада, на предлог министарства, проглашава као туристички простор.

Акт о проглашењу туристичког простора из става 1. овог члана нарочито садржи: назив и опис туристичког простора, површину, опис и графички приказ граница, циљеве проглашења, кључне туристичке атракције, податке о власништву и попис катастарских парцела, обавезе у погледу развоја туризма, других облика коришћења простора, као и назив и седиште субјекта коме се поверава управљање туристичким простором (у даљем тексту: управљач туристичког простора).

Управљач туристичког простора може бити постојећа јавна служба или привредно друштво које је основано за обављање делатности у области туризма, и то од стране јавног предузећа, односно Републике Србије, аутономне покрајине, општине, града или града Београда и у коме је капитал тог оснивача већински.

Управљање туристичким простором може се актом из става 2. овог члана поверити другом правном лицу, које се одређује по спроведеном поступку јавног оглашавања или прикупљањем понуда.

На поступак из става 4. овог члана сходно се примењују одредбе закона којим се уређују јавне набавке.

На делу подручја туристичког простора које истовремено представља подручје заштићеног природног или непокретног културног добра и другог заштићеног подручја примењују се режими заштите и унутрашњи ред у складу са прописима којима се уређује очување и коришћење тих добара.

Члан 14а.

Управљање туристичким простором може се поверити и дестинацијској менаџмент организацији, у којој је један од оснивача јавно предузеће, односно Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе и у коме је капитал тог оснивача већински.

Ако један од оснивача није јавно предузеће, односно Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе или њихов капитал није већински, управљање туристичким простором може се поверити и дестинацијској менаџмент организацији на начин прописан чланом 14. став 4. овог закона.

Члан 15.

Поступак за проглашење туристичког простора покреће се предлогом за проглашење туристичког простора, који припрема министарство, у складу са Стратегијским мастер планом и студијом оправданости за проглашење туристичког простора.

Студија оправданости за проглашење туристичког простора је саставни део предлога за проглашење туристичког простора.

Предлог из става 1. овог члана нарочито садржи: податке о туристичким ресурсима и туристичким атракцијама туристичког простора, стању заштите животне средине, природних и културних добара, преглед постојеће планске и развојне документације од значаја за развој туризма, анализу постојећег стања у туризму, податке о инфраструктурном потенцијалу туристичког подручја, као и друге податке у складу са одредбом члана 14. став 2. овог закона.

Предлог из става 1. овог члана ставља се на јавни увид у једном дневном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије и у локалном листу јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази туристички простор и траје 15 дана од дана објављивања у дневном листу.

О стављању предлога из става 1. овог члана на јавни увид стара се министарство које о извршеном јавном увиду саставља извештај који садржи податке о извршеном јавном увиду, са свим примедбама и ставовима по свакој примедби. Извештај о извршеном јавном увиду саставни је део предлога из става 1. овог члана.

Члан 16.

После спроведеног поступка јавног увида, предлог за проглашење туристичког простора, са извештајем из члана 15. став 5. овог закона министарство доставља Влади ради доношења акта о проглашењу туристичког простора.

2.2. Управљање и развој туристичког простора

Члан 17.

Јединица локалне самоуправе може уговором да повери управљачу туристичког простора послове обезбеђивања услова за уређивање, коришћење, унапређење и заштиту грађевинског земљишта и послове координације на одржавању комуналног реда и чистоће у туристичком простору.

Члан 18.

Управљач туристичког простора доноси програме и друга акта којима се регулише ближи оквир режима, развоја и коришћења, као и мере заштите туристичког простора.

Управљач туристичког простора:

1) обезбеђује услове за уређивање, коришћење, унапређивање и заштиту грађевинског земљишта;

2) координира активности правних и физичких лица који обављају послове у области туризма и пратећих делатности;

3) кородинира развој пројеката туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре на принципима одрживог развоја;

4) стара се о наменској употреби државне имовине ради квалитетне валоризације ресурса;

5) управља грађевинским земљиштем и стара се о непокретностима које су му дате на коришћење;

6) стара се о месту постављања и начину истицања туристичке сигнализације;

7) доноси програме и акта који се односе на вршење послова управљања;

8) обавља и друге послове, у складу са законом и актом о проглашењу туристичког простора.

Члан 19.

Управљач туристичког простора има право прече куповине непокретности на подручју туристичког простора.

Ако се туристички простор у целини или делом налази на подручју националног парка, управљач туристичког простора нема право прече куповине непокретности на том туристичком простору, односно на том делу туристичког простора.

2.3. Коришћење туристичког простора

Члан 20.

Непокретности у државној својини на којима је носилац права коришћења управљач туристичког простора могу се, ради изградње објеката туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре, дати у закуп другом лицу јавним надметањем или прикупљањем писмених понуда.

Управљач туристичког простора, на основу претходно урађене студије изводљивости, припрема потребну документацију за давање у закуп непокретности из става 1. овог члана.

Документација из става 2. овог члана нарочито садржи: врсту непокретности и површину која се даје у закуп, врсту објеката туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре који се приводе намени у складу са планским документом у смислу закона којим се уређује планирање и изградња, услове и време закупа непокретности, као и обавезе у погледу очувања, развоја и одрживог коришћења туристичког простора.

Управљач туристичког простора доставља министарству извештај о спроведном поступку јавног надметања или прикупљања писмених понуда из става 1. овог члана, који садржи и предлог за избор најповољнијег понуђача.

Акт о давању непокретности у закуп доноси Влада на предлог министарства.

Члан 21.

Привредно друштво, друго правно и физичко лице за коришћење туристичког простора плаћају накнаду.

Накнада из става 1. овог члана плаћа се за:

1) коришћење посебно уређених терена за поједине намене коришћења (паркирање, рекреацију, спорт, постављање реклама, постављање забавних објеката, и друго);

2) постављање привремених објеката за туризам и трговину;

3) улазак у туристички простор.

Средства остварена од накнаде из става 1. овог члана приход су управљача туристичког простора.

Висину и начин плаћања накнаде из става 1. овог члана одређује управљач туристичког простора уз сагласност Владе.

2.4. Место за одмор

Члан 22.

Место за одмор у оквиру туристичког простора организује се и развија у складу са Стратегијским мастер планом, просторним и урбанистичким планом.

Објекти туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре у месту за одмор које се налази у туристичком простору сматрају се објектима од јавног интереса.

3. Послови од посебног значаја за развој туризма

Члан 23.

Послови од посебног значаја за развој туризма су:

1) израда пројеката о непокретностима;

2) истраживање, развој и израда елабората о одрживом коришћењу и управљању туристичким простором;

3) израда студије изводљивости и концепта развоја туристичке локације, односно просторно-технолошке целине од значаја за туристички развој;

4) управљање пројектима туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре од значаја за развој туризма;

5) управљање местом за одмор као целовитим ресурсом уз обезбеђење заједничке промоције и продаје туристичког производа места за одмор, уређење простора, заштите животне средине, туристичке сигнализације и слично;

6) финансирање и реализација пројеката изградње и уређења грађевинског земљишта и пројеката изградње туристичке инфраструктуре у циљу реализације туристичких пројеката;

7) финансирање пројеката туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре и управљање објектима туристичке супраструктуре.

Члан 24.

Послове из члана 23. овог закона може да обавља јавна служба или привредно друштво из члана 14. став 3. и члана 14а овог закона.

Изузетно од става 1. овог члана послови из члана 23. овог закона могу се актом Владе поверити другом правном лицу, које се одређује по спроведеном поступку јавног оглашавања или прикупљањем понуда.

4. Категоризација туристичког места

Члан 25.

Категоризација туристичког места врши се на основу обима туристичког промета, степена изграђености туристичке, комуналне и саобраћајне инфраструктуре и туристичке супраструктуре.

Категоризација туристичких места врши се разврставањем тих места у четири категорије, које се означавају римским бројевима од И до IV.

Министар прописује ближе услове за одређивање категорије туристичког места, начин одређивања и промене категорије, као и врсту података о туристичким местима који се евидентирају у Регистру туризма.

Члан 26.

Захтев за категоризацију туристичког места подноси јединица локалне самоуправе министарству.

Испуњеност прописаних услова за разврставање туристичког места у категорију проверава Комисија за категоризацију туристичких места, коју образује министар (у даљем тексту: Комисија).

Комисија сачињава записник о свом раду и доставља га министру са предлогом за разврставање туристичког места у одговарајућу категорију.

Разврставање туристичког места у категорију врши се решењем које доноси министар и важи три године од дана достављања решења подносиоцу захтева.

Решење из става 4. овог члана коначно је.

5. Подстицајне мере

Члан 27.

Ради усмеравања и подстицања развоја туризма у буџету Републике Србије обезбеђују се средства за:

1) учешће у финансирању израде стратегијских мастер планова, програма развоја туристичких производа, програма развоја туризма, студија изводљивости туристичких пројеката, урбанистичких планова туристичких места и места за одмор;

2) учешће у финансирању промотивних активности туристичких дестинација и туристичких места, туристичко-културних и туристичких манифестација у земљи и иностранству, као и програме едукације и усавршавање вештина запослених у туризму;

3) учешће у финансирању израде пројекта заштите природе, животне средине, природних ресурса и културне баштине туристичког места;

4) подстицање изградње туристичке инфраструктуре, туристичке супраструктуре, спортско-рекреативних и других пратећих садржаја јавног карактера значајних за унапређење квалитета туристичке понуде;

5) унапређење постојеће туристичке понуде и интензивирање њеног коришћења;

6) подстицање унапређења туристичког промета домаћих туриста и организованог туристичког промета страних туриста на територији Републике Србије.

Члан 28.

Захтев за коришћење средстава из члана 27. овог закона садржи нарочито: основне податке о подносиоцу захтева, основне податке о пројекту, план финансирања пројекта и време реализације пројекта.

Министар доноси решење о преносу наменских средстава из буџета Републике Србије, односно закључује уговор о коришћењу подстицајних средстава.

Решење односно уговор о коришћењу подстицајних средстава нарочито садржи износ и намену буџетских средстава, висину учешћа сопствених средстава корисника, динамику преноса буџетских средстава, као и обавезу редовног извештавања министарства о утрошку средстава.

Влада ближе прописује услове и начин доделе и коришћења средстава из члана 27. тач. 1) до 5) овог закона.

Влада ближе прописује услове и начин доделе и коришћења средстава из члана 27. тачка 6) овог закона.

III ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ПРОМОЦИЈУ ТУРИЗМА

Члан 29.

Промоцију туризма обављају: Туристичка организација Србије, туристичка организација аутономне покрајине и туристичка организација јединице локалне самоуправе.

Промоцију туризма могу обављати и туристичке организације регије које оснивају две или више јединица локалне самоуправе.

Туристичке организације регије остварују сарадњу са туристичким кластерима на свом подручју и воде евиденцију туристичких кластера.

На туристичке организације регије примењују се одредбе члана 39. овог закона.

Члан 30.

Туристичке организације из члана 29. овог закона послују у складу са прописима којима се уређују јавне службе.

У погледу права, обавеза и одговорности запослених у туристичким организацијама из става 1. овог члана, примењују се прописи који се односе на установе из области јавних служби.

Члан 31.

Средства за рад туристичких организација за промоцију туризма обезбеђују се из:

1) прихода остварених обављањем делатности и из других сопствених прихода;

2) донација, прилога и спонзорстава домаћих и страних правних и физичких лица;

3) средстава буџета Републике Србије;

4) средстава буџета аутономне покрајине;

5) средстава буџета јединица локалне самоуправе;

6) других извора, у складу са законом.

1. Туристичка организација Србије

Члан 32.

За обављање послова промоције туризма, координације активности туристичких организација, привредних и других субјеката у туризму на територији Републике Србије оснива се Туристичка организација Србије (у даљем тексту: ТОС).

Седиште ТОС-а је у Београду.

Члан 33.

ТОС обавља послове:

1) промоције туризма Републике Србије;

2) координације активности туристичких организација, привредних и других субјеката у туризму, који делују непосредно и посредно на промоцији туризма;

3) припреме и реализације годишњих планова и програма промотивних активности;

4) организовања истраживања туристичких тржишта за потребе промоције туризма Републике Србије;

5) истраживање међународног, домаћег и прекограничног тржишта у области туризма;

6) обезбеђивања информативно-пропагандног материјала којим се промовишу туристичке вредности Србије (штампане публикације, аудио и видео промотивни материјал, он лине средства промоције – интернет презентација, друштвене мреже и пратеће дигиталне активности, сувенири итд.);

7) формирања и развијања јединственог туристичко-информационог система и његовог повезивања са другим информационим системима у земљи и иностранству;

8) прикупљања свих врста туристичких информација ради обавештавања јавности као и састављања и објављивања туристичког календара;

9) оснивања и организовања туристичких представништава у иностранству и информативних центара у земљи, самостално или у сарадњи са другим субјектима;

10) сарадње са националним туристичким организацијама других земаља, међународним и регионалним организацијама у области туризма и предлагања мера за учешће у мултинационалним и регионалим програмима и пројектима промоције туризма;

11) утврђивања јединствених стандарда уређења, опреме и услуга у туристичко-информативним центрима на територији Републике Србије;

12) учешћа у утврђивању програма постављања туристичке сигнализације и координирања активности туристичких организација и других субјеката за њено обезбеђење;

12а) израде, учешћа у изради и реализацији домаћих, међународних и прекограничних пројеката из области туризма, односно из области комплементарних туризму (култура, заштита животне средине, информисање, рурални развој и др.);

13) друге активности у складу са законом, оснивачким актом и статутом.

Члан 34.

Органи ТОС-а јесу: управни одбор, надзорни одбор и директор.

Чланове управног и надзорног одбора и директора именује и разрешава Влада на предлог министарства.

Органи ТОС-а именују се на период од четири године.

Члан 35.

Управни одбор има пет чланова.

У Управни одбор именују се по један представник министарства и представник запослених, а остали чланови Управног одбора именују се из реда научних и стручних лица из области туризма, као и из привредних субјеката и других организација које обављају делатност из области туризма.

Управни одбор:

1) доноси статут ТОС-а;

2) доноси пословник о свом раду;

3) усваја годишњи програм рада са финансијским планом;

4) усваја годишњи извештај о пословању и завршни рачун;

5) доноси одлуку о оснивању представништва у иностранству и информативних центара у земљи;

5а) доноси правилник о раду;

6) обавља и друге послове утврђене законом и статутом.

Акта из става 3. тач. 1), 3), 4) и 5а) овог члана доносе се уз сагласност Владе.

Члан 36.

Надзорни одбор ТОС-а има три члана од којих је један представник министарства.

Надзорни одбор ТОС-а врши надзор над пословањем, прегледа извештај о пословању и завршни рачун и утврђује да ли су сачињени у складу са прописима, доноси пословник о свом раду и врши друге послове у складу са законом и статутом.

Члан 37.

Директора ТОС-а именује и разрешава Влада, на предлог министарства.

Директор представља и заступа ТОС, организује и руководи радом ТОС-а, доноси правилник о организацији и систематизацији послова, предлаже акте које доноси управни одбор, извршава одлуке управног одбора и предузима мере за њихово спровођење, стара се о законитости рада, одговара за коришћење и располагање имовином и врши друге послове утврђене законом и статутом.

Директор ТОС-а мора да поседује:

1) стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету;

2) радно искуство од седам година, од чега најмање пет година на руководећим пословима;

3) активно знање страног језика који је обухваћен наставним планом и програмом министарства надлежног за послове просвете.

2. Туристичка организација аутономне покрајине

Члан 38.

За територију аутономне покрајине може се основати туристичка организација аутономне покрајине која:

1) доноси годишњи програм и планове промотивних активности у складу са Стратегијским маркетинг планом, плановима и програмима ТОС-а;

2) координира активности привредних и других субјеката у вези са промоцијом туризма на територији аутономне покрајине и програмима едукације и усавршавања вештина запослених у туризму;

3) прикупља све врсте туристичких информација ради обавештавања јавности;

4) обезбеђује информативно-пропагандни материјал којим се промовишу туристичке вредности аутономне покрајине (штампане публикације, аудио и видео промотивни материјал, он лине средства промоције – интернет презентација, друштвене мреже и пратеће дигиталне активности, сувенири итд.);

5) предузима активности на изради, учешћу у изради и реализацији домаћих и међународних пројеката из области туризма;

6) предузима друге активности у складу са законом, оснивачким актом и статутом.

Директор туристичке организације аутономне покрајине мора да поседује:

1) стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету;

2) радно искуство од седам година, од чега најмање пет година на руководећим пословима;

3) активно знање страног језика који је обухваћен наставним планом и програмом министарства надлежног за послове просвете.

Органи туристичке организације аутономне покрајине јесу: управни одбор, надзорни одбор и директор.

У погледу броја чланова и послова управног и надзорног одбора, као и послова директора туристичке организације аутономне покрајине сходно се примењују одредбе чл. 35, 36. и 37. овог закона.

3. Туристичка организација јединице локалне самоуправе

Члан 39.

Јединица локалне самоуправе може основати туристичку организацију или обављање тих послова поверити другом правном лицу.

Правно лице из става 1. овог члана може бити постојећа јавна служба или привредно друштво, односно правно лице које је основано за обављање делатности у области туризма.

Туристичка организација јединице локалне самоуправе обавља послове:

1) промоције и развоја туризма јединице локалне самоуправе;

2) координирања активности и сарадње између привредних и других субјеката у туризму који непосредно и посредно делују на унапређењу развоја и промоцији туризма и на програмима едукације и усавршавања вештина запослених у туризму;

3) доношења годишњег програма и плана промотивних активности у складу са Стратегијским маркетинг планом, плановима и програмима ТОС-а;

4) обезбеђивања и унапређивања информативно-пропагандног материјала којим се промовишу туристичке вредности јединице локалне самоуправе (штампане публикације, аудио и видео промотивни материјал, он лине средства промоције – интернет презентација, друштвене мреже и пратеће дигиталне активности, сувенири итд);

5) прикупљања и објављивања информација о целокупној туристичкој понуди на својој територији, као и друге послове од значаја за промоцију туризма;

6) организовања и учешћа у организацији туристичких, научних, стручних, спортских, културних и других скупова и манифестација;

7) организовања туристичко-информативних центара (за прихват туриста, пружање бесплатних информација туристима, прикупљање података за потребе информисања туриста, упознавање туриста са квалитетом туристичке понуде, упознавање надлежних органа са притужбама туриста и др.);

8) управљача туристичког простора;

9) посредовања у пружању услуга у домаћој радиности и сеоском туристичком домаћинству;

10) подстицања реализације програма изградње туристичке инфраструктуре и уређења простора;

11) израде, учешћа у изради, као и реализације домаћих и међународних пројеката из области туризма;

12) припреме и прикупљања података, састављање упитника, анализа и других информација;

13) друге активности у складу са законом, оснивачким актом и статутом.

Директор туристичке организације јединице локалне самоуправе мора да поседује:

1) стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету;

2) радно искуство од четири године, од чега најмање две године на руководећим пословима;

3) активно знање страног језика који је обухваћен наставним планом и програмом министарства надлежног за послове просвете.

Органи туристичке организације јединице локалне самоуправе јесу: управни одбор, надзорни одбор и директор.

У погледу броја чланова и послова управног и надзорног одбора, као и послова директора туристичке организације јединице локалне самоуправе сходно се примењују одредбе чл. 35, 36. и 37. овог закона.

Туристичка организација јединице локалне самоуправе дужна је да на захтев министарства и ТОС-а у року од 15 дана достави тражене податке, упитнике, анализе и друге информације из става 3. тачка 12) овог члана.

Влада ближе уређује услове и критеријуме за оснивање туристичке организације јединице локалне самоуправе, као и услове под којима се послови из става 3. овог члана могу поверити другом правном лицу.

4. Координација активности

Члан 40.

Туристичка организација, уз сагласност оснивача, у циљу планирања, координације и управљања туристичким активностима, може са другом туристичком организацијом, привредним друштвом, другим правним лицем и предузетником који обавља делатност из области саобраћаја, туризма, угоститељства, промета робе и услуга, културе, спорта, информисања, конгресних и сајамских активности, основати организацију за оперативне, маркетиншке и промотивне послове.

Делокруг рада и начин финансирања, као и међусобна права и обавезе туристичке организације и оснивача из става 1. овог члана уређују се уговором.

5. Туристичка сигнализација

Члан 41.

Туристичке атракције као и садржаји туристичке понуде, обележавају се одговарајућим симболима и знацима (у даљем тексту: туристичка сигнализација).

Јединица локалне самоуправе стара се о месту постављања и начину истицања туристичке сигнализације у складу са овим законом и законом којим се уређује саобраћајна сигнализација.

Министар прописује садржину, услове и начин истицања туристичке сигнализације.

IV ТУРИСТИЧКЕ АГЕНЦИЈЕ

Члан 42.

Туристичка агенција обавља делатност организовања, понуде, продаје и реализовања туристичких путовања, излета и пружање других услуга уобичајених у туристичком промету, у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Делатност из става 1. овог члана може да обавља привредно друштво, друго правно лице, предузетник или огранак страног правног лица, ако је регистровано у одговарајућем регистру.

Удружење које обавља делатност из става 1. овог члана дужно је да ту делатност упише у одговарајући регистар.

Предузетник не може да обавља делатност из става 1. овог члана у периоду прекида обављања делатности.

Ако лице из става 2. овог члана обавља туристичку делатност у седишту, али не као претежну делатност, дужно је да за делатност туристичке агенције образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма.

Ако лице из става 2. овог члана обавља делатност туристичке агенције ван седишта, дужно је да за ту делатност у сваком пословном простору, односно месту пословања образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма.

1. Послови туристичких агенција

Члан 43.

Туристичка агенција обавља послове:

1) организовања и реализовања туристичких путовања у земљи и у иностранству;

1а) организовања и реализовања путовања ученика и студената у иностранство ради учења страног језика или стручног усавршавања са могућношћу обављања привремених и повремених послова;

1б) понуде и продаје туристичка путовања из тач. 1) и 1а);

2) понуде, продаје и посредовања у продаји туристичких путовања;

3) прихвата и превоза путника (трансфер);

4) организовања излета, туристичких разгледања, забавних програма и слично, као и посредовања у организовању скупова, сајмова, манифестација и спортских приредби;

5) пружања, односно, посредовања у пружању услуга туристичких водича, туристичких пратилаца, локалних туристичких водича и туристичких аниматора;

6) прибављања путних исправа, резервације и продаје путних карата у име и за рачун домаћих и страних превозника;

7) резервације и продаје туристичких, угоститељских и других услуга везаних за путовање и боравак путника;

8) посредовања у пружању услуга смештаја и исхране у објектима домаће радиности и сеоског туризма;

9) посредовања у продаји специфичних туристичких услуга;

10) посредовања у изнајмљивању возила туристима и путницима;

11) резервације и продаје карата за спортске, културне и друге приредбе и манифестације, заступања у осигурању путника и пртљага у складу са законом којим се уређује осигурање, продаје туристичких публикација и друго;

12) замене стране валуте (мењачке послове);

13) друге послове уобичајене у туристичком промету.

Члан 44.

Туристичка агенција продаје туристичко путовање као комбинацију две или више услуга по јединственој цени.

Издвојени обрачун или наплата појединачних услуга једног истог туристичког путовања не ослобађа туристичку агенцију или друго лице од обавеза прописаних овим законом.

Члан 45.

Туристичка агенција је дужна да:

1) на улазу у седиште видно истакне пословно име а на улазу у огранак, односно издвојени посебан простор пословно име, седиште и назив или ознаку огранка, односно издвојеног посебног простора;

2) на улазу у седиште, огранак, односно издвојени посебан простор истакне радно време и да се у свом пословању придржава истакнутог радног времена;

3) у сваком пословном простору, односно месту пословања у ком обавља делатност туристичке агенције држи решење о регистрацији;

4) сваку промену регистрованог податка о седишту и огранку, односно простору ван пословног седишта пријави одговарајућем регистру и Регистру туризма у року од 15 дана;

5) нуди и продаје програме путовања који су припремљени на основу закљученог уговора са трећим лицима којима је поверио извршење услуга из тог програма путовања;

5а) као организатор путовања за сваког путника, односно уговорено туристичко путовање обезбеди гаранцију путовања на прописан начин, о чему издаје потврду;

6) као организатор путовања, у случају да је отказала путовање, путницима у року из члана 57. став 4. овог закона, изврши повраћај уплаћених средстава;

7) обезбеди смештај путника за све време трајања уговореног путовања;

8) обезбеди повратак путника на одредиште;

9) се стара да путници не буду неоправдано задржани на путовању дуже него што је предвиђено програмом путовања;

10) ангажује током целог путовања најмање једног туристичког пратиоца или туристичког водича за туристичку групу, а по превозном средству којим се обавља услуга превоза;

11) ангажује представника на туристичкој дестинацији, ако на дестинацији нису ангажована лица из тачке 10) овог става;

12) за пружање услуге туристичког водича, туристичког пратиоца или локалног туристичког водича, ангажује лице које испуњава услове из члана 94. став 1. и члана 98. став 1. овог закона;

13) да за представника на туристичкој дестинацији ангажује лице које испуњава услове из члана 99. овог закона;

14) објави услове, садржај и цену сваке појединачне услуге (визирање, резервације, излети и остало) коју пружа и придржава се тих услова, садржаја и цена;

15) изда потврду о путовању, прописани рачун, карту или други документ са бројем којим се потврђује пријем уплате;

16) евидентира на прописан начин уговоре закључене са трећим лицима којима је поверено извршење услуга из програма путовања, уговоре о посредовању, друге уговоре у вези са обављањем туристичке делатности и другу пратећу документацију;

17) дневно води евиденцију продатих туристичких путовања на прописан начин;

18) скраћенице DMC и ПЦО користи под прописаним условима;

19) у свим пословима поступа са пажњом доброг привредника.

Уговори и документација из става 1. тачка 16) овог члана морају бити на српском језику.

Изузетно од става 2. овог члана уговори и документација могу бити на страном језику, али је туристичка агенција дужна да обезбеди њихов превод, оверен од стране овлашћеног лица.

Туристичка агенција која ставља на располагање брошуру дужна је да јасно и прецизно у брошури наведе све податке из члана 56. став 6. овог закона.

Одредбе овог члана и чл. 56. и 57. овог закона у делу програма путовања, његове организације и реализације, отказа, рекламације и евиденције и друго односе се и на излете.

Министар прописује облик, садржину и начин вођења евиденције уговора из става 1. тачка 16) овог члана и евиденције продатих туристичких путовања.

Министар прописује ближе услове и критеријуме које треба да испуни дестинацијска менаџмент компанија (DMC) и професионални организатор конгреса (ПЦО), начин рада, организовања, као и услове и поступак за остваривање права на коришћење скраћеница DMC и ПЦО.

2. Туристичка путовања за сопствене потребе

Члан 46.

Синдикалне организације, удружења пензионера, феријалне, студентске, извиђачке и планинарске организације и установе социјалне и дечје заштите, као и друга удружења и организације (у даљем тексту: организације), могу само за своје чланове, односно кориснике, у складу са својим статутом, организовати туристичко путовање или излет (у даљем тексту: путовање), без сврхе стицања добити.

Организације су дужне да утврде годишњи план путовања (у даљем тексту: План путовања) и доставе га туристичкој инспекцији, у року од седам дана, од дана усвајања.

План путовања који није достављен туристичкој инспекцији сматраће се као да није ни донет.

План путовања из става 2. овог члана актом усваја надлежни орган организације, утврђен статутом.

Организације које су утврдиле План путовања дужне су да истовремено са Планом путовања доставе туристичкој инспекцији оснивачки акт и статут, податке о броју чланова, доказ о упису у одговарајући регистар, односно евиденцију, као и акт из става 4. овог члана.

У случају промене Плана путовања организације су дужне да нови План путовања доставе туристичкој инспекцији најкасније пет дана од дана усвајања тог плана.

У случају промене докумената и података из става 5. овог члана организације су дужне да нова документа и податке доставе туристичкој инспекцији најкасније пет дана од дана настанка промене.

Путовање се не може јавно оглашавати и рекламирати, осим давања обавештења члановима односно корисницима.

Организације могу да реализују само она путовања која су предвиђена Планом путовања и којима се остварују циљеви утврђени оснивачким актом, односно Статутом.

Организације су дужне да свако путовање пријаве туристичкој инспекцији, најкасније пет радних дана пре отпочињања путовања.

Уз пријаву из става 10. овог члана организације су у обавези да доставе програм путовања са битним елементима из члана 56. став 6. овог закона, списак путника са доказом о чланству и др.

Организације су дужне да воде евиденцију уговора и података из уговора закључених са трећим лицима којима је поверено извршење услуга превоза, смештаја, услуга туристичких професија и других услуга из програма путовања, на начин прописан чланом 45. ст. 2. и 3. овог закона.

Организације су дужне да за свако путовање воде и евиденцију која нарочито садржи:

1) податке о путнику (име, презиме, број чланске карте са датумом издавања и др.);

2) место, датум и време почетка и завршетка путовања, опис одредишта путовања и периоде боравка са датумима;

3) податке о врсти превоза и својствима превозног средства које се користи;

4) податке о смештајном објекту (врста и назив, локација и категорија према важећим прописима земље у којој се објекат налази и садржаје које објекат има);

5) податке о броју ноћења, врсти и броју услуга и укупном броју дана путовања;

6) укупну цену и услуге које су обухваћене том ценом;

7) износ таксе и накнаде које се односе на одређене услуге, а које нису укључене у цену путовања;

8) начин и динамику плаћања путовања;

9) циљ и сврху путовања, усаглашени са актом о оснивању, односно Статутом.

Евиденције из ст. 12. и 13. овог члана воде се по начелима уредности и тачности, на начин који не дозвољава брисање унетих података и којим се омогућава увид у податке по хронолошком реду.

Путовање које није у Плану путовања или подаци о путовању нису евидентирани на начин из ст. 12. и 13. овог члана, а има елементе туристичког путовања у смислу овог закона сматраће се туристичким путовањем, за чије је организовање и реализовање потребна лиценца из члана 51. овог закона.

3. Врсте туристичких агенција

Члан 47.

Према врсти послова које обављају туристичке агенције могу бити:

1) туристичка агенција организатор туристичког путовања (у даљем тексту: организатор путовања);

2) туристичка агенција посредник у продаји туристичког путовања (у даљем тексту: посредник).

Члан 48.

Организатор путовања може обављати послове из члана 43. став 1. овог закона.

Посредник може обављати послове из члана 43. став 1. тач. 2) до 13) овог закона.

Када агенција нуди и продаје туристичко путовање које је сачинио организатор путовања који нема седиште у Републици Србији, та агенција се сматра организатором путовања.

Изузетно од става 3. овог члана званични дистрибутер са седиштем у Републици Србији сматра се организатором путовања.

4. Услови за обављање послова туристичке агенције

4.1. Техничка опремљеност

Члан 49.

Пословни простор туристичке агенције која непосредно нуди на продају и продаје туристичка путовања мора да испуњава услове у погледу техничке опремљености и друге прописане услове.

Туристичка агенција која нуди на продају или продаје услуге путнику путем интернета послује у складу са овим законом и законом којим се уређује електронска трговина.

Министар прописује ближе услове у погледу простора и опреме које мора да испуњава туристичка агенција која непосредно пружа услуге путнику.

4.2. Кадровска оспособљеност

Члан 50.

Туристичка агенција мора да има у сваком пословном простору, односно месту пословања у ком непосредно нуди на продају и продаје туристичка путовања једно запослено лице, са пуним радним временом, у својству руководиоца.

Лице из става 1. овог члана мора да:

1) зна српски језик;

2) познаје један страни језик;

3) има најмање вишу стручну спрему, односно стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању од три године, за рад код организатора путовања;

4) има најмање средње образовање у четворогодишњем трајању туристичког, економског или другог друштвеног смера за рад код посредника;

5) има радно искуство у туристичкој делатности у трајању од:

(1) три године за рад код организатора путовања;

(2) једну годину за рад код посредника.

Запослена лица која су у непосредном контакту са странкама морају да имају најмање средње образовање у четворогодишњем трајању и да познају најмање један страни језик.

5. Лиценца

Члан 51.

Организатор путовања може да обавља послове из члана 43. тач 1) и 1а) овог закона, ако испуњава услове прописане овим законом и ако има лиценцу за обављање тих послова.

Лиценцу из става 1. овог члана, на захтев подносиоца, издаје Регистратор туризма, решењем, са роком важења од три године, које нарочито садржи: пуно пословно име, матични број и седиште.

Уз захтев за издавање лиценце подносе се докази о испуњености услова прописаних чланом 52. овог закона.

Решење из става 2. овог члана је коначно и на основу њега Регистратор туризма врши регистрацију организатора путовања у Регистар туризма. Регистровани подаци се објављују на интернет страници Агенције за привредне регистре истог дана када је донето решење о издавању лиценце.

Лиценца се може обновити на начин и под условима под којима се издаје, с тим да се захтев за обнављање лиценце мора поднети најкасније пет дана пре истека рока важења лиценце.

На захтев организатора путовања Регистратор туризма издаје свечану форму лиценце.

На питања која се односе на поступак издавања лиценци, поступање по непотпуном и неразумљивом захтеву за издавање лиценце и промену података регистрованих у Регистру туризма која овим законом нису посебно уређена сходно се примењују одговарајуће одредбе закона којим се уређује регистрација привредних субјеката, а уколико тим законом нису уређена поједина питања сходно се примењују одговарајуће одредбе закона којим се уређује управни поступак.

Министар ближе прописује садржину захтева за издавање лиценце, као и услове и начин издавања свечане форме лиценце.

5.1. Услови за издавање лиценце

Члан 52.

Лиценца се издаје привредном друштву, другом правном лицу, предузетнику или огранку страног правног лица:

1) који има запослено најмање једно лице које испуњава услове из члана 50. став 2. овог закона;

2) који се не налази у поступку стечаја или ликвидације;

3) коме у претходних 36 месеци није била одузета лиценца;

4) чији оснивачи или лица која након оснивања приступе привредном друштву нису физичка лица којима је као предузетницима одузета лиценца, односно која су директно или индиректно имала контролно учешће у капиталу привредног друштва коме је одузета лиценца;

5) коме није изречена заштитна мера забране обављања делатности, за време док забрана траје, нити је одговорном лицу изречена мера безбедности забране вршења делатности, позива и дужности;

6) који има прописану гаранцију путовања за случај инсолвентности и ради накнаде штете путнику настале неиспуњењем, делимичним испуњењем или неуредним испуњењем уговорних обавеза (у даљем тексту: гаранција путовања).

Члан 53.

Гаранцијом путовања услед инсолвентности организатора путовања посебно се обезбеђују трошкови нужног смештаја, исхране и повратка путника са путовања у место поласка у земљи и иностранству, као и сва настала потраживања путника.

Гаранцијом путовања ради накнаде штете обезбеђује се накнада штете која се проузрокује путнику неиспуњењем, делимичним испуњењем или неуредним испуњењем обавеза организатора путовања, које су одређене општим условима и програмом путовања.

Корисник гаранције путовања је лице које у складу са овим законом има право на накнаду трошкова и то:

1) лице које је измирило трошкове нужног смештаја, исхране и повратка путника са путовања у место поласка у земљи и иностранству;

2) путник у случају неиспуњења, делимичног испуњења или неуредног испуњења обавеза организатора путовања, које су одређене општим условима и програмом путовања.

Гаранцију путовања организатор путовања мора да има за све време трајања лиценце.

Гаранцијом путовања не могу се ограничити права лица из става 3. овог члана на накнаду у складу са овим законом.

Министар ближе прописује врсту и услове гаранције путовања, начин активирања, као и друге услове које мора да испуни организатор путовања у зависности од врсте организованог путовања.

5.2. Престанак важења лиценце

Члан 54.

Лиценца престаје да важи:

1) истеком рока за који је издата;

2) на основу захтева носиоца лиценце;

3) одузимањем лиценце;

4) престанком привредног друштва, предузетника, другог правног лица или огранка страног правног лица услед чега се то правно лице или предузетник брише из одговарајућег регистра.

Захтев из става 1. тачка 2) овог члана подноси се Регистратору туризма.

Престанком важења лиценце Регистратор туризма брише организатора путовања из Регистра туризма без доношења посебног акта.

5.3. Одузимање лиценце

Члан 55.

Лиценца се одузима организатору путовања ако:

1) у периоду важења лиценце престане да испуњава услове из члана 52. тач. 2), 5) и 6) овог закона;

2) поступи супротно члану 45. став 1. тач. 5) до 8) овог закона;

3) наступе теже последице по здравље путника због пропуста организатора путовања.

Лиценца се одузима решењем које доноси министар и које се доставља Регистру туризма.

На основу решења из става 2. овог члана, Регистратор туризма брише организатора путовања из Регистра туризма без доношења посебног акта.

Решење из става 2. овог члана коначно је.

Након одузимања лиценце организатор путовања може да реализује само претходно продата и уговорена путовања, ако је за та путовања обезбеђена прописана гаранција и ако се путник писаним путем са тим сагласи.

6. Права и обавезе организатора путовања и путника

Члан 56.

Организатор путовања је дужан да утврди опште услове путовања и да изради програм путовања, у писаној форми (штампаној или електронској), у складу са законом.

Организатор путовања је одговоран за реализацију путовања и дужан је да се придржава општих услова путовања и програма путовања.

Општи услови путовања се утврђују у складу са овим законом, а на питања која нису посебно уређена овим законом сходно се примењују одговарајуће одредбе закона којим се уређују облигациони односи, закона којим се уређује заштита потрошача и закона којим се уређује заштита конкуренције.

Општим условима путовања уређују се права и обавезе организатора путовања и права и обавезе путника и нарочито садрже:

1) право организатора путовања на накнаду учињених трошкова ако је путник одустао од уговора због околности које није могао избећи или отклонити и које би да су постојале у време закључења уговора представљале оправдан разлог да не закључи уговор, његово право на накнаду учињених трошкова када је путник обезбедио одговарајућу замену или је замену нашао сам организатор, као и одговорност организатора путовања када извршење услуга повери трећим лицима;

2) права путника за случај отказа путовања;

3) услове за измену уговорене цене путовања;

4) податке о гаранцијама путовања, односно информације о осигураним случајевима и инструментима обезбеђења, као и начину њиховог активирања;

5) поступак, рокове и обавезе организатора путовања у вези са рекламацијом путника због отказа путовања, неизвршења или непотпуног извршења услуга обухваћених програмом путовања.

Текст општих услова путовања, програм путовања и потврда о путовању, мора да буде штампан словним знацима и бројевима који су једнаке величине али не мањим од стандардне величине 12, а подаци из става 4. тачка 4) овог члана посебно уоквирени.

Програм путовања садржи:

1) назив организатора путовања, пословно име и седиште;

2) број лиценце;

3) место, датум и време почетка и завршетка путовања, опис одредишта путовања и периоде боравка са датумима ако је боравак у деловима;

4) податке о врсти превоза и својствима превозног средства које се користи;

5) податке о смештајном објекту (врста и назив, локација и категорија према важећим прописима земље у којој се објекат налази и садржаје које објекат има);

6) податке о смештајној јединици (соба, апартман, студио) опремљеност и ниво комфора и услуга и остале карактеристике;

6а) податке о броју ноћења, врсти и броју услуга и укупном броју дана туристичког путовања;

7) број, врсту и начин услуживања оброка;

8) укупну цену и услуге које су обухваћене том ценом;

9) износ таксе и накнаде које се односе на одређене услуге, а које нису укључене у цену путовања (пристајање, укрцавање, таксе у пристаништима и на аеродромима, боравишне таксе и слично);

10) начин и динамику плаћања путовања;

11) посебне обавезе путника које су услов за реализацију путовања (здравствене, царинске и граничне формалности, административне и визне, као и документа и рокови неопходни за прибављање виза);

12) минимални број путника, ако је то услов за реализацију путовања и крајњи рок за обавештавање путника за случај отказивања.

Организатор путовања дужан је да опште услове путовања и програм путовања уручи путнику непосредно или електронским путем истовремено са издавањем потврде о путовању. Путник својим потписом или електронским путем, потврђује пријем општих услова путовања, програма путовања и потврде о путовању.

На издавање потврде о путовању примењују се опште одредбе закона којим се уређују облигациони односи.

Потврда о путовању мора да садржи податке о гаранцији путовања са подацима потребним за њено активирање, као и податке о лицу овлашћеном за пријем рекламација за време трајања туристичког путовања (име и презиме, контакт телефон, е-маил адреса и др.).

Организатор путовања дужан је да за све време трајања туристичког путовања омогући путнику једноставан и приступачан начин обраћања лицу овлашћеном за пријем рекламација.

Организатор путовања може да продаје туристичко путовање преко посредника са којим има закључен уговор о посредовању.

Члан 57.

У случају отказа путовања од стране организатора путовања, организатор путовања дужан је да путнику врати уплаћена средства за отказано путовање.

У случају неизвршења или непотпуног извршења услуга обухваћених програмом путовања, организатор путовања дужан је да путнику врати разлику између уговорене цене путовања и цене путовања снижене сразмерно неизвршењу или непотпуном извршењу услуга, под условом да је путник изјавио рекламацију у року од месец дана од дана настанка неправилности или осам дана од дана завршетка путовања.

Организатор путовања је дужан да без одлагања отклони свако одступање од уговореног туристичког путовања, односно да најкасније у року од осам дана од дана пријема рекламације писаним или електронским путем одговори путнику на изјављену рекламацију.

Организатор путовања дужан је да врати средства из ст. 1. и 2. овог члана, у року одређеном општим условима путовања, односно програмом путовања, који не може бити дужи од 15 дана од дана отказа путовања, односно од дана подношења основане рекламације путника.

У случају отказа путовања од стране путника, организатор путовања је дужан да путнику врати уплаћена средства за путовање које је отказао, у висини одређеној општим условима путовања, у року који не може бити дужи од 15 дана од дана отказа путовања.

7. Обавезе посредника

Члан 58.

Пре отпочињања обављања делатности посредник је дужан да се региструје у Регистру туризма.

На захтев привредног друштва, другог правног лица, предузетника или огранка страног правног лица Регистратор туризма издаје решење о регистрацији у Регистру туризма.

Решење из става 2. овог члана нарочито садржи: пуно пословно име, матични број и седиште.

Регистровани подаци се објављују на интернет страници Агенције за привредне регистре истог дана када је донето решење о регистрацији.

Посредник је дужан да у сваком пословном простору, односно месту пословања у ком обавља делатност држи решење о упису у одговарајући регистар, као и решење из става 2. овог члана.

Посредник који нуди на продају и продаје туристичко путовање организатора путовања дужан је да у програму путовања и потврди о путовању назначи својство у коме наступа, број лиценце организатора путовања, број рачуна организатора путовања и да путнику уручи непосредно или електронским путем, истовремено са издавањем потврде о путовању, програм и опште услове путовања организатора путовања.

Посредник нуди и продаје само туристичка путовања организатора путовања са којим има закључен посреднички уговор о путовању.

Посредник је дужан да нуди и продаје туристичка путовања под истим условима као и организатор путовања.

Посредник је у обавези да о продатом туристичком путовању из става 7. овог члана, без одлагања, обавести организатора путовања.

Обавештење из става 9. овог члана садржи податке о путнику (име и презиме, адреса, контакт телефон и др.).

Министар прописује ближе услове и начин уплате средстава од продатог туристичког путовања, начин уређивања међусобних односа организатора путовања и посредника, као и однос организатора путовања и посредника према путнику.

V УГОСТИТЕЉСКА ДЕЛАТНОСТ

Члан 59.

Угоститељ обавља делатност пружања услуга смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака, у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Делатност из става 1. овог члана може да обавља привредно друштво, друго правно лице, предузетник, огранак страног правног лица, ако је регистровано у одговарајућем регистру.

Удружење које обавља делатност из става 1. овог члана дужно је да ту делатност упише у одговарајући регистар.

Предузетник не може да обавља делатност из става 1. овог члана у периоду прекида обављања делатности.

Ако лице из става 2. овог члана обавља угоститељску делатност у седишту, али не као претежну делатност, дужно је да за ту делатност образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма.

Ако лице из става 2. овог члана обавља угоститељску делатност ван седишта, дужно је да за ту делатност у сваком пословном простору, односно месту пословања образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма.

Поједине угоститељске услуге може пружати и физичко лице, под условима прописаним овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Члан 60.

Здравствене установе које пружају услуге својим корисницима у објектима у којима се организује боравак и пружају услуге превенције, лечења и рехабилитације, могу пружати и услуге смештаја и исхране трећим лицима, на начин прописан овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Ако су субјекти из става 1. овог члана буџетски корисници, за пружање услуге смештаја и исхране трећим лицима дужни су да прибаве одобрење министра.

Услуге трећим лицима здравствене установе из ст. 1. и 2. овог члана могу да пружају ако испуњавају техничке, економске, тржишне и друге услове.

Одобрење из става 2. овог члана даје се решењем са роком важења од три године.

Решење из става 4. овог члана је коначно и доставља се ради евидентирања у Регистру туризма.

Влада ближе прописује услове из става 3. овог члана.

Члан 60а.

Правно лице које има одмаралишта, домове или друге објекте за пружање услуга смештаја и исхране својим запосленима, може пружати и услуге смештаја и исхране трећим лицима, на начин прописан овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Члан 61.

Не сматра се обављањем угоститељске делатности:

1) пружање услуга смештаја и исхране запосленима и корисницима у одмаралиштима, установама друштвене бриге о деци, старим лицима, ученицима и студентима, здравственим, социјалним, образовно-васпитним и другим сличним установама, ако услуге пружају лица запослена у тим установама;

2) пружање услуга исхране и пића запосленима у сопственим просторијама у току процеса рада у привредним субјектима, установама, државним органима и другим организацијама, ако услуге пружају лица запослена у тим привредним субјектима, установама, органима и организацијама.

Објекти односно просторије, уређаји и опрема, као и лица која пружају услуге из става 1. овог члана, морају испуњавати санитарно-хигијенске и здравствене услове прописане за угоститељски објекат, у делу објекта у коме се те услуге пружају.

1. Обавезе угоститеља

Члан 62.

Угоститељ је дужан да:

1) на улазу у угоститељски објекат видно истакне пословно име и седиште, назив и врсту угоститељског објекта, према претежној врсти услуга које се у њему пружају;

1а) на улазу у угоститељски објекат видно истакне радно време и да се у свом пословању придржава прописаног радног времена;

2) на улазу у угоститељски објекат видно истакне ознаку категорије односно посебног стандарда који се у њему пружа, утврђеног решењем министра односно надлежног органа јединице локалне самоуправе;

3) се евидентира у Регистру туризма и да у сваком пословном простору, односно месту пословања у ком обавља угоститељску делатност држи решење о упису у одговарајући регистар и уверење о евидентирању у Регистру туризма;

4) у угоститељском објекту одржава просторије и опрему и пружа услуге према прописаним минимално техничким и санитарно-хигијенским условима, као и стандардима за врсту објекта у којој обавља делатност и за категорију која му је одређена решењем министра односно надлежног органа јединице локалне самоуправе;

5) у писаном, говорном или визуелном јавном оглашавању тачно користи врсту, а код објеката из члана 68. ст. 1. и 6. овог закона категорију угоститељског објекта која му је одређена решењем министра односно надлежног органа јединице локалне самоуправе;

6) истакне цене смештаја, пансиона и полупансиона, износ боравишне таксе у свакој соби и на рецепцији, као и да истакне цене хране, пића и напитака у ценовницима који морају бити доступни корисницима услуга у довољном броју примерака и на сваком месту где се корисници услужују;

7) се придржава истакнутих, односно на другом месту објављених цена;

8) за сваку пружену услугу изда прописан рачун;

9) утврди нормативе хране и пића које услужује и на захтев корисника услуга омогући увид у те нормативе, као и да услуге пружа у одговарајућој количини и према тим нормативима;

10) у угоститељском објекту за смештај води евиденцију гостију дневно и уредно на прописан начин;

11) утврди кућни ред у свим објектима за смештај и истакне га на рецепцији, а изводе из кућног реда истакне у свим смештајним јединицама;

11а) пружање угоститељске услуге не условљава пружањем друге услуге, односно неким другим условом који је корисник услуга дужан да испуни;

11б) за угоститељски објекат обезбеди прописане услове у погледу уређаја и опреме за одвођење дима, паре и мириса и других непријатних емисија, ради спречавања њиховог ширења у околину;

11в) за угоститељски објекат у којем се емитује музика или изводи забавни програм, обезбеди прописане услове у погледу уређења и опремања, ради обезбеђења заштите од буке;

11г) за угоститељски објекат, који се налази у стамбеној згради, обезбеди техничке и друге прописане услове, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту;

11д) угоститељску делатност у објекту који се налази у стамбеној згради обавља на прописан начин, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту;

12) обавља делатност са пажњом доброг привредника.

Када угоститељ послује у објекту који је заштићено културно добро, податке из става 1. тач. 1) и 2) овог члана може поставити унутар објекта или на неком другом прикладном месту, у складу са законом којим се уређује заштита културних добара.

Министар уз сагласност министра надлежног за унутрашње послове прописује облик, садржину, место и начин вођења евиденције гостију у угоститељском објекту за смештај.

2. Период обављања делатности

Члан 63.

Угоститељ послује током целе године или сезонски.

Угоститељ утврђује период пословања из става 1. овог члана за сваки угоститељски објекат.

Уколико угоститељ послује сезонски, дужан је да период пословања пријави Регистру туризма.

3. Услови за обављање угоститељске делатности у угоститељском објекту, ван угоститељског објекта и у покретном објекту

Члан 64.

Угоститељска делатност се обавља у угоститељском објекту и ван угоститељског објекта у складу са овим законом, прописима донетим на основу овог закона, као и прописима којима се уређује здравствена заштита и заштита животне средине.

Угоститељске услуге из става 1. овог члана могу се пружати повремено на сајмовима, вашарима, пригодним прославама и на другим јавним манифестацијама, а најдуже 30 дана.

Угоститељ је дужан да на месту на коме повремено пружа угоститељске услуге држи решење о регистрацији привредне делатности у одговарајући регистар.

Члан 65.

Поједине угоститељске услуге могу се пружати и у покретном објекту који се премешта из једног места у друго сопственим погоном или вучом и испуњава прописане минималне техничке, санитарно-хигијенске и здравствене услове за пружање угоститељских услуга.

У покретном објекту из става 1. овог члана може се припремати и услуживати храна припремљена на другом месту у оригиналном паковању, као и пиће у оригиналној амбалажи или на точење уз употребу амбалаже за једнократну употребу.

Угоститељ је дужан да у покретном објекту у коме пружа угоститељске услуге држи решење о регистрацији привредне делатности у одговарајући регистар и уверење о евиденцији у Регистру туризма.

Члан 66.

(Брисан)

4. Врсте угоститељских објеката

Члан 67.

Према врсти угоститељских услуга које се у објекту пружају, угоститељски објекти могу бити:

1) угоститељски објекат за смештај;

2) угоститељски објекат за исхрану и пиће.

У угоститељском објекту за смештај пружају се услуге смештаја, исхране и пића и друге услуге уобичајене у угоститељству или само услуге смештаја (у врсти угоститељског објекта: хотел, мотел, туристичко насеље, камп, пансион, хостел, преноћиште, одмаралиште, кућа, апартман, соба, сеоско туристичко домаћинство, ловачка вила, кућа или колиба и други објекти за пружање услуга смештаја).

У угоститељском објекту за пружање услуга исхране и пића припремају се и услужују топла и хладна јела и напици, точе и служе алкохолна и безалкохолна пића (у врсти угоститељског објекта: ресторан, кафана, бар, објекат брзе хране, кетеринг објекат, покретни објекат и други објекти).

Пословно име, фирма и други назив, назив огранка, простор ван пословног седишта или одговарајућа организациона јединица као и ознака пружаоца угоститељских услуга не може да садржи речи које указују на врсту угоститељског објекта.

Јединица локалне самоуправе може ближе да уреди услове за уређење и опремање угоститељског објекта у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у угоститељском објекту, а који се односе на уређење и опремање уређајима за одвођење дима, паре и мириса, као и других непријатних емисија.

Јединица локалне самоуправе може ближе да уреди услове за уређење и опремање угоститељског објекта у којима се емитује музика или изводи забавни програм, а којима се обезбеђује заштита од буке.

Јединица локалне самоуправе може ближе да уреди техничке и друге услове у угоститељском објекту, који се налази у стамбеној згради, као и начин обављања угоститељске делатности, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту.

5. Разврставање угоститељских објеката у категорије

Члан 68.

Угоститељски објекти за смештај врсте хотел, мотел, туристичко насеље, пансион и камп разврставају се у категорије, у складу са стандардима прописаним за поједине врсте тих објеката.

Угоститељски објекат врсте хотел и туристичко насеље може се разврстати у подврсту и по посебним стандардима који се у њему пружају.

Захтев за разврставање угоститељског објекта из ст. 1. и 2. овог члана у категорију односно подврсту подноси угоститељ министарству.

Разврставање угоститељског објекта у категорију односно у подврсту врши се решењем које доноси министар и важи три године од дана достављања решења подносиоцу захтева.

Решење из става 4. овог члана коначно је и доставља се ради евидентирања у Регистру туризма.

Угоститељски објекти за смештај врсте кућа, апартман, соба и сеоско туристичко домаћинство, разврставају се у категорије у складу са стандардима прописаним за поједине врсте тих објеката.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе на захтев угоститеља доноси решење којим се угоститељски објекат из става 6. овог члана разврстава у категорију, које важи три године од дана издавања.

Послове из става 7. овог члана надлежни орган јединице локалне самоуправе обавља као поверени посао.

Захтев за разврставање угоститељског објекта у категорију из ст. 3. и 7. овог члана мора да садржи истините податке.

Трошкове поступка разврставања угоститељског објекта у категорије сноси угоститељ.

Физичко лице може пружати услуге смештаја и исхране трећим лицима у кући, апартману, соби и сеоском туристичком домаћинству на начин прописан овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Против решења из става 7. овог члана може се у року од 15 дана од дана достављања решења изјавити жалба министру.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе дужан је да у електронској форми коју ближе одређује министар, квартално доставља министарству и Регистру туризма евиденцију коначних решења из става 7. овог члана.

Министар прописује стандарде за категоризацију угоститељских објеката из ст. 1, 2. и 6. овог члана, који нарочито садрже: стандарде за поједине врсте тих објеката; посебне стандарде; категорије и начин стицања и промене категорије угоститељског објекта.

Влада ближе прописује врсту и висину трошкова у поступку разврставања угоститељских објеката у категорије из става 10. овог члана, у зависности од њихове врсте, подврсте и величине.

Члан 69.

Угоститељ је дужан да прибави акт о одређивању категорије угоститељског објекта пре отпочињања обављања угоститељске делатности у објекту који се разврстава у категорију.

Ако се у року из члана 68. ст. 4. и 7. овог закона промени угоститељ, нови угоститељ је дужан да пре почетка рада у том објекту прибави решење којим се објекат разврстава у категорију.

Ако се у року из члана 68. ст. 4. и 7. овог закона одступи од прописаних стандарда за категорију угоститељског објекта у коју је разврстан, угоститељ је дужан да поднесе захтев ради разврставања објекта у нижу категорију.

Решење о промени категорије доноси се и кад угоститељски објекат испуни услове за вишу категорију, на захтев угоститеља.

Промена категорије угоститељског објекта врши се на начин и по поступку прописаном за разврставање угоститељског објекта у категорију.

6. Кадровска оспособљеност

Члан 70.

Угоститељи који обављају делатност у угоститељским објектима из члана 68. став 1. овог закона, морају да имају руководиоца објекта који је запослен код угоститеља.

Руководилац објекта у угоститељском објекту врсте хотел, подврсте хотела и мотел мора да има најмање вишу стручну спрему, односно стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању од три године у области друштвено-хуманистичких наука, активно знање једног страног језика и три године радног искуства у угоститељству.

Руководилац објекта у угоститељском објекту врсте туристичко насеље, пансион и камп мора да има најмање средњу стручну спрему, знање једног страног језика и годину дана радног искуства у угоститељству.

У угоститељском објекту врсте хотел, подврсте хотел и мотел мора да буде запослено и најмање једно лице са средњом стручном спремом угоститељског усмерења.

Ако угоститељ предузетник лично води пословање угоститељског објекта из ст. 2. и 3. овог члана он мора да испуњава услове прописане за руководиоца угоститељског објекта.

7. Престанак важења решења којим се угоститељски објекат разврстава у категорију

Члан 71.

Решење којим се угоститељски објекат разврстава у категорију престаје да важи:

1) истеком рока за који је донето;

2) доношењем решења о промени категорије угоститељског објекта;

3) губитком категорије угоститељског објекта;

4) на захтев угоститеља;

5) ако дође до промене угоститеља;

6) престанком привредног друштва, предузетника, другог правног лица или огранка страног правног лица услед кога се то правно лице или предузетник брише из одговарајућег регистра.

У случају из става 1. тач. 1), 3), 4), 5) и 6) овог члана Регистратор туризма брише угоститељски објекат из евиденције категорисаних објеката у Регистру туризма, а у случају из става 1. тачка 2. евидентира промену категорије угоститељског објекта.

Евидентирање из става 2. овог члана Регистратор туризма врши по службеној дужности у случајевима из става 1. тач. 1) и 5) овог члана, по обавештењу министарства односно надлежног органа јединице локалне самоуправе у случајевима из става 1. тач. 2) и 3) овог члана, а на захтев угоститеља у случају из става 1. тачка 4) овог члана.

8. Угоститељске услуге у домаћој радиности

Члан 72.

Угоститељ може да пружа туристима угоститељске услуге смештаја, припремања и услуживања исхране и пића у угоститељском објекту домаће радиности (кућа, апартман и соба).

Делатност из става 1. овог члана може да обавља лице из члана 59. ст. 2. и 7. овог закона.

Лице из става 2. овог члана дужно је да пре отпочињања обављања делатности у објектима домаће радиности прибави акт којим се објекат домаће радиности разврстава у одговарајућу категорију.

Физичко лице може да пружа туристима угоститељске услуге смештаја, припремања и услуживања оброка у кући, апартману и соби чији је власник у објектима смештајних капацитета до 30 лежајева.

Физичко лице је дужно да дневно и уредно пријављује госта, односно пружене услуге локалној туристичкој организацији, туристичкој агенцији, привредном субјекту или другом правном лицу из члана 74. став 1. овог закона, са којим има закључен уговор.

Локална туристичка организација, туристичка агенција, привредни субјекат или друго правно лице из члана 74. став 1. овог закона, са којим физичко лице има закључен уговор, дужна је да за пријављене госте и пружену услугу изда прописан рачун.

Члан 73.

Физичко лице које пружа угоститељске услуге у домаћој радиности мора да испуњава здравствене услове и редовно обавља здравствене прегледе у складу са законом којим се уређује здравствена заштита.

Кућа, апартман и соба из члана 72. овог закона морају да испуњавају прописане минималне техничке и санитарно-хигијенске услове и да буду категорисани.

Физичко лице може да пружа услуге припремања и услуживања хране и пића само туристима којима пружа услуге смештаја.

Члан 74.

Физичко лице пружа угоститељске услуге у домаћој радиности преко локалне туристичке организације, туристичке агенције, привредног субјекта или другог правног лица регистрованог за обављање привредне делатности, на основу уговора.

Уговор из става 1. овог члана физичко лице доставља, ради евидентирања, надлежном органу јединице локалне самоуправе.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе води евиденцију категорисаних кућа, апартмана и соба као поверени посао и дужан је да Регистру туризма квартално доставља евиденцију коју води у писаној (штампаној и електронској) форми.

Члан 75.

Физичко лице које пружа угоститељске услуге у домаћој радиности дужно је да:

1) у кући, апартману и соби коју издаје туристима истакне прописану ознаку категорије одређену решењем надлежног органа;

2) одржава просторије и опрему и пружа услуге према прописаним стандардима за категорију куће, апартмана и собе, која му је одређена решењем надлежног органа;

3) видно истакне цене услуга које пружа и износ боравишне таксе и придржава се истакнутих цена;

4) утврди нормативе хране ако пружа услугу исхране и придржава се утврђених норматива;

5) води евиденцију гостију дневно и уредно.

Обавезе из става 1. овог члана односе се и на физичко лице које пружа угоститељске услуге у сеоском туристичком домаћинству.

Министар, уз сагласност министра надлежног за унутрашње послове, прописује облик, садржину, место и начин вођења евиденције гостију у домаћој радиности и сеоском туристичком домаћинству.

9. Угоститељске услуге у сеоском туристичком домаћинству

Члан 76.

Угоститељ може да пружа туристима угоститељске услуге смештаја, припремања и услуживања исхране и пића у објекту сеоског туристичког домаћинства.

Делатност из става 1. овог члана може да обавља лице из члана 59. ст. 2. и 7. овог закона.

Лице из става 2. овог члана дужно је да пре отпочињања обављања делатности у сеоском туристичком домаћинству прибави акт којим се сеоско туристичко домаћинство разврстава у одговарајућу категорију.

Физичко лице које пружа угоститељске услуге у сеоском туристичком домаћинству може да пружа туристима угоститељске услуге смештаја, припремања и услуживања хране и пића у објектима смештајних капацитета до 30 лежајева.

Физичко лице из става 4. овог члана може да пружа угоститељске услуге припремања и услуживања хране и пића, од намирница и напитака које је претежно сам произвео и организованој туристичкој групи до 50 туриста која не користи услуге смештаја.

Физичко лице из става 4. овог члана мора да испуњава здравствене услове и редовно обавља здравствене прегледе, у складу са законом којим се уређује заштита здравља.

Објекти у којима се пружају угоститељске услуге у сеоском туристичком домаћинству морају да испуњавају минималне техничке и санитарно-хигијенске услове и да се просторије и опрема одржавају, а услуге пружају према прописаним стандардима за категорију која је одређена решењем надлежног органа.

Физичко лице из става 4. овог члана може у оквиру сеоског туристичког домаћинства, да пружа угоститељске услуге смештаја на отвореном у привремено постављеној опреми за камповање, до 20 камп парцела, за највише 30 гостију.

Простор, односно земљиште из става 8. овог члана мора да испуњава прописане минималне техничке и санитарно-хигијенске услове.

Физичко лице из става 4. овог члана дужно је да дневно и уредно пријављује госта, односно пружену услугу локалној туристичкој организацији, туристичкој агенцији, привредном субјекту или другом правном лицу из члана 77. став 1. овог закона, са којим има закључен уговор.

Локална туристичка организација, туристичка агенција, привредни субјекат или друго правно лице из члана 77. став 1. овог закона, са којим физичко лице има закључен уговор, дужна је да за пријављене госте и пружену услугу изда прописан рачун.

Члан 77.

Физичко лице пружа угоститељске услуге у сеоском туристичком домаћинству преко локалне туристичке организације, туристичке агенције, привредног субјекта или другог правног лица регистрованог за обављање привредне делатности, на основу уговора.

Уговор из става 1. овог члана физичко лице доставља, ради евидентирања, надлежном органу јединице локалне самоуправе.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе води евиденцију категорисаних сеоских туристичких домаћинстава као поверени посао и дужан је да Регистру туризма квартално доставља евиденцију коју води у писаној форми (штампаној и електронској).

Члан 78.

(Брисан)

Члан 79.

Министар ближе прописује услове и начин обављања угоститељске делатности, начин пружања угоститељских услуга, разврставање угоститељских објеката, минималне техничке услове за уређење и опремање угоститељских објеката у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у угоститељском објекту и ван угоститељског објекта, у покретном објекту, у домаћој радиности и у сеоском туристичком домаћинству.

Министар надлежан за послове здравља ближе прописује санитарно-хигијенске услове за уређење и опремање угоститељских објеката у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у угоститељском објекту и ван угоститељског објекта, у покретном објекту и домаћој радиности и сеоском туристичком домаћинству, као и за уређење и опремање угоститељског објекта и пружање услуга за особе са инвалидитетом.

VI НАУТИЧКА ДЕЛАТНОСТ

Члан 80.

Наутичка делатност пружања услуга у прихватним и пловним објектима наутичког туризма, као и пружање других услуга за потребе наутичког туризма обавља се у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Делатност из става 1. овог члана може да обавља привредно друштво, друго правно лице, предузетник или огранак страног правног лица, ако је регистровано у одговарајућем регистру.

Удружење које обавља делатност из става 1. овог члана дужно је да ту делатност упише у одговарајући регистар.

Предузетник не може да обавља делатност из става 1. овог члана у периоду прекида обављања делатности.

Ако лице из става 2. овог члана има регистровану наутичку делатност у седишту, али не као претежну делатност, дужно је да за наутичку делатност образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма.

Ако лице из става 2. овог члана нуди и продаје наутичке услуге ван седишта, дужно је да за ту делатност у сваком пословном простору, односно месту пословања образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма.

На обављање наутичке делатности на делу простора који истовремено представља подручје заштићеног природног подручја примењује се режим заштите у складу са прописима којима се уређује заштита природе.

1. Објекти наутичког туризма

Члан 81.

Прихватни објекти наутичког туризма јесу наутичко сидриште, привезиште, туристичко пристаниште, марина и наутичко-туристички центар.

Пловни објекти наутичког туризма јесу рекреативно пловни објекат, излетничко пловни објекат, пловни објекат за панорамско разгледање, туристичка јахта и пловни објекат за туристичко крстарење.

2. Услуге у наутичком туризму

Члан 82.

Услуге наутичког туризма јесу: прихват; снабдевање; чување; изнајмљивање; одржавање и поправка пловних објеката наутичког туризма; организовање туристичких крстарења; пружање других услуга за потребе наутичког туризма.

Члан 83.

Услуге наутичког туризма обављају се у објектима који испуњавају прописане минималне техничке и санитарно-хигијенске услове за обављање наутичке делатности (у даљем тексту: објекти наутичког туризма).

3. Обавезе пружаоца наутичких услуга

Члан 84.

Пружалац наутичких услуга који обавља наутичку делатност дужан је да:

1) на улазу у објекат наутичког туризма видно истакне пословно име и седиште, назив и врсту објекта наутичког туризма, као и радно време и да га се придржава у свом пословању;

2) на улазу у марину видно истакне ознаку категорије марине;

3) за пловни објекат наутичког туризма који изнајмљује кориснику стави на располагање важеће бродско сведочанство, односно пловидбену дозволу потписану и оверену од овлашћеног лица;

4) у сваком пословном простору, односно месту пословања у ком обавља наутичку делатност држи решење о упису у одговарајући регистар и уверење о евидентирању у Регистру туризма;

5) у објекту наутичког туризма одржава просторије и опрему и пружа услуге према прописаним стандардима за врсту објекта у којој обавља делатност и за категорију која му је одређена решењем министра;

6) у писаном, говорном или визуелном јавном оглашавању тачно користи врсту и категорију објекта наутичког туризма која му је одређена решењем министра;

7) да истакне цене услуга које пружа и да се придржава истакнутих, односно објављених цена;

8) за сваку пружену услугу изда прописан рачун;

9) обавља делатност са пажњом доброг привредника.

4. Разврставање марина у категорије

Члан 85.

Марине као прихватни објекти наутичког туризма разврставају се у категорије у складу са стандардима прописаним за ту врсту објеката.

Пружалац наутичких услуга дужан је да пре отпочињања обављања наутичке делатности у марини прибави акт којим се марина разврстава у одговарајућу категорију.

Члан 86.

Захтев за разврставање марине у категорију подноси пружалац наутичких услуга у марини министарству.

Разврставање марине у категорију врши се решењем које доноси министар и важи три године од дана достављања решења подносиоцу захтева.

Решење из става 2. овог члана коначно је и доставља се ради евидентирања у Регистру туризма.

На промену пружаоца наутичких услуга и категорије марине, као и на престанак решења о одређивању категорије, сходно се примењују одредбе члана 69. ст. 2, 3, 4. и 5. и члана 71. овог закона.

Пословно име, фирма и други назив, као и ознака пружаоца наутичких услуга не може да садржи речи које указују на врсту објекта који се разврстава у категорију.

Захтев за разврставање марина у категорију из става 1. овог члана мора да садржи истините податке.

Члан 87.

Министар уз сагласност министара надлежних за послове водопривреде, инфраструктуре, здравља, животне средине и просторног планирања прописује минималне техничке услове за изградњу, уређење и опремање наутичких објеката, као и стандарде за категоризацију марина.

VII ЛОВНОТУРИСТИЧКА ДЕЛАТНОСТ

Члан 88.

Ловнотуристичку делатност обавља привредно друштво или јавно предузеће чији је оснивач Република Србија или аутономна покрајина (у даљем тексту: пружалац ловнотуристичких услуга) које је регистровано за обављање делатности узгоја и лова дивљачи.

Ако пружалац ловнотуристичких услуга не обавља ловнотуристичку делатност као претежну делатност, дужан је да образује и у одговарајућем регистру региструје огранак, односно простор ван пословног седишта или да на други начин образује одговарајућу организациону јединицу која се евидентира у Регистру туризма.

Ако пружалац ловнотуристичких услуга обавља делатност ван седишта, дужан је да у сваком пословном простору, односно месту пословања образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма.

1. Објекти ловног туризма

Члан 89.

Објекти ловног туризма јесу објекти за смештај ловаца.

Услуге смештаја и исхране могу користити и друга лица само уколико су у пратњи ловаца, с тим што пружалац ловнотуристичких услуга тим лицима не може пружати остале услуге ловног туризма из члана 90.

Према врсти услуга које пружају објекти ловног туризма могу бити:

1) ловачка колиба;

2) ловачка кућа;

2а) ловачки дом;

3) ловачка вила.

Ловачка вила, као објекат ловног туризма разврстава се у категорију у складу са стандардима прописаним за ту врсту објеката и пружалац ловнотуристичких услуга је дужан да пре отпочињања обављања ловнотуристичке делатности у објекту ловног туризма – ловачка вила прибави акт којим се тај објекат разврстава у одговарајућу категорију.

Захтев за разврставање објекта ловног туризма у категорију подноси пружалац ловнотуристичких услуга министарству.

Разврставање објекта ловног туризма у категорију врши се решењем које доноси министар и важи три године од дана достављања решења подносиоцу захтева.

Решење из става 6. овог члана коначно је и доставља се ради евидентирања у Регистар туризма.

На промену пружаоца ловнотуристичких услуга и категорије објекта ловног туризма, као и на престанак решења о одређивању категорије, сходно се примењују одредбе члана 69. ст. 2, 3, 4. и 5. и члана 71. овог закона.

Пословно име, фирма и други назив, као и ознака пружаоца ловнотуристичких услуга не може да садржи речи које указују на врсту објекта који се разврстава у категорију.

Захтев за разврставање објекта ловног туризма у категорију из става 5. овог члана мора да садржи истините податке.

2. Услуге у ловном туризму

Члан 90.

Услуге ловног туризма јесу: прихват и смештај ловаца – туриста; организовање лова; пружање других услуга за потребе ловног туризма (изнајмљивање ловачких паса, изнајмљивање ловачког оружја, услуге превоза до ловишта и по ловишту, обука ловачких паса и др.).

Пружалац ловнотуристичких услуга дужан је да услуге пружа у складу са овим законом и прописима којима се уређује ловство и заштита животне средине.

Члан 91

Услуге ловног туризма обављају се у ловиштима и објектима ловног туризма који испуњавају услове прописане законом.

3. Обавезе пружања ловнотуристичких услуга

Члан 92.

Пружалац ловнотуристичких услуга који обавља ловнотуристичку делатност дужан је да:

1) на улазу у објекат ловног туризма видно истакне пословно име и седиште, назив и врсту објекта ловног туризма, као и радно време и да га се придржава у свом пословању;

1а) на улазу у објекат ловног туризма – ловачка вила видно истакне ознаку категорије односно посебног стандарда који се у њему пружа утврђеног решењем министра;

2) у сваком пословном простору, односно месту пословања у коме обавља ловнотуристичку делатност држи решење о упису у одговарајући регистар и уверење о евидентирању у Регистру туризма;

3) у објекту ловног туризма видно истакне правила, односно услове и начин коришћења ловишта и других услуга ловног туризма;

4) у објекту ловног туризма одржава просторије и опрему и пружа услуге према прописаним стандардима за врсту објекта у којој обавља делатност и за категорију која му је одређена решењем министра;

5) у писаном, говорном или визуелном јавном оглашавању тачно користи врсту и категорију објекта ловног туризма која му је одређена решењем министра;

6) да истакне цене услуга које пружа и да се придржава истакнутих, односно објављених цена;

7) за сваку пружену услугу изда прописан рачун;

8) обавља делатност са пажњом доброг привредника.

Одредбе члана 62. став 1. тач. 2), 6), 8), 9), 10), 11) и 12) овог закона сходно се примењују и на пружаоца ловнотуристичких услуга.

Члан 93.

Министар, уз сагласност министара надлежних за послове ловства, унутрашњих послова, инфраструктуре, животне средине и просторног планирања, прописује минималне техничке услове за изградњу, уређење и опремање ловнотуристичких објеката, као и стандарде, услове и начин пружања и коришћења услуга ловног туризма.

VIII УСЛУГЕ У ТУРИЗМУ

1. Услуге туристичких професија

1.1. Услуге туристичког водича, локалног туристичког водича, туристичког пратиоца, туристичког аниматора и представника на туристичкој дестинацији

Члан 94.

Туристички водич и туристички пратилац мора да има положен стручни испит за туристичког водича и туристичког пратиоца у складу са овим законом.

Туристички водич и туристички пратилац мора да:

1) има држављанство Републике Србије;

2) зна српски језик;

3) има најмање средње образовање у четворогодишњем трајању;

4) активно зна један страни језик.

Лице које има положен стручни испит за туристичког водича може да обавља и послове туристичког пратиоца.

Туристичким водичем и туристичким пратиоцем, у смислу овога закона, сматра се и држављанин државе чланице Европске уније и европског економског простора који испуњава услове за туристичког водича и туристичког пратиоца прописане овим законом.

Туристички водич и туристички пратилац при пружању услуга мора да има код себе одговарајућу и важећу легитимацију и да је носи на прописан начин.

Стручни испит за туристичког водича и туристичког пратиоца полаже се пред комисијом коју образује министар.

Трошкове полагања стручног испита из става 1. овог члана, као и трошкове издавања уверења и легитимације сноси лице које полаже стручни испит.

Министарство издаје уверење о положеном стручном испиту за туристичког водича, односно за туристичког пратиоца, као и легитимацију.

Туристички водич може бити запослен на пословима руководиоца из члана 50. став 1. овог закона и то за рад код:

1) организатора путовања, ако има најмање вишу стручну спрему, односно стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању од три године и има положен стручни испит за туристичког водича најмање пет година;

2) посредника, ако има најмање средње образовање у четворогодишњем трајању и има положен стручни испит за туристичког водича најмање три године.

Туристички водич може да пружа услуге самостално као предузетник, односно преко привредног друштва или другог правног лица.

Удружење туристичких водича може у име и за рачун својих чланова посредовати у пружању услуга туристичког водича уз обавезу издавања рачуна кориснику услуге.

Средства од наплаћене таксе на име трошкова из става 7. овог члана приход су буџета Републике Србије.

Трошкови организације полагања практичног дела стручног испита, које сноси лице које полаже стручни испит, не сматрају се средствима из става 12. овог члана.

Члан 95.

(Брисан)

Члан 96.

Не сматра се туристичким водичем стручно лице које показује, објашњава или даје информације унутар пословног простора у коме ради (музеј, галерија, национални парк, водич у лову и риболову), ни туристичким пратиоцем пратилац туристичке групе на туристичком путовању организованом од страног организатора путовања које је започето и завршава се у страној држави.

Члан 97.

Министар прописује програм, начин и услове полагања стручног испита из члана 94. став 1, висину таксе за полагање стручног испита, издавање уверења и легитимације, услове које чланови комисије из члана 94. став 6. овог закона треба да испуне, као и износ накнаде за рад чланова комисије.

Министар прописује облик и садржину уверења и легитимације туристичког водича и туристичког пратиоца, као и начин и услове издавања и рокове важења.

Члан 98.

Локални туристички водич мора да има положен стручни испит за локалног туристичког водича.

Стручни испит за локалног туристичког водича може да полаже лице које има положен стручни испит за туристичког водича.

Локални туристички водич мора да има код себе одговарајућу и важећу легитимацију и ознаку и да их носи на прописан начин.

Програм и начин полагања стручног испита за локалног туристичког водича прописује надлежни орган јединице локалне самоуправе или више јединица локалних самоуправа, по претходно прибављеном мишљењу министарства.

Стручни испит за локалног водича полаже се пред комисијом коју образује надлежни орган јединице локалне самоуправе који издаје уверење о положеном стручном испиту за локалног туристичког водича, као и ознаку.

Трошкове полагања стручног испита из става 1. овог члана, као и трошкове издавања уверења и ознаке сноси лице које полаже стручни испит.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе прописује програм, начин и услове полагања стручног испита из става 1. овог члана, висину таксе за полагање стручног испита, издавање уверења и ознаке, услове које чланови комисије из става 5. овог члана треба да испуне, као и износ накнаде за рад чланова комисије.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе прописује облик и садржину уверења, и ознаке локалног туристичког водича, као и начин и услове издавања и рокове важења.

Средства од наплаћене таксе на име трошкова из става 6. овог члана приход су буџета јединице локалне самоуправе.

Трошкови организације полагања практичног дела стручног испита, које сноси лице које полаже стручни испит, не сматрају се средствима из става 9. овог члана.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе води евиденцију локалних туристичких водича, као поверени посао и дужан је да Регистру туризма ради евидентирања достави евиденцију у електронској форми најкасније до 15. јануара за претходну годину.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе води евиденцију локалних туристичких водича, као поверени посао и дужан је да је достави министарству у електронској форми у року од 15 дана од дана издавања уверења.

Члан 99.

Туристички аниматор и представник на туристичкој дестинацији мора да:

1) има најмање средње образовање у четворогодишњем трајању;

2) зна српски језик.

Представник на туристичкој дестинацији мора да има активно знање страног језика који је у употреби на туристичкој дестинацији.

Члан 100.

(Брисано)

3. Услуге изнајмљивања возила

Члан 101.

Услугама изнајмљивања возила (rent-a-car) сматра се изнајмљивање путничких аутомобила без возача.

Посебна врста изнајмљивања возила је изнајмљивање путничких аутомобила са услугама возача (limo service).

Услуге из ст. 1. и 2. овог члана може да пружа привредно друштво, друго правно лице, предузетник или огранак страног правног лица, ако је регистровано у одговарајућем регистру.

Удружење које обавља делатност из ст. 1. и 2. овог члана дужно је да ту делатност упише у одговарајући регистар.

Предузетник не може да пружа услуге из ст. 1. и 2. овог члана у периоду прекида обављања делатности.

Ако лице из става 3. овог члана има регистровану делатност за пружање услуга изнајмљивања возила у седишту, али не као претежну делатност, дужно је да за ту делатност образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма.

Ако лице из става 3. овог члана нуди и продаје услуге изнајмљивања возила у простору ван седишта, дужно је да за ту делатност у сваком пословном простору, односно месту пословања, образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма.

Члан 101а.

Пружалац услуга из члана 101. став 1. овог закона дужан је да:

1) на улазу у простор у коме обавља делатност видно истакне пословно име и седиште;

2) на улазу у простор у коме обавља делатност видно истакне радно време и да га се придржава у свом пословању.

Пружалац услуга из члана 101. ст. 1. и 2. овог закона дужан је да:

1) у сваком пословном простору, односно месту пословања у ком обавља делатност држи решење о упису у одговарајући регистар и уверење о евидентирању у Регистру туризма;

2) у сваком пословном простору, односно месту пословања истакне цене услуга које пружа и да се придржава истакнутих, односно објављених цена;

3) за сваку пружену услугу изда прописан рачун;

4) води евиденцију пружених услуга;

5) обавља делатност са пажњом доброг привредника.

Евиденција из става 2. тачка 4) овог члана води се на дневном нивоу, по начелима уредности и тачности, на начин који не дозвољава брисање унетих података, којим се омогућава увид у податке по хронолошком реду и садржи податке о регистарском броју возила, податке о возачу, периоду коришћења возила, податке о кориснику услуге и др.

Члан 102.

Возила која су предмет изнајмљивања не могу да буду старија од пет година и морају да испуњавају услове утврђене прописима о безбедности саобраћаја на путевима.

Пружалац услуга изнајмљивања возила из члана 101. став 1. овог закона мора да има најмање три регистрована моторна возила.

Возила из члана 101. став 2. могу да буду старија од пет година.

IX ТАКСА И ПЕНАЛИ У ТУРИЗМУ

1. Боравишна такса

Члан 103.

Боравишну таксу плаћа лице за сваки дан боравка у угоститељском објекту за смештај, изван свог пребивалишта.

Члан 104.

Висину боравишне таксе утврђује јединица локалне самоуправе у зависности од категорије туристичког места или у различитој висини по деловима општине односно града у зависности од изграђености комуналне, саобраћајне и туристичке инфраструктуре.

Влада за сваку категорију туристичког места посебно утврђује највиши и најнижи износ боравишне таксе.

Ако се туристички објекат за смештај не налази на територији туристичког места, јединица локалне самоуправе утврдиће висину боравишне таксе за најнижу категорију туристичког места.

Члан 105.

Боравишну таксу не плаћају:

1) деца до седам година старости;

2) лица упућена на бањско и климатско лечење, односно специјализовану рехабилитацију од стране надлежне лекарске комисије;

3) особе са инвалидитетом са телесним оштећењем од најмање 70%, војни инвалиди од прве до пете групе, цивилни инвалиди рата од прве до пете групе, слепа лица, лица оболела од дистрофије и сродних мишићних и неуромишићних обољења, параплегије и квадриплегије, церебралне и дечје парализе и мултиплекс склерозе, особе ометене у развоју, као и пратилац наведених особа;

4) ученици и студенти који организовано бораве у угоститељском објекту за смештај ради извођења спортско-рекреативних и других активности по програму министарства надлежног за послове просвете, студенти који организовано бораве у угоститељском објекту за смештај ради извођења обавезне наставе у складу са наставним планом образовне установе, као и учесници републичких и регионалних такмичења у знању и вештинама;

5) страни држављани који су по међународним конвенцијама и споразумима ослобођени плаћања таксе;

6) лица која непрекидно бораве у објекту за смештај дуже од 30 дана.

Боравишну таксу умањену за 50% плаћају лица од седам до 15 година старости.

Лица из става 1. овог члана не плаћају боравишну таксу ако поднесу доказ да су испуњени услови из става 1. овог члана (чланска карта, потврда школе, односно образовне установе, упут лекарске комисије и друго).

Јединица локалне самоуправе може својом одлуком да прошири круг лица из става 1. тач. 2) и 3) овог члана.

Члан 106.

Наплату боравишне таксе врше субјекти који пружају услугу смештаја, као и субјекти из члана 74. став 1. и члана 77. став 1. овог закона преко којих се пружа услуга смештаја (у даљем тексту: давалац смештаја).

Давалац смештаја наплаћује боравишну таксу истовремено са наплатом услуге смештаја.

Ако давалац смештаја не наплати боравишну таксу, дужан је да на свој терет уплати износ ненаплаћене боравишне таксе.

Члан 107.

Давалац смештаја дужан је да у рачуну за услугу смештаја посебно искаже износ боравишне таксе, као и да наведе основ ослобађања од плаћања или умањења износа боравишне таксе, у складу са чланом 105. овог закона.

Члан 108.

Средства од наплаћене боравишне таксе давалац смештаја уплаћује у року од пет дана по истеку сваких 15 дана у месецу.

Члан 109.

Средства од наплаћене боравишне таксе приход су буџета јединице локалне самоуправе на чијој територији су пружене услуге смештаја и користе се за обезбеђивање информативно-пропагандног материјала којим се промовишу туристичке вредности и културно наслеђе, обезбеђивање туристичке сигнализације и рад туристичко-информативних центара.

Средства од наплаћене боравишне таксе користе се и за финансирање послова из члана 39. овог закона.

Чл. 110-113.

(Брисано)

3. Пенали за коришћење приоритетне туристичке дестинације

Члан 114.

Јединица локалне самоуправе која је проглашена за туристичко место И и II категорије може својим актом да утврди туристичке зоне, туристичке дестинације и туристичке локације (у даљем тексту: просторне целине).

На просторним целинама из става 1. овог члана угоститељски објекат за смештај врсте хотел и мотел мора да испуњава стандарде за разврставање у одређену категорију, усаглашен са актом јединице локалне самоуправе.

Акт из става 1. овог члана нарочито садржи опис просторних целина, са утврђеним границама, начин процене усаглашености, рокове усаглашавања и друге услове које угоститељски објекат врсте хотел и мотел треба да испуни, висину пенала, начин наплате пенала, обвезника плаћања и др.

Акт из става 1. овог члана садржи и прописане услове за угоститељске објекте који се први пут категоришу у врсту хотел и мотел.

Ако обвезник плаћања, утврђен актом из става 1. овог члана, не поступи у прописаном року надлежни орган јединице локалне самоуправе доноси решење којим за то лице утврђује обавезу плаћања пенала на годишњем нивоу у прописаној висини.

Решење из става 5. овог члана коначно је.

Обавезе утврђене актом из става 1. овог члана не односе се на објекте за које је покренут поступак приватизације, све до окончања тог поступка.

Члан 115.

Средства од наплаћених пенала из члана 114. овог закона приход су буџета јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази објекат из члана 114. став 2. овог закона.

Средства од наплаћених пенала користе се за финансирање активности прописаних чланом 109. овог закона.

Члан 116.

У погледу начина утврђивања боравишне таксе и пенала обрачунавања, застарелости, наплате и принудне наплате, рокова за плаћање, обрачуна камате и осталог што није посебно прописано овим законом, сходно се примењују одредбе закона којим се уређује порески поступак и пореска администрација, ако овим законом није друкчије одређено.

X РЕГИСТАР ТУРИЗМА

Члан 117.

Регистар туризма води Агенција за привредне регистре.

У Регистру туризма региструју се туристичке агенције – организатори путовања и туристичке агенције – посредници.

У Регистру туризма евидентирају се:

1) управљачи туристичких простора;

2) туристичка места;

3) дестинацијске менаџмент организације;

4) дестинацијске менаџмент компаније;

5) професионални организатор конгреса;

6) туристичке организације;

7) угоститељи;

8) категорисани и некатегорисани угоститељски објекти;

9) лица која пружају услуге у домаћој радиности;

10) лица која пружају услуге у сеоским туристичким домаћинствима;

11) пружаоци наутичких услуга;

12) категорисани и некатегорисани објекти наутичког туризма;

13) пружаоци ловнотуристичких услуга;

14) категорисани и некатегорисани објекти ловног туризма;

15) туристички водичи;

16) локални туристички водичи;

17) туристички пратиоци;

18) туристички аниматори;

19) привредни субјекти који пружају услуге изнајмљивања возила (rent-a-car) и услуге изнајмљивања возила са услугама возача (limo service).

Врсту, висину и начин плаћања накнада за регистрацију, евиденцију и друге услуге које пружа Регистар туризма, одређује Управни одбор Агенције за привредне регистре, уз сагласност Владе.

Коначна решења која доносе органи на основу овлашћења из овог закона региструју се односно евидентирају у Регистру туризма на начин прописан овим законом и другим прописима донетим на основу овог закона.

Прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности, права лица и заштита права лица чији се подаци прикупљају и обрађују, ограничења заштите података о личности и обезбеђење података, у Регистру туризма врши се у складу са овим законом, законом којим се уређује заштита података о личности и законом којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја.

Подаци који се уписују у Регистру туризма, за домаће физичко лице су лично име и ЈМБГ, а за странца се уписује лично име, број пасоша и држава издавања, а ако је издата лична карта за странца, уписује се и лични број странца.

Подаци који се уписују у Регистру туризма, за правно лице су пословно име, седиште и матични број, а за страно правно лице уписује се пословно име, седиште, број под којим се то правно лице води у матичном регистру и назив тог регистра.

Услови из става 6. овог члана примениће се на облик, садржину и начин вођења евиденције, уговора и других података из чл. 45, 46, 56, 62, 75, 94, 98, 101а и 119. овог закона.

Члан 117а.

Министарство води евиденцију категорисаних угоститељских објеката из члана 68. став 1. и члана 89. став 4. овог закона, као и објеката наутичког туризма из члана 85. став 1. овог закона и дужно је да Регистру туризма квартално доставља евиденцију коју води у писаној форми (штампаној и електронској).

Министарство води евиденцију туристичких водича и туристичких пратилаца и дужно је да Регистру туризма доставља евиденцију коју води у писаној форми (штампаној и електронској) најкасније до 15. јануара за претходну годину.

XI НАДЗОР

Члан 118.

Надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши министарство.

Инспекцијски надзор над применом овог закона врши министарство преко туристичких инспектора.

Инспекцијски надзор над применом овог закона у делу испуњености санитарно-хигијенских и здравствених услова у објектима у којима се обавља угоститељска делатност, као и у објектима, односно просторијама у којима се пружају угоститељске услуге смештаја и исхране у домаћој радиности и сеоским туристичким домаћинствима врши министарство надлежно за послове здравља преко санитарних инспектора.

Инспекцијски надзор над применом овог закона у делу којим се уређује заштита животне средине врши министарство надлежно за послове заштите животне средине преко инспектора за заштиту животне средине.

Инспекцијски надзор над применом овог закона у делу којим се уређује наутичка делатност, а односи се на саобраћајно-техничке услове објеката наутичког туризма и на услове за чланове посаде пловних објеката наутичког туризма, као и у делу којим се уређује делатност изнајмљивања возила, а односи се на испуњеност услова прописаних за возила која су предмет изнајмљивања, врши министарство надлежно за послове саобраћаја преко саобраћајних инспектора.

Инспекцијски надзор над применом овог закона у делу којим се уређује ловнотуристичка делатност, а односи се на организовање лова, врши министарство надлежно за послове ловства преко ловних инспектора.

Инспекцијски надзор над применом овог закона врши јединица локалне самоуправе преко овлашћених инспектора у делу којим се уређује:

1) обављање угоститељске делатности од стране правног лица, привредног друштва, предузетника или огранка страног правног лица, као и физичког лица у собама, становима и кућама, за која није издато решење о разврставању у категорију;

2) обављање угоститељске делатности од стране правног лица, привредног друштва, предузетника или огранка страног правног лица, као и физичког лица у објектима домаће радиности, сеоском туристичком домаћинству и хостелу ако гости нису евидентирани, односно пријављени у складу са овим законом;

3) обављање угоститељске делатности од стране физичких лица у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, а није закључен уговор из члана 74. став 1. овог закона и члана 77. став 1. овог закона;

4) испуњеност прописаних услова и начина обављања угоститељске делатности у објектима домаће радиности, сеоском туристичком домаћинству и хостелу;

5) испуњеност минимално техничких услова и стандарда у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству;

6) испуњеност минимално техничких услова и начина обављања угоститељске делатности у угоститељском објекту врсте хостел;

7) испуњеност прописаних услова у погледу уређења и опремања угоститељског објекта, који се односе на одвођење дима, паре и мириса, као и других непријатних емисија;

8) испуњеност прописаних услова у погледу уређења и опремања угоститељског објекта у којима се емитује музика или изводи забавни програм, а којима се обезбеђује заштита од буке;

9) испуњеност прописаних услова у угоститељском објекту, као и начин обављања угоститељске делатности у угоститељском објекту, који се налази у стамбеној згради;

10) наплата и уплата боравишне таксе;

11) провера испуњености услова и рокова усаглашености угоститељских објеката са актом из члана 114. овог закона;

12) истицање и придржавање прописаног радног времена у угоститељском објекту.

Послове из става 7. овог члана јединица локалне самоуправе обавља као поверени посао.

Санитарни инспектори, ловни инспектори, инспектори за заштиту животне средине, саобраћајни инспектори и инспектори јединице локалне самоуправе имају права, дужности и овлашћења туристичког инспектора утврђена овим законом која се односе на њихову област инспекцијског надзора.

Члан 119.

Туристички инспектор приликом вршења надзора има службену легитимацију, значку и одговарајућу врсту одеће, обуће и опреме.

Министар прописује образац службене легитимације, изглед значке и одговарајућу врсту одеће, обуће и опреме коју носи туристички инспектор.

1. Права и дужности туристичког инспектора

Члан 120.

У вршењу инспекцијског надзора туристички инспектор има право и дужност да:

1) проверава да ли су испуњени прописани услови за обављање делатности и пружање услуга уређених овим законом;

2) проверава тачност података из захтева за разврставање угоститељског објекта у категорију у погледу испуњености услова;

3) проверава пружање услуга у угоститељским објектима у погледу придржавања прописаних стандарда за одобрену категорију;

4) утврђује идентитет запослених код привредних друштава, предузетника или огранка другог домаћег или страног правног лица, као и физичких лица која обављају делатност и пружају услуге уређене овим законом увидом у личну исправу или другу јавну исправу са фотографијом;

5) прегледа просторије у којима се обавља делатност и пружају услуге, уговоре, евиденције, исправе и другу документацију потребну за утврђивање законитости пословања привредних друштава, предузетника или огранка другог домаћег или страног правног лица, као и физичких лица која обављају делатност и пружају услуге уређене овим законом;

6) врши увид у периодични извештај за одређени период и пресек стања фискалне касе;

7) захтева судски налог за претрес стамбеног или пратећег простора код сазнања да се у том простору обавља делатност или пружа услуга у случају када се власник или корисник противи вршењу инспекцијског надзора;

8) захтева асистенцију полиције, односно комуналне полиције, ако основано процени да је то потребно према приликама одређеног случаја;

9) остварује надзор над радом угоститељских објекта ако јединица локалне самоуправе није организовала обављање послова из инспекцијског надзора који су им поверени;

10) предузме и друге прописане мере предвиђене законом.

1а. Права и дужности овлашћеног инспектора јединице локалне самоуправе

Члан 120а.

У вршењу инспекцијског надзора овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе има право и дужност да:

1) проверава да ли су испуњени прописани услови за обављање делатности и пружање услуга уређених овим законом;

2) утврђује идентитет запослених код привредних друштава, предузетника, другог правног лица или страног правног лица, која обављају делатност и пружају услуге уређене овим законом, увидом у личну исправу или другу јавну исправу са фотографијом;

3) утврђује идентитет лица које обавља угоститељску делатност у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству увидом у личну исправу или другу јавну исправу са фотографијом;

4) прегледа просторије у којима се обавља делатност и пружају услуге, уговоре, евиденције, исправе и другу документацију потребну за утврђивање законитости пословања привредних друштава, предузетника или огранка другог домаћег или страног правног лица, као и физичких лица која обављају делатност и пружају услуге уређене овим законом;

5) врши увид у уговоре из члана 74. став 1. и члана 77. став 1. овог закона;

6) врши проверу издатог решења о разврставању у категорију објеката из члана 68. ст. 6. и 7. овог закона;

7) проверава наплату и уплату боравишне таксе, увидом у евиденцију гостију и другу пратећу документацију;

8) проверава истицање и придржавање прописаног радног времена у угоститељским објектима;

9) проверава испуњеност услова и рокова усаглашености угоститељских објеката са актом из члана 114. овог закона;

10) захтева судски налог за претрес стамбеног или пратећег простора код сазнања да се у том простору обавља делатност или пружају услуге у случају када се власник или корисник простора противи вршењу инспекцијског надзора;

11) захтева асистенцију полиције, односно комуналне полиције, ако основано процени да је то потребно према приликама одређеног случаја;

12) обавести надлежни орган јединице локалне самоуправе о утврђеној процени усаглашености објеката из члана 114. овог закона;

13) предузме и друге прописане мере предвиђене законом.

Овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе приликом вршења надзора има службену легитимацију, значку и одговарајућу врсту одеће, обуће и опреме.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе прописује образац службене легитимације, изглед значке и одговарајућу врсту одеће, обуће и опреме коју носи овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе.

2. Овлашћења туристичког инспектора

Члан 121.

Туристички инспектор је овлашћен да:

1) привремено забрани обављање делатности правном и физичком лицу које обавља туристичку делатност, угоститељску делатност, наутичку делатност или ловнотуристичку делатност и које пружа услуге изнајмљивања возила, а није регистровало привредну делатност у одговарајући регистар;

2) привремено забрани привредном друштву, другом правном лицу, предузетнику и огранку страног правног лица обављање послова из члана 43. тач. 1), 1а) и 1б) овог закона који обавља послове без лиценце или су наступиле околности које су разлог за одузимање лиценце;

3) привремено забрани рад привредном друштву, другом правном лицу, предузетнику и огранку страног правног лица обављање делатности у врсти из члана 68. став 1, члана 85. став 1. и члана 89. став 4. овог закона који послују без решења о разврставању у категорију;

4) привремено забрани обављање делатности правном лицу, привредном друштву, предузетнику или огранку страног правног лица односно физичком лицу, ако се туристичком инспектору онемогући вршење послова надзора;

5) наложи да се врати износ који је више наплаћен у односу на истакнуте, односно уговорене цене;

6) изда прекршајни налог;

7) поднесе пријаву надлежном органу за учињено кривично дело или привредни преступ, односно поднесе захтев за покретање прекршајног поступка;

8) поднесе предлог за одузимање лиценце;

9) врши поступак инспекцијског надзора у случају када инспектор, коме је овим законом поверен посао инспекцијског надзора, не врши законом поверен посао.

Туристички инспектор доноси решење о привременој забрани обављања делатности до испуњења законом прописаних услова.

2а. Овлашћења инспектора јединице локалне самоуправе

Члан 121а.

Инспектор јединице локалне самоуправе је овлашћен да:

1) привремено забрани обављање угоститељске делатности правном и физичком лицу које угоститељску делатност обавља, а није регистровало привредну делатност у одговарајући регистар;

2) привремено забрани обављање делатности правном лицу, привредном друштву, предузетнику или огранку страног правног лица, као и физичком лицу које обавља угоститељску делатност пружања услуга смештаја у соби, стану или кући, за која није издато решење о разврставању у категорију;

3) привремено забрани физичком лицу пружање угоститељских услуга у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, ако није закључен уговор из члана 74. став 1. и члана 77. став 1. овог закона;

4) привремено забрани обављање угоститељске делатности, ако се инспектору онемогући вршење послова надзора;

5) изда прекршајни налог;

6) поднесе предлог надлежном органу из члана 114. став 5. овог закона за покретање поступка и утврђивања обавезе плаћања пенала;

7) поднесе пријаву надлежном органу за учињено кривично дело или привредни преступ, односно поднесе захтев за покретање прекршајног поступка.

Овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе доноси решење о привременој забрани обављања делатности до испуњења законом прописаних услова.

Ако у вршењу инспекцијског надзора овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе утврди да пропис није примењен или је неправилно примењен, дужан је да донесе решење којим налаже отклањање утврђених неправилности и одреди рок за њихово отклањање.

Овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе је дужан да донесе решење о привременој забрани обављања делатности и пружању услуга, односно рада у објекту, ако се утврђене неправилности у остављеном року не отклоне.

Члан 122.

Ако у вршењу инспекцијског надзора туристички инспектор утврди да пропис није примењен или је неправилно примењен, дужан је да донесе решење којим налаже отклањање утврђених неправилности и одреди рок за њихово отклањање.

Туристички инспектор је дужан да донесе решење о привременој забрани обављања делатности и пружању услуга, односно рада у објекту, ако се утврђене неправилности у остављеном року не отклоне.

3. Надлежност за решавање по жалби

Члан 123.

Против решења туристичког инспектора може се изјавити жалба министру у року од 15 дана од дана достављања решења.

Против решења овлашћеног инспектора јединице локалне самоуправе може се изјавити жалба општинском, односно градском већу у року од 15 дана од дана достављања решења.

Против решења инспектора из члана 118. ст. 3-6. овог закона може се изјавити жалба министру из делокруга инспекцијског надзора, као надлежном другостепеном органу, у року од 15 дана од дана достављања решења.

Жалба изјављена на решења из ст. 1-3. овог члана не одлаже извршење решења.

XII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 124.

Новчаном казном од 120.000 до 800.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) нуди и продаје програме путовања који нису припремљени на основу закљученог уговора са трећим лицима којима је поверио извршење услуга из тог програма путовања или није обезбедио гаранцију путовања на прописан начин и о томе издао потврду (члан 45. став 1. тач. 5) и 5а));

2) у случају отказа путовања путницима у законском року не изврши повраћај уплаћених средстава (члан 45. став 1. тачка 6));

3) не обезбеди смештај путника за све време трајања уговореног путовања (члан 45. став 1. тачка 7));

4) не обезбеди повратак путника на одредиште (члан 45. став 1. тачка 8));

5) путници буду неоправдано задржани на путовању дуже него што је предвиђено програмом путовања (члан 45. став 1. тачка 9));

6) не евидентира на прописан начин уговоре закључене са трећим лицима којима је поверено извршење услуга из програма путовања, уговоре о посредовању, друге уговоре у вези са обављањем туристичке делатности и другу пратећу документацију (члан 45. став 1. тачка 16));

7) за уговоре и документацију из члана 45. став 2. овог закона, који су на страном језику, није обезбеђен превод, оверен од стране овлашћеног лица (члан 45. став 3);

8) обавља послове организатора путовања без лиценце (члан 51. став 1);

9) гаранцију путовања нема за све време важења лиценце (члан 53. став 4);

10) се гаранцијом путовања ограничавају права на накнаду у складу са овим законом (члан 53. став 5);

11) поступи супротно члану 55. став 5. овог закона;

12) се пре отпочињања делатности не региструје у Регистру туризма (члан 58. став 1);

13) поступи супротно одредбама члана 60. став 2. овог закона;

14) на улазу у седиште, односно огранак не истакне радно време и у свом пословању се не придржава прописаног радног времена (члан 62. став 1. тачка 1а));

15) обавља угоститељску делатност у хотелу, мотелу, туристичком насељу, кампу, пансиону, објектима домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства, наутичку делатност у марини или ловнотуристичку делатност у ловачкој вили, а да му није надлежни орган одредио категорију или ове делатности обавља у категорији која му није одређена решењем надлежног органа (члан 69. став 1, члан 72. став 3, члан 76. став 3, члан 85. став 2. и члан 89. став 4).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 15.000 до 30.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара.

Члан 125.

Новчаном казном од 100.000 до 450.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) не упише делатност у одговарајући регистар (члан 42. став 3, члан 59. став 3, члан 80, став 3. и члан 101. став 4);

2) не ангажује најмање једног туристичког пратиоца или туристичког водича на начин из члана 45. став 1. тачка 10);

3) не ангажује представника на туристичкој дестинацији, осим ако на дестинацији нису ангажована лица из члана 45. став 1. тачка 10) овог закона (члан 45. став 1. тачка 11));

4) за услуге туристичког водича, туристичког пратиоца или локалног туристичког водича, ангажује лице које не испуњава услове из члана 94. став 1. овог закона (члан 45. став 1. тачка 12));

5) за услуге представника на туристичкој дестинацији не ангажује лице које испуњава услове из члана 99. овог закона (члан 45. став 1. тачка 13));

6) у брошури стављеној на располагање нису јасно и прецизно наведени сви подаци из члана 56. став 6. овог закона (члан 45. став 4);

7) поступи супротно члану 46. овог закона;

8) обавља туристичку делатност у просторијама које не испуњавају услове за обављање те делатности (члан 49. став 1);

9) обавља туристичку делатност, а нема запослена лица која испуњавају услове из члана 50. овог закона, односно члана 94. став 9. овог закона;

10) обавља угоститељску делатност у објектима који се категоришу, а нема запослена лица која испуњавају услове из члана 70. овог закона;

11) не утврди опште услове путовања и програм путовања у писаној форми у складу са законом (члан 56. ст. 1. и 3);

12) потврда о путовању не садржи прописане податке (члан 56. став 9);

13) путнику не омогући једноставан и приступачан начин обраћања лицу овлашћеном за пријем рекламација за све време трајања туристичког путовања (члан 56. став 10);

14) продаје туристичко путовање преко посредника са којим нема закључен уговор о посредовању (члан 56. став 11);

15) се не придржава утврђених општих услова путовања и програма путовања (члан 56. став 2), осим ако је реално понудило или у договору са путником вратило разлику између уговорене цене путовања и цене стварно пружених услуга обухваћених програмом путовања;

16) путнику не врати средства у случају и у року из члана 57. ст. 2, 4. и 5. овог закона;

17) не поступи на начин из члана 57. став 3. овог закона;

18) поступи супротно одредбама члана 58. ст. 6, 7, 8, 9. и 10. овог закона;

19) у објекту не одржава просторије и опрему и не пружа услуге према прописаним минимално техничким и санитарно-хигијенским условима, као и стандардима за врсту објекта у којој обавља делатност и за категорију која му је одређена решењем министра односно надлежног органа јединице локалне самоуправе (члан 62. став 1. тачка 4), члан 65. став 1, члан 73. став 2, члан 75. став 1. тачка 2), члан 76. став 7, члан 83, члан 84. став 1. тачка 5) и члан 92. став 1. тачка 4));

20) простор, односно земљиште из члана 76. став 8. овог закона не испуњава прописане минималне техничке и санитарно-хигијенске услове (члан 76. став 9);

21) у року за који је донето решење одступи од стандарда на основу кога су хотел, мотел, туристичко насеље, камп, пансион, објекат домаће радиности, сеоско туристичко домаћинство, марина и ловачка кућа, разврстани у категорију, а није поднело захтев за разврставање објекта у нижу категорију (члан 69. став 3. и члан 89. став 8);

22) у случају промене угоститеља поступи супротно члану 69. став 2. и члану 89. став 8. овог закона;

23) се у року из члана 68. став 4. овог закона промени пружалац наутичких услуга, нови субјект је дужан да пре почетка рада у марини прибави решење којим се марина разврстава у категорију (члан 86. став 4);

24) се у року из члана 68. став 4. овог закона одступи од прописаних стандарда за категорију у коју је марина разврстана, пружалац наутичких услуга је дужан да поднесе захтев ради разврставања марине у нижу категорију (члан 86. став 4);

25) услуге ловног туризма обављају се у ловиштима и објектима ловног туризма који не испуњавају услове прописане законом (члан 91);

26) приликом пружања услуге изнајмљивања возила, користи возила старија од пет година (члан 102. став 1);

27) возила која су предмет изнајмљивања не испуњавају услове утврђене прописима о безбедности саобраћаја на путевима (члан 102. став 1);

28) не поступи по решењу инспектора (чл. 121, 121а и 122).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 25.000 динара.

Новчаном казном од 100.000 до 350.000 динара казниће се предузетник:

1) за прекршај из става 1. овог члана;

2) ако поступи супротно члану 42. став 4, члану 59. став 4, члану 80. став 4. и члану 101. став 5. овог закона.

Члан 126.

Новчаном казном од 100.000 до 250.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) не поступи на начин прописан чланом 39. став 7. овог закона;

2) не образује огранак, односно простор ван пословног седишта, супротно члану 42. ст. 5. и 6, члану 59. ст. 5. и 6, члану 80. ст. 5. и 6, члану 88. ст. 2. и 3. и члану 101. ст. 6. и 7. овог закона;

3) утврђени општи услови путовања и програм путовања не садрже све прописане елементе (члан 56. ст. 4. и 6);

4) текст општих услова путовања, програм путовања и потврда о путовању није штампан словним знацима и бројевима на начин из члана 56. став 5. овог закона;

5) у писаном, говорном или визуелном јавном оглашавању не користи тачно врсту или категорију објекта која му је одређена актом надлежног органа (члан 62. став 1. тачка 5), члан 84. став 1. тачка 6) и члан 92. став 1. тачка 5));

6) у угоститељском објекту за смештај не води евиденцију гостију или је не води дневно и уредно на прописан начин (члан 62. став 1. тачка 10));

7) пружање угоститељске услуге условљава пружањем друге услуге, односно неким другим условом који је корисник услуга дужан да испуни (члан 62. став 1. тачка 11а));

8) пружа угоститељске услуге супротно члану 64. став 2. овог закона;

9) пружа угоститељске услуге супротно члану 65. став 2. овог закона;

10) не стави на располагање кориснику важеће бродско сведочанство, односно пловидбену дозволу потписану и оверену од овлашћеног лица (члан 84. став 1. тачка 3));

11) поступа супротно одредбама члана 68. став 9, члана 86. став 6. и члана 89. став 10. овог закона;

12) не испуњава услове из члана 102. став 2. овог закона.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 10.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 80.000 до 200.000 динара.

Члан 127.

Новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако:

1) обавља делатност која није регистрована на начин прописан законом (члан 42. став 2, члан 59. став 2, члан 80. став 2, члан 88. став 1. и члан 101. став 3);

2) обавља угоститељску делатност у објектима домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства, а да му није надлежни орган одредио категорију или ове делатности обавља у категорији која му није одређена решењем надлежног органа (члан 69. став 1, члан 72. став 3. и члан 76. став 3);

3) поступи супротно члану 72. став 4, члану 73. став 3. и члану 76. ст. 4, 5. и 8. овог закона;

4) дневно и уредно не пријављује госта, односно пружене услуге (члан 72. став 5. и члан 76. став 10);

5) обавља угоститељску делатност у објектима који не испуњавају прописане минимално техничке и санитарно-хигијенске услове (члан 73. став 2. и члан 76. став 7);

6) поступи супротно члану 73. став 1. и члану 76. став 6. овог закона;

7) не обавља угоститељску делатност у кући, апартману и соби и сеоском туристичком домаћинству на основу уговора (члан 74. став 1. и члан 77. став 1);

8) простор, односно земљиште из члана 76. става 8. овог закона не испуњава прописане минималне техничке и санитарно-хигијенске услове (члан 76. став 9);

9) пружа услуге туристичког водича, локалног туристичког водича и туристичког пратиоца, а нема положен стручни испит (члан 94. став 1);

10) не поступи по решењу инспектора (чл. 121, 121а и 122).

Члан 128.

Новчаном казном у износу од 50.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) не води дневно евиденцију продатих туристичких путовања на прописан начин (члан 45. став 1. тачка 17));

2) не изда потврду о путовању, прописани рачун, карту или други документ са бројем којим се потврђује пријем уплате (члан 45. став 1. тачка 15));

3) скраћенице DMC и ПЦО не користи на прописан начин;

4) не уручи путнику непосредно или електронским путем опште услове путовања и програм путовања истовремено са издавањем потврде о путовању (члан 56. став 7);

5) поступа супротно члану 62. став 1. тачка 6) овог закона;

6) се не придржава истакнутих, односно објављених цена (члан 62. став 1. тачка 7), члан 84. став 1. тачка 7), члан 92. став 1. тачка 6) и члан 101а став 2. тачка 2));

7) за сваку пружену услугу не изда прописан рачун (члан 62. став 1. тачка 8), члан 72. став 6, члан 76. став 11, члан 84. став 1. тачка 8), члан 92. став 1. тачка 7) и члан 101а став 2. тачка 3) овог закона;

8) не води евиденцију пружених услуга (101а став 2. тачка 4)).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 10.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник новчаном казном у износу од 40.000 динара.

Члан 129.

Новчаном казном у износу од 50.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) у свим пословима не поступа са пажњом доброг привредника (члан 45. став 1. тачка 19), члан 62. став 1. тачка 12), члан 84. став 1. тачка 9), члан 92. став 1. тачка 8) и члан 101а став 2. тачка 5));

2) на улазу у седиште туристичке агенције не истакне видно пословно име и седиште, а на улазу у огранак, односно издвојени посебан простор пословно име, седиште и назив или ознаку огранка односно издвојеног посебног простора (члан 45. став 1. тачка 1));

3) не истакне радно време и у свом пословању се не придржава истакнутог радног времена (члан 45. став 1. тачка 2), члан 84. тачка 1), члан 92. став 1. тачка 1) и члан 101а став 1. тачка 2));

4) не држи решење о регистрацији привредне делатности у одговарајућем регистру, као и акт о регистрацији односно евиденцији у Регистру туризма (члан 45. став 1. тачка 3), члан 58. став 5, члан 62. став 1. тачка 3), члан 64. став 3, члан 65. став 3, члан 84. став 1. тачка 4), члан 92. став 1. тачка 2) и члан 101а став 2. тачка 1));

5) не објави услове, садржај и цену сваке појединачне услуге коју пружа и не придржава се тих услова, садржаја и цена (члан 45. став 1. тачка 14));

6) не пријави у року од 15 дана регистрационом органу и Регистру туризма сваку промену регистрованог податка о седишту и огранку, односно простору ван пословног седишта (члан 45. тачка 4));

7) на улазу у угоститељски објекат, објекат наутичког туризма, објекат ловног туризма и простор пружаоца услуга изнајмљивања возила видно не истакне пословно име и седиште (члан 62. став 1. тачка 1), члан 84. став 1. тачка 1), члан 92. став 1. тачка 1) и члан 101а став 1. тачка 1));

8) на улазу у угоститељски објекат, објекат наутичког туризма, односно објекат ловног туризма не истакне назив и врсту објекта (члан 62. став 1. тачка 1), члан 84. став 1. тачка 1) и члан 92. став 1. тачка 1));

9) на улазу у угоститељски објекат, објекат наутичког туризма и објекат ловног туризма видно не истакне ознаку категорије односно посебног стандарда утврђеног решењем надлежног органа (члан 62. став 1. тачка 2), члан 84. став 1. тачка 2) и члан 92. став 1. тачка 1а));

10) у објекту ловног туризма видно не истакне правила, односно услове и начин коришћења ловишта и других услуга ловног туризма (члан 92. став 1. тачка 3));

11) не утврди нормативе хране и пића које услужује и на захтев корисника услуга не омогући увид у те нормативе, као и ако услуге не пружа у одговарајућој количини и према тим нормативима (члан 62. став 1. тачка 9));

12) не утврди кућни ред у свим објектима за смештај и не истакне га на рецепцији, а изводе из кућног реда не истакне у свим смештајним јединицама (члан 62. став 1. тачка 11));

13) не пријави период пословања Регистру туризма (члан 63. став 3);

14) пружа услуге смештаја и исхране супротно члану 89. ст. 1. и 2. овог закона;

15) поступа супротно члану 67. став 4, члану 86. став 5. и члану 89. став 9. овог закона;

16) давалац смештаја не наплати боравишну таксу истовремено са услугом смештаја (члан 106. став 2);

17) давалац смештаја у рачуну за услугу смештаја не искаже посебно износ боравишне таксе (члан 107);

18) давалац смештаја не уплати средства боравишне таксе надлежном органу у прописаном року (члан 108).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 8.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник новчаном казном у износу од 40.000 динара.

Члан 129а.

Новчаном казном у износу од 10.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако:

1) поступи супротно члану 69. став 2. овог закона;

2) не достави уговор надлежном органу (члан 74. став 2. и члан 77. став 2);

3) обавља угоститељску делатност у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству супротно члану 75. став 1. овог закона;

4) туристички водич, локални туристички водич и туристички пратилац нема код себе одговарајућу и важећу легитимацију, односно ознаку и не носи их на прописан начин (члан 94. став 5. и члан 98. став 3).

XIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 130.

Даном ступања на снагу овог закона Туристичка организација Србије наставља са радом у складу са одредбама овог закона.

Члан 131.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе утврдиће висину боравишне таксе из члана 104. став 1. овог закона у року од три месеца од дана ступања на снагу акта Владе којим се утврђује највиши и најнижи износ боравишне таксе из члана 104. став 2. овог закона.

Члан 132.

Привредна друштва, предузетници или огранци другог домаћег или страног правног лица и физичка лица која обављају делатност туристичких агенција, угоститељску делатност, наутичку делатност и пружају услуге у туризму, ускладиће своје пословање са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Туристичке агенције организатори путовања којима је до дана ступања на снагу овог закона издата лиценца дужне су да најкасније до 31. јануара 2010. године поднесу захтев за издавање лиценце у складу са одредбама овог закона, а ако га не поднесу престају са радом као организатори путовања.

Члан 133.

Поступци започети по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по тим прописима.

Члан 134.

До доношења подзаконских аката на основу овлашћења из овог закона примењиваће се, осим у делу у коме су у супротности са овим законом, следећи подзаконски акти:

1) Правилник о разврставању, минималним условима и категоризацији угоститељских објеката („Службени гласник РС“, бр. 66/94, 3/95 и 31/05);

2) Правилник о ближим условима опремања пословних просторија као и о условима за лица која обављају послове туристичког посредовања („Службени гласник РС“, број 57/94);

3) Правилник о програму и начину полагања стручног испита за туристичког водича („Службени гласник РС“, број 110/05);

4) Правилник о садржају и начину вођења евиденције и о облику и садржају легитимације и ознаци туристичког водича („Службени гласник РС“, број 57/94);

5) Правилник о врстама, минималним условима и категоризацији објеката наутичког туризма („Службени гласник РС“, број 69/94);

6) Правилник о ближим условима и поступку за издавање и одузимање лиценце за обављање послова организовања туристичких путовања („Службени гласник РС“, број 109/05);

7) Правилник о службеној легитимацији и ознаци туристичког инспектора („Службени гласник РС“, бр. 33/00 и 24/01);

8) Правилник о садржини и начину истицања туристичке сигнализације („Службени гласник РС“, број 109/05);

9) Правилник о категоризацији туристичких места („Службени гласник РС“, бр. 74/94 и 4/95).

Члан 135.

Подзаконски акти прописани овим законом биће донети до 1. јануара 2010. године.

Члан 136.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о туризму („Службени гласник РС“, број 45/05), осим одредаба које се односе на техничку опремљеност и кадрове у пословници, лиценцу и поступак издавања, престанак важења и одузимање лиценце и регистрацију туристичких агенција које престају да важе 31. децембра 2009. године.

Члан 137.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а одредбе овог закона које се односе на регистрацију односно евиденцију у Регистру туризма и на лиценце примењиваће се од 1. јануара 2010. године.

 

Одредбе које нису унете у „пречишћен текст“ прописа

Закона о изменама и допунама Закона о туризму: „Сл. гласник РС“, бр. 88/2010

Члан 65.

Организатори путовања дужни су да своје пословање у делу који се односи на обавезу прибављања гаранције путовања ускладе са овим законом до 1. јуна 2011. године.

Члан 66.

Поступци започети по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по тим прописима.

Члан 67.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Закона о изменама и допунама Закона о туризму: „Сл. гласник РС“, бр. 93/2012

Члан 13.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Правилник о одређивању делатности за чије обављање се плаћа туристичка накнада, разврставању делатности у групе по степену повезаности, начину плаћања туристичке накнаде и условима за ослобађање од плаћања туристичке накнаде („Службени гласник РС“, број 20/10) и Правилник о одређивању делатности за чије обављање се плаћа туристичка накнада, разврставању делатности у групе по степену повезаности, начину плаћања туристичке накнаде и условима за ослобађање од обавезе плаћања туристичке накнаде („Службени гласник РС“, број 16/12).

Члан 14.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Закона о изменама и допунама Закона о туризму: „Сл. гласник РС“, бр. 84/2015

Члан 62.

Прописи за спровођење овог закона донеће се у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

ТОС, туристичка организација аутономне покрајине и туристичка организација јединице локалне самоуправе дужне су да своје пословање у делу који се односи на услове које треба да испуне директори, ускладе са одредбама овог закона до 1. јануара 2017. године.

Организације из члана 46. став 1. овог закона дужне су да поступе у складу са одредбама овог закона у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Привредно друштво, друго правно лице, предузетник или огранак страног правног лица дужно је да своје пословање у делу који се односи на обавезу прибављања решења о регистрацији у Регистру туризма за послове посредника усклади са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Привредно друштво, друго правно лице, предузетник или огранак страног правног лица дужно је да своје пословање у делу који се односи на садржај пословног имена, фирме и другог назива, назива огранка, простора ван пословног седишта или одговарајуће организационе јединице као и ознаке пружаоца угоститељских услуга из члана 67. став 4. овог закона, усклади са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 63.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Уредба о утврђивању приоритетних туристичких дестинација, зона, локација и категорија објеката у местима за одмор и туристичким местима у приоритетним туристичким дестинацијама („Службени гласник РС“, бр. 35/11 и 90/11).

Члан 64.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.