Од како је изменама и допунама Закона о електронском фактурисању („Службени гласник РС“, број 92 од 27.10.2023. године) и Правилника о електронском фактурисању („Службени гласник РС“, број 116 од 26.12.2023. године), које се примењују од 1. јануара 2024. године, предвиђен нови рок за евидентирање ПДВ у СЕФ – 10 дана по истеку пореског периода, обвезници ПДВ се питају зашто је уведен тај рок.

Увођењем наведеног рока је де факто за трећину (са 15 на 10 дана) смањен период у којем обвезници ПДВ могу да заврше периодичне послове у вези са ПДВ који претходе подношењу пријаве, без обзира што је рок за подношење пореске пријаве ПДВ и даље 15 дана од истека пореског периода. До данашњег дана нико из Министарства финансија није понудио разумно објашњење зашто је то урађено.

У Образложењу предлога закона о изменама и допунама Закона о електронском фактурисању је наведено следеће:

„Предлаже се да се електронско евидентирање обрачуна пореза на додату вредност врши у року од десет дана по истеку пореског периода, с циљем да се омогући благовремено преузимање података из система електронских фактура који су од значаја за припрему прелиминарне пореске пријаве пореза на додату вредност која се подноси у року од 15 дана по истеку пореског периода.“

Ово кратко и уопштено објашњење о потреби припреме прелиминарне пореске пријаве ПДВ није довољно информативно да би се могао докучити разлог за увођење наведеног рока.

1. Неприхватљиво објашњење Министарства финансија

Прва и једина особа која је до сада дала мало опширније објашњење у вези са овим питањем је господин Владимир Пејчић, руководилац Групе за управљање системом електронских фактура у Сектору за дигитализацију у области финансија у Министарству финансија, на вебинару у организацији Министарства финансија одржаном 11. јануара 2024. године:

„Било је доста, доста полемике у стручној јавности о новим усвојеним роковима за, за електронско евидентирање ПДВ-а, који сада гласи 10 дана по истеку пореског периода. Е сад, треба објаснити да је рацио тога, да рацио тога заправо лежи у функционисању система електронских фактура, односно тог дела система електронских фактура који је неопходан да би се, да би се подаци који се прикупе ваљано, да тако се изразим лаички, пресложе, прерачунају и прикажу на начин да су, да су тачни. Значи поново је исти циљ. Да се на основу података из система електронских фактура омогући креирање прелиминарне пореске пријаве ПДВ. Дакле, потребан је тај рок, потребан је тај да кажем период од неколико дана, између нашег завршетка евидентирања и онога што ће систем израчунати и понудити, и понудити у коначници као прелиминарну пореску пријаву ПДВ-а. Потребно је дакле две или три ноћи да се ти подаци сложе, прерачунају и прикажу, и на крају крајева ми смо онда дошли до тога да, усклађујући се са роковима које прописују, који су прописани одредбама Закона о порезу на додату вредност, који је рок од 15 дана, дакле да бисмо прелиминарну пореску пријаву понудили пре тог рока, односно на дан рока, једноставно је ово била нужност и та нужност је, понављам, диктирана мање више техником.“

Већина обвезника ПДВ годинама уназад у свом пословању користи пословни софтвер који на основу евидентираних пословних промена генерише пореску пријаву ПДВ у року од највише неколико минута. Не постоји никакав разуман разлог да то буде другачије у систему какав је СЕФ.

2. Какво решење је осмишљено и зашто је погрешно?

С обзиром да нико други до сада није дао другачије објашњење за рок за евидентирање ПДВ у СЕФ од 10 дана по истеку пореског периода, са правом се поставља питање да ли постоји разумно објашњење зашто је то урађено.

Покушаћемо у најкраћим цртама да дамо наше виђење зашто је то урађено на тај начин и зашто мислимо да је то погрешно.

Сматрамо да је почетна претпоставка целог процеса припреме прелиминарне пореске пријаве ПДВ постављена погрешно, па је последично и све што следи из те почетне претпоставке лоше решење.
Напомена: претпоставља се да би та фаза (прелиминарна пријава) могла да започне од 2025. године.

Подсећамо да је до недавно обвезник ПДВ могао да изврши послове у вези са ПДВ, да поднесе пореску пријаву и да плати ПДВ било када између 1. и 15. након истека пореског периода. Имао је безброј могућности, у зависности од својих потреба, организације и других фактора. Могао је све да уради у року од два дана и да бира да ли ће то да буде на почетку тог периода од 15 дана, у средини или на крају. Или је могао све да уради у року од више дана, али да део заврши до 5. па да настави од 12. и да заврши све до 15.

У садашњем тренутку су те могућности већ „осакаћене“ јер више нема оних 5 дана од 11. до 15. да изврши све послове који претходе подношењу пријаве, али и даље може да поднесе пореску пријаву било кад у периоду од 1. до 15. након истека пореског периода. Међутим, у складу са претпоставком да ће подношење пореске пријаве ПДВ бити могуће једино преко прелиминарне пријаве, у будућности би обвезник ПДВ био потпуно онемогућен да се опредељује када ће шта радити у складу са својим потребама. Био би у обавези да изврши послове у вези са ПДВ између 1. и 10. након истека пореског периода, а затим би био у обавези да поднесе пријаву и плати ПДВ између 11. и 15. након истека пореског периода.

На основу информација које су тренутно доступне сматрамо да је ово једино разумно објашњење зашто је уведен рок од 10 дана по истеку пореског периода за евидентирање ПДВ у СЕФ.

3. Решење у корист обвезника ПДВ

Како би обвезници ПДВ имали и даље право да одлучују када ће у законском периоду од 15 дана вршити све радње у вези са ПДВ, сматрамо да би почетна претпоставка целог процеса припреме прелиминарне пореске пријаве ПДВ требало да буде потпуно другачија.

Ако се постави питање, а шта ако корисник више пута генерише пријаву, довољно је осмислити решење у којем је генерисање нове прелиминарне пријаве могуће само ако пријава за одређени порески период није поднета, у ком случају се претходна прелиминарна пријава замењује новом и опет је у систему само једна важећа прелиминарна пријава за одређени период, коју треба узети у обзир приликом поступања по захтеву за нову прелиминарну пријаву за нови порески период.

Сматрамо неспорном чињеницу да би овакво решење било неупоредиво боље и прихватљивије за обвезнике ПДВ.

4. Зашто се ово десило?

Да бисмо разумели како и зашто је осмишљено садашње решење, потребно је првенствено имати у виду следећу реченицу из Образложења предлога закона о изменама и допунама Закона о електронском фактурисању из 2023. године:

„… омогућавање преузимања података од значаја за припрему прелиминарне пореске пријаве пореза на додату вредност из СЕФ-а у овом тренутку нема упоредиво решење које би било преузето из других закона релевантних држава.“

Србија је прва држава која уводи овакав вид аутоматизације у припреми пореске пријаве ПДВ. Нажалост у том процесу не постоји никаква транспарентност у погледу информисања заинтересоване јавности, па се одлуке о идејним решењима и начину имплементације овог пројекта уопште и не објављују.

С друге стране, све је очигледније да у овом пројекту о решењима и начину имплементације одлучују порески стручњаци, а да технички део тима само извршава добијене задатке. Исправан начин би био да порески стручњаци дају захтеве, затим да технички део тима предложи могућа решења и да се заједнички дође до најоптималнијег решења. Још боље би било када би у тиму постојале особе које имају задовољавајуће знање и из пореског и из техничког домена, јер би такве особе биле преко потребни координатори између те две стране тима у имплементацији овако важног пројекта.

Да би се боље разумело зашто тако мислимо, у наставку погледајте део семинара о ефактурама одржаног априла 2022. године у организацији Америчке привредне коморе у Србији (AmCham), на којем су предавачи биле особе из Министарства финансија задужене за пројекат ефактура. Највећи порески стручњак у Министарству финансија, господин Драган Демировић, помоћник министра за фискални систем, шалећи се на свој рачун (јер има проблема да укључи микрофон), каже: „Очито је за мене ово прекомпликовано а камоли Систем електронских фактура…“.