Ситуацију коју описујемо и објашњавамо у овом тексту је следећа: купац и продавац уговоре могућност да купац изврши враћање добара или дела добара (без прецизираног услова).
Са аспекта ПДВ таква ситуација се потпуно различито третира у Србији у односу на све државе чланице Европске уније.
У Србији такво враћање добара са аспекта ПДВ представља нови промет.
У свим државама ЕУ такво враћање добара са аспекта ПДВ се третира као смањење основице.
Подсећамо да је регулисање враћања добара као новог промета (осим у изузетним случајевима) извршено октобра 2015. године доношењем Правилника о начину измене пореске основице за обрачунавање пореза на додату вредност.
Убрзо након тога смо у коментару навели аргументе против таквог третирања враћања добара:
Враћање добара као нови промет – аргументи против (30.10.2015)
Почетком децембра 2016. године смо се обратили Министарству финансија са захтевом да се укине одредба о тзв. „враћању добара као новом промету“, а ово питање смо обрадили детаљно у новом коментару:
Захтев за укидање „враћања добара као новог промета“ (7.12.2016)
У априлу 2017. године смо након разговора у вези са овом темом у Министарству финансија доставили допуну захтева, о чему смо писали у новом коментару:
Захтев за укидање „враћања добара као новог промета“ – епизода 2 (4.4.2017)
Госпођа Ирина Стевановић Гавровић, руководилац одељења за ПДВ, тада је рекла да ће се наш захтев разматрати приликом доношења новог Правилника о ПДВ.
У жељи да укажемо на нелогичност и неоправданост постојања враћања добара као новог промета, извршили смо анализу трошкова које такав принцип намеће привредним субјектима у Србији и закључили да се ради о износу од 11 милиона евра годишње. Од почетка примене тог принципа (преко пет и по година) то је трошак од преко 60 милиона евра:
„Враћање добара као нови промет“ кошта привредне субјекте 11 милиона евра годишње
Нови Правилник о ПДВ је донет у априлу 2021. године и почео је да се примењује од 1. јула 2021. године. Са жаљењем констатујемо да захтев који смо поднели пре више од 4 године није прихваћен, или није ни разматран.
Обраћали смо се у вези са овим питањем више пута и помоћнику Министра финансија задуженом за фискални сектор, господину Драгану Демировићу, али нисмо добили одговор.
С обзиром да на наш захтев није одговорено и да су сва наша обраћања остала без одговора, наставићемо да тражимо одговор на следеће питање:
Који су разлози за регулисање питања враћања добара на начин који је супротан начину који важи у ЕУ и свим њеним чланицама?
У наставку преносимо део наших обраћања Министарству финансија у којима је јасно и детаљно образложено зашто сматрамо погрешним начин на који је ово питање регулисано у Србији.
Сматрамо да враћање добара треба да буде третирано као смањење основице а не као нови промет. Нису нам познати разлози зашто је ово питање регулисано на овај начин, али смо уверени да се ради о грешци коју је потребно исправити. Наше мишљење заснивамо на следећем:
1. У свим земљама Европске уније враћање добара се третира као смањење основице, а не као нови промет.
2. Основ за такво третирање враћања добара у свим земљама ЕУ је члан 90. Директиве ЕУ о порезу на додату вредност:
„У случају отказа, одбијања или потпуног или делимичног неплаћања, или смањења цене након испоруке, опорезиви износ смањује се за одговарајући износ у складу с условима које утврђују државе чланице.
У случају потпуног или делимичног неплаћања, државе чланице могу одступити од става 1.“
Закључујемо да је третирање враћања добара као новог промета у супротности са уређењем тог питања у Европској унији.
3. Министарство финансија је на састанку експланаторног скрининга за Поглавље 16 – Порези одржаног 14. и 15. октобра 2014. године у Бриселу (у оквиру приступних преговора са ЕУ) поставило питање у вези ПДВ третмана враћања непродатих добара и добило одговор „да је потребно анализирати уговоре“, а председавајући састанка из Европске комисије је „препоручио да се ово питање накнадно појасни у билатералној комуникацији“.
Питали смо Европску комисију да ли је било накнадне билатералне комуникације по овом питању и добили одговор да Министарство финансија „није тражило даља појашњења по овом питању“.
Обратили смо се Европској комисији са захтевом за појашњење овог питања (како је и препоручено од стране председавајућег ЕК приликом састанка експланаторног скрининга за Поглавље 16) и добили следећи одговор:
„Питање се односи на враћање непродатих добара. Као што је објашњено на састанку скрининга за Поглавље 16, ПДВ примена зависи од уговора између продавца и купца. У зависности од уговора, са тачке гледишта пореза на додату вредност, можемо имати:
– промет од 100 евра праћено смањењем пореске основице тог промета за 40 евра или
– промет од 100 евра праћено новим прометом од 40 евра.“
„Оно што је релевантно је оно што у уговору пише о правима уговорних страна да откажу или одбију промет, то јест у случајевима када је уговором примаоцу добара дато право да откаже или одбије трансакцију Директива захтева од држава чланица да дозволе смањење пореске основице.“
4. Госпођа Ирина Стевановић Гавровић је у разговору 4.4.2017. године тврдила да је убеђена да је питање враћања добара у Хрватској и Словенији регулисано на исти начин као у Србији. У допуни захтева за измену Правилника који смо постали истог дана навели смо одредбе прописа о ПДВ у Хрватској и Словенији које јасно указују да то питање код њих није регулисано као у Србији, већ као у свим другим земљама ЕУ.
Молим Вас да одговорите на следећа питања:
- да ли ће и када бити извршене измене у складу са захтевом који смо поднели?
- у случају негативног одговора у вези са претходним питањем, који су разлози за регулисање питања враћања добара на начин који је супротан начину који важи у ЕУ и свим њеним чланицама?