“Службени гласник РС”, број 17/2019

 

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

1. Предмет уређења

Члан 1.

Овим законом уређују се услови и начин обављања угоститељске делатности, обављање угоститељске делатности у објектима наутичког туризма и објектима ловног туризма, боравишна такса и пенали, као и друга питања од значаја за њихов развој и унапређење.

2. Појмови

Члан 2.

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) индивидуални лежај је постеља или кревет који је намењен за коришћење једне особе;

2) категоризација је поступак утврђивања постигнутих стандарда у погледу уређења, опреме и услуге у угоститељском објекту за смештај, објекту ловног туризма и наутичког туризма, на основу кога се објекти исте врсте рангирају у различите категорије, у зависности од нивоа постигнутих стандарда;

3) корисник услуге је физичко лицe којe као потрошач, за сопствене потребе, користи угоститељске услуге у угоститељском објекту, објекту наутичког или ловног туризма;

4) кућа, апартман и соба су засебни објекти у којима се пружају угоститељске услуге у домаћој радиности;

5) ловнотуристичка делатност је пружање услуга прихвата и смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака у објектима ловног туризма, као и пружање других услуга за потребе ловног туризма;

6) наутичкотуристичка делатност је пружање угоститељских услуга у објектима наутичког туризма, као и пружање других услуга за потребе наутичког туризма;

7) норматив хране и напитака је унапред утврђена врста и количина намирница или напитака у свежем стању потребна за припремање одређеног јела, односно напитка према прописаном рецепту, који се продаје по јединственој цени;

8) норматив пића је унапред утврђена врста и количина пића, које се продаје по јединственој цени;

9) одговарајући регистар је статусни регистар који се води код надлежног органа и у који се региструју привредна друштва, предузетници, удружења и друга правна лица;

10) покретни угоститељски објекат је објекат који се премешта из једног места у друго сопственим погоном или вучом и испуњава прописане минимално-техничке, санитарно-хигијенске и здравствене услове за пружање угоститељских услуга, у коме се припрема и услужује храна у амбалажи за једнократну употребу, услужује храна у оригиналном паковању припремљена на другом месту, односно услужују пића и напици у амбалажи за једнократну употребу или у оригиналној амбалажи;

11) продаја угоститељских и других услуга подразумева непосредну продају, нуђење, као и све друге активности понуде, оглашавања, маркетинга, промоције и сл. које за крајњи резултат имају продају те услуге;

12) сеоско туристичко домаћинство је објекат или група објеката у којем се пружају услуге смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака или само услуге смештаја, који се налази у руралном (сеоском) окружењу са елементима локалног обележја и наслеђа;

13) смештајна јединица је опремљен простор, односно скуп опремљених просторија у саставу угоститељског објекта за смештај или као засебан угоститељски објекат, која се ставља на располагање кориснику;

14) стандарди су услови и мерила у погледу уређења и опремљености објекта, квалитета пружања услуга и претежног садржаја услуга и одржавања објекта;

15) трансфер је превоз корисника услуге смештаја који се реализује на краћој релацији искључиво на дестинацији, односно локалу;

16) угоститељ је привредно друштво, друго правно лице, предузетник и физичко лице које обавља угоститељску делатност под условима прописаним овим законом;

17) угоститељска делатност је пружање услуга смештаја, припремање и услуживање хране, пића и напитака, као и припремање и достављање хране корисницима за потрошњу на другом месту;

18) угоститељски објекат је функционално повезан, посебно уређен и опремљен простор који испуњава прописане минимално-техничке и санитарно-хигијенске услове за пружање угоститељских услуга, односно за обављање угоститељске делатности;

19) угоститељски објекат у домаћој радиности је објекат у којем се пружају услуге смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака или само услуге смештаја у објектима врсте: кућа, апартман и соба;

20) централни информациони систем у области угоститељства и туризма (Е-туриста) је јединствен и централизован електронски информациони систем, који садржи све релевантне податке о пружаоцима услуге смештаја и објектима за смештај, преко кога се врши њихова евиденција и уносе други подаци проистекли из обављања угоститељске, наутичке и ловнотуристичке, односно туристичке делатности или услуга у туризму.

II. УГОСТИТЕЉСКА ДЕЛАТНОСТ

Члан 3.

Угоститељска делатност јесте пружање услуга смештаја, припремање и услуживање хране, пића и напитака, као и припремање и достављање хране корисницима за потрошњу на другом месту, коју угоститељ обавља у угоститељском објекту, ван угоститељског објекта и покретном угоститељском објекту, у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Угоститељска делатност обавља се у објекту, односно простору који испуњава прописане минимално-техничке и санитарно-хигијенске услове, односно стандарде за обављање предметне делатности.

На обављање угоститељске делатности на делу простора који истовремено представља заштићено културно добро, односно заштићено подручје, примењују се прописи којима се уређује заштита културних добара и прописи којима се уређује заштита природе.

Члан 4.

Делатност из члана 3. став 1. овог закона може да обавља привредно друштво, друго правно лице и предузетник, ако је регистровано у одговарајућем регистру.

Поједине угоститељске услуге може пружати и физичко лице, под условима прописаним овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Удружење које обавља делатност из члана 3. став 1. овог закона дужно је да ту делатност упише у одговарајући регистар.

Предузетник не може да обавља делатност из члана 3. став 1. овог закона у периоду прекида обављања делатности.

Предузетник не може да отпочне са обављањем делатности из члана 3. став 1. овог закона пре датума назначеног као почетак обављања делатности, који је наведен у решењу Агенције за привредне регистре.

Члан 5.

Ако лице из члана 4. став 1. овог закона обавља угоститељску делатност у седишту, али не као претежну делатност, дужно је да за ту делатност региструје огранак, односно издвојено место, који се региструје у одговарајућем регистру.

Ако лице из члана 4. став 1. овог закона обавља угоститељску делатност ван седишта, дужно је да за ту делатност у сваком простору, односно месту пословања региструје огранак, односно издвојено место ван седишта, који се региструје у одговарајућем регистру.

Изузетно, угоститељ који повремено обавља угоститељску делатност на начин прописан чланом 17. став 7. овог закона није у обавези да за тај простор у коме обавља делатност региструје огранак, односно издвојено место ван седишта.

Члан 6.

Пословно име, фирма и други назив, назив огранка, издвојено место или одговарајућа организациона јединица као и ознака пружаоца угоститељских услуга не може да садржи речи које указују на врсту угоститељског објекта који се категорише, осим када је категоризација већ извршена, нити више од једне врсте угоститељског објекта.

1. Обавезе угоститеља

Члан 7.

Угоститељ је дужан да:

1) на улазу у угоститељски објекат видно истакне пословно име, седиште, матични број, а на улазу у огранак, односно издвојено место, пословно име, седиште, матични број и назив или ознаку огранка, односно издвојеног места;

2) на улазу у угоститељски објекат видно истакне назив угоститељског објекта и врсту угоститељског објекта, према претежној врсти услуга које се у њему пружају;

3) на улазу у угоститељски објекат видно истакне прописано радно време и да га се у свом пословању придржава;

4) се евидентира у Регистру туризма у складу са законом којим се уређује област туризма;

5) сваку промену регистрованог податка о седишту и огранку, односно издвојеном месту пријави одговарајућем регистру у року од седам дана;

6) на улазу у категорисани угоститељски објекат видно истакне ознаку категорије, односно посебног стандарда који се у њему пружа, утврђену решењем министра, односно надлежног органа јединице локалне самоуправе;

7) у угоститељском објекту одржава простор, просторије и опрему и пружа услуге према прописаним минимално-техничким и санитарно-хигијенским условима, као и стандарде за врсту објекта у којој обавља делатност и за категорију која му је одређена решењем министра, односно надлежног органа јединице локалне самоуправе;

8) у угоститељском објекту обавља угоститељску делатност на прописан начин и према прописаним условима;

9) у писаном, говорном, визуелном или електронском обавештавању тачно користи врсту, а код објеката из члана 18. ст. 1, 2. и 4. овог закона категорију угоститељског објекта која му је одређена решењем министра, односно надлежног органа јединице локалне самоуправе;

10) да на истинит, јасан, разумљив и необмањујући начин обавештава кориснике услуга о услузи коју пружа, у погледу врсте, начина пружања услуге, назначене цене и др.;

11) истакне цене смештаја и других услуга или одлуком утврди цене услуга и кориснику услуга омогући увид у исте и истакне износ боравишне таксе на рецепцији и у свакој смештајној јединици на јасан и лако уочљив начин;

12) истакне цене хране, пића и напитака у ценовницима који морају бити доступни корисницима услуга у довољном броју примерака на сваком месту где се корисници услужују, односно да цене истакне на јасан и лако уочљив начин;

13) се придржава истакнутих, односно на другом месту објављених цена;

14) за сваку пружену услугу изда прописан рачун;

15) утврди и обезбеди норматив хране, пића и напитака које припрема и услужује и на захтев корисника услуга омогући увид у те нормативе, као и да услуге пружа у одговарајућој количини према тим нормативима;

16) обезбеди норматив хране коју услужује, а која је на другом месту припремљена и на захтев корисника услуга омогући увид у тај норматив, као и да услуге пружа у одговарајућој количини према том нормативу;

17) уноси податке о кориснику услуге смештаја дневно и уредно на прописан начин;

18) утврди кућни ред у свим објектима за смештај и истакне га на рецепцији, а изводе из кућног реда истакне, односно обезбеди у свим смештајним јединицама;

19) у угоститељском објекту кориснику услуге омогући подношење рекламације;

20) пружање угоститељске услуге не условљава пружањем друге услуге, односно неким другим условом који је корисник услуга дужан да испуни;

21) за угоститељски објекат испуни услове прописане актом јединице локалне самоуправе из члана 26. став 4. овог закона, у погледу уређаја и опреме за одвођење дима, паре и мириса и других непријатних емисија, ради спречавања њиховог ширења у околину;

22) за угоститељски објекат у којем се емитује музика или изводи забавни програм, испуни услове прописане актом јединице локалне самоуправе из члана 26. став 4. овог закона у погледу уређења и опремања, ради обезбеђења заштите од буке;

23) за угоститељски објекат који се налази у стамбеној згради испуни техничке и друге услове, као и да обавља угоститељску делатност на начин прописан актом јединице локалне самоуправе из члана 26. став 4. овог закона;

24) обавља делатност са пажњом доброг привредника.

Подаци из става 1. тачка 17) овог члана, за домаће држављане нарочито садрже: име и презиме; дан, месец и годину рођења и адресу становања.

Подаци из става 1. тачка 17) овог члана, за стране држављане нарочито садрже: име и презиме; дан, месец и годину рођења; држављанство; врсту, број и датум издавања стране путне исправе.

Угоститељ који није регистрован код Агенције за привредне регистре је дужан да промену регистрованог податка из става 1. тачка 5) овог члана пријави и Регистру туризма.

Начин подношења рекламације, поступање по поднетој рекламацији и др. угоститељ води у складу са прописима којима се уређује област заштите потрошача.

Када угоститељ послује у објекту који је заштићено културно добро, податке из става 1. тач. 1)–3) овог члана може поставити унутар објекта или на неком другом прикладном месту, у складу са законом којим се уређује заштита културних добара.

Члан 8.

Угоститељ је дужан да све информације, којима обавештава кориснике услуга о услузи коју пружа, у погледу врсте, начина пружања услуге и др. буду на српском језику.

Информације из става 1. овог члана могу бити и на страном језику.

Члан 9.

Угоститељ је дужан да у периоду од две године чува сву документацију у вези са унетим подацима о корисницима услуге смештаја, поднетим рекламацијама, закљученим уговорима и др.

Документација из става 1. овог члана може се чувати на трајном носачу записа.

Члан 10.

Угоститељ који пружа угоститељску услугу смештаја може искључиво за потребе корисника услуге смештаја, на његов захтев, да пружи, односно обезбеди и додатну услугу као што је трансфер, куповина карата или улазница, резервација ресторана и сл.

Члан 11.

Угоститељ може да понуди кориснику услуге смештаја осигурање од последица незгоде за време боравка у угоститељском објекту за смештај уз напомену да исто није обавезујуће.

У случају из става 1. овог члана угоститељ је дужан да кориснику услуге да информацију о условима и цени осигурања.

Угоститељ који закључи полису осигурања од корисника услуге смештаја не може да наплати износ премије осигурања увећан за износ провизије.

Угоститељ је дужан да у случају из ст. 1–3. овог члана поступи сагласно одредбама закона којима се уређује осигурање.

2. Евидентирање угоститеља и угоститељских објеката

Члан 12.

Угоститељ који пружа услуге смештаја у некатегорисаном угоститељском објекту дужан је да пре отпочињања обављања делатности, на прописан начин поднесе пријаву јединици локалне самоуправе на чијој територији се објекат налази.

Ако лице из става 1. овог члана престане да обављања делатност дужан је да о томе обавести јединицу локалне самоуправе на чијој територији се објекат налази.

Члан 13.

Министарство надлежно за послове туризма (у даљем тексту: Mинистарство) на прописан начин води евиденцију угоститеља и угоститељских објеката из члана 18. ст. 1. и 2. и члана 27. овог закона.

Јединица локалне самоуправе на прописан начин води евиденцију угоститеља и угоститељских објеката из члана 12. и члана 18. став 4. овог закона, као поверен посао.

Сваку промену података, који се евидентирају код Министарства, односно јединице локалне самоуправе угоститељ је дужан да пријави у року од седам дана.

Јединица локалне самоуправе је дужна да квартално или на захтев Министарства у року од 15 дана у електронској форми достави Министарству податке из евиденције угоститељских објеката коју води.

Министарство, односно јединица локалне самоуправе су дужни да Регистру туризма квартално достављају евиденцију из ст. 1. и 2. овог члана.

Министарство, односно јединица локалне самоуправе могу део евиденције угоститеља и угоститељских објеката из ст. 1. и 2. овог члана да учине јавно доступном, објављивањем на сајту Министарства, односно јединице локалне самоуправе.

Евиденција угоститеља и угоститељских објеката из члана 18. став 4. овог закона може да садржи податке о физичком лицу које пружа угоститељске услуге, и то: име и презиме; јединствени матични број грађана, дан, месец и година рођења и адреса становања.

3. Централни информациони систем у области угоститељства и туризма

Члан 14.

Министарство је дужно да у централни информациони систем у области угоститељства и туризма (у даљем тексту: централни информациони систем) унесе податке о објектима из члана 18. ст. 1. и 2. и чл. 27, 47. и 60. овог закона, као и податке о угоститељу, односно пружаоцу услуге смештаја.

Министарство је дужно да угоститељу, односно пружаоцу услуге смештаја из става 1. овог члана учини доступним приступ централном информационом систему.

Јединица локалне самоуправе је дужна да у централни информациони систем унесе податке о објектима из члана 12, члана 18. став 4. и чл. 42. и 56. овог закона, као и податке о угоститељу, односно пружаоцу услуге смештаја.

Јединица локалне самоуправе је дужна да угоститељу, односно пружаоцу услуге смештаја у објектима из става 3. овог члана учини доступним приступ централном информационом систему.

Члан 15.

Угоститељ који пружа услугу смештаја је дужан да преко централног информационог система, на прописан начин, уноси податке о кориснику услуге смештаја.

Подаци из става 1. овог члана, за домаће држављане нарочито садрже: име и презиме; дан, месец и годину рођења и адресу становања.

Подаци из става 1. овог члана, за стране држављане нарочито садрже: име и презиме; дан, месец и годину рођења; држављанство; врсту, број и датум издавања стране путне исправе.

Податке из ст. 2. и 3. овог члана угоститељ уноси преко централног информационог система на основу података из личне карте, путне исправе или друге јавне исправе са фотографијом.

Угоститељ који пружа услугу смештаја је дужан да обезбеди интернет везу за приступ централном информационом систему.

Угоститељ који пружа услуге смештаја може у централни информациони систем да уноси и додатне податке о карактеристикама угоститељског објекта за смештај, понуди, специфичностима и др.

Угоститељ који пружа услуге смештаја дужан је да у централни информациони систем уноси и друге прописане податке на прописан начин.

Подаци из ст. 1, 2, 3, 4, 6. и 7. овог члана морају да буду истинити.

Одредбе овог члана односе се и на здравствене установе из члана 27. овог закона, као и на пружаоца услуга смештаја у објекту наутичког и ловног туризма.

Члан 16.

Министар надлежан за послове туризма (у даљем тексту: министар) уз сагласност министра надлежног за унутрашње послове прописује начин уношења, рада, вођења и коришћења централног информационог система као и његову садржину и врсту података.

Министар прописује садржину и начин подношења пријаве из чл. 12, 42. и 56. овог закона, као и садржину и начин вођења евиденције објеката за смештај.

4. Врсте угоститељских објеката

Члан 17.

Према врсти угоститељских услуга које се у објекту пружају, угоститељски објекти могу бити:

1) угоститељски објекат за смештај;

2) угоститељски објекат за исхрану, пиће и напитке.

У угоститељском објекту за смештај пружају се услуге смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака, друге услуге уобичајене у угоститељству или само услуге смештаја.

Врсте угоститељског објекта за смештај су: хотел и подврсте хотела, мотел, туристичко насеље и подврста туристичког насеља, пансион, камп, кампиралиште, хостел, преноћиште, коначиште, ботел, кућа, апартман, соба, сеоско туристичко домаћинство, ловачка вила, ловачки дом, ловачка кућа и ловачка колиба, као и други објекти за пружање услуга смештаја.

У угоститељском објекту за исхрану, пиће и напитке, припремају се и услужују топла и хладна јела и напици, точе и служе алкохолна и безалкохолна пића.

Врсте угоститељског објекта за исхрану, пиће и напитке су ресторан, таверна, кафана, бар, пицерија, грил, печењара, пивница, коноба, чарда, крчма, гостионица, кафе-посластичарница, бифе, бистро, палачинкарница, објекат брзе хране, кетеринг објекат, паб, кафе и други објекти.

Угоститељска делатност може се обављати и у покретном угоститељском објекту, под условима и на начин прописан овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Угоститељска делатност може се обављати повремено на сајмовима, вашарима, пригодним прославама и на другим јавним манифестацијама, а најдуже 30 дана под условима и на начин прописан овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

5. Категоризација угоститељских објеката

Члан 18.

Угоститељски објекти за смештај врсте хотел, мотел, туристичко насеље, пансион и камп категоришу се у складу са стандардима прописаним за поједине врсте тих објеката.

Угоститељски објекат за смештај врсте хотел и туристичко насеље може се разврстати у подврсту, а угоститељски објекат врсте хотел може се разврстати и по посебним стандардима за специјализацију.

У угоститељском објекту за смештај врсте хотел, мотел, туристичко насеље и пансион и подврсте гарни хотел и апарт хотел могу бити и делови објекта у власништву других правних и физичких лица, који као смештајне јединице, односно други садржаји угоститељског објекта, функционално (организационо и техничко-технолошки) чине саставни део угоститељског објекта.

Угоститељски објекти за смештај врсте кућа, апартман, соба и сеоско туристичко домаћинство категоришу се у складу са стандардима прописаним за поједине врсте тих објеката.

Угоститељ је дужан да пре отпочињања обављања угоститељске делатности у угоститељском објекту из ст. 1, 2. и 4. овог члана прибави решење о категоризацији.

Члан 19.

Угоститељ подноси Министарству захтев за одређивање категорије угоститељског објекта из члана 18. ст. 1. и 2. овог закона.

У случају из члана 18. став 3. овог закона, приликом подношења захтева за одређивање категорије, угоститељ доставља уговор о управљању којим се регулишу међусобна права и обавезе.

Захтев из става 1. овог члана угоститељ подноси преко централног информационог система.

Испуњеност прописаних услова за одређивање категорије угоститељског објекта за смештај из члана 18. ст. 1. и 2. овог закона, увиђајем на лицу места проверава комисија за категоризацију угоститељског објекта коју образује министар.

Комисија за категоризацију угоститељског објекта сачињава записник о свом раду и тај записник доставља министру са предлогом за одређивање категорије.

Одређивање категорије угоститељског објекта из члана 18. ст. 1. и 2. овог закона врши се решењем које доноси министар и важи три године од дана достављања решења подносиоцу захтева.

Решење из става 6. овог члана садржи и податке о броју и структури смештајних јединица, и укупним смештајним капацитетима.

Решење из става 6. овог члана коначно је и доставља се Регистру туризма ради евидентирања.

Члан 20.

Угоститељ подноси надлежном органу јединице локалне самоуправе захтев за одређивање категорије угоститељског објекта из члана 18. став 4. овог закона.

Захтев из става 1. овог члана угоститељ подноси преко централног информационог система.

Захтев из става 1. овог члана угоститељ подноси за сваки објекат посебно (кућа, апартман, соба или сеоско туристичко домаћинство).

Испуњеност прописаних услова за одређивање категорије угоститељског објекта за смештај из члана 18. став 4. овог закона увиђајем на лицу места проверава комисија за категоризацију угоститељског објекта коју образује надлежни орган јединица локалне самоуправе.

Одређивање категорије угоститељског објекта из члана 18. став 4. овог закона врши се, решењем које доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе и важи три године од дана достављања решења подносиоцу захтева.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе решењем одлучује по поднетом захтеву појединачно за сваки објекат.

Решење из става 5. овог члана садржи и податке о броју индивидуалних лежаја, односно врсти лежаја.

Решење из става 5. овог члана садржи све релевантне податке из члана 32. овог закона.

Против решења из става 5. овог члана може се у року од 15 дана од дана достављања решења изјавити жалба министру.

Послове из ст. 4. и 5. овог члана надлежни орган јединице локалне самоуправе обавља као поверени посао.

Члан 21.

Захтев из члана 19. став 1. и члана 20. став 1. овог закона мора да садржи истините податке.

Трошкове поступка одређивања категорије угоститељског објекта сноси угоститељ.

Члан 22.

Ако у року важења решења из члана 19. став 6. и члана 20. став 5. овог закона дође до промене угоститеља, нови угоститељ је дужан да пре почетка рада у том објекту прибави ново решење којим се објекат категорише.

Ако у року важења решења из члана 19. став 6. и члана 20. став 5. овог закона објекат престане да испуњава прописане стандарде за категорију која му је одређена угоститељ је дужан да поднесе захтев за одређивање категорије у нижу категорију.

На захтев угоститеља доноси се решење о промени категорије када објекат испуни прописане стандарде за вишу категорију.

Промена категорије угоститељског објекта за смештај врши се на начин и по поступку прописаном за одређивање категорије.

6. Престанак важења решења о одређивању категорије угоститељског објекта

Члан 23.

Решење којим се угоститељски објекат за смештај категорише престаје да важи:

1) истеком рока за који је донето;

2) доношењем решења о промени категорије;

3) губитком категорије;

4) на захтев угоститеља;

5) ако дође до промене угоститеља;

6) престанком привредног друштва, другог правног лица или предузетника, услед кога се то правно лице или предузетник брише из одговарајућег регистра.

У случају из става 1. тач. 1), 3), 4), 5) и 6) овог члана Регистратор туризма брише угоститељски објекат из евиденције категорисаних објеката у Регистру туризма, а у случају из става 1. тачка 2) овог члана евидентира промену категорије угоститељског објекта.

Евидентирање из става 2. овог члана Регистратор туризма врши по службеној дужности у случајевима из става 1. тач. 1) и 6) овог члана, по обавештењу Министарства или надлежног органа јединице локалне самоуправе у случајевима из става 1. тач. 2), 3) и 5) овог члана, а на захтев угоститеља у случају из става 1. тачка 4) овог члана.

Члан 24.

Министар прописује стандарде за категоризацију угоститељских објеката из члана 18. ст. 1, 2. и 4. овог закона, који нарочито садрже: стандарде за поједине врсте тих објеката; посебне стандарде; категорије и начин стицања и промене категорије угоститељског објекта, као начин и услове под којима се обавља угоститељска делатност.

Ради провере квалитета пружања услуга у објектима из члана 18. ст. 1. и 2. овог закона, пословно удружење угоститеља може да одреди тајног госта.

Лице из става 3. овог члана, сачињава извештај са стручним мишљењем који може да достави Министарству.

7. Кадровска оспособљеност

Члан 25.

Угоститељи који обављају делатност у угоститељским објектима из члана 18. ст. 1. и 2. овог закона, морају да имају руководиоца објекта који је запослен код угоститеља.

Руководилац објекта у угоститељском објекту врсте хотел, подврсте хотела, мотел и туристичко насеље мора да има најмање вишу стручну спрему, односно стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању од три године туристичког, економског или другог друштвеног смера, активно знање једног страног језика и три године радног искуства у угоститељству.

Руководилац објекта у угоститељском објекту врсте пансион и камп мора да има најмање средњу стручну спрему, знање једног страног језика и годину дана радног искуства у угоститељству.

Ако угоститељ, као предузетник лично води пословање угоститељског објекта из става 1. овог члана он мора да испуњава услове прописане за руководиоца угоститељског објекта.

У угоститељском објекту врсте хотел, подврсте хотела и мотел мора да буде запослено и најмање једно лице са средњом стручном спремом угоститељског усмерења.

8. Посебни услови за угоститељске објекте

Члан 26.

Јединица локалне самоуправе може посебним актом ближе да уреди услове за уређење и опремање угоститељског објекта у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у угоститељском објекту, а који се односе на уређење и опремање уређајима за одвођење дима, паре и мириса, као и других непријатних емисија.

Јединица локалне самоуправе може посебним актом ближе да уреди услове за уређење и опремање угоститељског објекта у којима се емитује музика или изводи забавни програм, а којима се обезбеђује заштита од буке.

Јединица локалне самоуправе може посебним актом ближе да уреди техничке и друге услове у угоститељском објекту, који се налази у стамбеној згради, као и начин обављања угоститељске делатности, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту.

Јединица локалне самоуправе доноси посебан акт из ст. 1–3. овог члана, ако је организовала обављање послова инспекцијског надзора преко овлашћених инспектора, на начин прописан овим законом.

Јединица локалне самоуправе дужна је да пре објављивања посебног акта из ст. 1–3. овог члана прибави мишљење Министарства.

Члан 27.

Здравствене установе које пружају услуге својим корисницима у објектима у којима се организује боравак и пружају услуге превенције, лечења и рехабилитације, могу пружати и услуге смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака трећим лицима, на начин прописан овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Ако су субјекти из става 1. овог члана буџетски корисници, за пружање услуге смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака трећим лицима дужни су да прибаве одобрење министра.

Субјекти из ст. 1. и 2. овог члана услуге трећим лицима могу да пружају ако испуњавају минимално-техничке, економске, тржишне и друге услове.

Одобрење из става 2. овог члана даје се решењем са роком важења од три године.

Решење из става 4. овог члана је коначно и доставља се ради евидентирања у Регистру туризма.

Влада ближе прописује услове из става 3. овог члана.

Министарство води евиденцију здравствених установа из става 2. овог члана.

Члан 28.

Правно лице које има одмаралишта, домове или друге објекте за пружање услуге смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака својим запосленима, исте услуге може пружати и трећим лицима на начин прописан овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Члан 29.

Не сматра се обављањем угоститељске делатности:

1) пружање услуге смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака запосленима и корисницима у одмаралиштима, установама друштвене бриге о деци, старим лицима, ученицима и студентима, здравственим, социјалним, образовно-васпитним и другим сличним установама, ако услуге пружају лица запослена у тим установама;

2) пружање услуге смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака запосленима у сопственим просторијама у току процеса рада у привредним субјектима, установама, државним органима и другим организацијама, ако услуге пружају лица запослена у тим привредним субјектима, установама, органима и организацијама.

Објекти, односно просторије, уређаји и опрема, као и лица која пружају услуге из става 1. овог члана, морају испуњавати санитарно-хигијенске и здравствене услове прописане за угоститељски објекат, у делу објекта у коме се те услуге пружају.

9. Угоститељске услуге у угоститељским објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству

Члан 30.

Угоститељ може да пружа угоститељске услуге смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака у угоститељском објекту домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства.

У оквиру сеоског туристичког домаћинства угоститељ може да пружа угоститељске услуге смештаја на отвореном у привремено постављеној опреми за камповање.

Физичко лице може да пружа угоститељске услуге из ставa 1. овог члана у објектима смештајних капацитета до 30 индивидуалних лежајева, за највише 30 корисника услуга.

Индивидуални лежај из става 3. овог члана намењен је за једну особу.

Изузетно од става 4. овог члана, ако лежај по својим димензијама може бити намењен за две особе, сматраће се за два индивидуална лежаја.

Изузетно од става 1. овог члана физичко лице у угоститељском објекту домаће радиности може да пружа само угоститељске услуге смештаја.

Физичко лице у угоститељском објекту сеоског туристичког домаћинства услугу припремања и услуживања хране, пића и напитака може да пружа само кориснику услуге коме пружа услугу смештаја.

Услуге из става 7. овог члана физичко лице пружа од намирница, пића и напитака засноване на производима које је претежно сам произвео.

Изузетно, физичко лице у објекту сеоског туристичког домаћинства може да пружа угоститељске услуге из става 7. овог члана и организованој туристичкој групи до 50 путника која не користи услуге смештаја.

Физичко лице може у оквиру сеоског туристичког домаћинства да пружа угоститељске услуге смештаја на отвореном у привремено постављеној опреми за камповање, до 20 камп парцела, за највише 30 корисника услуга.

Простор на отвореном у привремено постављеној опреми за камповање из ст. 2. и 10. овог члана мора да испуњава прописане минимално-техничке и санитарно-хигијенске услове.

Члан 31.

Угоститељ пре почетка обављања делатности у угоститељском објекту домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства прибавља решење којим се тај објекат категорише.

Угоститељ из става 1. овог члана дужан је да угоститељску делатност обавља на прописан начин и према прописаним условима, у складу са одредбама овог закона.

Изузетно од члана 7. став 1. тач. 1)–3) овог закона физичко лице као угоститељ дужан је да на улазу у објекат видно истакне своје име и презиме, као и контакт телефон.

Изузетно од члана 7. став 1. тачка 11) овог закона физичко лице као угоститељ није дужан да истакне износ боравишне таксе.

Члан 32.

Физичко лице које пружа угоститељске услуге у угоститељском објекту домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства мора бити власник, односно сувласник тог смештајног објекта.

Физичко лице које у оквиру сеоског туристичког домаћинства пружа угоститељске услуге смештаја на отвореном мора бити власник, односно сувласник тог земљишта.

У случају да угоститељске услуге у угоститељском објекту домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства пружа лице које је сувласник тог смештајног објекта, дужно је да пре отпочињања делатности прибави писану сагласност другог сувласника.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана угоститељске услуге може да пружа и члан породичног домаћинства власника, односно сувласника, уз њихову писану сагласност.

Сагласност из ст. 3. и 4. овог члана мора бити оверена код јавног бележника.

Чланом породичног домаћинства из става 4. овог члана сматра се брачни друг, деца рођена у браку, ван брака или усвојена, браћа и сестре, родитељи брачних другова и унучад, а која лица са власником, односно сувласником станују у истом стану, односно стамбеном објекту.

Члан 33.

Физичко лице може непосредно да пружа угоститељске услуге, односно да врши продају смештајних капацитета у угоститељском објекту домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства.

Изузетно физичко лице може да врши продају смештајних капацитета у угоститељском објекту домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства преко посредника.

У случају из става 2. овог члана физичко лице и посредник закључују уговор који нарочито садржи: име и презиме физичког лица, његову адресу, број и датум издавања решења о категоризацији, назив органа који је издао решење, рок важења решења, податке о врсти смештајног објекта и податке о броју индивидуалних лежаја, односно врсти лежаја.

Физичко лице које пружа угоститељске услуге у угоститељском објекту домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства мора да испуњава здравствене услове и редовно обавља здравствене прегледе у складу са законом којим се уређује здравствена заштита.

Члан 34.

Физичко лице, у случају из члана 33. став 1. овог закона за пружене угоститељске услуге из члана 30. овог закона издаје посебан рачун.

Рачун из става 1. овог члана садржи редни број, име и презиме физичког лица, његову адресу, врсту, категорију и адресу угоститељског објекта, име и презиме корисника услуге, податке о продајној цени са спецификацијом пружених услуга, као и датум издавања рачуна.

Рачун из става 1. овог члана се сачињава у два примерка, од којих се један уручује кориснику услуге, а други задржава физичко лице, које је издало рачун.

Физичко лице је дужно да на дневном нивоу води евиденцију издатих рачуна, по начелима уредности и тачности, на начин који не дозвољава брисање или измену унетих података, тако да се по хронолошком реду омогућава увид у издате рачуне.

Физичко лице је дужно да евиденцију издатих рачуна из става 4. овог члана чува две године.

На рачун из става 1. овог члана не примењују се одредбе члана 70. став 5. овог закона.

Члан 35.

Давање у закуп куће, стана, апартмана, собе, лежаја или другог простора који је намењен за смештај од стране правног лица, предузетника или физичког лица у периоду до 30 дана сматра се пружањем угоститељске услуге смештаја.

У случају из става 1. овог члана правно лице, предузетник или физичко лице је дужно да услугу смештаја, пружа на начин прописан овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Члан 36.

Министар ближе прописује услове и начин обављања угоститељске делатности, начин пружања угоститељских услуга, разврставање угоститељских објеката, минимално-техничке услове за уређење и опремање угоститељских објеката у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у угоститељском објекту и ван угоститељског објекта, у покретном објекту, у домаћој радиности и у сеоском туристичком домаћинству.

Министар надлежан за послове здравља ближе прописује санитарно-хигијенске услове за уређење и опремање угоститељских објеката у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у угоститељском објекту и ван угоститељског објекта, у покретном објекту и домаћој радиности и сеоском туристичком домаћинству, као и за уређење и опремање угоститељског објекта и пружање услуга за особе са инвалидитетом.

Министар ближе прописује услове и начин обављања угоститељске делатности, као и начин пружања угоститељских услуга у објектима домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства.

III. УГОСТИТЕЉСКА ДЕЛАТНОСТ У ОБЈЕКТИМА НАУТИЧКОГ ТУРИЗМА

Члан 37.

Наутичкотуристичка делатност пружања угоститељских услуга у објектима наутичког туризма, као и пружање других услуга за потребе наутичког туризма, обавља се у складу са прописима донетим на основу овог закона, као и закона којим се уређује пловидба и луке на унутрашњим водама.

Услуге из става 1. овог члана обављају се у објектима, односно простору који испуњава прописане минимално-техничке и санитарно-хигијенске услове, односно стандарде за обављање наутичкотуристичке делатности (у даљем тексту: објекти наутичког туризма), као и посебне техничке карактеристике, уређене прописима којима се уређује пловидба и луке на унутрашњим водама.

На обављање наутичкотуристичке делатности на делу простора који истовремено представља подручје заштићеног подручја примењују се прописи којима се уређује заштита природе.

Члан 38.

Делатност из члана 37. став 1. овог закона може да обавља привредно друштво, друго правно лице или предузетник ако је регистровано у одговарајућем регистру.

Удружење које обавља делатност из члана 37. став 1. овог закона дужно је да ту делатност упише у одговарајући регистар.

Предузетник не може да обавља делатност из члана 37. став 1. овог закона у периоду прекида обављања делатности.

Предузетник не може да отпочне са обављањем делатности из члана 37. став 1. овог закона пре датума назначеног као почетак обављања делатности, који је наведен у решењу Агенције за привредне регистре.

Делатност из члана 37. став 1. овог закона у прихватном објекту наутичког туризма може да обавља привредно друштво или друго правно лице.

Члан 39.

Ако лице из члана 38. став 1. овог закона обавља наутичкотуристичку делатност у седишту, али не као претежну делатност, дужно је да за ту делатност региструје огранак, односно издвојено место, који се региструје у одговарајућем регистру.

Ако лице из члана 38. став 1. овог закона обавља наутичкотуристичку делатност ван седишта, дужно је да за ту делатност у сваком простору, односно месту пословања региструје огранак, односно издвојено место ван седишта, који се региструје у одговарајућем регистру.

Изузетно за пловило које се користи за наутички туризам, региструје се огранак, односно издвојено место према уписнику у који је пловило уписано.

Члан 40.

На пословно име, фирму и други назив, назив огранка, издвојеног места или одговарајуће организационе јединице, као и ознаку пружаоца наутичкотуристичких услуга сходно се примењују одредбе члана 6. овог закона.

1. Обавезе пружаоца наутичкотуристичких услуга

Члан 41.

Пружалац наутичкотуристичких услуга који обавља наутичкотуристичку делатност дужан је да:

1) на улазу у објекат наутичког туризма видно истакне пословно име, седиште, матични број, а на улазу у огранак, односно издвојено место, пословно име, седиште, матични број и назив или ознаку огранка, односно издвојеног места;

2) на улазу у објекат наутичког туризма видно истакне назив објекта и врсту објекта наутичког туризма, према претежној врсти услуга које се у њему пружају;

3) на улазу у објекат наутичког туризма видно истакне радно време и да га се у свом пословању придржава;

4) се евидентира у Регистру туризма у складу са законом којим се уређује област туризма;

5) сваку промену регистрованог податка о седишту и огранку, односно издвојеном месту пријави одговарајућем регистру у року од седам дана;

6) на улазу у марину видно истакне ознаку категорије марине, утврђену решењем министра;

7) за пловило које се користи за наутички туризам поседује важеће бродско сведочанство, односно сведочанство о способности брода за пловидбу издату од стране надлежног органа у складу са законом којим се уређују пловидба и луке на унутрашњим водама;

8) у прихватном објекту наутичког туризма одржава простор, просторије и опрему и пружа услуге према прописаним минимално-техничким условима, као и стандардима за врсту објекта у којој обавља делатност и за категорију која му је одређена решењем министра;

9) у прихватном објекту наутичког туризма и пловилу обавља наутичкотуристичку делатност на прописан начин и према прописаним условима;

10) у писаном, говорном, визуелном или електронском обавештавању тачно користи врсту, а код марине категорију, која је одређена решењем министра;

11) на истинит, јасан, разумљив и необмањујући начин у истицању понуде обавештава корисника услуге о услузи коју пружа, у погледу начина пружања услуге, назначене цене и др.;

12) да цене услуга које пружа истакне видно на јасан и лако уочљив начин;

13) се придржава истакнутих, односно на другом месту објављених цена;

14) за сваку пружену услугу изда прописан рачун;

15) у прихватном објекту наутичког туризма и пловилу које се користи за наутички туризам кориснику услуга омогући подношење рекламације;

16) пружање наутичкотуристичке услуге не условљава пружањем друге услуге, односно неким другим условом који је корисник услуга дужан да испуни;

17) обавља делатност са пажњом доброг привредника.

Пружалац наутичкотуристичке услуге који није регистрован код Агенције за привредне регистре је дужан да промену регистрованог податка из става 1. тачка 5) овог члана пријави и Регистру туризма.

Начин подношења рекламације, поступање по поднетој рекламацији и др. пружалац наутичкотуристичке услуге води у складу са прописима, којима се уређује област заштите потрошача.

Пружалац наутичкотуристичке услуге је дужан да све информације којима обавештава кориснике услуга о услузи коју пружа, у погледу врсте, начина пружања услуге и др. морају бити на српском језику.

Обавештење из става 4. овог члана може бити и на страном језику.

На пружаоца наутичкотуристичких услуга, у зависности од услуге коју пружа, примењују се и одредбе чл. 9. и 11. овог закона.

Пружалац наутичкотуристичке услуге у прихватном објекту наутичког туризма дужан је да пре отпочињања обављања делатности изврши упис у регистар лучких оператера у складу са законом којим се уређује пловидба и луке на унутрашњим водама.

2. Евидентирање пружалаца наутичкотуристичких услуга и објеката наутичког туризма

Члан 42.

Пружалац наутичкотуристичких услуга, који пружа услугу смештаја у некатегорисаном објекту наутичког туризма дужан је да пре отпочињања обављања делатности, на прописан начин поднесе пријаву јединици локалне самоуправе на чијој територији се објекат налази.

Ако лице из става 1. овог члана престане да обављања делатност дужно је да о томе обавести јединицу локалне самоуправе на чијој територији се објекат налази.

Члан 43.

Министарство на прописан начин води евиденцију марина.

Јединица локалне самоуправе на прописан начин води евиденцију објеката наутичког туризма из члана 42. овог закона, као поверен посао.

Сваку промену података који се евидентирају код Министарства, односно јединице локалне самоуправе пружалац наутичкотуристичких услуга је дужан да пријави у року од седам дана.

Јединица локалне самоуправе је дужна да квартално или на захтев Министарства у року од 15 дана у електронској форми достави Министарству податке из евиденције објеката наутичког туризма коју води.

Јединица локалне самоуправе је дужна да Регистру туризма квартално доставља евиденцију из става 2. овог члана.

Члан 44.

У случају да се у објектима наутичког туризма пружају услуге смештаја, сходно се примењују одредбе члана 7. став 1. тач. 11), 12), 15), 16), 17) и 18) и члана 15. овог закона.

3. Врсте објеката наутичког туризма

Члан 45.

Према врсти наутичкотуристичких услуга које се у објекту пружају, објекти наутичког туризма могу бити:

1) прихватни објекат наутичког туризма;

2) пловило које се користи за наутички туризам.

Прихватни објекти наутичког туризма су марине.

Марина је пристаниште за посебне намене на водном путу намењено за прихват, чување и опрему пловила која служе за рекреацију, спорт и разоноду.

Пловила која се користе за наутички туризам јесу путнички брод, односно јахта или пловило за рекреацију, које је оспособљено за пловидбу и које учествује у пловидби.

4. Услуге у наутичком туризму

Члан 46.

Услуге наутичког туризма су лучке делатности које се обављају у марини: прихват и отпрема пловила, односно путника, снабдевање пловила, посаде и путника, чување и изнајмљивање пловила, организовање туристичких крстарења, као и пружање других услуга за потребе наутичког туризма.

5. Категоризација марина

Члан 47.

Марина као прихватни објекат наутичког туризма категорише се у складу са стандардима прописаним за ту врсту објекта.

Пружалац наутичкотуристичких услуга дужан је да пре отпочињања обављања наутичкотуристичке делатности, односно након издавања уверења о упису у надлежни регистар о обављању делатности у марини прибави решење о одређивању категорије.

Члан 48.

Пружалац наутичкотуристичких услуга подноси Министарству захтев за одређивање категорије марине.

Захтев из става 1. овог члана пружалац наутичкотуристичких услуга подноси преко централног информационог система.

Захтев из става 1. овог члана мора да садржи истините податке.

Трошкове поступка одређивања категорије марине сноси пружалац наутичкотуристичких услуга.

Испуњеност прописаних услова за одређивање категорије марине утврђује се на начин прописан чланом 19. ст. 4. и 5. овог закона.

Члан 49.

Одређивање категорије марине врши се решењем које доноси министар и важи три године од дана достављања решења подносиоцу захтева.

Решење из става 1. овог члана коначно је и доставља се ради евидентирања у Регистар туризма у складу са законом којим се уређује област туризма.

На промену пружаоца наутичкотуристичких услуга и категорије марине, као и на престанак решења о одређивању категорије, сходно се примењују одредбе чл. 22. и 23. овог закона.

Члан 50.

Министар уз сагласност министара надлежних за послове саобраћаја, водопривреде, инфраструктуре, здравља, животне средине и просторног планирања прописује минимално-техничке услове за изградњу, уређење и опремање објеката наутичког туризма, као и стандарде за категоризацију марине.

IV. УГОСТИТЕЉСКА ДЕЛАТНОСТ У ОБЈЕКТИМА ЛОВНОГ ТУРИЗМА

Члан 51.

Делатност пружања угоститељских услуга у објектима ловног туризма, као и пружање других услуга за потребе ловног туризма обавља се у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Услуге из става 1. овог члана обављају се у објектима који испуњавају прописане минимално-техничке и санитарно-хигијенске услове, односно стандарде за обављање ловнотуристичке делатности (у даљем тексту: објекти ловног туризма).

На обављање ловнотуристичке делатности на делу простора који истовремено представља подручје заштићеног подручја примењују се прописи којима се уређује заштита природе.

Члан 52.

Делатност из члана 51. став 1. овог закона може да обавља привредно друштво, правно лице или јавно предузеће чији је оснивач Република Србија или аутономна покрајина (у даљем тексту: пружалац ловнотуристичких услуга) које је регистровано у одговарајућем регистру.

Изузетно ловнотуристичку делатност може да обавља привредно друштво, друго правно лице или предузетник, ако као корисник ловишта испуњава услове прописане законом којим се уређује област ловства.

Лице из става 2. овог члана ловнотуристичку делатност обавља под условима и на начин прописан овим законом.

Удружење које обавља делатност из члана 51. став 1. овог закона дужно је да ту делатност упише у одговарајући регистар.

Предузетник не може да обавља делатност из члана 51. став 1. овог закона у периоду прекида обављања делатности.

Предузетник не може да отпочне са обављањем делатности из члана 51. став 1. овог закона пре датума назначеног као почетак обављања делатности, који је наведен у решењу Агенције за привредне регистре.

Члан 53.

Ако лице из члана 52. ст. 1. и 2. овог закона обавља ловнотуристичку делатност у седишту, али не као претежну делатност, дужно је да за ту делатност региструје огранак, односно издвојено место, који се региструје у одговарајућем регистру.

Ако лице из члана 52. ст. 1. и 2. овог закона обавља ловнотуристичку делатност ван седишта, дужно је да за ту делатност у сваком простору, односно месту пословања региструје огранак, односно издвојено место ван седишта, који се региструје у одговарајућем регистру.

Изузетно, пружалац ловнотуристичких услуга није дужан да за врсту објекта ловачка колиба региструје огранак, односно издвојено место ван седишта.

Члан 54.

На пословно име, фирму и други назив, назив огранка, издвојено место ван седишта или одговарајуће организационе јединице као и ознака пружаоца ловнотуристичких услуга сходно се примењују одредбе члана 6. овог закона.

1. Обавезе пружања ловнотуристичких услуга

Члан 55.

Пружалац ловнотуристичких услуга који обавља ловнотуристичку делатност дужан је да:

1) на улазу у објекат ловног туризма видно истакне пословно име, седиште, матични број, а на улазу у огранак, односно издвојено место, пословно име, седиште, матични број и назив или ознаку огранка, односно издвојеног места;

2) на улазу у објекат ловног туризма видно истакне назив објекта и врсту објекта ловног туризма, према претежној врсти услуга које се у њему пружају;

3) на улазу у објекат ловног туризма видно истакне радно време и да га се придржава у свом пословању;

4) се евидентира у Регистру туризма у складу са законом којим се уређује област туризма;

5) сваку промену регистрованог податка о седишту и огранку, односно издвојеном месту пријави одговарајућем регистру у року од седам дана;

6) на улазу у ловачку вилу видно истакне ознаку категорије утврђену решењем министра;

7) у објекту ловног туризма видно истакне правила, односно услове и начин коришћења ловишта и других услуга ловног туризма;

8) у објекту ловног туризма одржава простор, просторије и опрему и пружа услуге према прописаним минимално техничким и санитарно-хигијенским условима, као и стандардима за врсту објекта у којој обавља делатност и за категорију која му је одређена решењем министра;

9) у објекту ловног туризма обавља ловнотуристичку делатност на прописан начин и према прописаним условима;

10) у писаном, говорном, визуелном или електронском обавештавању тачно користи врсту, а код ловачке виле категорију, која је одређена решењем министра;

11) на истинит, јасан, разумљив и необмањујући начин у истицању понуде обавештава корисника услуге о услузи коју пружа, у погледу начина пружања услуге, назначене цене и др.;

12) цене услуга ловног туризма које пружа истакне видно на јасан и лако уочљив начин;

13) се придржава истакнутих, односно на другом месту објављених цена;

14) за сваку пружену услугу изда прописан рачун;

15) у објекту ловног туризма омогући кориснику услуге подношење рекламације;

16) пружање ловнотуристичке услуге не условљава пружањем друге услуге, односно неким другим условом који је корисник услуга дужан да испуни;

17) обавља делатност са пажњом доброг привредника.

Пружалац ловнотуристичке услуге који није регистрован код Агенције за привредне регистре је дужан да промену регистрованог податка из става 1. тачка 5) овог члана пријави и Регистру туризма.

Начин подношења рекламације, поступање по поднетој рекламацији и др. пружалац ловнотуристичких услуга води у складу са прописима, којима се уређује област заштите потрошача.

Пружалац ловнотуристичких услуга је дужан да све информације којима обавештава кориснике услуга о услузи коју пружа, у погледу врсте, начина пружања услуге и др. морају бити на српском језику.

Обавештење из става 4. овог члана може бити и на страном језику.

На пружаоца ловнотуристичких услуга примењују се и одредбе члана 7. став 1. тач. 11), 12), 15), 16), 17) и 18) и чл. 9, 10, 11. и 15. овог закона.

2. Евидентирање пружалаца ловнотуристичких услуга и објеката ловног туризма

Члан 56.

Пружалац ловнотуристичких услуга, који пружа услугу смештаја у некатегорисаном објекту ловног туризма дужан је да пре отпочињања обављања делатности, на прописан начин поднесе пријаву јединици локалне самоуправе на чијој територији се објекат налази.

Ако лице из става 1. овог члана престане да обављања делатност дужно је да о томе обавести јединицу локалне самоуправе на чијој територији се објекат налази.

Члан 57.

Министарство на прописан начин води евиденцију ловачких вила.

Јединица локалне самоуправе на прописан начин води евиденцију објеката ловног туризма из члана 56. овог закона, као поверен посао.

Сваку промену података који се евидентирају код Министарства, односно јединице локалне самоуправе пружалац ловнотуристичких услуга је дужан да пријави у року од седам дана.

Јединица локалне самоуправе је дужна да квартално или на захтев Министарства у року од 15 дана у електронској форми достави Министарству, податке из евиденције објеката ловног туризма коју води.

Јединица локалне самоуправе је дужна да Регистру туризма квартално доставља евиденцију из става 2. овог члана.

3. Врсте објеката ловног туризма

Члан 58.

Објекти ловног туризма јесу објекти за пружање услуга прихвата и смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака, као и пружање других услуга за потребе ловаца и других лица.

Према врсти услуга које пружају објекти ловног туризма могу бити:

1) ловачка вила;

2) ловачки дом;

3) ловачка кућа;

4) ловачка колиба.

4. Услуге у ловном туризму

Члан 59.

Услуге ловног туризма јесу: прихват и смештај ловаца и других лица, као и пружање других услуга за потребе ловног туризма.

Пружалац ловнотуристичких услуга у погледу организовања лова, обезбеђивања ловне карте, дозволе за лов, употребе ловачких паса и др. дужан је да те услуге пружа у складу са прописима којима се уређује ловство и заштита животне средине.

5. Категоризација ловачке виле

Члан 60.

Ловачка вила, као објекат ловног туризма категорише се у складу са стандардима прописаним за ту врсту објеката.

Пружалац ловнотуристичких услуга је дужан да пре отпочињања обављања ловнотуристичке делатности у објекту ловачка вила прибави решење о одређивању категорије.

Члан 61.

Пружалац ловнотуристичких услуга подноси Министарству захтев за одређивање категорије ловачке виле.

Захтев из става 1. овог члана пружалац ловнотуристичких услуга подноси преко централног информационог система.

Захтев из става 1. овог члана мора да садржи истините податке.

Трошкове поступка за одређивање категорије ловачке виле сноси пружалац ловнотуристичких услуга.

Испуњеност прописаних услова за одређивање категорије ловачке виле утврђује се на начин прописан чланом 19. ст. 4. и 5. овог закона.

Члан 62.

Одређивање категорије ловачке виле врши се решењем које доноси министар и важи три године од дана достављања решења подносиоцу захтева.

Решење из става 1. овог члана коначно је и доставља се ради евидентирања у Регистар туризма у складу са законом којим се уређује област туризма.

На промену пружаоца ловнотуристичких услуга и категорије ловачке виле, као и на престанак решења о одређивању категорије, сходно се примењују одредбе чл. 22. и 23. овог закона.

Члан 63.

Министар, уз сагласност министара надлежних за послове ловства, унутрашњих послова, инфраструктуре, животне средине и просторног планирања, прописује минималне техничке услове за изградњу, уређење и опремање ловнотуристичких објеката, као и стандарде, услове и начин пружања и коришћења услуга ловног туризма.

V. ЗАШТИТА ПОДАТАКА ЛИЧНОСТИ

Члан 64.

Министарство и јединица локалне самоуправе на прописан начин воде евиденцију угоститеља и угоститељских објеката.

Евиденције из члана 13. став 1, члана 43. став 1. и члана 57. став 1. овог закона, могу да садрже податке о одговорним лицима, као и радно ангажованим лицима на пословима руководилаца објеката из члана 25. овог закона и Министарство може да прикупља податке о личности о тим лицима, као и о физичким лицима која пружају угоститељске услуге или обављају другу делатност уређену овим законом.

Евиденције из члана 13. став 2, члана 43. став 2. и члана 57. став 2. овог закона, могу да садрже податке о личности о одговорним лицима и јединица локалне самоуправе може да прикупља те податке.

Јединица локалне самоуправе може да прикупља податке о личности о физичким лицима која пружају угоститељске услуге на начин прописан овим законом.

Државни органи, органи аутономних покрајина, органи јединице локалне самоуправе и имаоци јавних овлашћења могу да прикупљају податке о личности о физичким лицима из базе централног информационог система, на начин прописан овим законом.

Евиденције из ст. 2–4. овог члана могу да садрже: име и презиме; јединствени матични број грађана; дан, месец и годину рођења; адресу становања.

Обрада података од стране Министарства, јединице локалне самоуправе или лица из става 4. овог члана врши се у електронској форми у оквиру централног информационог система или другог информационо-комуникационог система, у форми аудио-видео записа и фотографија и у папирној форми у облику регистара, картотека и другом облику, у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.

Члан 65.

Министарство, јединица локалне самоуправе и лица из члана 64. става 3. овог закона податке о личности обрађују у сврху:

1) извршења послова из делокруга своје надлежности;

2) успостављања централног информационог система;

3) увођења података у централни информациони систем и праћења стања на тржишту;

4) вршења надзора над обављањем делатности и пружањем услуга уређених овим законом;

5) ефикасног обављања угоститељске делатности;

6) праћења стања на тржишту са циљем унапређења укупног привредног и друштвеног развоја;

7) обезбеђивања јединствених стандарда за пружање услуга;

8) обезбеђивања јединствене јавне и електронске евиденције регистрованих и евидентираних података из области угоститељства;

9) учешћа у финансирању промотивних активности, манифестација у земљи и иностранству, као и програма едукације и усавршавања вештина запослених у угоститељству;

10) планирања и остваривања политике развоја туризма и угоститељства у складу са стратегијом развоја туризма Републике Србије.

Члан 66.

Министарство и јединица локалне самоуправе прикупљају податке о личности непосредно од лица на које се подаци односе.

Министарство може да прикупља податке о личности од других органа државне управе, органа аутономних покрајина, органа јединице локалне самоуправе и ималаца јавних овлашћења, као и од привредних субјеката и физичких лица, који на основу одредаба овог закона обављају привредну делатност и дужна су да уносе податке о корисницима услуге смештаја.

Члан 67.

Министарство и јединица локалне самоуправе размењују податке са државним органима, органима аутономних покрајина, органима јединице локалне самоуправе и имаоцима јавних овлашћења, сагласно одредбама овог закона и закона који уређује заштиту података о личности.

Размена података се врши електронским путем, на контролисан и безбедан начин, уз примену мера заштите у складу са прописима којима се регулише информациона безбедност.

Министарство може да размењује податке са министарством надлежним за унутрашње послове у сврху пријаве боравишта странаца, у складу са прописима којима се уређује кретање и боравак странаца.

Државни органи, органи аутономне покрајине, органи јединице локалне самоуправе и имаоци јавних овлашћења могу, на начин прописан овим законом, да имају приступ централном информационом систему ради обраде података из делокруга своје надлежности (статистика, порески органи и сл.).

Члан 68.

Угоститељ, пружалац наутичкотуристичких услуга и пружалац ловнотуристичких услуга, у објекту у коме се пружа услуга смештаја може да прикупља податке о личности о кориснику услуге смештаја и уводи их у централни информациони систем, на начин прописан овим законом, а у складу са посебним законом којим се уређује заштита података о личности.

Физичко лице које пружа угоститељске услуге у посебан рачун уноси податке из члана 34. ставa 2. овог закона.

Податке из ст. 1. и 2. овог члана угоститељ уноси на основу података из личне карте, путне исправе или друге јавне исправе са фотографијом.

Лица из ст. 1. и 2. овог члана може да размењују податке о личности са оним субјектима са којима имају закључене уговоре неопходне за реализацију уговора са корисником услуга (превозници и сл.), као и за реализацију уговора са посредником.

Лица из става 1. овог члана може да размењују податке о личности са оним субјектима са којима имају закључене уговоре о продаји осигурања.

Члан 69.

Обрада података о личности врши се у складу са овим законом и законом којим се уређује заштита података о личности.

Привредно друштво, друго правно лице, предузетник регистрован у одговарајућем регистру, као и физичко лице које обавља делатност у складу са овим законом дужно је да обраду података о личности врши у складу са овим законом и законом којим се уређује заштита података о личности.

Повредом заштите права лица сматраће се свака злоупотреба података о личности, која су прописана овим законом и законом који уређује заштиту података о личности.

VI. ТАКСА И ПЕНАЛИ У ТУРИЗМУ

1. Боравишна такса

Члан 70.

Боравишну таксу плаћа корисник услуге смештаја који изван свог места пребивалишта користи услугу смештаја у угоститељском објекту за смештај за коришћење комуналне, саобраћајне и туристичке инфраструктуре и супраструктуре на подручју јединице локалне самоуправе.

Боравишна такса плаћа се за сваки дан боравка у угоститељском објекту за смештај.

Наплату боравишне таксе од корисника услуге, наплаћује субјект који пружа услугу смештаја (у даљем тексту: давалац смештаја).

Боравишна такса се наплаћује истовремено са наплатом услуге смештаја.

Давалац смештаја дужан је да у рачуну за услугу смештаја посебно искаже износ боравишне таксе.

Члан 71.

Изузетно од члана 70. овог закона боравишну таксу плаћа угоститељ, који као физичко лице пружа услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству.

Боравишну таксу из става 1. овог члана физичко лице плаћа у утврђеном годишњем износу на прописан начин.

Члан 72.

Средства од наплаћене боравишне таксе давалац смештаја уплаћује до петог у месецу за претходни месец.

Ако давалац смештаја не наплати боравишну таксу, дужан је да на свој терет уплати износ ненаплаћене боравишне таксе у року од 15 дана, рачунајући од дана утврђене обавезе.

Члан 73.

Висину боравишне таксе утврђује јединица локалне самоуправе у зависности од категорије туристичког места или у различитој висини по деловима општине, односно града у зависности од изграђености комуналне, саобраћајне и туристичке инфраструктуре.

Ако се објекат за смештај не налази на територији туристичког места, јединица локалне самоуправе утврдиће висину боравишне таксе за најнижу категорију туристичког места.

Члан 74.

Боравишну таксу не плаћају:

1) деца до седам година старости;

2) лица упућена на бањско и климатско лечење, односно специјализовану рехабилитацију од стране надлежне лекарске комисије;

3) особе са инвалидитетом са телесним оштећењем од најмање 70%, војни инвалиди од прве до пете групе, цивилни инвалиди рата од прве до пете групе, слепа лица, лица оболела од дистрофије и сродних мишићних и неуромишићних обољења, параплегије и квадриплегије, церебралне и дечје парализе и мултиплекс склерозе, особе ометене у развоју, као и пратилац наведених особа;

4) ученици и студенти који организовано бораве у угоститељском објекту за смештај ради извођења спортско-рекреативних и других активности по програму министарства надлежног за послове просвете, студенти који организовано бораве у угоститељском објекту за смештај ради извођења обавезне наставе у складу са наставним планом образовне установе, као и учесници републичких и регионалних такмичења у знању и вештинама;

5) страни држављани који су по међународним конвенцијама и споразумима ослобођени плаћања таксе;

6) лица која непрекидно бораве у објекту за смештај дуже од 30 дана.

Боравишну таксу умањену за 50% плаћају лица од седам до 15 година старости.

Лица из става 1. овог члана не плаћају боравишну таксу ако поднесу доказ да су испуњени услови из става 1. овог члана (чланска карта, потврда школе, односно образовне установе, упут лекарске комисије и др.).

Јединица локалне самоуправе може својом одлуком да прошири круг лица из става 1. тач. 2) и 3) овог члана.

Члан 75.

Влада за сваку категорију туристичког места посебно утврђује највиши и најнижи износ боравишне таксе.

Влада ближе прописује услове и начин утврђивања висине годишњег износа боравишне таксе за физичко лице које пружа угоститељске услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, као и начин и рокове плаћања.

Члан 76.

Средства од наплаћене боравишне таксе су приход буџета јединице локалне самоуправе на чијој територији су пружене услуге смештаја.

2. Пенали

Члан 77.

Јединица локалне самоуправе, која је проглашена за приоритетну туристичку дестинацију или за туристичко место I и II категорије може својим актом у одређеној туристичкој зони, односно локацији (у даљем тексту: просторна целина), да утврди ближе услове за угоститељски објекат за смештај врсте хотел и мотел.

Угоститељски објекат из става 1. овог члана мора да испуњава стандарде за одређивање категорије, усаглашене са актом јединице локалне самоуправе.

Акт из става 1. овог члана нарочито садржи опис просторних целина, са утврђеним границама, начин процене усаглашености, рокове усаглашавања и друге услове које угоститељски објекат врсте хотел и мотел треба да испуни, висину пенала, начин наплате пенала, обвезника плаћања и др.

Акт из става 1. овог члана садржи и прописане услове за угоститељске објекте који се први пут категоришу у врсту хотел и мотел.

Ако обвезник плаћања, утврђен актом из става 1. овог члана, не поступи у прописаном року надлежни орган јединице локалне самоуправе доноси решење којим за то лице утврђује обавезу плаћања пенала на годишњем нивоу у прописаној висини.

Решење из става 5. овог члана коначно је.

Обавезе утврђене актом из става 1. овог члана не односе се на објекте за које је покренут поступак приватизације, све до окончања тог поступка.

Члан 78.

Средства од наплаћених пенала приход су буџета јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази објекат из члана 77. став 2. овог закона.

Члан 79.

У погледу начина утврђивања боравишне таксе и пенала обрачунавања, застарелости, наплате и принудне наплате, рокова за плаћање, обрачуна камате и осталог што није посебно прописано овим законом, сходно се примењују одредбе закона којим се уређује порески поступак и пореска администрација, ако овим законом није друкчије одређено.

VII. НАДЗОР

Члан 80.

Надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши Министарство.

Инспекцијски надзор над применом овог закона врши Министарство преко туристичких инспектора.

Инспекцијски надзор над применом овог закона у делу евидентирања података у базу централног информационог система, а који се односе на пореске обавезе врше овлашћени порески инспектори.

Инспекцијски надзор над применом овог закона у делу испуњености санитарно-хигијенских и здравствених услова у угоститељским објектима, у другим објектима у којима се обавља угоститељска делатност, као и испуњеност услова из члана 29. став 2. и члана 33. став 4. овог закона, врши министарство надлежно за послове здравља преко санитарних инспектора.

Инспекцијски надзор над применом овог закона у делу којим се уређује заштита животне средине врши министарство надлежно за послове заштите животне средине преко инспектора за заштиту животне средине.

Инспекцијски надзор над применом овог закона у делу којим се уређује наутичкотуристичка делатност, а односи се на посебне техничке карактеристике, саобраћајно-техничке услове прихватног објекта наутичког туризма и пловила наутичког туризма, поседовање важећег бродског сведочанства, односно сведочанства о способности брода за пловидбу, у делу надзора над обављањем делатности изнајмљивања пловила који се користе за наутички туризам, као и у делу обављања лучке делатности у прихватном објекту наутичког туризма врши министарство надлежно за послове саобраћаја преко саобраћајних инспектора.

Инспекцијски надзор над применом овог закона у делу којим се уређује ловнотуристичка делатност, а односи се на испуњеност прописаних услова за корисника ловишта из члана 52. став 2. овог закона, организовање лова, обезбеђивања ловне карте, дозволе за лов, употребу ловачких паса и др. врши министарство надлежно за послове ловства преко ловних инспектора.

Инспекцијски надзор над применом овог закона врши јединица локалне самоуправе преко овлашћених инспектора у делу којим се уређује:

1) обављање угоститељске делатности пружања услуга смештаја у кућама, апартманима, собама, становима и другим просторима за које није издато решење о категоризацији;

2) испуњеност прописаних услова и начина обављања угоститељске делатности у објектима домаће радиности, сеоском туристичком домаћинству и хостелу;

3) испуњеност прописаних услова у погледу уређења и опремања угоститељског објекта, који се односе на одвођење дима, паре и мириса, као и других непријатних емисија, у делу који јединица локалне самоуправе ближе уређује својим актом (члан 26. став 1. овог закона);

4) испуњеност прописаних услова у погледу уређења и опремања угоститељског објекта у којима се емитује музика или изводи забавни програм, а којима се обезбеђује заштита од буке, у делу који јединица локалне самоуправе ближе уређује својим актом (члан 26. став 2. овог закона);

5) испуњеност прописаних техничких и других услова у угоститељском објекту, који се налази у стамбеној згради, као и начин обављања угоститељске делатности, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту, у делу који јединица локалне самоуправе ближе уређује својим актом (члан 26. став 3. овог закона);

6) боравишне таксе (наплата и уплата, истицање у рачуну и др.);

7) испуњеност услова и рокова усаглашености угоститељских објеката са актом из члана 77. овог закона;

8) истицање и придржавање прописаног радног времена у угоститељском објекту.

Послове из става 8. овог члана јединица локалне самоуправе обавља као поверени посао.

Инспектори из ст. 3–8. овог члана имају права, дужности и овлашћења туристичког инспектора утврђена овим законом која се односе на њихову област инспекцијског надзора.

На питања инспекцијског надзора над применом овог закона и прописа донетих на основу овог закона, која нису посебно уређена овим законом, примењује се закон којим се уређује инспекцијски надзор.

Члан 81.

Туристички инспектор приликом вршења надзора има службену легитимацију, значку и одговарајућу врсту одеће, обуће и опреме.

1. Права и дужности туристичког инспектора

Члан 82.

У вршењу инспекцијског надзора туристички инспектор има право и дужност да:

1) проверава да ли су испуњени прописани услови за обављање делатности и пружање услуга уређених овим законом;

2) проверава тачност података из захтева за категоризацију угоститељског објекта у погледу испуњености услова;

3) утврђује идентитет запослених, односно радно ангажованих лица код привредног друштва, другог правног лица или предузетника која обављају делатност и пружају услуге уређене овим законом, увидом у личну карту, путну исправу или другу јавну исправу са фотографијом;

4) утврђује идентитет физичког лица које обавља угоститељску делатност, односно лица затеченог у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, увидом у личну карту, путну исправу или другу јавну исправу са фотографијом;

5) утврђује идентитет физичког лица које обавља делатност или пружа услуге уређене овим законом, без уписа у одговарајући регистар, односно без прописаног акта, увидом у личну карту, путну исправу или другу јавну исправу са фотографијом;

6) утврђује идентитет корисника услуге увидом у личну карту, путну исправу или другу јавну исправу са фотографијом;

7) прегледа просторије, односно простор привредног друштва, другог правног лица, предузетника и физичког лица који обављају делатност и пружају услуге уређене овим законом;

8) фотографише, односно врши видео снимање просторије, односно простора из става 1. тачка 7) овог члана;

9) прегледа уговоре, евиденције, исправе, електронска документа и другу документацију потребну за утврђивање законитости пословања привредног друштва, другог правног лица, предузетника и физичког лица који обављају делатност и пружају услуге уређене овим законом, a који није могао да прибави по службеној дужности, уз могућност обезбеђење доказа;

10) врши штампање, копирање, односно фотографисање и снимање пословних докумената из става 1. тачка 9) овог члана;

11) врши увид у пресек стања фискалне касе;

12) наступи као анонимни корисник услуге (провокативна куповина) на начин прописан законом којим се уређује инспекцијски надзор;

13) захтева писану одлуку надлежног суда за увиђај у стамбеном или другом простору са таквом наменом, код сазнања да се у том простору обавља делатност или пружа услуга у случају када се власник или корисник, односно држалац противи вршењу инспекцијског надзора;

14) захтева асистенцију полиције, односно комуналне полиције, ако основано процени да је то потребно у складу са законом којим се уређује инспекцијски надзор, а према законима којима се уређује полиција и комунална полиција;

15) врши надзор над повереним пословима у области угоститељства ако јединица локалне самоуправе није организовала обављање послова инспекцијског надзора који су јој поверени овим законом или га не врши правилно и благовремено, изузев оних послова које јединица локалне самоуправе, из члана 26. овог закона, својим актом ближе уређује;

16) предузме и друге прописане мере предвиђене законом.

У вршењу инспекцијског надзора, ако се коришћењем других доказних радњи не могу прикупити или обезбедити потребни докази или би њихово прикупљање или обезбеђење било знатно отежано, туристички инспектор има овлашћење да, у случају сумње да лице обавља делатност нерегистровано или да за пружање услуге не издаје рачун, ради прикупљања или обезбеђења доказа, обави прикривену куповину услуге, односно наступи као анонимни корисник.

У случају из става 2. овог члана туристички инспектор наступа као анонимни корисник без претходног обавештавања и предочавања надзираном субјекту службене легитимације и налога за инспекцијски надзор.

Стан, пратећи или други простор стамбеног карактера, који је регистрован као седиште или као место у којем се обавља делатност, у складу са прописима о регистрацији привредних субјеката, односно другим прописима којима се уређују посебне делатности, сматра се пословним простором.

Стан, пратећи или други простор стамбеног карактера у којем се обавља привредна делатност сматра се пословним простором.

У случају сумње да ли се ради о стамбеном или пословном простору, за опредељење врсте простора пресудна је његова фактичка намена (становање или обављање делатности и пружање услуга).

2. Права и дужности овлашћеног инспектора јединице локалне самоуправе

Члан 83.

У вршењу инспекцијског надзора овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе има право и дужност да:

1) проверава да ли су испуњени прописани услови за обављање делатности и пружање услуга уређених овим законом;

2) утврђује идентитет запослених, односно радно ангажованих лица код привредног друштва, другог правног лица или предузетника која обављају делатност и пружају услуге уређене овим законом, увидом у личну карту, путну исправу или другу јавну исправу са фотографијом;

3) утврђује идентитет физичког лица које обавља угоститељску делатност, односно лица затеченог у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, увидом у личну карту, путну исправу или другу јавну исправу са фотографијом;

4) утврђује идентитет физичког лица које обавља угоститељску делатност, пружања услуге смештаја у кући, стану, односно апартману и соби или другом простору без уписа у одговарајући регистар, односно без прописаног акта, увидом у личну карту, путну исправу или другу јавну исправу са фотографијом;

5) утврђује идентитет корисника услуге увидом у личну карту, путну исправу или другу јавну исправу са фотографијом;

6) прегледа просторије, односно простор у којима се обавља делатност и пружају услуге, уговоре, евиденције, исправе и другу документацију потребну за утврђивање законитости пословања привредних друштава, предузетника или правног лица, као и физичких лица која обављају делатност и пружају услуге уређене овим законом, a који није могао да прибави по службеној дужности;

7) фотографише, односно врши видео снимање просторије, односно простора из ставa 1. тачка 6) овог члана;

8) прегледа уговоре, евиденције, исправе, електронска документа и другу документацију потребну за утврђивање законитости пословања привредног друштва, другог правног лица, предузетника и физичког лица који обављају делатност и пружају услуге уређене овим законом, а коју није могао да прибави по службеној дужности, речи уз могућност обезбеђења доказа;

9) врши штампање, копирање, односно фотографисање и снимање пословних докумената из ставa 1. тачка 8) овог члана;

10) наступи као анонимни корисник услуга (провокативна куповина) на начин прописан законом којим се уређује инспекцијски надзор;

11) врши проверу издатог решења о одређивању категорије објеката домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства;

12) проверава боравишну таксу у делу наплате и уплате, истицања у рачуну и др. увидом у унете податке о кориснику услуге и другу пратећу документацију, као и у делу уплате боравишне таксе од стране физичког лица из члана 71. овог закона;

13) проверава истицање и придржавање прописаног радног времена у угоститељским објектима;

14) проверава испуњеност услова и рокова усаглашености угоститељских објеката са актом из члана 77. овог закона;

15) захтева писану одлуку надлежног суда за увиђај у стамбеном или другом простору са таквом наменом, код сазнања да се у том простору обавља делатност или пружа услуга у случају када се власник или корисник, односно држалац противи вршењу инспекцијског надзора;

16) захтева асистенцију полиције, односно комуналне полиције, ако основано процени да је то потребно у складу са законом којим се уређује инспекцијски надзор, а према законима којима се уређује полиција и комунална полиција;

17) обавести надлежни орган јединице локалне самоуправе о утврђеној процени усаглашености објеката из члана 77. овог закона;

18) предузме и друге прописане мере предвиђене законом.

У вршењу инспекцијског надзора, ако се коришћењем других доказних радњи не могу прикупити или обезбедити потребни докази или би њихово прикупљање или обезбеђење било знатно отежано, овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе има овлашћење да, у случају сумње да лице обавља делатност нерегистровано или да за пружање услуге не издаје рачун, ради прикупљања или обезбеђења доказа, обави прикривену куповину услуге, односно наступи као анонимни корисник.

У случају из става 2. овог члана овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе наступа као анонимни корисник без претходног обавештавања и предочавања надзираном субјекту службене легитимације и налога за инспекцијски надзор.

Стан, пратећи или други простор стамбеног карактера, који је регистрован као седиште или као место у којем се обавља делатност, у складу са прописима о регистрацији привредних субјеката, односно другим прописима којима се уређују посебне делатности, сматра се пословним простором.

Стан, пратећи или други простор стамбеног карактера у којем се обавља привредна делатност сматра се пословним простором.

У случају сумње да ли се ради о стамбеном или пословном простору, за опредељење врсте простора пресудна је његова фактичка намена (становање или обављање делатности и пружање услуга).

Овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе права и дужности из става 1. овог члана врши само у оквиру надлежности која му је поверена овим законом.

Овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе приликом вршења надзора има службену легитимацију, значку и одговарајућу врсту одеће, обуће и опреме.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе прописује изглед значке и одговарајућу врсту одеће, обуће и опреме коју носи овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе.

3. Овлашћења туристичког инспектора

Члан 84.

Туристички инспектор је овлашћен да:

1) привремено забрани обављање делатности правном и физичком лицу које обавља угоститељску делатност, наутичкoтуристичку делатност или ловнотуристичку делатност, а није регистровало привредну делатност у одговарајући регистар;

2) привремено забрани предузетнику обављање угоститељске делатности, наутичкотуристичке делатности или ловнотуристичке делатности ако у периоду прекида обављања делатности поступи супротно члану 4. став 4, члану 38. став 3. и члану 52. став 5. овог закона;

3) привремено забрани привредном друштву, другом правном лицу, предузетнику, као и физичком лицу обављање делатности у врсти из члана 18. ст. 1. и 2, члана 47. став 1. и члана 60. став 1. овог закона који послују без решења о одређивању категорије;

4) привремено забрани привредном друштву, другом правном лицу, предузетнику пружање услуге смештаја који обавља делатност без претходног пријављивања јединици локалне самоуправе;

5) привремено забрани обављање делатности привредном друштву, другом правном лицу, предузетнику, као и физичком лицу, ако се туристичком инспектору онемогући вршење послова надзора;

6) привремено забрани привредном друштву, другом правном лицу, предузетнику и физичком лицу обављање послова, у случају прописаним законом којим се уређује инспекцијски надзор;

7) наложи да се врати износ који је више наплаћен у односу на истакнуте, односно уговорене цене;

8) записником о инспекцијском надзору наложи једну или више мера за отклањање неправилности;

9) сачини службену белешку о оним радњама у поступку за које се не саставља записник;

10) изриче превентивне, као и друге мере које су посебно уређене законом којим се уређује инспекцијски надзор;

11) предузима радње које су посебно уређене законом којим се уређује инспекцијски надзор;

12) врши поступак инспекцијског надзора у случају када овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе, коме је овим законом поверен посао инспекцијског надзора, не врши законом поверен посао, односно када јединица локалне самоуправе није организовала обављање послова инспекцијског надзора који су јој поверени овим законом или га не врши правилно и благовремено;

13) изда прекршајни налог;

14) поднесе пријаву надлежном органу за кривично дело или привредни преступ, односно поднесе захтев за покретање прекршајног поступка.

У случају из става 1. тачка 8) овог члана, када надзирани субјект отклони наложене неправилности на прописан начин, туристички инспектор не подноси захтев за покретање прекршајног поступка или не издаје прекршајни налог, уколико највиши износ запрећене казне не прелази 200.000 динара, односно поступа на начин прописан законом којим се уређује инспекцијски надзор.

Туристички инспектор доноси решење о привременој забрани обављања делатности до испуњења законом прописаних услова.

4. Овлашћења инспектора јединице локалне самоуправе

Члан 85.

Овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе је овлашћен да:

1) привремено забрани обављање угоститељске делатности правном и физичком лицу које угоститељску делатност обавља, а није регистровало привредну делатност у одговарајући регистар;

2) привремено забрани обављање делатности привредном друштву, другом правном лицу, предузетнику као и физичком лицу које обавља угоститељску делатност пружања услуга смештаја у кући, стану, односно апартману, соби или другом простору за које није издато решење о одређивању категорије;

3) привремено забрани предузетнику обављање делатности ако поступи супротно одредбама члана 4. став 4. овог закона;

4) привремено забрани привредном друштву, другом правном лицу, предузетнику пружање услуге смештаја у врсти хостел који обавља делатност без претходног пријављивања јединици локалне самоуправе;

5) привремено забрани обављање угоститељске делатности, ако се инспектору онемогући вршење послова надзора;

6) привремено забрани привредном друштву, другом правном лицу, предузетнику и физичком лицу обављање делатности, у случају прописаним законом којим се уређује инспекцијски надзор;

7) записником о инспекцијском надзору наложи једну или више мера за отклањање неправилности;

8) сачини службену белешку, о оним радњама у поступку за које се не саставља записник;

9) изриче превентивне, као и друге мере које су посебно уређене законом којим се уређује инспекцијски надзор;

10) предузима радње које су посебно уређене законом којим се уређује инспекцијски надзор;

11) изда прекршајни налог;

12) поднесе пријаву надлежном органу за кривично дело или привредни преступ, односно поднесе захтев за покретање прекршајног поступка;

13) поднесе предлог надлежном органу из члана 77. став 5. овог закона за покретање поступка и утврђивања обавезе плаћања пенала.

У случају из става 1. тачка 7) овог члана, када надзирани субјект отклони наложене неправилности, на прописан начин, овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе не подноси захтев за покретање прекршајног поступка или не издаје прекршајни налог, уколико највиши износ запрећене казне не прелази 200.000 динара, односно поступа на начин прописан законом којим се уређује инспекцијским надзор.

Овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе доноси решење о привременој забрани обављања делатности до испуњења законом прописаних услова.

Члан 86.

Ако у вршењу инспекцијског надзора туристички инспектор утврди да пропис није примењен или је неправилно примењен, односно да није поступљено по налогу из члана 84. став 1. тачка 8) овог закона дужан је да донесе решење којим налаже отклањање утврђених неправилности и одреди рок за њихово отклањање.

Туристички инспектор је дужан да донесе решење о привременој забрани обављања делатности и пружању услуга у објекту, ако се утврђене неправилности у остављеном року из решења о отклањању неправилности, не отклоне.

Члан 87.

Ако у вршењу инспекцијског надзора овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе утврди да пропис није примењен или је неправилно примењен, односно да није поступљено по налогу из члана 85. став 1. тачка 7) овог закона дужан је да донесе решење којим налаже отклањање утврђених неправилности и одреди рок за њихово отклањање.

Овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе је дужан да донесе решење о привременој забрани обављања делатности и пружању услуга у објекту, ако се утврђене неправилности у остављеном року из решења о отклањању неправилности не отклоне.

5. Надлежност за решавање по жалби

Члан 88.

Против решења туристичког инспектора може се изјавити жалба министру у року од 15 дана од дана достављања решења.

Против решења овлашћеног инспектора јединице локалне самоуправе може се изјавити жалба општинском, односно градском већу у року од 15 дана од дана достављања решења.

Против решења инспектора донетог из делокруга надлежности из члана 80. ст. 3–7. овог закона може се изјавити жалба министру из делокруга инспекцијског надзора, као надлежном другостепеном органу, у року од 15 дана од дана достављања решења.

Жалба изјављена на решења из ст. 1–3. овог члана одлаже извршење решења, осим када се ради о предузимању хитних мера.

Жалба изјављена на решења из члана 84. став 1. тач. 1)–6), члана 85. став 1. тач. 1)–6), члана 86. став 2. и члана 87. став 2. овог закона, не одлаже извршење решења.

VIII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 89.

Новчаном казном од 200.000 до 800.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) не упише делатност у одговарајући регистар (члан 4. став 3, члан 38. став 2. и члан 52. став 4);

2) поступи супротно одредбама члана 7. став 1. тачка 10) овог закона;

3) за пружену услугу не изда прописан рачун (члан 7. став 1. тачка 14), члан 41. став 1. тачка 14) и члан 55. став 1. тачка 14));

4) у угоститељском објекту за смештај не уноси податке о кориснику услуге смештаја дневно и уредно на прописан начин (члан 7. став 1. тачка 17), члан 44. и члан 55. став 6);

5) поступи супротно одредбама члана 12. овог закона;

6) не уноси податке о кориснику услуге смештаја преко централног информационог система, на прописан начин (члан 15. став 1, члан 44. и члан 55. став 6);

7) не обезбеди интернет везу за приступ централном информационом систему (члан 15. став 5, члан 44. и члан 55. став 6);

8) у централни информациони систем не уноси и друге прописане податке на прописан начин (члан 15. став 7, члан 44. и члан 55. став 6);

9) у јединствен информациони систем унесе неистините податке (члан 15. став 8, члан 44. и члан 55. став 6);

10) пре отпочињања обављања угоститељске делатности у угоститељском објекту из члана 18. ст. 1, 2. и 4. овог закона не прибави решење о категоризацији објекта у одговарајућу категорију (члан 18. став 5);

11) захтев за категоризацију не поднесе преко централног информационог система (члан 19. став 3. и члан 20. став 2);

12) поступи супротно одредбама члана 22. став 1. овог закона;

13) буџетски корисници из члана 27. овог закона за пружање услуге смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака трећим лицима не прибаве одобрење министра (члан 27. став 2);

14) поступи супротно одредбама члана 35. овог закона;

15) поступи супротно одредбама члана 41. став 1. тачка 11) овог закона;

16) поступи супротно одредбама члана 42. овог закона;

17) пре отпочињања обављања наутичкотуристичке делатности у марини не прибави решење о одређивању категорије марине (члан 47. став 2);

18) захтев за категоризацију марине не поднесе преко централног информационог система (члан 48. став 2);

19) поступи супротно одредбама члана 55. став 1. тачка 11) овог закона;

20) поступи супротно одредбама члана 56. овог закона;

21) пре отпочињања обављања ловнотуристичке делатности у објекту ловачка вила не прибави решење о одређивању категорије ловачке виле (члан 60. став 2);

22) захтев за категоризацију ловачке виле не поднесе преко централног информационог система (члан 61. став 2).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 40.000 до 100.000 динара.

Новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара казниће се предузетник:

1) за прекршај из става 1. овог члана;

2) ако у периоду прекида обавља делатност (члан 4. став 4, члан 38. став 3. и члан 52. став 5);

3) ако отпочне са обављањем делатности пре датума назначеног као почетак обављања делатности (члан 4. став 5, члан 38. став 4. и члан 52. став 6).

Члан 90.

Новчаном казном од 150.000 до 450.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) на улазу у категорисани објекат видно не истакне ознаку категорије, односно посебног стандарда, утврђену решењем министра, односно надлежног органа јединице локалне самоуправе (члан 7. став 1. тачка 6), члан 41. став 1. тачка 6) и члан 55. став 1. тачка 6));

2) у објекту не одржава простор просторије и опрему и не пружа услуге према прописаним минимално-техничким и санитарно-хигијенским условима, као и стандардима за врсту објекта у којој обавља делатност и за категорију која му је одређена решењем министра, односно надлежног органа јединице локалне самоуправе (члан 7. став 1. тачка 7), члан 41. став 1. тачка 8) и члан 55. став 1. тачка 8));

3) у писаном, говорном, визуелном или електронском обавештавању нетачно користи врсту, а код категорисаног објекта категорију која му је одређена решењем министра, односно надлежног органа јединице локалне самоуправе (члан 7. став 1. тачка 9), члан 41. став 1. тачка 10) и члан 55. став 1. тачка 10));

4) се не придржава истакнутих, односно на другом месту објављених цена (члан 7. став 1. тачка 13), члан 41. став 1. тачка 13) и члан 55. став 1. тачка 13));

5) све информације, којима обавештава кориснике услуга о услузи коју пружа, у погледу врсте, начина пружања услуге и др. нису на српском језику (члан 8. став 1, члан 41. став 4. и члан 55. став 4);

6) сву документацију у вези са унетим подацима о корисницима услуге смештаја, поднетим рекламацијама, закљученим уговорима и др. не чува у периоду од две године (члан 9. став 1, члан 41. став 6. и члан 55. став 6);

7) сваку промену података, који се евидентирају код Министарства, односно јединице локалне самоуправе не пријави у року од седам дана (члан 13. став 3, члан 43. став 3. и члан 57. став 3);

8) поступи супротно одредбама члана 20. став 3. овог закона;

9) за пловни објекат наутичког туризма не поседује важеће бродско сведочанство, односно пловидбену дозволу потписану и оверену од овлашћеног лица (члан 41. став 1. тачка 7)).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 100.000 до 350.000 динара.

Члан 91.

Новчаном казном од 80.000 до 250.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) обавља делатност у седишту, али не као претежну делатност, а није за ту делатност у одговарајућем регистру регистровало огранак, односно издвојено место (члан 5. став 1, члан 39. став 1. и члан 53. став 1);

2) обавља делатност ван седишта, али не као претежну делатност, а није за ту делатност у одговарајућем регистру регистровало огранак, односно издвојено место (члан 5. став 2, члан 39. став 2. и члан 53. став 2);

3) се не евидентира у Регистру туризма (члан 7. став 1. тачка 4), члан 41. став 1. тачка 4) и члан 55. став 1. тачка 4));

4) сваку промену регистрованог податка о седишту и огранку, односно издвојеном месту не пријави одговарајућем регистру у року од седам дана (члан 7. став 1. тачка 5), члан 41. став 1. тачка 5) и члан 55. став 1. тачка 5));

5) у објекту не обавља делатност, односно не пружа услуге на прописан начин и према прописаним условима (члан 7. став 1. тачка 8), члан 41. став 1. тачка 9) и члан 55. став 1. тачка 9));

6) не истакне цене смештаја и других услуга и износ боравишне таксе на рецепцији и у свакој смештајној јединици на јасан и лако уочљив начин, осим ако је цене услуга утврдио одлуком и кориснику услуге омогућио увид у исте (члан 7. став 1. тачка 11), члан 44. и члан 55. став 6);

7) не истакне цене хране, пића и напитака на прописан начин (члан 7. став 1. тачка 12), члан 44. и члан 55. став 6);

8) кориснику услуге онемогући подношење рекламације (члан 7. став 1. тачка 19), члан 41. став 1. тачка 15) и члан 55. став 1. тачка 15));

9) пружање услуге условљава пружањем друге услуге, односно неким другим условом који је корисник услуга дужан да испуни (члан 7. став 1. тачка 20), члан 41, став 1. тачка 16) и члан 55. став 1. тачка 16));

10) за угоститељски објекат не испуни услове прописане актом јединице локалне самоуправе из члана 26. став 4. овог закона, у погледу уређаја и опреме за одвођење дима, паре и мириса и других непријатних емисија, ради спречавања њиховог ширења у околину (члан 7. став 1. тачка 21));

11) за угоститељски објекат у којем се емитује музика или изводи забавни програм, не испуни услове прописане актом јединице локалне самоуправе из члана 26. став 4. овог закона у погледу уређења и опремања, ради обезбеђења заштите од буке (члан 7. став 1. тачка 22));

12) за угоститељски објекат који се налази у стамбеној згради не испуни техничке и друге услове и ако не обавља угоститељску делатности на начин прописан актом јединице локалне самоуправе из члана 26. став 4. овог закона (члан 7. став 1. тачка 23));

13) не обавља делатност са пажњом доброг привредника (члан 7. став 1. тачка 24), члан 41, став 1. тачка 17) и члан 55. став 1. тачка 17));

14) поступи супротно одредбама члана 7. став 4. овог закона;

15) поступи супротно одредбама члана 10. овог закона;

16) кориснику услуге смештаја не да информацију о условима и цени осигурања од последица незгоде (члан 11. став 2, члан 41. став 6. и члан 55. став 6);

17) кориснику услуге смештаја наплати износ премије осигурања увећан за износ провизије (члан 11. став 3, члан 41. став 6. и члан 55. став 6);

18) угоститељску делатност у покретном угоститељском објекту, не обавља под условима и на начин прописан овим законом и прописима донетим на основу овог закона (члан 17. став 6);

19) поступи супротно одредбама члана 17. став 7. овог закона;

20) захтев за одређивање објекта у категорију не садржи истините податке (члан 21. став 1, члан 48. став 3. и члан 61. став 3);

21) поступи супротно одредбама члана 22. став 2. овог закона;

22) поступи супротно одредбама члана 25. овог закона;

23) поступи супротно одредбама члана 27. став 3. овог закона;

24) поступи супротно одредбама члана 29. став 2. овог закона;

25) простор на отвореном у привремено постављеној опреми за камповање не испуњава прописане минимално-техничке и санитарно-хигијенске услове (члан 30. став 11);

26) цене услуга које пружа не истакне видно на јасан и лако уочљив начин из члана 41. став 1. тачка 12) и члана 55. став 1. тачка 12));

27) поступи супротно одредбама члана 41. став 2. овог закона;

28) поступи супротно одредбама члана 55. став 2. овог закона;

29) не поступи по решењу инспектора (чл. 84, 85, 86. и 87).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 15.000 до 40.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 60.000 до 200.000 динара.

Члан 92.

Новчаном казном од 150.000 до 350.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако:

1) обавља делатност која није регистрована на начин прописан законом (члан 4. став 1, члан 38. став 1. и члан 52. став 1);

2) на истинит, јасан, разумљив и необмањујући начин не обавештава корисника услуга о услузи коју пружа, у погледу врсте, начина пружања услуге, назначене цене и др. (члан 7. став 1. тачка 10));

3) се не придржава истакнутих, односно на другом месту објављених цена (члан 7. став 1. тачка 13));

4) у угоститељском објекту за смештај не уноси податке о корисницима услуге смештаја дневно и уредно на прописан начин (члан 7. став 1. тачка 17));

5) уношење података о корисницима услуге у објекту за смештај не води преко централног информационог система, на прописан начин (члан 15. став 1);

6) не обезбеди интернет везу за приступ централном информационом систему (члан 15. став 5);

7) у централни информациони систем не уноси и друге прописане податке на прописан начин (члан 15. став 7);

8) у јединствен информациони систем уноси неистините податке (члан 15. став 8);

9) пре отпочињања обављања угоститељске делатности у угоститељском објекту из члана 18. став 4. овог закона не прибави решење о категоризацији објекта (члан 18. став 5);

10) захтев за категоризацију објекта не поднесе преко централног информационог система (члан 20. став 2);

11) дође до промене угоститеља, а нови угоститељ пре почетка рада у том објекту не прибави ново решење којим се објекат категорише (члан 22. став 1);

12) поступи супротно одредбама члана 30. став 3. овог закона;

13) поступи супротно одредбама члана 30. став 6. овог закона;

14) у угоститељском објекту сеоског туристичког домаћинства услуге припремања и услуживања хране, пића и напитака пружа лицима која нису корисници услуге смештаја (члан 30. став 7);

15) поступи супротно одредбама члана 30. став 9. овог закона;

16) поступи супротно одредбама члана 30. став 10. овог закона;

17) простор на отвореном у привремено постављеној опреми за камповање не испуњава прописане минимално-техничке и санитарно-хигијенске услове (члан 30. став 11);

18) уговор не садржи све прописане елементе (члан 33. став 3);

19) за пружене угоститељске услуге из члана 30. овог закона не изда посебан рачун, (члан 34. став 1);

20) посебан рачун не садржи прописане податке (члан 34. став 2);

21) кориснику услуге не уручи посебан рачун (члан 34. став 3);

22) не води евиденцију издатих рачуна на прописан начин (члан 34. став 4);

23) евиденцију издатих рачуна не чува у прописаном року (члан 34. став 5);

24) поступи супротно одредбама члана 35. овог закона;

25) боравишну таксу не плаћа у утврђеном годишњем износу на прописан начин (члан 71. став 2);

26) не поступи по решењу инспектора (чл. 84, 85, 86. и 87).

Члан 93.

Новчаном казном од 80.000 до 120.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако:

1) се не евидентира у Регистру туризма (члан 7. став 1. тачка 4));

2) на улазу у категорисани угоститељски објекат не истакне видно ознаку категорије односно посебног стандарда који се у њему пружа, утврђену решењем министра, односно надлежног органа јединице локалне самоуправе (члан 7. став 1. тачка 6));

3) у угоститељском објекту не одржава простор, просторије и опрему према прописаним минимално-техничким и санитарно-хигијенским условима и не пружа услуге према стандардима за врсту објекта у којој обавља делатност и за категорију која му је одређена решењем министра, односно надлежног органа јединице локалне самоуправе (члан 7. став 1. тачка 7));

4) у угоститељском објекту не обавља угоститељску делатност на прописан начин и према прописаним условима (члан 7. став 1. тачка 8));

5) у писаном, говорном, визуелном или електронском обавештавању нетачно користи врсту, а код објеката из члана 18. став 4. овог закона категорију угоститељског објекта која му је одређена решењем министра, односно надлежног органа јединице локалне самоуправе (члан 7. став 1. тачка 9));

6) поступи супротно одредбама члана 7. став 1. тачка 11) овог закона, у делу истицања цене у смештајном објекту на прописан начин;

7) не истакне цене хране, пића и напитака у ценовницима и не учини их доступним корисницима услуга у довољном броју примерака на сваком месту где се корисници услужују, односно не истакне цене на јасан и лако уочљив начин (члан 7. став 1. тачка 12));

8) у угоститељском објекту не омогући кориснику услуге подношење рекламације (члан 7. став 1. тачка 19));

9) пружање угоститељске услуге условљава пружањем друге услуге, односно неким другим условом који је корисник услуга дужан да испуни (члан 7. став 1. тачка 20));

10) угоститељски објекат не испуњава услове прописане актом јединице локалне самоуправе из члана 26. став 4. овог закона, у погледу уређаја и опреме за одвођење дима, паре и мириса и других непријатних емисија, ради спречавања њиховог ширења у околину (члан 7. став 1. тачка 21));

11) угоститељски објекат у којем се емитује музика или изводи забавни програм, не испуњава услове прописане актом јединице локалне самоуправе из члана 26. став 4. овог закона у погледу уређења и опремања, ради обезбеђења заштите од буке (члан 7. став 1. тачка 22));

12) угоститељски објекат који се налази у стамбеној згради не испуњава техничке и друге услове, као и да не обавља угоститељску делатност на начин прописан актом локалне самоуправе из члана 26. став 4. овог закона (члан 7. став 1. тачка 23));

13) не обавља делатност са пажњом доброг привредника (члан 7. став 1. тачка 24));

14) све информације, којима обавештава кориснике услуга о услузи коју пружа, у погледу врсте, начина пружања услуге, назначене цене нису на српском језику (члан 8. став 1);

15) сву документацију у вези са унетим подацима о корисницима услуге смештаја, поднетим рекламацијама, закљученим уговорима и др. не чува у прописаном периоду (члан 9. став 1);

16) поступи супротно одредбама члана 20. став 3. овог закона;

17) поступи супротно одредбама члана 22. став 2. овог закона;

18) поступи супротно одредбама члана 32. став 1. овог закона;

19) пружа угоститељске услуге смештаја на отвореном, а није власник, односно сувласник тог земљишта (члан 32. став 2);

20) поступи супротно одредбама члана 32. став 3. овог закона;

21) поступи супротно одредбама члана 32. став 4. овог закона;

22) сагласност из члана 32. ст. 3. и 4. овог закона није оверена код јавног бележника (члан 32. став 5);

23) поступи супротно одредбама члана 33. став 4. овог закона.

Члан 94.

Новчаном казном од 50.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у државном органу, односно јединици локалне самоуправе ако:

1) не води евиденцију на прописан начин (члан 13. ст. 1. и 2, члан 43. ст. 1. и 2. и члан 57. ст. 1. и 2);

2) поступи супротно одредбама члана 13. ст. 4. и 5. овог закона;

3) у централни информациони систем не унесе податке о објекту, угоститељу, односно пружаоцу услуге смештаја, на прописан начин (члана 14. ст. 1. и 3);

4) не учини доступним приступ централном информационом систему (члан 14. ст. 2. и 4);

5) поступи супротно одредбама члана 19. стaв 4. овог закона;

6) решење о категоризацији не садржи прописане податке (члан 19. став 7. и члан 20. став 7);

7) поступи супротно одредбама члана 20. стaв 4. овог закона;

8) по захтеву за категоризацију не одлучује појединачно за сваки објекат (члан 20. став 6);

9) решење о категоризацији не садржи све релевантне податке из члана 32. овог закона (члан 20. став 8);

10) пре објављивања посебног акта из члана 26. ст. 1–3. овог закона не прибави мишљење Министарства (члан 26. став 5);

11) поступи супротно одредбама члана 43. ст. 4. и 5. овог закона;

12) поступи супротно одредбама члана 57. ст. 4. и 5. овог закона.

Члан 95.

Новчаном казном у износу од 50.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) поступи супротно одредбама члана 6. овог закона;

2) поступи супротно одредбама члана 7. став 1. тачка 15) овог закона;

3) поступи супротно одредбама члана 7. став 1. тачка 16) овог закона;

4) не утврди кућни ред у свим објектима за смештај и не истакне га на рецепцији, а извод из кућног реда не истакне, односно не обезбеди у свим смештајним јединицама (члан 7. став 1. тачка 18));

5) поступи супротно одредбама члана 40. овог закона;

6) поступи супротно одредбама члана 54. овог закона;

7) у објекту ловног туризма не истакне видно правила, односно услове и начин коришћења ловишта и других услуга ловног туризма (члан 55. став 1. тачка 7));

8) боравишну таксу не наплати за сваки дан боравка у угоститељском објекту за смештај (члан 70. став 2);

9) у рачуну за услугу смештаја не искаже посебно износ боравишне таксе (члан 70. став 5);

10) средства од наплаћене боравишне таксе не уплати до петог у месецу за претходни месец (члан 72. став 1);

11) поступи супротно одредбама члана 72. став 2. овог закона.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 40.000 динара.

Члан 96.

Новчаном казном у износу од 30.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) на улазу у објекат не истакне видно пословно име, седиште, матични број, а на улазу у огранак, односно издвојено место, пословно име, седиште, матични број и назив или ознаку огранка, односно издвојеног места (члан 7. став 1. тачка 1), члан 41. став 1. тачка 1) и члан 55. став 1. тачка 1));

2) на улазу у објекат не истакне видно назив објекта и врсту објекта према претежној врсти услуга које се у њему пружају (члан 7. став 1. тачка 2), члан 41. став 1. тачка 2) и члан 55. став 1. тачка 2));

3) на улазу у угоститељски објекат не истакне видно прописано радно време и не придржава га се у свом пословању (члан 7. став 1. тачка 3), члан 41. став 1. тачка 3) и члан 55. став 1. тачка 3)).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 6.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник новчаном казном у износу од 20.000 динара.

Члан 97.

Новчаном казном у износу од 15.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако:

1) поступи супротно одредбама члана 7. став 1. тачка 15) овог закона;

2) поступи супротно одредбама члана 7. став 1. тачка 16) овог закона;

3) поступи супротно одредбама члана 7. став 1. тачка 18) овог закона, у делу утврђивања и истицања кућног реда у смештајном објекту;

4) сваку промену података, који се евидентирају не пријави у року од седам дана јединици локалне самоуправе (члан 13. став 3);

5) захтев за одређивање категорије не садржи истините податке (члан 21. став 1);

6) поступи супротно одредбама члана 30. став 8. овог закона;

7) поступи супротно одредбама члана 31. став 3. овог закона.

IX. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 98.

Огранак страног правног лица који обавља угоститељску, наутичку или ловнотуристичку делатност ускладиће своје пословање са одредбама овог закона у року од два месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Привредно друштво, друго правно лице, предузетник и физичко лице које обавља угоститељску, наутичкотуристичку или ловнотуристичку делатност ускладиће своје пословање са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 99.

Поступци који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани, окончаће се по одредбама прописа који је био на снази до дана ступања на снагу овог закона.

Члан 100.

До доношења подзаконских аката на основу овлашћења из овог закона примењиваће се, осим у делу у коме су у супротности са овим законом, следећи подзаконски акти:

1) Правилник о облику, садржини и начину вођења евиденције гостију у угоститељском објекту за смештај („Службени гласник РСˮ, број 96/09);

2) Правилник о облику, садржини и начину вођења евиденције гостију у домаћој радиности („Службени гласник РСˮ, број 96/09);

3) Правилник о облику, садржини и начину вођења евиденције гостију у сеоском туристичком домаћинству („Службени гласник РСˮ, број 96/09);

4) Правилник о минималним техничким условима за изградњу, уређење и опремање наутичких објеката и стандардима за категоризацију марина („Службени гласник РСˮ, број 56/11);

5) Правилник о минималним техничким условима за изградњу, уређење и опремање ловнотуристичких објеката и стандардима, условима и начину пружања и коришћења услуга ловног туризма („Службени гласник РСˮ, број 56/11);

6) Правилник о минималним техничким и санитарно-хигијенским условима за уређење и опремање угоститељских објеката („Службени гласник РСˮ, бр. 41/10 и 48/12 – др. правилник);

7) Правилник о начину пружања угоститељских услуга у покретном објекту и о минималним техничким, санитарно-хигијенским и здравственим условима које мора да испуњава покретни објекат у којем се пружају угоститељске услуге („Службени гласник РСˮ, бр. 41/10 и 48/12 – др. правилник);

8) Правилник о минималним техничким и санитарно-хигијенским условима за пружање угоститељских услуга у домаћој радиности и у сеоском туристичком домаћинству („Службени гласник РСˮ, бр. 41/10 и 48/12 – др. правилник);

9) Правилник о условима и начину обављања угоститељске делатности, начину пружања угоститељских услуга, разврставању угоститељских објеката и минимално техничким условима за уређење и опремање угоститељских објеката („Службени гласник РСˮ, бр. 48/12 и 58/16);

10) Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај („Службени гласник РСˮ, бр. 83/16 и 30/17);

11) Уредба о висини и врсти трошкова у поступку разврставања угоститељских објеката у категорије, у зависности од њихове врсте, подврсте и величине („Службени гласник РСˮ, број 69/11);

12) Уредба о условима које мора да испуњава здравствена установа за пружање угоститељских услуга трећим лицима („Службени гласник РСˮ, бр. 18/12 и 54/13);

13) Уредба о највишем и најнижем износу боравишне таксе („Службени гласник РСˮ, бр. 44/13 и 132/14).

Уредба о висини и врсти трошкова у поступку разврставања угоститељских објеката у категорије, у зависности од њихове врсте, подврсте и величине („Службени гласник РСˮ, број 69/11) у делу одредаба које се односе на висину трошкова у поступку разврставања угоститељских објеката у категорије, у зависности од њихове врсте, подврсте и величине, примењиваће се до дана ступања на снагу закона којим ће се уредити наведена питања.

Члан 101.

Подзаконски акти за спровођење овог закона биће донети у року од две године од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 102.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ, осим одредаба чл. 30–36. и члана 72. став 1. овог закона које се примењују од 1. јула 2019. године.