Zašto je rok za evidentiranje PDV u SEF 10 dana po isteku poreskog perioda?

Od kako je izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju („Službeni glasnik RS“, broj 92 od 27.10.2023. godine) i Pravilnika o elektronskom fakturisanju („Službeni glasnik RS“, broj 116 od 26.12.2023. godine), koje se primenjuju od 1. januara 2024. godine, predviđen novi rok za evidentiranje PDV u SEF – 10 dana po isteku poreskog perioda, obveznici PDV se pitaju zašto je uveden taj rok.

Uvođenjem navedenog roka je de fakto za trećinu (sa 15 na 10 dana) smanjen period u kojem obveznici PDV mogu da završe periodične poslove u vezi sa PDV koji prethode podnošenju prijave, bez obzira što je rok za podnošenje poreske prijave PDV i dalje 15 dana od isteka poreskog perioda. Do današnjeg dana niko iz Ministarstva finansija nije ponudio razumno objašnjenje zašto je to urađeno.

U Obrazloženju predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju je navedeno sledeće:

„Predlaže se da se elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost vrši u roku od deset dana po isteku poreskog perioda, s ciljem da se omogući blagovremeno preuzimanje podataka iz sistema elektronskih faktura koji su od značaja za pripremu preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost koja se podnosi u roku od 15 dana po isteku poreskog perioda.“

Ovo kratko i uopšteno objašnjenje o potrebi pripreme preliminarne poreske prijave PDV nije dovoljno informativno da bi se mogao dokučiti razlog za uvođenje navedenog roka.

1. Neprihvatljivo objašnjenje Ministarstva finansija

Prva i jedina osoba koja je do sada dala malo opširnije objašnjenje u vezi sa ovim pitanjem je gospodin Vladimir Pejčić, rukovodilac Grupe za upravljanje sistemom elektronskih faktura u Sektoru za digitalizaciju u oblasti finansija u Ministarstvu finansija, na vebinaru u organizaciji Ministarstva finansija održanom 11. januara 2024. godine:

„Bilo je dosta, dosta polemike u stručnoj javnosti o novim usvojenim rokovima za, za elektronsko evidentiranje PDV-a, koji sada glasi 10 dana po isteku poreskog perioda. E sad, treba objasniti da je racio toga, da racio toga zapravo leži u funkcionisanju sistema elektronskih faktura, odnosno tog dela sistema elektronskih faktura koji je neophodan da bi se, da bi se podaci koji se prikupe valjano, da tako se izrazim laički, preslože, preračunaju i prikažu na način da su, da su tačni. Znači ponovo je isti cilj. Da se na osnovu podataka iz sistema elektronskih faktura omogući kreiranje preliminarne poreske prijave PDV. Dakle, potreban je taj rok, potreban je taj da kažem period od nekoliko dana, između našeg završetka evidentiranja i onoga što će sistem izračunati i ponuditi, i ponuditi u konačnici kao preliminarnu poresku prijavu PDV-a. Potrebno je dakle dve ili tri noći da se ti podaci slože, preračunaju i prikažu, i na kraju krajeva mi smo onda došli do toga da, usklađujući se sa rokovima koje propisuju, koji su propisani odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je rok od 15 dana, dakle da bismo preliminarnu poresku prijavu ponudili pre tog roka, odnosno na dan roka, jednostavno je ovo bila nužnost i ta nužnost je, ponavljam, diktirana manje više tehnikom.“

Ukratko, gospodin Pejčić nam je objasnio da je potrebno da se podaci koji se prikupe valjano preslože, preračunaju i prikažu na način da su tačni. Zbog toga je, kako kaže, potreban rok od nekoliko dana između završetka evidentiranja i onoga što će sistem izračunati i ponuditi kao preliminarnu poresku prijavu. Zatim precizira da je potrebno dve ili tri noći da se ti podaci slože, preračunaju i prikažu.
Smatramo da je ovo što je gospodin Pejčić rekao u svom objašnjenju neprihvatljivo. Obveznici PDV treba da znaju da to ne može biti razlog zašto je uveden rok za evidentiranje PDV u SEF 10 dana od isteka poreskog perioda. Odgovorno tvrdimo da je u današnje vreme dovoljno najviše nekoliko minuta da se slože, preračunaju i prikažu podaci za mesec dana za sve obveznike PDV. Potrebni su odgovarajući tehnički resursi, što ne bi smelo da bude upitno za državni projekat ovakvih razmera, kao i odgovarajuće pripremne radnje u smislu detaljne analize i preciznog projektnog zadatka koji treba implementirati.

Većina obveznika PDV godinama unazad u svom poslovanju koristi poslovni softver koji na osnovu evidentiranih poslovnih promena generiše poresku prijavu PDV u roku od najviše nekoliko minuta. Ne postoji nikakav razuman razlog da to bude drugačije u sistemu kakav je SEF.

2. Kakvo rešenje je osmišljeno i zašto je pogrešno?

S obzirom da niko drugi do sada nije dao drugačije objašnjenje za rok za evidentiranje PDV u SEF od 10 dana po isteku poreskog perioda, sa pravom se postavlja pitanje da li postoji razumno objašnjenje zašto je to urađeno.

Pokušaćemo u najkraćim crtama da damo naše viđenje zašto je to urađeno na taj način i zašto mislimo da je to pogrešno.

Smatramo da je početna pretpostavka celog procesa pripreme preliminarne poreske prijave PDV postavljena pogrešno, pa je posledično i sve što sledi iz te početne pretpostavke loše rešenje.
Napomena: pretpostavlja se da bi ta faza (preliminarna prijava) mogla da započne od 2025. godine.

Naime, izgleda da je početna pretpostavka procesa pripreme preliminarne poreske prijave PDV postavljena na sledeći način: da se u ponoć nakon isteka roka od 10 dana snime svi podaci i da se na osnovu tih podataka za sve PDV obveznike generiše preliminarna poreska prijava (sa obračunatim PDV i prethodnim porezom). Pošto za taj posao nije potrebno dve do tri noći, kako kaže gospodin Pejčić, već najviše nekoliko minuta, nameće se pitanje: i šta onda? Pa onda obveznik PDV ima rok do 15. da izvrši eventualne ispravke i da podnese poresku prijavu i plati PDV.
Ukoliko se pretpostavi da će jednog dana podnošenje poreske prijave PDV biti moguće jedino preko preliminarne poreske prijave PDV koja je pripremljena u SEF, rezultat ovako zamišljenog načina bi bio sledeći: obveznik PDV bi bio u obavezi da izvrši poslove u vezi sa PDV između 1. i 10. nakon isteka poreskog perioda, a zatim bi bio u obavezi da podnese poresku prijavu i plati PDV između 11. i 15. nakon isteka poreskog perioda (jer bi se preliminarna poreska prijava pripremala tek kada prođe 10 dana). Ne bi mogao na primer da završi sve u roku od 5 dana po isteku poreskog perioda, podnese prijavu, plati PDV i nastavi dalje.

Podsećamo da je do nedavno obveznik PDV mogao da izvrši poslove u vezi sa PDV, da podnese poresku prijavu i da plati PDV bilo kada između 1. i 15. nakon isteka poreskog perioda. Imao je bezbroj mogućnosti, u zavisnosti od svojih potreba, organizacije i drugih faktora. Mogao je sve da uradi u roku od dva dana i da bira da li će to da bude na početku tog perioda od 15 dana, u sredini ili na kraju. Ili je mogao sve da uradi u roku od više dana, ali da deo završi do 5. pa da nastavi od 12. i da završi sve do 15.

U sadašnjem trenutku su te mogućnosti već „osakaćene“ jer više nema onih 5 dana od 11. do 15. da izvrši sve poslove koji prethode podnošenju prijave, ali i dalje može da podnese poresku prijavu bilo kad u periodu od 1. do 15. nakon isteka poreskog perioda. Međutim, u skladu sa pretpostavkom da će podnošenje poreske prijave PDV biti moguće jedino preko preliminarne prijave, u budućnosti bi obveznik PDV bio potpuno onemogućen da se opredeljuje kada će šta raditi u skladu sa svojim potrebama. Bio bi u obavezi da izvrši poslove u vezi sa PDV između 1. i 10. nakon isteka poreskog perioda, a zatim bi bio u obavezi da podnese prijavu i plati PDV između 11. i 15. nakon isteka poreskog perioda.

Na osnovu informacija koje su trenutno dostupne smatramo da je ovo jedino razumno objašnjenje zašto je uveden rok od 10 dana po isteku poreskog perioda za evidentiranje PDV u SEF.

3. Rešenje u korist obveznika PDV

Kako bi obveznici PDV imali i dalje pravo da odlučuju kada će u zakonskom periodu od 15 dana vršiti sve radnje u vezi sa PDV, smatramo da bi početna pretpostavka celog procesa pripreme preliminarne poreske prijave PDV trebalo da bude potpuno drugačija.

Svaki obveznik bi trebalo da ima mogućnost da generiše preliminarnu poresku prijavu bilo kada u periodu od 1. do 15. nakon isteka poreskog perioda. Preliminarna poreska prijava koja se generiše danas bi sadržala podatke zaključno sa prethodnim danom, što bi pretpostavljalo da se svi poslovi oko PDV završe najkasnije do 14. (za slučaj da se preliminarna prijava generiše 15. dana po isteku poreskog perioda).
Jedina značajna razlika između ovakvog rešenja i pretpostavljenog konačnog rešenja koje je bazirano na roku do 10. po isteku poreskog perioda (objašnjeno u tački 2. ovog teksta) je što bi se radilo o neznatno komplikovanijoj postavci projektnog zadatka. Suština te razlike bi bila u tome da se za svakog PDV obveznika pamti datum generisanja preliminarne poreske prijave PDV za prethodni poreski period, kako bi prilikom generisanje preliminarne prijave za novi poreski period bio uključen prethodni porez koji nije uključen u prethodnu prijavu.

Ako se postavi pitanje, a šta ako korisnik više puta generiše prijavu, dovoljno je osmisliti rešenje u kojem je generisanje nove preliminarne prijave moguće samo ako prijava za određeni poreski period nije podneta, u kom slučaju se prethodna preliminarna prijava zamenjuje novom i opet je u sistemu samo jedna važeća preliminarna prijava za određeni period, koju treba uzeti u obzir prilikom postupanja po zahtevu za novu preliminarnu prijavu za novi poreski period.

Smatramo nespornom činjenicu da bi ovakvo rešenje bilo neuporedivo bolje i prihvatljivije za obveznike PDV.

4. Zašto se ovo desilo?

Da bismo razumeli kako i zašto je osmišljeno sadašnje rešenje, potrebno je prvenstveno imati u vidu sledeću rečenicu iz Obrazloženja predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju iz 2023. godine:

„… omogućavanje preuzimanja podataka od značaja za pripremu preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost iz SEF-a u ovom trenutku nema uporedivo rešenje koje bi bilo preuzeto iz drugih zakona relevantnih država.“

Srbija je prva država koja uvodi ovakav vid automatizacije u pripremi poreske prijave PDV. Nažalost u tom procesu ne postoji nikakva transparentnost u pogledu informisanja zainteresovane javnosti, pa se odluke o idejnim rešenjima i načinu implementacije ovog projekta uopšte i ne objavljuju.

S druge strane, sve je očiglednije da u ovom projektu o rešenjima i načinu implementacije odlučuju poreski stručnjaci, a da tehnički deo tima samo izvršava dobijene zadatke. Ispravan način bi bio da poreski stručnjaci daju zahteve, zatim da tehnički deo tima predloži moguća rešenja i da se zajednički dođe do najoptimalnijeg rešenja. Još bolje bi bilo kada bi u timu postojale osobe koje imaju zadovoljavajuće znanje i iz poreskog i iz tehničkog domena, jer bi takve osobe bile preko potrebni koordinatori između te dve strane tima u implementaciji ovako važnog projekta.

Da bi se bolje razumelo zašto tako mislimo, u nastavku pogledajte deo seminara o efakturama održanog aprila 2022. godine u organizaciji Američke privredne komore u Srbiji (AmCham), na kojem su predavači bile osobe iz Ministarstva finansija zadužene za projekat efaktura. Najveći poreski stručnjak u Ministarstvu finansija, gospodin Dragan Demirović, pomoćnik ministra za fiskalni sistem, šaleći se na svoj račun (jer ima problema da uključi mikrofon), kaže: „Očito je za mene ovo prekomplikovano a kamoli Sistem elektronskih faktura…“.

Podelite: